Hvala lepo.

Poštovani građani i poštovane kolege, ja moram da kažem na kraju izlaganja iz Stranke slobode i pravde da u suštini naša je dužnost da objasnimo građanima filozofiju vaše budžetske politike i rebalansa budžeta koji donosite.

Čuli ste brojeve vrlo precizno i jasno. Ja ću se dotaći vrlo malo toga, ali ono što sam dužan je da objasnim.

Poštovani građani, oni donose rebalans budžeta zbog toga što imaju plan da na brzinu ne transparentno u mraku ogroman novac bez bilo kakve kontrole, bez bilo kakvog nadzora usmere isključivo na EKSPO, da usmere isključivo na stadion, da usmere isključivo na kupovinu „Rafala“ i u suštini su pokazali kroz ovaj Predlog rebalansa i izmenu Zakona o budžetu u suštini da ih ne interesuje ono što tražimo godinama, da se plate prosvetnih radnika dignu do nivoa minimum prosečne, a mi tražimo 120.000 dinara mesečno i mislimo da je to realno i ostvarivo.

Takođe, nije ih briga što je javni dug povećan, nije ih briga što je povećan deficit, nije ih briga što se povećavaju kamate i plaćaju zaduženja ogromna neprekidno po sve višim kamatama. Nije ih briga što je Srbija prvak u Evropi po inflaciji i nije ih briga za to, poštovani građani, što za Kabinet generalnog sekretara Vlade, Novaka Nedića, čoveka povezanog sa navijačkim grupama i parapartijskih, batinaškim jedinicama se izdvaja od sadašnjih 1,3 milijarde dinara na 15 milijarde dinara i ja pitam gospodina Malog - zašto? A, pre nego što mi odgovorite da je to za dotacije za Srbe u Bosni i Hercegovini tj. Republici Srpskoj, onda vas odmah pitam - zašto to ne radite kroz nadležne organizacije u samoj Vladi, recimo Upravu za dijasporu i zašto to ne radite na taj način i šta i od koga krijete i zašto Novak Nedić dobija 15 milijardi državnog novca u svoje ruke da diskreciono time raspolaže?

Arnu Gujonu 368 miliona dinara, poštovane kolege, a imamo istu jedinicu Ministarstva spoljnih poslova. Macuri 150 miliona, Popoviću 150 miliona, Zukorliću 160 miliona. To su ovi ministri bez portfelja kojima dajete nešto novca više da biste ih ućutkali, da bi se ućutala ova filozofija, da bi se sakrila , koja glasi naprednjačka i filozofija Siniše Malog - on lično pod rukovodstvom njegovog šefa za finansije i za sve ostalo u životu će da određuje pare za tri projekta i te pare će da idu tamo, a svi ostali vidite šta ćete, ima da se strpite, ima da ćutite i da slušate i za to ćete biti plaćeni kikirikijem.

Ono što takođe moram da kažem da ovo što ste uradili recimo, ovaj neviđen kriminal koji će se jednog dana sigurno istraživati od tužilaštva, da ste za put Beograd do Zrenjanina sa 500 miliona evra podigli na milijardu i 600 miliona evra kroz plodnu ravnicu bez ijedne klisure, bez ijednog klanca. Bez Tjentišta i bez Sutjeske vi narodne pare ne znam koliko puta.

Ja moram i na kraju da vam kažem – da ćemo mi naravno glasati za zakon kojim se povećavaju sredstva za roditelje kada dobiju dete, jer svako davanje u ove svrhe je dobro i to smo odmah rekli i to nije pitanje naše političke borbe.

Ono što svakako jeste, i time završavam, čuli ste predsednika, juče smo dobili pouku da ga dobro poslušamo, njegove reči zaista su odjeknule u praznoj sali na Ist Riveru, a takođe, ja moram da kažem da jedina stvar, poštovani građani, koja je briga ovu Vladu i ovu vladajuću stranku jeste ovaj deo tela gde leđa gube svoje cenjeno ime. Hvala.

I ja, takođe, moram da vam kažem da je vaše vreme isteklo.
Gospodin Milenko Jovanov u ime grupe.
Izvolite.

Ovo na kraju zaista ne vredi ni komentarisati, posebno od čoveka koji je radio sve što je mogao da udovolji onima u Prištini. Toliko je dobro branio Srbiju da su građani Srbije sprske nacionalnosti sa KiM hteli da ga biju kada je otišao tamo da ih vidi kada su bile one barikade. Toliko je bio dobar.

Takođe, on nam priča o putevima. Onolike puteve je izgradio po ovoj zemlji pa zna kako se cene kreću i kako to treba da se radi. Voleo bih samo da nam kaže koju deonicu je konkretno gradila njegova vlast, da čujemo kako se ta deonica zove, kuda je prolazila, kuda je išla, gde je završila i koliko je koštala.

Kako su brinuli o kamatama, poštovani građani, najbolje vam govori sledeći primer – imali ste plate 300 evra, mogli ste kod banke da se zadužite 150 evra, tada vam je na kamatu odlazilo, budući da je evro bio 80 u jednom trenutku, 12 hiljada dinara, a onda su isti oni, dakle, plata vam je bila u tom trenutku 24 hiljade dinara, a onda su isti oni podigli kurs pa je evro postao 120 dinara, vama plata u dinarima ostala ista 24 hiljade, samo što rata više nije bila 12 hiljada dinara, nego je rata postala 18 hiljada dinara, a vama ostalo šest hiljada za život i to ako ste imali sreće i niste dobili otkaz od njih, ako niste bili jedan od 500 hiljada onih koji su dobili otkaz od njih.

Na kraju, kada priča o projektima, mi imamo tri projekta, dva projekta, oni su imali samo jedan projekat i zvao se „Multikom“, jedan jedini projekat vredan 619 miliona evra. Hvala.

Gospodin Milija Miletić nije u sali.
Gospodin Aleksandar Marković.
Molim vas da se prijavite.
(Borko Stefanović: Replika)
Nije pomenuo.

Imali ste prilike, predsedavajuća, da vidite na primeru prethodnog govornika, govornika koji je govorio pre gospodina Jovanova, da ne bude zabune, koliko je tužno kada čovek izgubi svoj politički kompas. On je godinama i decenijama bio aktivista i funkcioner jedne stranke, a onda ga je, zamislite, Jovo Bakić, uspeo da ga, klinci bi to rekli – naloži, ali da ga nagovori kako je on najpametniji, kako je on najsposobniji i kako on trune samo i gubi vreme u toj stranci i onda je on poverovao Jovu Bakiću i napravio svoju stranku koja je neslavno prošla na prvim izborima i onda šta će – eto spao je na to da bespogovorno brani stavove najpoznatijeg balkanskog, da kažem, tajkuna. Svi znamo, da ne spominjem njegovo prezime, jer će možda neko dobiti povod za repliku.

Dakle, i on sada ovde mimo svoje volje mora po svaku cenu da brani stavove i interese tog tajkuna i to je onako, kako da vam kažem, teško je i za posmatrati.

Ali da se vratim na ono što je dnevni red. Dakle, uvaženi predsedniče Vlade, poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, treći je dan kako razmatramo ovaj Predlog rebalansa budžeta Srbije za tekuću godinu i treći je dan kako predstavnici opozicije, a mogli ste to da čujete do sada, uporno pokušavaju da nas ubede kako belo nije belo i kako crno nije crno.

Treći je dan kako slušamo da je 330 evra prosečne plate, kolika je bila u njihovo vreme, zapravo bolje i više od 820 evra, kolika je danas. Treći je dan kako slušamo da je 16 hiljada dinara, koliki je bio iznos minimalne mesečne zarade u njihovo vreme, zapravo mnogo bolje i mnogo više od 47 hiljada dinara, koliko iznosi danas, a od 1. januara dižemo na preko 53 hiljade, ako se ne varam, neka mi pomogne neko, mislim 53.500 dinara.

Treći je dan kako slušamo kako je 200 evra prosečne penzije, koliko je iznosila 2012. godine neuporedivo bolje i neuporedivo više, nego danas kada je više nego duplo veća, a upravo ovim rebalansom značajno uvećavamo penzije, dakle, čini mi se za 11%.

Treći je dan i znam da je poštovani građani teško da poverujete u to kako od predstavnika opozicije slušamo bolje kada je stopa nezaposlenosti u državi gotovo 26% koliko je bila u njihovo vreme, nego danas kada je na istorijskom minimumu, dakle svega nešto iznad 8%.

Znam da poštovani građani Srbije zvuči neverovatno, ali treći je dan i kad slušamo da je bolje kada za četiri godine kao država ostanemo bez 400.000 radnih mesta, nego kada za nekoliko godina otvorimo gotovo 500.000 novih radnih mesta.

Takođe, potpuno neverovatno zvuči, ali treći je dan kako je od istih tih predstavnika opozicije slušamo kako nije dobro da imamo puteve, autoputeve, brze saobraćajnice, pruge, mostove, škole, bolnice, parkove, vrtiće, itd, itd.

Teško je za poverovati, ali verujte mi na reč, da je treći dan kako slušamo da nije dobro što nam je dinar kao nacionalna valuta apsolutno stabilan. Što je kurs evra stabilan, o čemu je govorio gospodin Rističević malopre. Dakle, već 12 godina u kontinuitetu iznosi nešto malo iznad 117 dinara. Koliko god to zvučalo neverovatno, ali istina je da već treći dan kako slušamo da nije dobro što nam je učešće javnog duga u BDP daleko ispod mastrikta i svako ko malo detaljnije prati može da vidi da je to konstanta u fiskalnoj politici Vlade Srbije.

Dakle, iz godine u godinu taj procenat pada sve niže i niže i možda će gospođa Tomić da mi pomogne, mislim da je sada čak ispod 50%. Sećam se vremena kada je bilo 56, 58% mislim da je sada čak ispod 50%.

Takođe, već tri dana slušamo kako nije dobro što nam sve relevantne agencije, dakle međunarodne relevantne finansijske agencije konstantno potvrđuju visok kreditni rejting. Kako nije dobro što smo rekorderi u prilivu stranih, direktnih investicija. Kako nije dobro što nam je rekordna naplata poreza, kako nije dobro što imamo rast BDP-a iz godine u godinu, kako nije dobro što nam je zaposlenost na istorijskom maksimumu, kako nije dobro što su nam stabilne javne finansije i što sve svoje obaveze kao država, momentalno, dakle, u roku ispunjavamo na vreme.

Ništa to dame i gospodo nije dobro, verovatno je bolje da se oni vrate na vlast, da se vrati vreme kada je Srbija bila pred apsolutnim, potpunim bankrotom, pred totalnim kolapsom, kada su preduzeća i fabrike zatvarane, kada su ljudi masovno ostajali bez radnih mesta, kada se ništa u Srbiji nije gradilo, kada je prosečna plata bila 350 evra, kada je minimalac iznosio 16.000 dinara, kada se država zaduživala komercijalno pod nepovoljnim uslovima, ali da bi isplaćivala penzije kada su vršene pljačkaške privatizacije, kada apsolutno nikakvog plana i reda nije postojalo u javnim finansijama.

Kada su građani Srbije rapidno siromašili, a pojedini vlastodršci, neki od njih i danas sede ovde, ne u ovom trenutku, ali jutros su sedeli i govorili, i ti pojedini tadašnji vlastodršci se enormno bogatili do te mere koja se meri stotinama miliona evra, ako hoćete detaljno čak 619 miliona evra. Iskreno se nadam dame i gospodo da se ta vremena nikada neće vratiti u Srbiji, iskreno se nadam i apsolutno sam siguran da građani Srbije neće dozvoliti. Zahvaljujem.

Gospodin Borko Stefanović po Poslovniku.
Molim vas samo član.

Član 104.

Bili ste dužni da mi date, po mom mišljenju, pravo na repliku zbog toga što se prethodni, a i pred prethodni govornik izrazio na način da je pokazao da nije razumeo ili je zlonamerno shvatio moje izlaganje. Zbog toga ste po meni morali da mi date pravo na repliku, ili ste barem poštujući praksu koju ste do sada nekoliko puta pokazali tokom ovog zasedanja, nije mi jasno zbog čega mi niste dozvolili pravo na repliku?

Zato što je to diskreciono pravo predsedavajućeg. Ja sam razumela, saslušajte, imajte strpljenja, ja sam razumela malo drugačije, sad ću vam tačno navesti po Poslovniku.
Niste pomenuti direktno imenom i prezimenom. Nije vam pomenuta funkcija. Nije pogrešno protumačeno ono što ste rekli, ali gospodine Borko Stefanoviću, pošto je gospodin Aleksandar Marković govorio, vi povezujte tu osnovu takođe za repliku, izvolite imate dva minuta samo se prijavite.

Hvala.

Ja moram da kažem prvo kao odgovor jednu stvar. Nisam bežao ni od kakvih Srba sa KiM, nikada u životu, alu ću vas podsetiti na jednu stvar koju jako dobro znate gospodine Jovanov. Neki od tih kako ih nazivate, koji su hteli da me linčuju su vaši prijatelji koji sada žive u centralnoj Srbiji i multimilioneri su i neki od njihovih drugova su me stigli u Kruševcu i nije to nešto čime treba da se šalite. Znate to jako dobro. Zato je ovo bilo nisko što ste rekli.

Ono što je još važnije i što koristim priliku da pitam ministra Malog, možete li molim vas zbog javnosti Srbije, zbog građana i njihovih predstavnika da odgovorite zbog čega je država Srbija pod vašom vlašću došla u situaciju da Miroslavu Miškoviću otplati 30 miliona evra odštete koju je dobio na arbitraži, a sprema se da plati više od 10 miliona kada dobije na sudu odštetni zahtev pred našim sudovima.

Odgovorite pošto ste hapsili Miškovića. Sada sa njim otvarate Sava centar, sada recite građanima Srbije kako smo došli do toga da čovek koga je vaš predsednik hapsio pred kamerama sada građanima Srbije će više od 40 miliona evra da izbije iz džepa i time pokrije Sava centar koji ste mu poklonili? Hvala.

Gospodin Milenko Jovanov, u ime grupe.
Izvolite.