Drugo vanredno zasedanje , 27.09.2024.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Drugo vanredno zasedanje

03 Broj 06-2/111-24

5. dan rada

27.09.2024

Beograd

Sednicu je otvorila: Ana Brnabić

Sednica je trajala od 10:00 do 18:00

  • TAGOVI

  • Drugo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u Četrnaestom sazivu (2024)
  • Pretres u pojedinostima o 1. tački dnevnog reda Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Četrnaestom sazivu (2024)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Ana Brnabić

    ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane | Predsedava
    Hvala vama mnogo na korektnosti, zaista.
    Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Zoran Lutovac, dr Dragana Rakić, dr Ksenija Marko, Nebojša Novaković.
    Reč ima Ksenija Marković.
    Izvolite.
    ...
    ZAJEDNO

    Ksenija Marković

    Demokratska stranka - DS
    Dobar dan, hvala za reč.

    Demokratska stranka je podnela amandman na član 5, ista tema kao u članu 3, a to je izgradnja stadiona, kao što je već nekoliko kolega iz opozicije podnelo ovaj amandman, zato što se ne slažemo sa prioritetima koji su utvrđeni i zato što je reč o jednom suludom zaduživanju, a opet i novcu koji može biti preusmeren, kao što sam u prethodnom izlaganju rekla, na ljude koji žive u neuslovima i koji su na granici ili žive u apsolutnom siromaštvu, a takvih je u Srbiji, verovali ili ne, pola miliona.

    S druge strane, mi danas imamo Vladu koja često voli svoje ekonomske uspehe da ističe. Uvek se koristi raznim statistikama i brojevima koji često na makro nivou jesu tačni, ali suština svake ekonomske politike jeste preraspodela, da li je ta preraspodela pravedna i da li je ta preraspodela izvedena na način da oni koji su u najlošijem položaju mogu imati nešto od tog rasta.

    Problem sa ekonomskom politikom SNS jeste što ovde bogati postaju bogatiji, siromašniji postaju siromašniji. To je ono što je problem. Znači, mi nemamo pravednu preraspodelu. Broj milionera i milijardera se nije uvećao za vreme vladavine DS, nego za vreme vladavine SNS, to znate jako dobro, Forbsova lista je izašla 2023. godine.

    Tako da, ono što je ovde problem i zašto ne možemo podržati ovaj rebalans budžeta jeste što prioriteti su postavljeni tako da se govori o stadionima, da se govori o halama, da se govori o ciglama, znači da se govori o privatnim poslovima koji mogu nekom obezbediti dobit, ali ne i građanima Srbije.

    Ponavljam još jednom – plata za život u Srbiji koja vam je potrebna je 144.000, prosečna plata je 100.000. Zato pozivam građane da potpišu peticiju „Plata za život“. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Ana Brnabić

    ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane | Predsedava
    Hvala vam. Idemo dalje.
    Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik doc. dr Rastislav Dinić.
    Izvolite.
    ...
    Zeleno-levi front

    Rastislav Dinić

    Zeleno-levi front - Ne davimo Beograd
    Hvala.

    Koristiću i vreme poslaničke grupe.

    Dakle, ja sam predložio ovim amandmanom da se sredstva od dve milijarde i 100 miliona dinara predloženih za obnovu objekata u kojima će odvijati služenje vojnog roka pretvori u nula dinara, odnosno nula sredstava. Razlog je vrlo jasan – nije došlo ni do kakve društvene diskusije, nismo imali nikakvu diskusiju na temu ponovnog uvođenja vojnog roka. Strategija bezbednosti, odnosno strategija odbrane koja bi trebalo da predviđa, odnosno trebalo da predloži jednu takvu meru nije donesena, odnosno poslednja donesena Strategija odbrane koja potiče još iz 2019. godine, ona na mnoge načine više nije aktuelna, jel tako. Studija tzv. izazova, rizika i pretnji takođe nije urađena, to je takođe nešto što bi trebalo da čujemo i ukoliko je služenje vojnog roka pravi odgovor na takvu situaciju, na bezbednosnu situaciju u kojoj se Srbija trenutno nalazi, onda bi zaista o tome trebalo razgovarati. Tako nešto nije obavljeno, nikakve konsultacije nisu obavljene, ništa od toga nismo videli, nismo o tome razgovarali ni u ovom domu, a o široj društvenoj diskusiji da ne govorim.

    Krovna organizacija mladih Srbije je juče izašla sa novim dokumentom, sa saopštenjem u kome skreće pažnju da nikakve konsultacije sa mladima kojih se ova mera direktno tiče nisu obavljene. Ova organizacija skreće pažnju na neke izuzetno važne i potencijalno štetne efekte uvođenja vojnog roka, kao što je izbegavanje roka kroz napuštanje zemlje, itd. Mi smo ovih dana razgovarali o demografiji, čuli smo zabrinutost zbog negativnog ili niskog prirodnog priraštaja, a istovremeno sprovode se ove mere koje na različite načine izguravaju mlade ljude iz ove zemlje.

    Međutim, kada se sve to uzme u obzir i kada se doda ono što svi stručnjaci pocrtavaju kada je u pitanju predlog ponovnog uvođenja vojnog roka, a to je da 75 dana, koliko će navodno ovaj rok trajati, nije dovoljno ni za šta, a kamoli da se obuče sposobni vojnici koji bi mogli efektivno da popune vojne jedinice. Onda se postavlja pitanje – koji je pravi cilj ove mere, koji je pravi cilj ponovnog uvođenja vojnog roka?

    S obzirom da očigledno koristi ne prevazilaze štete, naprotiv, reklo bi se da je jedini cilj isključivo politički, da ne kažem populistički. Ponovno uvođenje vojnog roka prati jedna očigledna ratoborna retorika, jel tako, da se vojska na Kosovo vrati, ceo jedan ratoborni nastup celog režima. Sad mi znamo, naravno, šta se dešavalo kada je vojska poslednji put bila na Kosovu. Aleksandar Vučić je nabavljao nove zavese za stan, Aleksandar Vulin je razmišljao o tome kako da vodenim topovima zasipa studente, to je najbliže što je prišao vojsci, a ginuli su i ranjavani su neki drugi mladi momci, neka druga deca, deca nekih drugih ljudi, a ne oni koji su u tu vojsku slali. Tako da, ovaj režim, predstavnici tog režima, koji sada ponovo vladaju Srbijom, kada obnavljaju ovu retoriku imamo sve razloge da verujemo da se stvari neće dobro završiti. Naravno, nije sve u tome, treba pocrtati još jednu stvar.

    Postoji još nešto što je važno vezano za Vojsku Srbije. Vojska Srbije, takođe postoji i nešto u opisu njene misije, što se zove Treća misija Vojske Srbije. Treća misija se tiče učešća u civilnim akcijama, pomoći u katastrofama, u prirodnim nepogodama, itd. To je nešto što jeste izuzetno važno, ali može da se obnovi i na način koji ne podrazumeva ratnu retoriku, koji ne podrazumeva pretnje komšijama, pretnje novim ratovima, novim sukobima itd, a taj način je obnavljanje nečega što se zove civilna zaštita. Zašto to nije našlo mesta u ovom rebalansu?

    Konačno, treba reći i ovo. Mi smo svedoci poslednjih godina, ali i poslednjih nedelja, potpuno očigledno pre nekoliko nedelja bili smo svi svedoci jednom katastrofalnom slučaju u koji je bilo umešano vozilo Vojske Srbije, jel tako, koje je ubilo praktično celu jednu porodicu. Prethodnih godina smo videli da vojnici Vojske Srbije ginu u rutinskim mirnodopskim zadacima u svakodnevnim normalnim uslovima, mirnodopskim uslovima. To je sistem koji ne može da garantuje bezbednost i sigurnost i preživljavanje čak ni profesionalnim, obučenim vojnicima.

    Od koga vi tražite da šalje svoju decu u taj i takav sistem? Bez toga apsolutno je nemoguće i besmisleno razgovarati o ulaganju u ovu meru. Toliko. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Ana Brnabić

    ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane | Predsedava
    Hvala vam.
    Krenuli ste baš izuzetno korektno i hvala vam što ste se držali amandmana, ali potpuno ne mogu da razumem da pravimo tu atmosferu gde vi svaki put morate da se vraćate na predsednika Aleksandra Vučića i da ga uključujete baš u svaku temu i svaku priču koju imate, nekako potpuno nepotrebno, nikakve veze nema sa amandmanom, izazovete samo, ovde bacite valjda zlu krv nepotrebno i neprofesionalno.
    Đorđe Komlenski sada ima reč.
    ...
    Pokret socijalista

    Đorđe Komlenski

    ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane
    Zahvaljujem, predsedniče Skupštine gospođo Brnabić.

    Ovaj amandman ne treba prihvatiti i samo obrazloženje koje smo, nažalost, morali ovde da slušamo jasno govori u prilog toga da protiv ovog amandmana treba i glasati, čak apsolutno biti siguran da neće biti usvojen, treba da glasamo protiv njega, a ne samo da pustimo da vidimo da li će se za njega glasati jedan, pet ili dva poslanika.

    Naime, obrazloženje ovog amandmana koje je dato je nastavak jedne vrste hibridnog rata koji se vodi protiv Republike Srbije i apsolutno ono što se pokušava na nazovi suptilan način, kroz način na koji je ovo obrazloženje dato, prezentovati građanima Srbije jeste da Vojska Srbije je nešto što je nebezbedno, nešto što želi, hoće, traži rat i da je jednostavno apsolutno nepotrebno njeno postojanje, bivstvovanje u Republici Srbiji, a pogotovo ne njeno snaženje i njeno jačanje.

    Jasno je da ovakav način razmišljanja proističe iz izvora finansiranja koji pristiže onima koji zastupaju ovakav stav, jer siguran sam da nisu poslušnici NATO pakta i prinudne uprave iz Brisela bili na vlasti 2011. godine odluka o prestanku služenja redovnog vojnog roka nikada ne bi bila doneta.

    Možemo mi da se složimo da su uslovi ovakvi ili onakvi u kasarnama, ali kasarne nikada nisu bile, pa čak ne treba ni da budu hoteli, „ol inkluziv“ kategorije, već mesto na kojem se obučava ratnim veštinama i preživljavanju u slučaju rata.

    Priče o nekakvim ratno huškačkim pozivima su zaista, samo izmišljotina mrzitelja Srbije i onih koji pokušavaju na svaki način, što sa Kosova i Metohije, od strane Kurtijevog režima i UČK okupatora, tako i od predstavnika muslimanske federacije iz Sarajeva, da prebace teret na Srbiju njihovih pokušaja da isprovociraju sukob Republike Srbije sa NATO paktom. To je nešto što mora da bude potpuno jasno i nedvosmisleno.

    Niko ne želi rat. Stara narodna, a vi ste očigledno zaboravili i na narod, a očigledno i na njegovu tradiciju je bila ko rat priželjkivao rat mu kući bio. Niko rat ne želi i da rata ne bilo, i da naši sugrađani i sunarodnici na Kosovu i Metohiji ne bi bili terorisani i zlostavljani, Vojska Srbije mora da jača. Vojska je nešto što je instrument odvraćanja, a ne ratovanja. Srbija nikada nije vodila osvajačke ratove, uvek je se branila i uvek je vodila odbrambene ratove i nikada, čini mi se, nije bilo više pokušaja da se tradicija sprskog naroda, samopoštovanja više unizi i više uništi, nego što sada čine predstavnici nekakvih zeleno levih, desnih, ovakvih i onakvih frontova, kojima je očigledno, sem, propagiranja LGBT ideologije sledeća stvar, propast Srbije na agendi kojom se bave.

    Prema tome, ovaj amandman ne treba usvojiti, ne treba ga, naprotiv, u budžetu Republike Srbije, kada bude usvajan krajem ove godine, sredstva za služenje vojnog roka još više uvećati, kako bismo taj postupak mogli što više da ubrzamo i da se omogući što veći obuhvat, jer ja vam garantujem, moj sin je iz generacije koja treba da ide po ovom predlogu, na odsluženje vojnog roka, 95% mladih želi da služi vojsku. Pitanje je hoće li taj procenat od tih nekih 5% koji je pokušati da izbegne ovakvim trovanjem se podići na 5,5%, ali budite sigurni da je omladina Srbije daleko svesnija nego ovi sa desne strane koji govore protiv interesa i Vojske i Republike Srbije.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Ana Brnabić

    ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane | Predsedava
    Hvala vam.
    Reč ima narodni poslanik Rastislav Dinić. Izvolite.
    ...
    Zeleno-levi front

    Rastislav Dinić

    Zeleno-levi front - Ne davimo Beograd
    Hvala lepo.

    Dakle, vrlo kratko. Kao prvo razlog zašto sam pomenuo Aleksandra Vučića i njegovo ponašanje tokom bombardovanja Srbije 1999. godine, jeste što me izuzetno lično pogađa kao veterana rata 1999. godine, kao neko ko je lično služio vojsku od decembra 1998. godine do decembra 1999. godine. Lično me pogađa kada ljudi poput Aleksandra Vučića, koji nemaju pojma o čemu govore, pričaju o ovom stvarima i koriste ih kako bi raspririvali mržnju i huškali na sukobe i rat.

    Još nešto, moram da kažem i ovo Vojska Srbije bi trebalo da bude vojska svih građana Srbije. Ja ne znam kako očekujete da u tu vojsku idu mladi Albanci nrp. kojima se ministar Vulin obraća sa šiptari. Kakav je to način? To je Vojska Srbije u koju zovete građane Srbije. Ne vidim da je to iskrena namera. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Ana Brnabić

    ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane | Predsedava
    Hvala vam.
    Ministar Tatjana Macura. Onda predsednik Vlade da zaključi.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Tatjana Macura

    Zahvaljujem, predsednice.
    Htela sam smo kratko da se osvrnem na deo izlaganja gospodina Dinića, u delu koji se odnosi na negativne demografske trendove o kojima je govorio, a volela bih da razjasnim i narodnim poslanicima koji sede ovde u sali, a koji možda o toj temi ne znaju dovoljno, kao i građanima Srbije, da prosto, ne upadamo u zamku političkih floskula koje mogu da dovedu u zabludu da postoje neka rešenja koja mogu na tacni biti izneta i doneti neke revolucionarne i velike promene.
    Dakle, mi demografske izazove koje imamo danas, probleme koje imamo sa brojem živorođene dece, ne baštinimo od juče, ne baštinimo od pre tri godine, ne baštinimo ni od pre 15 godina, kada je neka druga koalicija bila na vlasti, zaista trend opadanja živorođene dece baštinimo iz mnogo ranijeg perioda, posle Drugog svetskog rata. Poslednji put je Srbija zabeležila stopu fertiliteta 2,1 koja dovoljna za prostu reprodukciju i možemo da kažemo da postoji pozitivan demografski trend, 1960. godine, od tada pa nadalje je ta stopa fertiliteta u stvari opadala.
    Ono što postoji trenutno od podataka na Republičkom zavodu za statistiku, dostupno je i vama i verujem da ste jako dobro informisani u tom pogledu. Dakle, negde smo najkritičniju tačku imali 2007. godine kada je stopa fertiliteta iznosila 1,38. Stopa od 1,40 poslednji put je zabeležena 2011. godine. Uvođenjem postupno mera populacione politike dolazimo do toga da se ovi brojevi povećavaju, a na ovim malim brojevima, male vrednosti za koje se povećavaju su zaista znače mnogo. Pa, tako 2016. godine ta stopa fertiliteta iznosi 1,46 da bi 2022. godine ona bila povećana na čak 1,63 što je bio rekord na nivou Evrope u kojoj mi danas sedimo.
    U tom smislu možemo da kažemo da je Srbija bila među retkim državama u Evropi koja je zabeležila 2021. godine i 2022. godine značajno povećanje broja živorođenih u odnosu na sve države u Evropi koje se danas nalaze. Znam da postoje očekivanja u pogledu primene mera populacione politike da dobijemo epohalne rezultate, međutim, da ne znam koliko para damo i da se ne znam na kojoj tački na planeti Zemlji nalazimo, mi ne možemo da očekujemo takve rezultate.
    Dobra vest u svemu ovome što može da se zaključi da u određenim kategorijama dolazi do značajnog povećanja broja dece. Recimo porodice koje očekuju svoje treće, četvrto dete beleže rast od kada su uvedene mere koje se odnose na finansijsku podršku porodici. To možete vrlo lako da pogledate iz statističkih podatka koji su svima dostupni u periodu od 2017. godine kada je prvi put predstavljen ovaj zakon, pa evo do danas kada usvajamo nove izmene o kojima će nadležna ministarka i više govoriti. Dakle, ja bih zaista volela da jednom zauvek bez obzira ko se nalazi na poziciji da danas odgovara sa pozicije vlasti ili sa pozicije opozicije, ne zloupotrebljavamo temu demografskih izazova zato što sve sutra da dođete vi ili bilo ko od vaših kolega na vlast, ovo nisu pitanja koja mogu tako lako da se reše.
    Druga stvar o kojoj sam ja takođe želela da istaknem jeste problem sa kojim ćemo se svi mi suočavati a odraziće se značajno na budžet o kojem sada raspravljamo, a to je povećanje troškova usled povećanja starosti naše države.
    Volela bih iskreno da u toku ovih rasprava koje sam u nekom trenutku slušala ovde iz sale, a neke sam imala prilike da slušam i tokom svog rada u okviru nekih drugih aktivnosti koje obavljam, dakle da ne dolazimo u situaciju da se ne bavimo suštinskim problemima, a ne da se bavimo ovde kroz skupštinsku raspravu demagogijama. Povećanje starosti stanovništva između ostalog govori i o kvalitetu zdravstvene zaštite koja je pružena našim građanima. Dakle, to je jedna stvar o kojoj moramo da govorimo. Profesorka Kisić je svojevremeno to vrlo lepo obrazlagala s obzirom da je samostalno učestvovala u okviru pisanja tih strategija i analiza koje se bave starošću stanovništva, žao mi je što narodni poslanik sada odlazi.
    Dakle, jedna od dve stvari o kojima moramo ozbiljno da razgovaramo, da postignemo jedan politički dijalog, jedan institucijalni dijalog u kome ćemo svi zajedno raditi na rešavanju ovog problema a ne ovakvu jednu temu koristiti za dnevno političke razmirice.