Hvala vam što ste završili misao.
Gospođa ministar ima reč, Slavica Đukić Dejanović. Izvolite.
SLAVICA ĐUKIĆ-DEJANOVIĆ: Poštovani narodni poslanici, Nacionalno akreditaciono telo je potpuno samostalan organ i o svom radu obaveštava Ministarstvo i Vladu. Ovih dana je upravo raspisan konkurs za predsednika Nacionalnog akreditacionog tela i koristim priliku da pozovem sve koji ispunjavaju uslove da razmotre mogućnost i potrudimo se da bude što kvalitetnije.
U svakom slučaju, izreći konstataciju da se mi svetimo nekom neznanjem naših intelektualaca koji su ipak još uvek jako dobri ambasadori naše zemlje, posebno oni koji u ovom momentu kroz kružne migracije i saradnju sa našim istraživačima u zemlji rade, mnogi od njih se vraćaju u zemlju, greh je, jer sistem školovanja je takav, pa i visokog školovanja, da obezbeđuje da ima kvalitetnih ljudi i na državnim i na privatnim fakultetima, da studijski programi moraju ispuniti određene zahteve, a razlog zbog koga nismo u ovom momentu zapravo prihvaćeni kao jedno validno akreditaciono telo, apsolutno ima i neku drugu konotaciju, a ne nestručnost rada ovih programa.
U svakom slučaju, i inspekcijske službe i kvaliteti ljudi koji završavaju fakultete kod nas su takvi da ima vrlo kvalitetnih i u državnom i u privatnom sektoru i onih drugih. Prosto, visoko obrazovanje je deo društva.
Slažem se sa vama da ćemo posvetiti i predložiću premijeru da posvetimo jednu tačku dnevnog reda na Vladi, pošto Vlada praktično treba da ima uvid u to kako radi Nacionalno akreditaciono telo, ali ono što je sigurno, to je da je greh reći da su naši stručnjaci nekvalitetni. Oni su tako rado primani u svim zemljama zapadne Evrope i to iz najrazličitijih oblasti i kao što znate, mi kao sve zemlje regiona imamo problem migracije, njihovog odlaska. Da nisu kvalitetni teško da bi bili tako cenjeni i tako rado primani.
Koristim priliku da se zahvalim onima koji su ocenili da se u Srbiji stanje tako popravlja da treba da se vrate ovde i veliki broj njih to i čini. Hvala.

Hvala vama.
Gospodin ministar bez portfelja, Đorđe Milićević.
Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, samo kratko jedna digresija i sugestija. Ovo je Dom Narodne skupštine Republike Srbije, najviši organ zakonodavne vlasti i ja razumem potrebu i to je legitimno pravo svakog da kroz obrazlaganje amandmana izađe sa određenim političkim pamfletima i napusti salu, ali mislim da smo olako prešli preko retorički preko onoga što je izgovoreno maločas tokom obrazlaganja jednog amandmana. Molim vas da na to obratite pažnju. Molim vas pre svega da poštujemo Ustav Republike Srbije.

Maločas je ovde precizno rečeno "sandžačke opštine", dozvolite, ali ne postoje sandžačke opštine. Postoji Raški upravni okrug i nemojte na taj način deliti narod koji živi na teritoriji Republike Srbije. Sve škole, sva obdaništa, svi vrtići, sve zdravstvene institucije, svi putevi koji se rade i u Priboju, i u Sjenici, i u Novom Pazaru, i u Tutinu koriste kako Srbi, tako i Bošnjaci. Nema nigde šire demokratije kao što je u Srbiji, 25 nacionalnih saveta, demokratski izbori u okviru nacionalnih saveta. Svaki od nacionalnih saveta ima svoj budžet.

To, da li ste zadovoljni izborima unutar nacionalnog saveta, to je problem pojedinaca, problem onih koji su učestvovali, ali je ovde pomenuto ime nekoga koje, neću ponavljati to ime, ali neko ko je imao odgovorne funkcije do 2012. ili 2013. godine, pa čak bio i potprednik Vlade Republike Srbije, čini mi se baš zadužen za nerazvijene opštine i tada ništa nije smetalo. Onog trenutka kada nemate odgovornost sve smeta, ali to na stranu. Ja vas samo molim predsedavajuća da se poštuje Ustav Republike Srbije. Hvala.

Hvala vama.
Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik gospođa Snežana Rakić. Izvolite.

Dobar dan svima.

Poštovane koleginice i kolege, poštovana predsedavajuća, uvaženi članovi Vlade, podnela sam amandman koji se tiče praktično preusmeravanja sredstava koja bi bila opredeljena za gradnju infrastrukture nacionalnog stadiona, a time sam inicirana, jer su mi uputili pismo putem mejla, kao narodnom poslaniku dve grupe kolega. Jedni se tiču Nacionalne organizacije za retke bolesti, koja tvrdi da rebalansom ovog budžeta nisu opredeljena dovoljna sredstva i ponovna sredstva za dalje lečenje ovih pacijenata. U budžetu jesu opredeljena sredstva za nove bolesti i to jeste prošireno, međutim ono što ovakve organizacije traže to jeste kontinuitet lečenja. Oni se upravo plaše da zbog toga što rebalansom budžeta nisu predviđeni neće moći da ostvare kontinuitet svog lečenja i to je jedna stvar koja je jako važna i o kojoj treba zaista razmisliti.

Druga grupa koja mi se obratila su kolege i stvar se tiče pre svega naravno gorućih problema u zdravstvu. To su plate zdravstvenih radnika koje su danas na nekom najnižem nivou kada je region u pitanju i druga stvar na koju bih posebno htela da ukažem pažnju, a takođe inicirana njihovom inicijativom, to je postojanje volonterskih specijalizacija.

Molim vas sa ovog mesta da odredite novac i da finansirate one specijalizacije, da Ministarstvo zdravlja to uradi, koje su deficitarne. Znači, to je jedan možda od privih koraka koji bi trebalo da se uradi kada je u pitanju zdravstveni sistem. Mislim da je nedopustivo da neko studira medicinu šest godina i da tada kada završi šest godina i završi jedan ozbiljan fakultet ima mogućnost da se zaposli ili da ode na volontersku specijalizaciju i da bude volonter.

Znači, taj entitet se mora ukinuti. Potrebno je da država napravi program specijalizacija koje su deficitarne, koje su nam u ovom momentu potrebne i da finansira to, da bi se makar pomakli malo sa mrtve tačke. Hvala vam.

Hvala vama.
Reč ima gospođa Marija Zdravković.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege, javljam se po amandmanu u vezi nekoliko, da kažem, bitnih stvari.

Najpre bih istakla još jednom ogromna ulaganja u kadar u zdravstvenom sistemu, koji smo svi svedoci koji radimo u zdravstvenim ustanovama, veliki broj primanja mladih studenata, najboljih studenata medicine koji su odmah dobili specijalizacije u skladu sa potrebama ustanova gde su primljeni i u skladu sa svojim ličnim preferencama, afinitetima i onim u čemu mislimo da su najbolji.

Ne treba zaboraviti da su svi ti najbolji studenti dobili mogućnost odmah uključivanja u naučno-istraživački rad, dobili su plaćene doktorate i uključeni su u projekte i Ministarstva nauke. Nikada do sada nismo imali ovoliko povećanje plata u zdravstvu i jedino u čemu se slažemo je da bi voleli da imamo više, svi zdravstveni radnici, ali jako me raduje što se u ovom trenutku, znači nekoliko godina unazad, uložilo u zdravstvene radnike koliko jako, jako dugo nije bilo ulaganja.

Što se tiče volonterskih specijalizacija, želim da iskažem svoj stav, jer imam ogromno iskustvo, 26 godina sam u zdravstvu. Volonterske specijalizacije su u jednom trenutku ranije bile zabranjene i rezultat toga što su bile zabranjene u periodu pre 2012. godine je nedostatak specijalista na svim nivoima u Srbiji, koji mi pokušavamo da rešimo raznim načinima i edukacijama, ali naravno sve ima svoj tok i ono što nije urađeno tada kad je trebalo da bude uređeno verujem da ćemo uspeti da uradimo sada.

Jako podržavam, kao lekar i kao neko ko je ceo život u zdravstvu, mogućnost volonterskih specijalizacija, jer smatram da svako ima pravo da se edukuje više, a naravno država ima svoj plan. Volonterske specijalizacije se odobravaju na osnovu plana, dakle ne odobravaju se da neko ko želi, samo da objasnimo da znaju svi, nešto da specijalizira, pa specijalizira to. Tako da, u tom smislu jako podržavam i rebalans budžeta i podržavam apsolutno ulaganja.

Posebno želim da naglasim na kraju da program za retke za bolesti imamo nekoliko godina unazad i s time smo uspeli da pomognemo kao država ogromnom broju, da kažem, i pacijenata, ali i ogromnom broju porodica koje nisu imale rešenja za takve, da kažem, to su bolesti koje su vrlo teške, koje zahtevaju obimnu dijagnostiku, ogromna ulaganja u najpre dijagnostiku, postavljanje dijagnoze, a kada se dijagnoza postavi, onda postoje terapije. Najveći broj tih terapija su jako skupe. Ja se ponosim što živim u državi koja je uspela da pravilnom zdravstvenom politikom pomogne ljudima, to su najčešće i deca, moramo znati, gde imamo politiku da smo uspeli da uložimo da se ta deca leče. Hvala vam.

Najlepše hvala vama.
Moram zaista da izrazim zahvalnost za poslednji politički dijalog i gospođe iz opozicije i naše drage gospođe Zdravković. To je zaista primer dobrog, kvalitetnog političkog dijaloga, zaista na stručnom nivou, sa različitog dela političkog spektra. Hvala vam na tome. To ovo zdanje i ova institucija zaslužuje, na prvom mestu građani Srbije.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik gospodin Dalibor Jekić.
Da li gospodin Jekić želi reč? U sistemu imam gospodina Đilasa.
Vi po amandmanu?
Izvolite.

Želim da vas obavestim da smo mi iz Stranke slobode i pravde pažljivo preračunali ko je koliko govorio u prvih pet dana Skupštine do danas. Po tome se jasno vidi da su predstavnici vlasti, uključujući i ministre Vlade Republike Srbije, govorili 73,6% vremena u ovih pet dana, a predstavnici opozicije samo 26,4% vremena.

Kako bi omogućili da počne sednica o litijumu, poslanici Stranke slobode i pravde neće u daljem toku ove sednice obrazlagati svoje amandmane, niti ćemo koristiti vreme poslaničke grupe. Hvala vam.

Najlepše hvala vama. Nije to beznačajno vreme, to je nekih 13,5 minuta koje je Stranka slobode i pravde imala na raspolaganju. Zaista očekujem da ćemo ubrzo i krenuti sa tom sednicom, svi se radujemo tome.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik gospodin Slobodan Ilić.
Niko nije u sistemu.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Slobodan Cvejić.
U redu.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Petrović.
Molim vas, dame i gospodo, ne čujem sebe. Samo malo.
Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik dr Tatjana Marković Topalović.
(Tijana Perić Diligenski: Povukli smo sve amandmane.)
Povukli ste? Ali ja imam obavezu da pročitam, to je po Poslovniku.
Molim vas, samo minut. Vi niste povukli amandmane, amandmani su predati i to što ste vi odustali od rasprave po amandmanima, to je zaista za pohvalu, zato što svi želimo sednicu koju je opozicija tražila, ali ja imam obavezu da svaki pročitam, zato što nisu povučeni, u sistemu su.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Ivanović.
Nema nikog u sistemu.
Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik gospođa Jelena Spirić.
Niko se ne javlja.
Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik gospođa Mila Popović.
Niko se ne javlja.
Na član 7. amandman, sa ispravkom, podnela je narodni poslanik gospođa Sonja Pernat.
Idemo dalje.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Željko Veselinović.
Ni on se ne javlja.
Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik gospođa Irena Živković.
Nema nikog u sistemu.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Branko Miljuš.
Na član 7. takođe amandman je podneo narodni poslanik Đorđo Đorđić.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Goran Petrović.
Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Milošević.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Stefan Janjić.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Stanković.
Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Verica Milanović.
Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Tatjana Pašić.
Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Natalija Stojmenović.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Ninković.
Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik dr Dragana Rakić.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Ne javlja se za reč.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Bogdan Radovanović.
Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Dragana Rašić.
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Pavle Grbović i Vladimir Pajić.
Izvinjavam se, Bogdan Radovanović po amandmanu. Izvolite.