Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Života Starčević.

Evo, upravo jednog primera lakoće, nepodnošljive lakoće postojanja, naime, i generalizacije o kojoj sam pričao.

Pozivam mladog kolegu da dođe, evo ja sam neko ko rukovodi, odnosno koordinira rad 70 obrazovnih ustanova i da obiđemo svih 70 obrazovnih ustanova i svih preko 500 školskih objekata da vidi koliko se nije ulagalo u obrazovanje. Naprotiv, vi ste u velikoj zabludi. Prosto, ne možete pričati meni to jer ja obilazim sve škole u svom okrugu bar jednom mesečno, a obilazim, bogami, i po Srbiji, po prirodi posla.

Tako da, to da se ne ulaže u školske zgrade i to što ste mi pokazali dve, tri fotografije je čist primer manipulacije i čist primer generalizacije. To što ste rekli da su nam deca funkcionalno nepismena i pričali ste o petnaestogodišnjacima, o PISA testu, morate da znate da obrazovni koncept jednog obrazovnog sistema i obrazovni koncept koji nam daje PISA testove nisu kompatibilni. Ne radi se o istim stvarima.

Samo za primer, jedan da vam dam – rezultati na PISA testovima, pošto sam ja načelnim od 2004. godine „Mladih Kozma“, evo prozivam vas, od 2004. godine sam načelnik, znači rezultati PISA testa su bili gori te 2005, 2006, 2007. godine kada je Tinde Kovač i uvela te PISA testove nego što su danas. Tako da, opet pričate opšte…

Pričate o procentima. Pedeset procenata radnika nemaju stalni radni odnos, što nije tačno. Pa, nije tačno, ja radim tehnološke viškove od 15. avgusta do 1. septembra svake godine i znam da kod mene, na teritoriji ŠU Jagodina to nije tačno. Ne da nije tačno, nego nije ni približno.

Hvala.

Hvala.
Izvolite, gospodine Kozma.

Hvala vam. Kratko ćemo.

U redu, možda ja i grešim, ali evo ja vas pozivam u sredu u 12 časova ispred Doma Narodne skupštine, dođite, biće tu puno prosvetnih radnika, vaših kolega, predstavnika sindikata, pa vi onda njima recite da oni greše kada traže povećanje plate, vi njima recite da oni greše kada traže stalno zaposlenje, vi njima recite da oni greše da im ne padaju plafoni učionica na glavu. Izvolite.

Hvala.
Reč ima Života Starčević.

Poštovana predsednice, evo ja dobih izvinjenje. Vi niste, ali ja dobih izvinjenje. Rekao je gospodin – u redu, možda ja nisam u pravu.

Ne možda, niste u pravu. Niste u pravu.

O tome da li ja idem pred prosvetne radnike, pozivam vas opet u moju školsku upravu u Jagodini i pozivam vas da vidite koliko ja nemam komunikaciju sa svojim kolegama prosvetnim radnicima, koliko oni nemaju komunikaciju sa ŠU, Ministarstvom prosvete, itd. Opet jedna paušalna izjava, opet jedan generalizacija i opet jedna nepodnošljiva lakoća postojanja.

Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Milica Đurđević Stamenkovski.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, uvaženi članovi Vlade, dragi građani Republike Srbije, obrazlažući izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom u uvodnoj reči pozvala sam, kao ministar za brigu o porodici i demografiju, upravo na ono na šta smatram da treba da pozovem, pozvala sam na demografsku obnovu naše nacije i našeg društva smatrajući da je za takav proces neophodno jedinstvo svih institucija i svih društvenih aktera.
Primetila sam da je odmah nakon toga u određenom delu medijskog prostora započeta ne samo relativizacija pojma demografske obnove, već pokušaj da se u potpunosti obezvredi populaciona politika Vlade Republike Srbije, devastira značaj porodičnih vrednosti i da se čak podrugljivo govori o terminu demografske obnove.
Ukoliko jednom delu javnosti nije do kraja jasno šta demografska obnova podrazumeva, sasvim sigurno ne prostu reprodukciju i ne samo i isključivo rađanje dece. Demografska obnova podrazumeva i povratak naših ljudi iz inostranstva. Demografska obnova podrazumeva uspostavljanje sistema po meri porodice. Duboko verujem da mi ne možemo da govorimo samo o novcu, o iznosima roditeljskog dodatka, već je naša obaveza kada govorimo o porodici, da govorimo o porodičnim vrednostima.
Ne želim da verujem da su u Srbiji porodične vrednosti za jedan deo medijske scene zabranjena tema, još manje tema koja služi za izvrgavanje ruglu. Demografska obnova je i uslov održivosti penzionog sistema, i uopšte vitalnosti države i privrede države. Demografska obnova podrazumeva i jačanje sela, demografska obnova podrazumeva podršku porodičnim gazdinstvima. Demografska obnova podrazumeva ulaganje u domaću privredu, u puteve, u važne infrastrukturne projekte koji su na korist svim našim građanima, a pre svega deci i porodicama.
Zato mi govorimo o demografskoj obnovi u koju treba da se uključe sve institucije Republike Srbije. U prilog tome želim da obavestim javnost da sam predsedniku Vlade, gospodinu Milošu Vučeviću predala preporuke Ministarstva za brigu o porodici i demografiju koju smatram da treba da primene lokalne samouprave, sve opštine i svi gradovi i dobila podršku od predsednika Vlade, da Vlada zaključkom te preporuke usvoji i uputi ih lokalnim samoupravama na dalje postupanje. To je upravo taj sistem, taj holistički pristup koji zagovaramo da svi zajednički delujemo jedinstveno u toj demografskoj obnovi.
Poštovani narodni poslanici, razumem da uvek postoji prostor da možemo mnogo više i mnogo bolje, ali nema danas jednostavnog recepta za tu demografsko obnovu. Brojni relevantni instituti pokušavaju da pronađu odgovor zašto u nekim državama pada natalitet. Obratite pažnju samo na primer Japana. Kada kažemo Japan, svi se setimo reda i poretka, zemlje koja savršeno funkcioniše, gde postoji disciplina, gde je sistem na zavidnom nivou i osam godina uzastopno imaju pad nataliteta. Japan donosi zakon o zaustavljanju pada nataliteta upravo zato što želi da predupredi ovaj problem.
Zemlje u kojima je visoki životni standard, kao što su Nemačka ili Italija, i uzgred budi rečeno, nemaju vojni rok, tako da ne vidim uopšte način da se uvođenje obaveznog vojnog roka poveže sa natalitetom, dok na primer neke zemlje koje su vojno neutralne, a imaju obavezan vojni rok, imaju bolji prirodni priraštaj, pozitivniji, nego recimo, Nemačka i Italija. Tako da ne bih dovodila uopšte u korelaciju te memente.
Dakle, ceo Evropski kontinent je zapljusnut izazovom tzv. bele kuge, i svi pokušavaju da pruže odgovor na taj problem. Dakle, to nije ekskluzivitet samo za našu zemlju. Prvi put u EU od 1960. godine, imamo situaciju da je 2022. godine rođeno manje od četiri miliona novorođene dece.
Kada govorite o terminu demografske obnove koji je probudio i ustalasao duhove, ja samo one koji su sasvim sigurno, više zagledani na zapad od mene, u tome ne prednjačim, kao evro realista, poštujući strateško opredeljenje Vlade Republike Srbije, samo želim da ih upozorim da kada im u Srbiji smeta termin demografske obnove obrate pažnju da se u strategiji Vlade Francuske nalazi termin demografske revolucije, kao strateško opredeljenje države Vrancuske.
Pazite, demografska revolucija. Ovde bi verovatno, pravili proteste određene nevladine organizacije i feminističke udruge, kada bismo mi nazvali nešto demografska revolucija, zato što te države ozbiljno promatraju šta se dešava i pokušavaju da idu u susret tim problemima. Mi imamo pravo da započnemo demografsku obnovu zato što je to pitanje našeg opstanka. Ovaj zakon koji je na dnevnom redu je samo kap u moru u onome što moramo da uradimo, samo kockica u mozaiku koji treba da sklopimo. Zahvaljujem i Vladi Republike Srbije i predsedniku Srbije, što su uprkos svemu opredelili dodatnih 10 milijardi dinara da podrže naš zakon, da podrže povećanje roditeljskog dodatka.
Još jednom ću ponoviti, jer čini mi se, da malo govorimo o onome što je dobro, obično plenum iskoristimo za neke političke obračune, ali hajde da zarad građana ponovimo šta su zapravo izmene ovog zakona, 500 hiljada dinara roditeljski dodatak za prvo dete, 600 hiljada dinara za drugo dete u mesečnim ratama na dve godine, plus 130 hiljada dinara jednokratno. Za treće dete 2.280.000,00 dinara u 120 jednakih mesečnih rata, plus 135 hiljada dinara jednokratno. Za četvrto dete naravno, 3.180.000,00 dinara takođe u istom broju rata.
Napominjem, da će ove mere važiti za svu decu rođenu od 1. januara 2024. godine. Bilo je dosta spekulacija o tome dali ćemo mi uopšte imati finansijske kapacitete i političku volju da usvojimo ove izmene, pa su se pojavljivali pre nekoliko meseci različiti natpisi u kojima se tvrdilo da je reč samo o predizbornim obećanjima. Reče je održana, ne zato što je to plasirano tokom kampanje i najavljeno tada, nego zato što je Vlada Republike Srbije stavila porodicu na prvo mesto. Društvo koje porodicu stavlja na prvo mesto ima zagarantovanu budućnost.
Zato vas ja pozivam, još jednom zahvaljujući svima koji su već unapred rekli da će glasati za ovaj zakon, da zaista svi u danu za glasanje podržimo. Ovo je dobro za našu zemlju, ovo je dobro za naše ljude.
Ne postoji majka ili otac u Srbiji koji vam neće na ovome zahvaliti ukoliko budete podržali Zakon o finansijskoj porodici sa decom. Ne postoji porodica koja vas neće blagosiljati, bez obzira da li će biti korisnik ovih prava na novi roditeljski iznos, zato što imaju sestre koje možda treba da se porode, braću koji možda čekaju sinove ili kćeri, zato što u svom okruženju, komšiluku, familiji, među prijateljima imaju one kojima ovo mnogo znači.
Ovo je pravi pravcati primer i ekonomskog osnaživanja porodice u onom početnom periodu kada je ta podrška preko potrebna, i kada dođete sa novorođenčetom u kuću, i suočite se sa brojnim troškovima, ali iznosi za treće i četvrto dete u ratama pružaju sigurnost i kontinuitet u prihodima i pokazuju konstantnu brigu o porodici i o potomstvu.
Ja zaista verujem da se snaga jedne države gradi iznutra. Mislim da je snaga naše zemlje upravo u porodici. I kada se osvrnemo na istoriju i zagledamo na budućnost, porodica je taj odraz kontinuiteta. Možemo mi da vodimo ideološke rasprave šta je bilo pre 50, 100, 200 ili 300 godina, da svako ima pogled na istorijske okolnosti drugačiji, ali ne možemo da ne konstatujemo da su na našu zemlju jurišali mnogi osvajači i zavojevači.
Mi smo gubili državu, slobodu, i ponovo je vraćali, ali ona tvrđava koja nikada nije bila osvojena uprkos svemu je porodica i iz nje smo se crpeli, i snagu da se obnovimo i da se vratimo.
I ovaj zakon neka bude samo jedna mala podrška upravo toj porodici, toj najjačoj formaciji u kosmosu, zato što su njeni članovi vezani onim što je najvažnije, a to je ljubav, međusobno poverenje i to je sloga i to je ta bezrezervna ljubav i poštovanje.
To je ono što Vlada želi da podrži, danas samo postavljamo temelje populacione politike koju kandidujemo za narednu epohu, očekujući da ono što budemo izglasali u ponedeljak ili neki drugi dan u danu za glasanje, donese benefite, korist za našu zemlju, našoj otadžbini našoj naciji, našem društvu i budućem potomstvu u decenijama pred nama.
Još jednom koristim priliku da zahvalim svima koji su priložili amandmanae i dali određene preporuke i sugestije i sa pažnjom sam pročitala svaki amandman i za jedan deo njih mogu reći da ima smisao, ne za mali deo, svaki sam amandman u svakom slučaju sa pažnjom pročitala, ali država Srbija ima svoje budžetske mogućnosti i u skladu sa tim promišlja i opredeljuje određene mere, a novih deset milijardi za povećanje roditeljskog dodatka, složićemo se svi da nisu mali iznos.
Možda je nama počelo i da se podrazumeva da imamo ta konstantna povećanja iako je ovo zaista najveće povećanje do sada, ubedljivo najveće povećanje do sada, pa smo nekako počeli da podrazumevamo da u Srbiji je najveći roditeljski dodatak na Balkanu. Ali mislim da to treba da ipak zasluži neko poštovanje, ako ništa drugo podršku ne zbog nas i to kandidujemo, već zbog našeg naroda i zbog svake majke i svakog deteta, zbog svakog oca. Izmenama zakona, komisija za dodelu stanova biće u nadležnosti Ministarstva za brigu o porodici i demografiju i još jednom želim da podsetim na to i da obavestim one koji čekaju iznos do 20.000 hiljada evra, a već su predali dokumentaciju i da ćemo se truditi da budemo ažurni i da što pre izađemo u susret njihovim zahtevima, ukoliko ispunjavaju pravo u skladu sa zakonom i uredbom.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, mislim da nacionalni zadatak u 21. veku je vrlo jasan i može stati samo u jednu rečenicu da nas ima i da nas bude i da bi nas bilo i da bi nas imalo, sve vas pozivam da podržimo sve ono što je dobro na korist porodicama, roditeljstvu i rađanju. Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom je svakako jedna od tih mera i ja verujem da će narodni poslanici bez obzira na stranačku pripadnost dati glas i podržati zakon za demografsku obnovu Srbije.
Hvala vam.

Hvala vam.
Reč ima prvi potpredsednik Vlade, Siniša Mali.

Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, želeo bih da se osvrnem na nekoliko komentara i komentara koji su vezani za rebalans budžeta, nismo danas imali priliku da čujemo mnogo komentara, sugestija, ideja, kako bi rebalans budžeta trebao da bude bolji, ali ima nekoliko stvari koje hoću da napomenem i pojasnim i da naglasim, prevashodno da se vratimo na početak izlaganja o rebalansu budžeta i da vas sve podsetim da mi za prvih osam meseci imamo 132,5 milijardi dinara, preko milijardu evra, više prihoda od onih koje smo planirali.
Upravo imajući to u vidu da nam je to bila ideja kada smo pravili ovaj rebalans budžeta, da vidimo na koji način i gde da usmerimo taj novac. I podsetiću vas, govorili smo o tome da ulažemo 18 milijardi dinara više u budžet za poljoprivredu. Nikada nam veći budžet za poljoprivredu nije nego danas sa ovim rebalansom. Nakon njegovog usvajanja naši poljoprivrednici će imati 137 milijardi dinara na raspolaganju i to je nikada više, 7,3% našeg budžeta ide upravo u poljoprivredu. Opet ću vas podsetiti, nekada je misaona imenica bila da to bude 5%, sada je to 7,3% i mislim da to pokazuje na pravi način našu posvećenost našim poljoprivrednicima.
Drugo, imamo više novca za prosvetu, 12 milijardi. Imamo više novca za zdravstvo, 25,6 milijardi. Imamo više novca za nauku, više novca za kulturu, tri milijarde dinara više novca za ekologiju.
Ono što mi je posebno važno, što je jedan od osnova naše politike, imamo i 111 milijardi dinara više novca za kapitalne investicije. Dosta smo danas imali priliku da čujemo oko raznih investicija, stadiona, EKSPO, i tako dalje i hoću da pojasnim građanima da kažem da kada govorimo o investicijama, jeste, investiramo u velike projekte, projekte koji menjaju perspektivu Srbije i čine naše okruženje, našu ekonomiju i konkurentnijom i atraktivnijom i tu prevashodno mislim na izgradnju obilaznice oko Kragujevca, na izgradnju devet brzih saobraćajnica i autoputeva koje trenutno gradimo, na završetak brze pruge do Subotice, koja će biti gotova krajem ove godine, na početak izgradnje brze pruge do Niša, pa onda nastavljamo i dole do granice sa severnom Makedonijom.
Ali, osim tih velikih projekata, izgradnje metroa u Beogradu, naravno, dakle, svi oni rekao bih višedecenijski snovi, sve ono što su generacije sanjale, da imamo našu zemlju umreženu sa brzim saobraćajnicama, sa brzim železničkim prugama, sa autoputevima, sve ćemo to do 2027. godine, imajući u vidu plan „Srbija 2027“, sve ćemo to i ostvariti.
Ono što mi je posebno važno i hoću da vam pročitam neke od projekata koji su ovde u rebalansu budžeta, a koje nisu velike nego su upravo važne za pojedine oblasti našeg društvenog života, a s druge strane, i za pojedine lokalne samouprave.
U ovom rebalansu budžeta imate nastavak ili početak obnove i opremanja 63 objekta širom Srbije i tim ulaganjima bavi se Ministarstvo za javna ulaganja. To je osam opštih bolnica: Loznica, Kikinda, Vranje, Prokuplje, Leskovac, Novi Pazar, Zaječar i Surdulica. Dakle, osam opštih bolnica. Šest klinika i drugih zdravstvenih ustanova: Tiršova 1, Institut za majku i dete „Dr Vukan Čupić“, Klinika za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbija, Institut za infektivne i tropske bolesti, Institut za javno zdravlje Pančevo i Institut za patologiju. Tri doma zdravlja: Čukarica, Vračar i Kučevo. Četiri ustanove socijalne zaštite i stanove za izbeglice, gerontološki centri Novi Sad i Subotica, zatim, Dom za smeštaj odraslih lica Kulina i Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine Zvečanska.
Dakle, nisu samo autoputevi, nije samo metro, nije samo EKSPO, nego i oni projekti sa kojima nastavljamo da menjamo kvalitet života građana Srbije.
Šest naučnih ustanova: Institut „Biosens“, „Biofor kampus“, Hemijski fakultet i tri naučno-tehnološka parka, Čačak, Kruševac i Niš. Dakle, i dalje nastavljamo da gradimo naučno-tehnološke parkove i da investiramo u naučne institute, imajući u vidu koliko nam je nauka važna. Upravo na takav način odgovaram i onima koji su iz opozicije rekli da se ništa u nauku ne investira.
U ovom rebalansu budžeta, poštovani narodni poslanici, imate i 22 škole: gimnaziju u Mladenovcu, škole u Paraćinu, Đurđevu, Novom Pazaru, Doljevcu, Novoj Varoši, Ražnju, Raškoj, Trsteniku, Bujanovcu, Loznici, Rekovcu, Trgovištu, Ćićevcu, Ćupriji, tri školska objekta u Rači, dve škole u Sjenici, srednja stručna škola u Kragujevcu i OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu. Dakle, 22 škole takođe su u predviđenim investicijama koje su u rebalansu pred vama. Pet predškolskih ustanova Pećinci, u Darosavi, Dimitrovgradu, Osečini, Ćupriji. Pet ustanova kulture za koje izdvajamo novac u ovom rebalansu budžeta – Muzej Jugoslavije, Multifunkcionalni centar Pirot, Narodno pozorište Beograd, Narodno pozorište Niš, mala scena, JDP, faza 1, rekonstrukcija objekta. Dva sportska objekta su u budžetu ministarstva za upravljanje javnim ulaganjima, sportsko društvo „Radnički“ i Nacionalni trening centar za odbojku u Beogradu.
Takođe, približava se kraju i novac je obezbeđen za to izgradnja novog objekta Centra za rani razvoj dece u Beogradu.
Zašto ovo govorim? Da vidite samo kako nije istina ono o čemu govore predstavnici opozicije, da se najveći deo budžeta ili sav budžet je usmeren na EKSPO, na nacionalni stadion, ne. Razmišljamo, kao i uvek do sada, o svim aspektima društvenog i ekonomskog života naše Srbije. Želimo da kroz svaku investiciju ljudima olakšamo, podignemo kvalitet njihovog života, da obezbedimo i dobru zdravstvenu zaštitu i dobar nivo prosvetnog vaspitanja takođe.
Ono što mi je posebno važno je da znate još jedanput – sve ovo o čemu govorimo je deo Srbija 2027. Dakle, svi projekti, ovi koje sam sada naveo su deo projekta Srbija 2027, 323 projekta širom naše Srbije koji do te 2027. godine, a nije do 10, 15 godina od danas, nego samo dve i po godine od danas, dakle, treba potpuno da promene našu Srbiju i videli ste predsednika Vučića koji ej imao predstavljanje našeg EKSPO-a u Njujorku. To je najveća razvojna šansa naše zemlje od dela Beograda koji je bio livada do pre samo godinu dana napravili smo najveće gradilište u ovom delu Evrope. Gradimo 230.000 novih kvadrata, novi podsticaji rasta i razvoja, ne samo naše građevinske industrije, nego celog tog dela Srbije.
Ono što mi je posebno važno, ne samo da ćemo se predstaviti na pravi način kada je EKSPO u pitanju, nego ćemo privući i tri, četiri miliona ljudi iz sveta da dođu u našu Srbiju, da vide jednu drugačiju Srbiju, da vide jednu Srbiju koja raste, koja se razvija, da vide jednu Srbiju koja ima perspektivu, da vide jednu Srbiju sa modernim autoputevima, brzim saobraćajnicama, školama, bolnicama, ali sve to već radimo godinama unazad i nije slučajno što smo druga zemlja kada je stopa rasta našeg BDP u pitanju u Evropi za prvih šest meseci ove godine i nije ni slučajno što nam je rekordno niska stopa nezaposlenosti i rekordno visoka stopa zaposlenosti.
Hoću da kažem za one koji zloupotrebljavaju i politizuju i situaciju u prosveti naš razgovor sa predstavnicima sindikata iz prosvete. Hoću samo da ih podsetim kako su se menjale plate, pomenuto je bilo i zdravstvo, kako su se menjale plate i u zdravstvu i u prosveti u proteklih samo 12 godina.
Godine 2012. dr specijalista je zarađivao 67.000 dinara. Mi planiramo povećanje, dodatno povećanje našim medicinskim radnicima od 8% od 1. januara naredne godine. Prosečna zarada dr specijaliste biće 160.500 dinara. Lekar opšte prakse 2012. godine je imao 53.900 dinara platu. Sa povećanjem od 8% od 1. januara naredne godine imaće 128.158 dinara.
Što se prosvete tiče, 2012. godine nastavno osoblje je primalo 44.000 dinara prosečnu zaradu, a sa povećanjem od 12% koje planiramo od 1. januara naredne godine, 50% više nego svi ostali zaposleni u javnom sektoru, prosečna zarada nastavnog osoblja biće 97.082 dinara.
To su vesti koje podrazumevaju Srbiju koja ide napred. Da li je sve lako, da li je sve idealno? Nije. Da li iz godine u godinu povećavamo plate više od nivoa inflacije? Da, povećavamo. Penzije? Takođe. Minimalnu zaradu? Takođe. Podsetiću vas samo, minimalna zarada 2010. godine bila je 15.700 dinara, od prvog januara biće 53.592 dinara, 457 evra.
Dakle, velike su promene u pitanju uprkos ogromnoj krizi, uprkos svim neizvesnostima i globalnim izazovima sa kojima se suočava cela svetska ekonomija, ali Srbija ide napred, EKSPO je naša velika možda i najveća istorijska razvojna šansa. Idemo da ostvarimo sve ciljeve koje smo definisali programom Srbija 2027, da dobijemo i da imamo u proseku 1.400 evra platu, 650 evra penziju, 650 evra minimalnu zaradu, ali tako da nam Srbija po kvalitetu života, po kvalitetu infrastrukture, ulaganju u prosvetu, u zdravstvo, u autoputeve, u brze pruge, u naše vrtiće, bude apsolutno iznad svih. Hvala puno.