Hvala. Predsednik Vlade Miloš Vučević.

Hvala lepo, predsedniče Narodne skupštine, narodni poslanici. Žao mi je što poslanik koji je diskutovao oko. Dobro, izvinjavam se, nisam znao. Nema veze. Nisam ništa negativno, rekao sam samo žao mi je što niste u sali. Nisam se kritički izjasnio u pogledu razloga zašto je napustio.
Vezano za amandman koji traži izmenu pozicija za ulaganje u Ministarstvo odbrane, odnosno u vojsku Srbije u kontekstu vraćanja obaveze vojnog služenja odnosno služenja vojnog roka. Mislim da je to važna odluka, velika odluka da smo dugo godina čekali ovu odluku, evo to zna i potpredsednik Vulin, dok je bio u Ministarstvu odbrane, posle narodni ministar, pa ministar Gašić, naravno sa predsednikom Republike i tadašnjom Vladom, rađeno na tome i vršene su ozbiljne analize, svakako pre svega u General štabu vojske Srbije, odnosno stručne službe Vojske Srbije koje su izvršile procenu, i pozitivnih i negativnih efekata, takve potencijalne odluke.
Nakon detaljnih analiza i višegodišnjih analiza, konačno mislim da imamo i atmosferu, da ne kažem ambijent svakako političku volju, u periodu koji je pred nama da donesemo predlog zakona kojim vraćamo obavezno služenje vojnog roka u nešto kraćem trajanju od 75 dana, nešto drugačijim uslovima i svesni da ne možemo vraćati i ne treba da vraćamo vreme koje je bilo pre 10,20 godina ili 30 godina, ali isto tako svesni da mi gotovo 14 godina gubimo 14 generacija koje nisu služile vojni rok, osim malog broja njih koji su se javili na dobrovoljno služenje vojnog roka, nešto više od 1000, prosečno godišnje ide, naravno plus profesionalni sastav, a svake godine vam ogroman broj ljudi koji zbog starosnog uzrasta, životnog doba, napuštaju rezervni sastav i nisu više ono što se narodski zvalo treće pozivci, više se ne vode kao vojni obveznici i gubite 14 generacija koje više nisu vojno obavezni da se odazovu na poziv otadžbine, a istovremeno ne dobijate novih 14 generacija. To je takav deficit i takva destrukcija odbrambenog potencijala jedne države da je neodrživo održiva i sa svim ulaganjima u vojsku koje su rađene sa promocijom profesionalne vojske sa boljim standardom, većim platama, boljom opremom, uniformama, naoružanjem vozilima i vi možete u jednom delu da nadomestite to, ali ne možete u ovom socijalnom ambijentu, ne samo u Srbiji, nego u svetu, ne možete da prosto samo iz profesionalnog sastava popunite sve ono što vam je potrebno i to ne uspeva nijedna država, ni SAD, koja ima najveća moguća ulaganja za vojsku.
Imaju deficit u kopnenoj vojsci što je okosnica oružanih snaga SAD i ne mogu da popune, zato što nije pitanje para, i ljudi danas mogu da zarade lakše novac i da kažem sa manje rizika na drugim mestima i verujem da ćemo svi zajedno imati ozbiljnu analizu i ozbiljnu raspravu u parlamentu kada izađemo sa tim predlogom zakona i gde ćete videti mnogo preciznije sve ono što predviđamo.
Ratoborna retorika i veza sa vraćanjem obaveznog služenja vojnog roka, ne znam čija ratoborna retorika, rekao bih da u Srbiji idu stalno umirujući tonovi, želja za nastavak dijaloga sa Prištinom, iako to često zvuči iracionalno, Priština ne želi, Albanci na Kosovu ne žele, dijalog, nego žele da sprovedu svoju agendu etničkog čišćenja, KiM, pre svega od Srba, ali i drugih građana koji Srbiju vide kao svoju državu, da ne budemo nefer i da ne zaboravimo i druge narode, koji žive na prostoru KiM. Ratoborna retorika od onih država koje nam kažu da je Kosovo nezavisno, ratoborna retorika od onih koji nam zameraju što smo vojno neutralni, ratoborna retorika od onih kada traže da se opredelimo za koga smo, a ako nismo za njih, onda smo automatski protiv njih i to bih mogao da razumem, a da nam vi kažete da mi imamo ratobornu retoriku, mi kažemo priznajemo sve susede, BiH, u skladu sa Dejtonskim sporazumom, nemamo pretenzije ni prema jednoj državi. Rešili smo sva pitanja sa Severnom Makedonijom, sa Crnom Gorom želimo najbolje moguće odnose, sa Mađarskom imamo najbolje istorijske odnose, sa Rumunijom nikada nismo imali probleme, sa Bugarima radimo i mislim da možemo da imamo mnogo bolje odnose, sa Hrvatima i nama, trebaju bolji odnosi.
Nemamo ni prema kome pretenziju, osim što imaju pretenziju prema nama i našoj teritoriji i našoj državi, odnosno po pitanju KiM. Vi kažete, ratoborna retorika Srbije dovodi do obaveznog vojnog roka, ne, nego bezbednosna i demografska situacija u Srbiji traži odgovornu politiku a to jeste vraćanje obaveznog služenja vojnog roka.
U kontekstu savremenog vremena i onoga što su današnje društvene okolnosti, spomenuto je prisustvo vojske na KiM i da se aludira da se nešto loše dešavalo na KiM, kada je tamo bila naša vojska tamo, tada, Vojska Savezne Republike Jugoslavije i policija Srbije. Rekao bih kada su na KiM, bili naši vojnici i naši policajci, teroristi nisu bili u gradovima i kasarnama, nego su bili proterani, uhapšeni i likvidirani i to je ključna razlika.
Kada je srpska vojska bila na Kosovu, teroristi nisu predstavljali oružanu silu, nego su bili tretirani kako terorističke organizacije moraju da budu tretirane. Daće Bog da se poštuje Rezolucija 1244, Vojno tehnički Sporazum iz Kumanova i da se vrati do 1000 pripadnika bezbednosnih struktura Srbije na teritoriji KiM, što je garancija i obaveza onih koji su glasali za Rezoluciju 1244 i potpisali sa nama Vojno tehnički Sporazum i to bi bila velika stvar i svakako garancija srpskom narodu na KiM, da može da ostane, opstane i da se oseća sigurnije.
Na kraju ono što je najmučnije, jer ove teme su stvar političke rasprave i dobro je da se o njima razgovara, ali ono što mi je zaista mučno da slušam jeste korišćenje svaki puta bilo kakve tragedije u kontekstu politizacije.
Užasna je stvar ovo što se desilo sa pogibijom petoro ljudi na putu Raška Novi Pazar, ko god da je počinio to delo, bio vojnik, civil, policajac, kosmonaut, vatrogasac, političar, nije bitno, nije oslobođen i ne može da bude oslobođen odgovornosti i biće izveden pred lice pravde, samo ne treba praviti atmosferu linča nego dozvoliti da istražni organi rade svoj postupak.
Mi ne možemo da vratimo ljudske živote, što je najteže i najgore, ali to ne znači da zbog jednog pogrešnog poteza, užasno pogrešnog poteza i jedne tragedije, treba da napadnemo vojsku Srbije ili sistem odbrane i da kažemo da to dovodimo u pitanje da li nam uopšte treba vojska ili da koristimo svaki put kada se nešto loše desi da kažemo da zbog toga nam ne treba taj deo društva ili taj deo države, jer to onda postaje besmisleno.
Znate šta, na žalost, desi se užasna tragedija, nekada neki radnik na putu do posla nastrada u saobraćajnoj nezgodi, nekada još veća tragedija i đak nastrada.
Da li to znači da nam ne trebaju škole i da nam ne trebaju fabrike, nekada vatrogasac nastrada vršeći svoju dužnost časno, boreći se protiv plamena, požara, zemljotresa, poplave, pa to ne znači da nam ne trebaju vatrogasci.
I taj narativ kako je poginuli sin ili neki vojnici u mirnodopskim uslovima, ne znam ja sam bio dve godine, Vulin tri godine, u mom mandatu na žalost dva pripadnika vojske Srbije su poginuli.
Jedan je imao infarkt u toku vožnje kamionom, a drugi je prilikom izvođenja složene vežbe za specijalne jedinice i nastradao je, iako je bio iskusan podoficir, ali to ne znači sada da treba da ukinemo jedinicu i da treba da ukinemo vojsku ili da nam ne treba više vojska. Nemojte ako je neko kriv za saobraćajnu nezgodu, on treba da odgovara, ne možemo baciti stigmu i mrlju na celu vojsku i da kažemo da nam zbog toga ne treba vojni rok, jer je neko učinio takav krupan saobraćajni prekršaj, odnosno krivično delo.
Nemamo pravo to da radimo, moramo da se ponašamo odgovorno i vi kao opozicija morate da se ponašate odgovorno, jer predstavljate nemali broj građana, a ne da kažete zato što se desila saobraćajna nezgoda, zato što je uništena jedna porodica u toj saobraćajnoj nezgodi, treba da ćutimo i da ne smemo da pomislimo da zloupotrebimo tu tragediju. I šta sad zbog toga, ne treba nam više vojni rok, ne treba da vratimo vojsku.
Onda kažete – a treba nam treća misija Vojske Srbije, da prevedem, to je pomoć kada su poplave, požari, smetovi, kada se svi setimo gde nam je Vojska i policija, ali smanjite izdvajanja za vojsku i ne treba nam vojska i ne treba da vojska ima bolju opremu i nemojte da kupujete to i to za vojsku, ali kada dođe stani-pani, onda nam treba vojska.
Trebaju nam regruti, ne da bi ratovali nego da bi čuvali državu, da bi odvraćali one koji nam ne žele dobro, nažalost, ima i takvih, da bi nove generacije bile sigurnije i stabilnije, bolje pripremljenije da reaguju na svaku moguću situaciju. Daj Bože da nikada ne treba da naša vojska više interveniše, ali to niko ne može da potpiše da će se desiti, odnosno da se više nikada neće desiti. E, pa bolje da budete pripremljeni za loš trenutak, a da ga nikada ne dočekate, nego da pričate da se to neće desiti, a onda kada se nažalost to po nekada i desi, jer to istorija potvrđuje, budete potpuno nespremni, neorganizovani i doživite katastrofu.
Da ne budem advokat Aleksandra Vučića, ne znam zašto ga spominjete u odnosu na ratna dešavanja. Čovek obavlja posao koji obavlja i spram toga je ustavnopravnom i zakonopravnom položaju vlastan da priča o ovoj temi vraćanja vojnog roka. Znam da je služio vojni rok u Sarajevu, znam da je bio u ratnim godina u Republici Srpskoj ratni izveštač, ratni reporter, nije pobegao nikada iz države, nije se sklanjao iz države. Bio je ministar kada je bilo doba rata, odnosno napad, agresije na našu državu, majka mu je mogla nastradati, delile su minute prilikom bombardovanja Radio-televizija Srbije, da na našu sramotu mi utvrđujemo ko je kriv u Radio-televiziji Srbije što su nas ovi zlikovci bombardovali. Znači, nije problem onaj što je bacio bombu, nego je problem ovaj koji je u televiziji radio. I to smo prolazili, samo da se građani Srbije sete da je bila inkvizicija nad rukovodstvom RTS-a, kao da su oni bacali bombe i da je RTS legitimna meta i valjda je sve legitimno kada oni nas bombarduju. Da li su i vojnici i policajci legitimna meta?
Nemojte to da dozvolimo da nam se radi, jer to zaista izlazi iz onog okvira demokratske diskusije višestranačja, političkog pluralizama, konkurencije ideja, nadmudrivanja. Sve je to dobro, ali neke stvari moraju da ostanu van toga, a to jeste pitanje bezbednosti i odbrane države, to jeste pitanje odnosa prema i vojsci, to je iznad svega odnos prema porodicama koje su doživele veliku, užasnu tragediju, koju mi ne možemo da znamo kakva je, možemo samo da razumemo da je ogromna, a ne možemo da znamo jer mi na sreću nismo to doživeli, a oni na nesreću jesu. Nemojte da se igramo sa tim emocijama, da sada zato što se desila nesreća u kojoj nažalost učestvuje i pripadnik Vojske Srbije, treba da kažemo da nam ne treba sutra vojni rok.
Apsolutno nema nikakve veze, a posebno da podvedete da kada je Vojska Srbije bila na Kosovu, tada je bilo loše stanje. Ne, tada su teroristi bili tamo gde teroristi treba teroristi da budu, u zatvorima, pred tužiocima ili proterani iz države. Tako je bilo. A danas vam teroristi prestavljaju oružanu silu na Kosovu i Metohiji i zato imate takvu bezbednosnu situaciju kakvu imate. Hvala lepo.

Hvala, predsedniče Vlade.
Reč ima narodni poslanik Miloš Parandilović.
Izvolite.

Hvala.

Vučeviću, mnogo se ti čime baviš i predstavljaš kao veliki demokrata... (Isključen mikrofon.)

Isključila sam vas.
(Miloš Parandilović: Šta je sporno?)
Šta je sporno? Sporan je način kako se obraćate predsedniku Vlade.
Samo da vam kažem, vi o bilo kome ovde možete da mislite šta god želite. Miloš Vučević je predsednik Vlade Republike Srbije. Vaše je da mu se obraćate sa poštovanjem. On sa vama nije na ti, tako da vas molim da mu se obraćete onako kako nalaže red i protokol i osnovno, ali zaista najosnovnije vaspitanje.
Izvolite.

Samo vi meni vratite vreme.

Meni lektor ne treba. Ja savršeno dobro znam šta pričam. Ja sam čoveka nazvao po prezimenu. Ja ne vidim šta je tu uvredljivo, ako nekoga po prezimenu nazovete. To što sam izostavio gospodine ima svoje razloge i ja na to imam pravo. Vrlo je stvar jednostavna.

Obratili ste mu se na ti. Nije problem, ne morate da se obraćate sa gospodine, samo mu se obraćajte sa vi.

Znači, vi mene hoćete da naterate da persiram Vučeviću ako ja to neću? Da li to hoćete? Pa, neću da persiram. Šta sad, šta ćemo sad?

Mene pustite da iskoristim svoje vreme, pa vi posle toga kažite šta imate kao što ste ovde ceo dan parlament zasipali gomilom laži. Ja kažem da se Vučević predstavlja kao veliki demokrata, a zaboravlja da živi u zemlji pod čijom vlašću su uništeni svi mediji u ovoj zemlji. Nema javne debate ni na jednoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom. Opozicija jedino može da se vidi na RTS-u.

Kriminalizovali ste zemlju. Nije posao Vučevića da se bavi mojom političkom biografijom. Ona je vrlo lako dostupna, samo što vi pokušavate da je fabrikujete ovde. Miloš Parandilović kad nije bio zadovoljan svojom postojećom strankom, on je pravio svoju i išao težim putem, koliko god puta, a nisam trčao u vladajuću, za razliku od većine vas ovde što ste pokupili iz svih sistema i svih režima sve što ste mogli, i kuso i repato i metnuli ovde nama da ispira mozak, sve što je potrčalo za kazanom. Pa, mogao sam ja da trčim za kazanom, ali neću, mene vaš kazan ne interesuje. Mene interesuje da ja vama mogu da kažem ono što je meni na srcu i što je na srcu većini građana Srbije, a to je činjenica, kad pričate o vojsci, jer ste vojsku potpuno razbucali, kao što ste i razbucali državu Srbiju.

Oficiri, jeste li pričali o toj temi, da se masovno skidaju iz vojske? Vraćaju kredite koji su uloženi u njih kroz školovanje i beže kao đavo od krsta. Zašto? Zato što su još za vreme Vulina morali da kreče kasarne jer ste otpustili sve domare i zato što ste razbucali sistem u vojsci, kao što ste i razbucali državu Srbiju.

Nemojte vi da se plašite, gospođo Brnabić, ja sam tražio zahtev za reč pre sat vremena, vi mene ignorišete u sistemu. Nemojte vi da se plašite mene, ja ću biti blag prema vama, samo budite dobri.

Dakle, stvari su vrlo jednostavne. Sve ispušene muštikle iz svih stranaka ste pokupili kod vas i metnuli ovde nama da ispiraju mozak. Premijer Srbije se mnogo čime bavi ovde, ali se ne bavi suštinom i onim što mu je posao.

Dakle, kriminalizovali ste ovu zemlju. Novim Sadom upravljaju, vi znate to bolje nego ja, Snajper, Boske i ostala bulumenta kriminalna. Više se ne zna da li ste vi šef njima ili oni vama. Državom upravljaju Radojičić i Veselinović, Luka Bojović itd. Svoj mafiji u zemlji ste predali vlast i sad očekujete poštovanje. Pazite, vi još, kao vrhunac bezobrazluka, očekujete poštovanje od nas za masakr koji ste napravili nad građanima ove zemlje. E, pa, gospodo, poštovanja nema, niti će ga biti, barem ne od mene. A vi se nemojte baviti mojom političkom biografijom, iako možete do sutra, ja nemam problem sa tim. Vi se bavite ovim kriminalnim miljeom koji ste stvorili u Srbiji i ovom državom koju ste razvalili i gurnuli u grob, to je vaš posao, a ne da čekate poziv Vučića šta će da vam kaže, pa da se obratite.

Dobro, gospodine Parandiloviću, vama na čast, što se mene tiče. Svako ovde govori pre svega u svoje ime i ime svoje porodice, a onda u ime stranke pa tako dalje.
Reč ima Milenko Jovanov.

Nismo primarno ovde da bilo kome ispiramo mozak, ali i ako jesmo, u ovom slučaju objekat ispiranja nedostaje, pa ću se uzdržati od bilo kakvog komentara. Hvala.