Hvala vam.
Gospodine Nikeziću, po kom osnovu?
Izvolite.

Juče mi niste dali repliku nakon što me je ministar Martinović pomenuo u svom izlaganju i to spomenuo u kontekstu jedne jako ružne neistine koju je izrekao, da je pokojni premijer Đinđić odlučio da u Železari Smederevo proizvodi kikiriki, umesto čelika. Da podsetim građane da je premijer Đinđić doveo „Ju es Stil“ u Železaru Smederevo, u proizvodnju Železare Smederevo i jedan od perioda u istoriji Železare, u kome su radnici Železare bili najzadovljniji i to možete vrlo lako da proverite. U Železari se nikada nije proizvodio kikiriki, ali proizvodile su se pečurke i to baš za vreme prethodne vlasti, ministra Martinovića i oni su se više nego ponosili. Ali zašto ministar Martinović nama neprekidno drži lekcije iz istorije? Pre neki dan nam je pola sata držao lekciju o memorandumu SANU od pre 40 godina i niko ga nije opomenuo za to.

Zato što nema ništa da vam kaže o rezultatima Ministarstva poljoprivrede koje on vodi. Obećali ste u predizbornoj kampanji poljoprivrednicimada ćete im dati razne subvencije uključujući i subvenciju za sertifikovano seme. Od tad su prošle tri setve, a ratari još uvek nemaju ni obezbeđena sredstva za tu subvenciju, a nemaju ni proceduru po kojoj će se ta sredstva dobiti, čak ni to što ste rekli da će ovim rebalansom biti predviđena ta sredstva, za ratare ne znači ništa, jer Zakon o podsticajima još uvek nije ni predložen, a kamoli usvojen, tako da poljoprivrednici još uvek ne mogu da računaju na ovu subvenciju, kao ni na ostale subvencije koje su, kako kažete predviđene ovim rebalansom.

Ministar je juče rekao da mi imamo izvoz mesa i mleka, imamo. Prošle godine smo izvezli 404 tone svinjskog mesa, a znate koliko smo uvezli? Uvezli smo 43 hiljade tona, sto puta više.

Prošle godine na izvozu mesa imali smo trgovinski deficit od 210 miliona evra, na mleku deficit od 70 miliona evra. U ovoj godini je još gore. Pad izvoza mesa je 16 posto, a rast uvoza je 13 posto. Tako se kreće proizvodnja poljoprivrede. Govorite kako su sad davanja više nego veća i kako je nekada bilo strašno loše poljoprivrednicima i tada kada im je bilo jako loše, tada smo imali 200 hiljada goveda više i imali smo 1,2 miliona svinja više, 5 miliona komada živine više. Tada kada nam je bilo gore smo imali 122 hiljade poljoprivrednih gazdinstava više i 300 hiljada ljudi je više bilo zaposleno u poljoprivredi.

Gospodo, selo nam se gasi, a poljoprivreda nam je desetkovana. Manite se praznih priča o istoriji, nego se posvetite vašem resoru poljoprivrede.

Reč ima ministar Martinović.

Koliko vi ništa ne znate, gospodine Nikeziću, onda nije ni čudo što nam je ekonomija propala, skoro pa propala, od 2000. do 2012. godine.
Ove podatke koje ste sad čitali, čitali ste podatke iz vremena SFRJ.
(Dušan Nikezić: Popis 2001. godine.)
Koji popis 2011. godine? Ljudi, 2011. godine poljoprivreda je bila pred kolapsom. Sve ste živo upropastili. Koji popis? U vreme Dušana Petrovića? Ko je to popisivao?
Dakle, iznosili ste podatke iz vremena SFRJ. A onda ste se 2000. godine desili vi, DOS, za koji sam rekao da ste vi sad posle 24 godine reciklirani DOS. Svi vi, zeleno-levi frontovi, ekološki ustanci, stranke slobode i nepravde, narodni pokreti, nastali ste suštinski iz dve stranke - jedna je bila Demokratska stranka, koja se raspala na sastavne delove, a druga je bila G17-plus. Sad se vi prebrojte ko je bio u DS-u a ko je bio u G17-plus. Srđan Milivojević je bio u Otporu. On je ušao u Demokratsku stranku posle 5. oktobra, a držao nam je predavanje neki dan ko je sve bio osnivač Demokratske stranke 1990. godine. On je tad imao veze sa Demokratskom strankom ko Isus Hrist sa inkvizicijom. Dakle, nikakve.
Što se tiče ovih podsticaja za sertifikovano seme, ja sam sad objasnio gospodinu Marseniću i čovek je shvatio. Ali, vi niste shvatili, pa evo, da objasnim i vama.
Da biste nešto isplatili iz budžeta, taj podsticaj mora da bude predviđen zakonom. Ponavljam još jedanput. Da biste nešto isplatili iz budžeta, to mora da bude propisano zakonom, a prethodno za to morate da obezbedite sredstva, što mi i činimo kroz rebalans budžeta. Dakle, redosled koraka je za gospodina Nikezića koji se jako loše razume u ekonomiju, da mu objasnim, sledeći.
Najpre donosimo rebalans budžeta i predviđamo novac, između ostalog, i za isplatu regresa za sertifikovano seme u iznosu do 17.000 dinara. Posle toga u Narodnu skupštinu, u proceduru Narodne skupštine, ulazi Zakon o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Nacrt zakona je završen, javna rasprava je završena i ja mislim već sledeće nedelje Predlog zakona ulazi u skupštinsku proceduru i taj zakon će biti donet do 15. oktobra.
Nakon toga, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donosi Pravilnik kojim će biti bliže uređena materija koja je propisana zakonom, biće bliže propisani uslovi, procedure, itd. i nakon toga ide javni poziv, a posle toga ide isplata do 17.000 dinara za sertifikovano seme, kao jedna nova mera pomoći našim poljoprivrednim proizvođačima. Ja ne znam šta tu sad nije jasno?

Replika, Dušan Nikezić.

Ministre Martinoviću, vi ste to obećanje dali u predizbornoj kampanji i dogovorili to sa poljoprivrednicima u Kisaču, u novembru prošle godine. Proći će godinu dana i tri setve, a vi poljoprivrednicima nećete dati subvenciju za sertifikovano seme koju ste im obećali.

Mogli ste odavno da donese zakon i sve prateće akte. Mogli ste odavno da ustanovite proceduru, da ljudi znaju koja im je dokumentacija potrebna, da bi mogli da dobiju subvenciju za sertifikovano seme. Ništa niste radili proteklih šest meseci. Mogli ste iz budžetske rezerve da prebacite sredstva za te namene, pošto ste očigledno predvideli izuzetno malu cifru za te namene i da obezbedite sredstva. Znači, sve ste mogli da uradite. Mogli ste da donesete rebalans budžeta još pre šest meseci, niste morali da čekate oktobar ove godine.

Znači, svoj posao niste radili, poljoprivrednike ste potpuno zanemarili, vodili političku kampanju. Predsednik vas preslišava da niste spremni, da ne znate koje su subvencije za poljoprivredne proizvođače.

Pre neki dan nam pričate o tome da je bilo nedovoljno padavina. Zašto ne smete da kažete da je bila suša? Zašto ne smete da kažete da na severu Banata i Bačke su prinosi 60 do 80% manji? Ne smete, zato što znate da ako se proglasi elementarna nepogoda, suša, onda će osiguravajuće kuće morati da isplate štetu poljoprivrednicima. Ali vi, kao i u svemu drugom, štitite krupni kapital a ne proizvođače.

Proglasite elementarnu nepogodu u opštinama koje su pretrpele ozbiljnu štetu, predvidite ta sredstva ovim rebalansom budžeta, ako niste do sada, i pomozite ugroženim poljoprivrednicima. Hvala.

Replika, Srđan Milivojević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani građani Srbije, ja, tačno je, nisam bio član Demokratske stranke pre 2004. godine zato jer sam smatrao da je Demokratska stranka bila suviše blaga prema Srpskoj radikalnoj stranci, smatrao sam da treba biti energičniji prema tom zlu i onda sam doneo odluku da se učlanim u Demokratsku stranku kada sam u ovom ovde domu čuo reči Zorana Đinđića, predsednika Demokratske stranke, koji je kazao, evo citiram govor Zorana Đinđića, ovde i u ovoj sali izrečen: "Što se Srpske radikalne stranke tiče, tu neću zaista mnogo da govorim. Pokušaću da se ograničim na tri ili četiri rečenice, koristeći autoritet iz istorije, iz literature, jer to nije politički fenomen. Srpska radikalna stranka je mentalitetski fenomen. Ona je jedan ozbiljan problem našeg društva. Ona nije politički problem. Ona je politički fenomen."

Citiraću sada ljude iz naše istorije koji su mnogo dobro definisali, slavne ljude iz naše istorije, kaže Zoran Đinđić, koji su dobro definisali taj problem. Gospodin Jovan Dučić, veliki naš pisac, govoreći jednom o hrvatskim političarima između dva rata, koji su se na sličan destruktivan način ponašali kao što se sada SRS ponaša, rekao je - ti hrvatski političari su veoma opasni za državu, ne zato što se ničega ne plaše, nego zato što se ničega ne stide.

Vidite, ja sam ponosan što nikada, ali nikada u svojoj istoriji nisam govorio da je Zoran Đinđić lopov, kao što je Aleksandar Martinović govorio za svog sadašnjeg šefa Aleksandra Vučića da se stidi što je uništio Srbiju. Jel treba da vas podsetim na te reči? Dovoljno je ovako. Hvala.

Hvala.
Aleksandar Jovanović, takođe replika.

Gospodine Martinoviću, evo vama da se zahvalim na ovom inspirativnom govoru, a posebno želim da se zahvalim Aleksandru Vučiću, koji je vas odabrao, baš vas da budete na mestu Ministarstva za poljoprivredu, jer ako će nešto izvući ljude poljoprivrednike na ulicu, koji budu došli ovde, to će biti vaš kraj, to ste vi.

Da vas podsetim samo, kao što sad branite poljoprivrednike, tako ste branili i Krajinu, tako ste branili i Kosovo, tako sad branite Gornje Nedeljice. Tamo gde ste vi bilo koga branili, tamo života više nema.

Još jednom hvala Panti na izboru za sve vas za ministre, pogotovo za vas, Martinoviću.

Šta mislite, gospodine Vučeviću, o njemu kao ministru poljoprivrede? Jeste li zadovoljni vi njegovim radom? Vi ste njegov šef. Imate i vi šefa, ali vi ste njegov prvi šef, predsednik Vlade. Ovo postaviti na mesto ministra za poljoprivredu, može samo kod Vučića. Isto važi i za sve vas, isto važi i za Anu Brnabić. To samo u državi Aleksandra Vučića može da bude predsednica i premijerka, a i predsednica Skupštine.