Hvala poslaniče, dajem sve od sebe.
Predsednik Vlade Miloš Vučević, izvolite.

Predsednice, žao mi je što, ja sam strpljiv čovek, nisam nervozan kao vi i nigde ne žurim, doći ću i na temu litijum, mi smo tu i radimo, žao mi je što ne pričate o svojim amandmanima, da ste nešto rekli bar smisleno oko toga.
Ja želim da se javno izvinim građanima Srbije i da se izvinim članovima SNS, pravili smo grešku, promovisali smo neke lidere današnje opozicije u javnom političkom životu, primali olako na naše liste koje su uvek nosile naziv Aleksandar Vučić, kao nosilac Liste, ljude koji su se tada zdušno trudili da promovišu tu politiku da stoje iza tih barjaka i tih zastava, politike Aleksandra Vučića, u javni život da bi nam oni danas pričali kako to nikada nisu činili.
Samo nam je krivo što niste ranije otišli od nas, kada ste videli da nećemo moći da zadovoljimo vaše bolesne ambicije, bolesne u smislu nerealnosti u odnosu na vaše kvalitete, znanje iskustvo i obrazovanje.
Vi objavite još jedan jutjub kanal kako je neko spustio glavu dok vi govorite, jer to vam je najveći domet u najvećem političkom životu, valjda sami sebi da se divite, kako dok držite nekom pridiku, svi spuštaju glavu, jer se valjda stide, boje, drhte od vas.
Vi ste čuveni junak iz čuvene stranke. Veliku grešku smo napravili što smo vas ikada stavili na našu listu, ali veliko hvala i građanima Priboja što su vam pokazali gde vam je mesto na prethodnim izborima. Tako da se vratite u Priboj i da malo bolje i više radite, a ne da vičete i urlate na građane. Hvala lepo.

Hvala.
Aleksandar Mirković ima reč. Izvolite.

Hvala, poštovana predsedavajuća.

Samo da dopunim, pošto sam nazvan lažovčinom i pošto smo ovde svi okarakterisani kao lažovčine, čovek je izneo još jednu u nizu svojih laži i rekao da nikada nije bio deo SNS. Samo radi građana Srbije koji gledaju ovaj prenos, samo da potvrdim reči predsednika Vlade, gospodina Miloša Vučevića.

Dakle, poštovane koleginice i kolege ispred mene je dokument, lako možete da proverite, iz 11. marta 2016. godine, Izborna komisija, lista – Aleksandar Vučić – „Srbija pobeđuje“. Na toj listi broj 35. Miloš Parandilović. To sam samo hteo da vam kažem, poštovani građani.

Dakle, ja ništa nisam slagao, nikoga nisam obmanuo. Tako da, kao što je sve istina do sada bila što je on izgovorio, evo i ovo je. Hvala vam.

Izvolite, gospodine Parandiloviću, replika.

Gospodo naprednjaci, ja znam da biste vi voleli da sam ja vaš član, ali to se nikada neće desiti. Ja moram da vas razočaram. To se zaista nikada neće desiti. Veća je šansa kometa da nas pogodi sada ovde, nego da se to desi. Verujte mi. Nemate razloga da budete nervozni.

Gospođo Brnabić, meni je žao što ja vas nazivam kriminalnom organizacijom, ali ja ne mogu da nađem ni jednu drugu reč. Ja bih se potrudio. Vi možete meni da izričete meni opomene do prekosutra, ja sam vam već rekao, vi od suda istorije pobeći nećete.

Miloš Parandilović nije na prodaju i vi to vrlo dobro znate i vaš Krsto Janjušević to vrlo dobro zna. Ja da sam hteo da se prodam, ja bih sedeo sa druge strane, pa to je najlakše, za ime Boga, to svako može da uradi. Ali, da bih to uradio, ja moram prvo da ostavim kičmu kod kuće, a to ne može svako da uradi. To je osnovna razlika između mene i vas. Ne može svako da uradi. Razumete, ne može to svako da uradi.

Ja sam vam rekao, vi vrlo dobro znate da sam u to vreme bio član SPO i da nikada nisam bio član SNS. Da imate takav dokaz, vi biste izvadili pristupnicu, sem što može Krsto da vam je napiše sada, kog ste postavili za direktora „Srbijašuma“, čovek ne razlikuje bukvu od hrasta. To ste vi. To su vaši kadrovi, koji će pojesti budućnost ove zemlje. Ali, ne interesuje građane Srbije politička karijera Miloša Parandilović, to je poslednje što ih interesuje. Njih interesuje to što vi ovu zemlju gurate u grob sa satrapama i neznalicama, pa vi izričite opomenu još jednu, koji ne znaju apsolutno ništa i koji su postavljeni na državne i ministarske funkcije samo zato što su lojalni Aleksandru Vučiću. I to tako kod vas funkcioniše.

Ja želim drugačiju Srbiju u kojoj će se stručnost ceniti, u kojoj mladi neće bežati iz zemlje i to oni najbolji, zato što ovde ne vide perspektivu. Za to se borim, a ne da budemo podanici Aleksandra Vučića. Pa to može svako da uradi ko hoće i sa ove strane. Ali, nismo svi na prodaju, zapamtite to već jednom.

Dobro.
Hajde da pokušam da spustim loptu.
Ali, kada kažete da ste vi od onih koji želite da napravite Srbiju u kojoj će se stručnost ceniti, koliko se sećam, vi ste od onih koji su profesoru Radenoviću izgovorili – stari, ništa te pitao nisam.
Ne znam koju stručnost vi želite da cenite, ako krećete od sebe, a takve stvari pričate Radenoviću, profesoru, koji je jedan od 100 najboljih matematičara na svetu i proslavio ovu zemlju. Uh, uh, majko moja.
Izvolite, gospodine Tataloviću.

Predsedavajuća, ja se zaista uvek trudim da govorim po dnevnom redu i zamolio bih i ostale učesnike, a zamolio bih i vas koji ste po članu 27. dužni da vodite ovu sednicu.

Ukoliko treba da raspravite da li je neko bio u SNS, izvolite, izađite ispred, pa raspravite. To nije tema o kojoj treba da sluša cela Srbije. Pri svemu tome, kolega Mirkoviću, ja stvarno ne mogu da razumem da je za vas diskreditacija to što je neko bio u SNS-u. O čemu se tu radi? Ja vas molim da probamo malo da se vratimo na temu. Lepo ste rekli treba da završimo ovu sednicu, u pravu ste, da se bavimo malo temom. Hajte svo troje malo da se vratimo na temu, molim vas.

Hvala vama.
Pošto niste čak rekli ni koji član, uzimam ovo od grupe.
(Filip Tatalović: Rekao sam 106. i 27.)
Svakako nije bilo po Poslovniku, tako da uzimam vreme od grupe, a i želite, i hvala vam na tome, da se završi ovo.
Reč ima Milenko Jovanov.

Ono što je nedostajalo u ovoj salvi uvreda da nam danas nije rekao, nije nam rekao da smo mediokriteti, pošto je on genije, pa se gadi mediokriteta, a čuli smo da je on stručan i on želi struku, samo ne znamo za šta je stručan, eventualno za ovaj samostalni rad u predelu prepona.

Mene sram da bude? Ne znam što mene sram da bude, on sam to čovek rekao da će da radi.

Ono što samo želim da kažem i što je posebno važno, ja ne znam da li Krsto Janjušević ume da prepozna hrast, ali bukvu je odlično prepoznao i sa bukvom više nikakve veze nemamo. Hvala.