Koristiću vreme ovlašćenog po amandmanu.
Dakle, kolega Šulkić je stvarno sve rekao što je trebalo da se kaže, samo bih dodao neke podatke. U poljoprivredi smanjeni su podsticaju za nabavku mašina i opreme za primarnu biljnu i stočarsku proizvodnju za dve milijarde dinara. Dakle, to sam ja rekao i u obraćanju pre neki dan i nije mi jasno zbog čega je to. Mislim da nam je potrebno da imamo veće podsticaje da naši poljoprivredni proizvođači kupuju savremeniju opremu da bi imali veće prihode po hektaru.
Rekli ste, mislim juče, da je 70% svega što srpski seljak proizvede ide na tržište EU. To je tačno, naše dve, tri, najbolje, da kažem industrije, sva industrija, poljoprivreda i prehrambena industrija, međutim da li ste napravili ijednu analizu koja bi se ticala uticaja onoga što će se raditi sa litijumom, dakle, otvaranje rudnika litijuma i uticaja na poljoprivredu, ne samo poljoprivrednu proizvodnju, nego odnos EU prema tome, odakle se uvoze ti prehrambeni proizvodi i da li to znači da će naša poljoprivredna proizvodnja biti delimično oštećena za jedan deo toga izvoznog potencijala?
Govorili smo ovde o tome zašto smo tražili neki porez na ekstra dobit? Pa, mi smo imali takvu situaciju u Italiji. Italija je prošle godine uvela porez na 40% na neočekivani prihod banaka, 8. avgusta, a ove godine razmišlja da od banaka traži da da deo prihoda u prethodne dve godine kao donaciju. Mi imamo 350 miliona evra dobit banaka u periodu od 2014. godine do 2021. godine, one će ove godine biti milijardu i 350 miliona evra. Znači, nismo mi tražili da se neka dobra firma, neko dobro preduzeće, koje dobro radi dodatno oporezuje, mi smo tražili da to bude za banke i za kladionice.
Znate, moramo raditi malo i na tome kako određene kladionice vrše uticaj na društvo, uticaj na našu decu. Mislimo da je taj uticaj negativan. Zamislite Albanija je rešila to stanje, a mi nismo u stanju da to rešimo, ispada da oni više vole svoju decu i svoje mlade nego mi, što nadam se da nije tačno.
Druga stvar, koja je takođe ovde interesantna je ono što ste pominjali o vremenskoj vrednosti novca. To ne objašnjava određene cene i mi smo stalno pričali o tome. Dakle, ovde imamo put koji ide, gospodin Vesić je iskreno odgovori, rekao je da je ta cifra dogovorena i da je to fiksna cena, međutim da li je sve zaista uzeto u obzir, u pitanju je put koji će koštati 15,2 miliona evra, put Beograd – Zrenjanin – Novi Sad, a u isto vreme imamo u Rumuniji auto-put koji će biti izgrađen od Temišvara do Moravica koji košta četiri miliona evra po kilometru. Znači, da li je odluka zaista dobra. Mislim, na osnovu koje procene je tako nešto urađeno. Istina je da skaču cene, mislim, to je potpuno jasno i cena auto-puteva na svetskom tržištu, ali mislim da je trebalo možda obrazložiti to malo konkretnije.
Ono što smo takođe tražili, je oporezivanje rijaliti programa. Znate, ako neko kome je pomognuto, a vi ste pomogli kada je bilo pitanje poreza, u trenutku kada je bilo loše, zašto onda ne bismo oporezivali nešto što predstavlja jako loš i negativan uticaj na naše mlade.
Kako je rekao gospodin Lane Gutović jednom prilikom, pokojni, vidite, kaže, nije tačno da ne vredi narodu govoriti. Tamo gde se ulaže, tamo ima rezultata i onda imate sve više kriminalaca, sve više da ne kažem prijateljica noći i sl. Dakle, jednostavno mi moramo da promenimo taj koncept. Govoreno je ovde o određenom vozilu koje vozi jedan predstavnik Vlade. Nije sporno da se vozi, nije sporno i niko ne kaže da vi treba da vozite „jugo“, ali da li ste razmislili o tome kakvu poruku šaljete kada vozite takav automobil? Kakvu poruku šalje građanima Srbije predsednik koji nosi te i takve farmerke, koje koštaju koliko koštaju, na gradilište? Dakle, treba predsednik da ima normalnu odeću, on predstavlja zemlju u inostranstvu i kada ide u Ujedinjene nacije normalno da treba dobro da se obuče, ali je nekako poruka, morate malo da smanjite taj doživljaj, kako kažu. Jednostavno morate malo da shvatite da vi utičete na to kakvo će biti naše društvo, šta su one vrednosti u društvu. Vi ste ministri i treba malo da se upodobite.
Što se tiče litijuma, optuženi smo, Dejan Šulkić, kolega, rekao je da je ovo dvadeseti dan kako radimo. Dakle, imali smo dovoljno vremena. Juče sam pričao sa vama, gospođo Brnabić, ovo nije tumačenje zakona, ovo je zakon koji je izričit. Znači, član 17. Zakona o izboru narodnih poslanika jasno kaže – nov saziv Narodne skupštine dužan je da imenuje nov stalni sastav RIK-a u roku od šest meseci od dana konstituisanja Skupštine. Tu nema mogućnosti tumačenju. Dakle, 20. marta je završena ta sednica. Trebalo je to da uradimo. Nismo uradili. Pogrešili smo. Nije to naša greška. Jednostavno, promaklo je, možda ste bili bolesni, nije sada da vas pravdam, u redu, nije uopšte sporno, ali jeste greška. Treba priznati grešku. Mi moramo da se držimo zakona. Čemu mi ovde kao narodni poslanici koji treba da kontrolišemo rad Vlade, a ne držimo se mi sami zakona? To je prvo.
Drugo, vi to tumačite i mnoge stvari tumačite onako kako vama padne na pamet. Dakle, prošle godine mi smo imali, u Ustavu stoji vrlo jasno, član 106. stav 2. – drugo redovno zasedanje počinje prvog radnog dana u oktobru. Nama je prvi radni dan počeo 23. oktobra. Okej. Vi ste rekli – počelo je zasedanje, ali je samo prva sednica bila tada. Pa šta je onda problem da Prva sednica redovnog zasedanja bude 10. oktobra, a da u međuvremenu mi završimo litijum? To ne može? Jel? Zašto? Zato što je to vaše tumačenje. To je vaše tumačenje i to je to. To je taj problem o kome ja pričam sve vreme. Dakle, tumačenje zakona da nije prekršen zakon o tome da nismo izabrali novi sastav RIK-a. Znači, neverovatno je. I onda ide ona priča Tomasa Mora, znači kada vam dođe đavo, kojim zakonom ćete se braniti od đavola? Pred kojim zakonom? Sa čim, kada kršite ove stvari koje su evidentne i ovde nema tumačenja? Jednostavno, džaba njemu pare, tamo u paklu para nema.
Na kraju, govorili smo o ovom izdvajanju koje bi trebalo da se uradi o tom porezu na rijaliti programe. Vi ste podržali naš predlog. Složio se predsednik Vučić, za muzej nacionalne istorije kod železničke stanice. Toga takođe nema u ovom budžetu. Mislimo da je to veoma važno i mislimo da bi to zaokružilo jednu priču, taj spomenik Stefanu Nemanji, ne ulazeći uopšte u priče da li je lep, da li nije lep. To neka drugi procene.
Dakle, zašto pare za to nisu odvojene? Mnogo ovde ima propusta i mi smo rekli nekoliko puta da bi to trebalo popraviti. Ako iko bude odgovarao. Molim vas, nemojte mi odgovarati šta je bilo onda, šta je bilo sada. Dajte da razgovaramo normalno. Mislim da je sve ovo bilo vrlo jasno i konkretno i da nije bilo ni vređanja, nikakvih netačnih podataka. Dakle, to je to.