Hvala vam.
Gospodine Milivojeviću, vi nemate nijedan sad trenutno razlog za repliku, niti ja imam osnov da vam repliku dam.
Opet razumem, zaista razumem da želite da otežete dalje ovu sednicu, ali ja se nekako nadam da ćemo moći da završimo do 14.00 časova, pa da krenemo da pričamo o onome o čemu ste pričali zloupotrebljavajući ovaj amandman.
Reč ima Aleksandar Jovanović.

Zdravo živo svima!

Vidim da je sednica o litijumu već počela. Svima vama da postavim jedno pitanje.

Gospodine Vučeviću i svima vama koji vodite ovu zemlju 12 godina, znate li šta ćete naći kada zakopate prvi ašov dole u dolini Jadra, što se nikad neće desiti, mislim na Rio Tinto, znate li na šta ćete prvo naići, gospodine Vučeviću? Kosti onih naših mučenika sa Cera koji su se borili na Cerskoj bici, to ćete naći.

Gospođo Stamenkovski, da, kosti mučenika sa Cera. Ne damo Trepču za Rio Tinto. Možete da se izvrnete naopačke, naglavačke, možete da se vraćate u istoriju, ali narod kad čuje Rio Tinto, dve najomraženije reči, on se pre svega plaši. To je strano telo, ljudi. To nije za Srbiju, za pet, a ne za tri posto rudne rente, za koju se i ne zna koliko je.

Gospođo Brnabić, ja sam se javio zbog jedne druge stvar, a ima veze sa rebalansom. Ne znam ko će da se obrati Aleksandru Šapiću, gradonačelniku Grada Beograda. Ja živim u Žarkovu i kupujem u prodavnici „Aman“, to je kod mene u Zmajevačkoj, i pitaju me prodavačice koje rade za 40.000 dinara – šta je sa 20.000 dinara koje nam je Šapić obećao, mi smo računali sa tim parama da kupimo deci udžbenike? Dajte, rešite to, ljudi su računali na te pare. Nekome 20.000 znači, ljudi, vi koji ne znate šta ćete s parama.

Gospođo Brnabić, januar 2022. godine: „Ovim je stavljena tačka na Projekat Rio Tinto“, znate li ko je to rekao? Gledam vas, znate li ko je to rekao? Vi, gospođo Brnabić. Ja vas i dalje pitam što ste slagali narod? Šta je sa tom tačkom? Na šta bre ovo liči? Za vas su najveći moćnici Šolc, Hil, cela planeta se navalila bre zajedno s vama da se kopa litijum u Gornjim Nedeljicama.

Ponavljam, sve što ćete naći ispod te zemlje su kosti naših mučenika sa Cera, a vi dobro razmislite šta radite. Hvala.

Gospodine Jovanoviću, ja ću vam reći još jednom neke stvari.
Pod jedan, što se kopanja tiče i svega ostalog, nemojte zloupotrebljavati takve stvari i ničije kosti i ničije pradedove. Jedan jedini milimetar zemlje nije dobijen eksproprijacijom. Jedan jedini milimetar.
Ljudi imaju pravo da prodaju svoju zemlju i prodali su je. Niko ovde sa ove strane, uključujući ni mene, koju ste sto puta nazvali lobistom "Rio Tinta", nije doveo "Rio Tinto" u ovu Srbiju. Vaši koalicioni partneri su to uradili. Vaši koalicioni partneri su menjali zakone. Nemojte vi te mučenike i pradedove da zloupotrebljavate za vaše politikanstvo.
I drugu stvar da vam kažem, ponovo ste izgovorili brutalnu neistinu i opet mogu, ponovo mogu da čuju građani Republike Srbije, prodavačice u "Amanu" rade za 40 hiljada dinara. Vi, čoveče, ne znate da je minimalna plata u ovom trenutku u Srbiji 47.335 dinara. Vi to ne znate, baš vas briga. Baš vas briga! Ali, nema veze.
Reč ima Snežana Paunović.

Zahvaljujem.

Ja sam imala osnov za repliku, ali imam i vreme poslaničke grupe po amandmanu, a pošto se ovde ne govori o amandmanu, mogu i ja da odgovorim na sve ove bezmalo budalaštine koje su ovde izgovorene.

Mirko Marjanović nije vodio eksperimentalnu Vladu, nego Vladu koja je imala pun kapacitet odlučivanja i poverenje građana. Međutim, ima jedna greška koju smo dozvolili - pustili smo da se sprovede tuđi eksperiment. Eksperiment koji je na vlast doveo ljude koji su bili u najmanju ruku čudni, da ne kažem težu kvalifikaciju.

Oduševljava me ovaj smeh ovih mladih nada koji su zaboravili da 1999. godine niko ništa nije poklonio Aljbinu Kurtiju, ali, bogami, nešto malo posle 2000. godine bilo je i takvih. Nešto malo posle 2004. godine bilo ih je još više. Nešto malo posle 2006. godine bilo je jako malo onih koji brane interese na Kosovu i Metohiji. Sramota je pred građanima Srbije koji pamte i prevaru 2000. godine i bombardovanje 1999. godine bez odluke Saveta bezbednosti UN i patnje ovog naroda, koji je još uvek živ, nije to bilo pre sto godina, danas izgovoriti sve ovo što ste izgovorili.

Vlada Mirka Marjanovića, kako rekoste, eksperimentalna, rio-kinto, šta god, je dozvolila i o tome postoje papiri, istraživanja odnosno, zajedno sa Rudarsko-geološkim fakultetom, istraživanja kapaciteta države Srbije. Sve preko toga ste, gospodo, odlučili malo kasnije.

Nemam ja nikakav problem da kad god upadnemo u zamku da treba da govorimo o rebalansu, koji niko od jutros spomenuo nije, da smo užasno nestrpljivi da se bavimo litijumom koji će početi za sat, dva, tri, ne znam koliko će ovo da traje, izvučemo 1998. i 1999. godinu, neke pare koje nekog žuljaju u mandracu. Poštovane kolege, 1998. godine uveliko je trajao rat na Kosovu sa terorističkom OVK. Možda to ne znate kako je izgledalo, vi koji ste sedeli u Kruševcu, na Savskom vencu, ali na Kosovu i Metohiji 17 km udaljenosti između Peća i Dečana, magistrala je bila blokirana posle jedan sat popodne svaki dan, zato što je bio rizik da će vas iz čuvenog mesta Streoc, u kome je bilo leglo Ramuševe UČK, kidnapovati, ubiti, trgovati organima. To je trajalo dve pune godine.

I vi ste dozvolili sebi luksuz da na ovoj, moram da vam kažem, banalnoj temi oko litijuma i "Rio Tinta", pošto mi se čini da o njoj pričamo kao suvi amateri, ne čini mi se, vi izvučete 1998. godinu, proglasite Vladu Mirka Marjanovića za eksperimentalnu i dozvolite sebi luksuz da se predstavite kao eksperti, 25 godina nakon što je cela Srbija videla da ste velika greška politička. Da ste uspeli samo jednu stvar da uradite - par kupljenih ljudi obmanulo je napaćeni narod Srbije. To ne može niko uopšte da izuzme kao činjenicu. Posle godina sankcija, posle 78 dana bombardovanja, sasvim je logično bilo…

(Narodni poslanici opozicije dobacuju: Vreme.)

Koje vreme? Uzmite Poslovnik, pa ćete da vidite da ima vreme da vas držim ovde sat vremena ako hoću. Eto, tako to izgleda. Vi govorite, oni mere vreme iako ne znaju koliko ko vremena ima, ne znaju ni šta je njihovo vreme. Nemaju nijedan odgovor na sve ovo što je rečeno. Imaju praznu raspravu o tome ko je doveo "Rio Tinto". Pokušaj da za to optuže mrtvog Mirka Marjanovića, on ne može da govori. Pokušaj da se optuži nekakva eksperimentalna vlada 1998. godine, jer i sve da smo bili najgori kao SPS, a nismo, pa što ne popravismo situaciju, imali ste punih 12 godina.

Još nešto ću da vam kažem, u pravu je kolega Jovanov, 2004. godine niste mogli posle vaše velike revolucije ni da napravite Vladu bez SPS i bez manjinske podrške. Godine 2006. ste ušli u tolike sukobe oko podele plena da vam je opet trebala SPS. Godine 2008. ste gospodo, doveli do toga da mi kažemo, možda najveću glupost, ali svesni da postoji odgovornost prema građanima Srbije, hajmo da zaboravimo naše razmirice i da se desi, čak ono čemu se danas većina smeje, s pravom, istorijsko pomirenje. I, kad sve to prođe, vi gospodo sednete 2024. godine usled nedostatka argumenata, oko nekakvog iskopavanja, ne iskopavanja i kažete, Vlada Mirka Marjanovića. Pa, mene bi bilo sramota. Mene bi stvarno bilo sramota, a radovaću se i na sednici Odbora koju sam uredno zakazala da čujem argumente koje će me ubediti kako ste u pravu.

Ali, bi bilo dobro da u svakom budućem iznošenju budalaština, zaobiđete SPS. Nema razloga da nas proglašavate za nekakve lovce na novac, jer pravo da vam kažem, decenijama se prepričavalo koliki smo lopovi, ali mi lopovi, više ne možemo ni da stanemo na crtu vama poštenima koji ste vladali Srbijom. Neka vas vašim poštenjem i neka nas našim lopovlukom, ja vam i dalje kažem, na sve lopove SPS sam ja potpuno ponosna kada pogledam ove vaše poštene od kojih perete ruke.

Hvala vam.
Reč ima Zoran Lutovac. Izvolite.

Član 27. i 100.

Član 27 - ne može poslanica da govori budalaštine. To je pod broj jedan.

Pod broj dva, vi uporno nastavljate da polemišete sa mesta predsednika Skupštine. Molim vas, dajte da neko drugi vodi Skupštinu, gospođa Marina Raguš, ili gospodin Janjić, a vi siđite ovde i polemišite, nije nikakav problem, ali nemojte da zloupotrebljavate to mesto. Hvala.

Da li želite da se izjasnimo?
Gospodine Lutovac, samo da mi objasnite, kako to kada neki narodni poslanik izgovori očiglednu neistinu, kolika je na primer minimalna zarada u Republici Srbiji, i ja ga pustim da priča, kako ja o tome mogu da polemišem sa mesta narodnog poslanika? To je valjda apsolutni posao predsednika Narodne skupštine. Samo mi to objasnite još, pa ću da vidim kako sam to povredila Poslovnik. Da ne pričam o drugim stvarima, uopšte da ne ulazimo u druge stvari.
Reč ima ministar Đorđe Milićević.

Zahvaljujem, uvažena predsednice Narodne skupštine.
Poštovani predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, koleginica Paunović je govorila o 1998. godini i ja ne bih imao ništa da dodam. Kada je reč o istražnim radnjama, kada je reč o zakonodavstvu ništa se to nije desilo 1998. godine, ali zarad istine i zarad građana Srbije moram da ponovim nešto o čemu je govorio gospodin Jovanov, ali i da dodam jednu godinu.
Dakle, tačno je, 2001. godine, gospodine Jovanov, Rio Tinto dolazi u Srbiju. Ne kažem to ja, to kaže Rio Tinto tokom razgovora predsednika Republike sa građanima Mačvanskog okruga, konkretno u Loznici i Ljuboviji na čiji poziv i kada su došli. Godine 2004. su rađene prve istražne radnje. Godine 2006. jeste menjano zakonodavstvo, zakonodavstvo je menjano i 2011. godine, a 2012. godine definisana Nacionalna strategija i u toj Nacionalnoj strategiji, koliko me pamćenje služi definisano je da je litijum bukvalno nacionalno blago, pokušaću da parafraziram, koje treba u strateškom smislu, u ekonomskom smislu iskoristiti. Tada se govorilo, između ostalog, koliko me pamćenje služi, o onim baterijama koje će biti proizvedene u Srbiji i sa ponosom „made in Serbia“. Bar toliko se sećam.
Ali, da se vratimo na ono što jesu činjenice. Dakle, činjenica je da postoje rudna i mineralna bogatstva, i to je nešto što mogu da ignorišu samo neodgovorni predstavnici vlasti, ali i neodgovorni predstavnici opozicije, to je nešto što zaista može da bude ozbiljan faktor razvoja Srbije u narednim decenijama i što može građanima iz konkretnog regiona, ali iz cele Srbije da unapredi životni standard i život. Odgovorna vlast, odgovorna Vlada, kao što je Vlada ne čijem je čelu predsednik Miloš Vučević, ne propušta prilike, ali na prvo mesto uvek stavlja interes Srbije i zato na predlog predsednika Republike, dakle, otvorena je u naredne dve godine, predsedniče, jel ne grešim, naredne dve godine diskusija, rasprava, razgovor sa građanima, razgovor u koji su uključeni i predsednik Vlade i Vlada, čitava Vlada Republike Srbije, razgovor u koji je uključena i naučna zajednica, pri čemu je predsednik Republike zamolio naučnu zajednicu – nemojte da budete ni za, ni protiv, vaše je da idete među ljude i da date odgovore na sva ona otvorena pitanja. Postoje teorije zavere, ali postoji opravdana bojazan ljudi zbog političkog marketinga koji je činjen i rađen prethodnih godina i na vama je da date odgovor građanima, a nakon te dve godine ćemo doneti konačnu odluku. Nije ni na meni, nije na vama da kažemo da li je nešto dobro ili loše, na nama kao predstavnicima odgovorne i ozbiljne Vlade Republike Srbije je da obezbedimo ambijent za raspravu i da čujemo mišljenje onih koji su pre svega stručni i da stavimo stručnost na prvo mesto.
Ova tema je važna i vidim spremnost i poziv da se u narednom periodu uključe svi stručni ljudi, institucije u proces kroz davanja mišljenja.
Uvažene kolege, uvaženi narodni poslanici, narodne poslanice, budite konstruktivni i bar na trenutak pokušajte da razmišljate o onome što jeste interes građana, a to znači da umesto davanja mišljenja koje nije relevantno, koje treba da omogući da se dođe do nekih jeftinih političkih poena predložite institucije, predložite stručnjake, predložite fakultet, fakultete, domaće, strane koji mogu pomoći u donošenju ove odluke.
Neću previše dužiti, ali danima iz poštovanja prema instituciji Narodne skupštine Republike Srbije, Vladi koju činim sedim ovde i slušam, bar smo trebali da slušamo raspravu o rebalansu budžeta, kao što sam rekao u jednom od izlaganja, mnogo malo rasprave o rebalansu budžeta, a mnogo više lepih želja i onoga što nema apsolutno nikakvih dodirnih tačaka sa rebalansom budžeta.
Podsetiću još jednom – budžet je život. Ako imamo nerealna budžet, imao nerealan život. Ova Vlada Republike Srbije to neće dozvoliti. Zašto ovo kažem? Razgovaralo se najviše o prošlosti. Ljudi, dajte da govorimo o sadašnjosti i dajte da govorimo o budućnosti, prošlost i da hoćemo danas ne možemo da promenimo, ali ne vidim šta bi ta promena prošlosti i rasprava o prošlosti danas donela dobro građanima Srbije. Ajde da pokušamo zajedno, ako je to moguće, da damo odgovore na pitanja koja danas muče Srbiju i da gradimo zajedno temelje nove budućnosti.
Sa druge strane, bombardovanje, Slobodan Milošević. Zar je moguće 2024. godina, razgovara se o Slobodanu Miloševiću. Dakle, 28. jun, ja ću da vam kažem kao član Vlade, će crnim slovima biti upisan u istoriju srpskog naroda. Dakle, 28. jun, kada je Slobodan Milošević isporučen Haškom tribunalu. Govore oni koji nisu imali ni dovoljno godina da znaju šta se desilo 1999. godine i zašto je Srbija bombardovana. Da, Srbija je bombardovana bez odluke Saveta bezbednosti UN, a reći ću vam zašto. Postojala su tada dva uslova, gospodin Vulin neka me ispravi ako grešim, jer tada smo zajedno radili, postojala su dva uslova. Jedan od uslova je bio da nakon tri godine se organizuje referendum na prostoru KiM, gde bi Albanci mogli slobodno da odluče da li će da žive u zajedničkoj državi ili ne, a drugi uslov je bila okupacija NATO-a. Ako ste bili spremni da prihvatite to, Slobodan Milošević, tadašnja Vlada, a i ova Vlada to nikada neće prihvatiti i uvek će ići ka tome i uvek će sačuvati svoju samostalnost, suverenost, nezavisnost i uvek će voditi slobodarsku politiku, a najpre u interesu građana Srbije.
Zahvaljujem.

Hvala vam.
Reč ima potpredsednik Vlade, Aleksandar Vulin.

Poštovana predsednice, poštovani predsedniče Vlade, gospodo ministri, poštovani narodni poslanici, znate, jasno je da i ovo vreme koje imamo i koje bi trebalo da potrošimo za raspravu o rebalansu budžeta i Zakonu o finansijskoj podršci porodica sa decom, nećemo potrošiti za to. Potrošićemo kao lične uvrede, animozitete i naravno za priču o Rio Tintu, iako ovome nije mesto, ne zato što neko beži od toga, to dolazi pa dolazi, zato što očigledno ne možete da nađete ništa drugo što mislite da vas povezuje sa biračima i građanima Srbije, ali to nije važno, u politici nema ljutnje oko toga, ali ono što izaziva ljutnju jeste što se ovde mešaju stvari i pominju stvari koje ne smeju da se pominju ničiji grobovi, ničije kosti ne smeju da postanu deo naše političke rasprave, ničiji. Znate, ovo je zemlja koja traje mnogo, u ovim klupama je ubijen Pavle Radić, ubio ga Puniša Račić, kako možete da kažete da ona treba da se raspravlja u ovoj zgradi, ovde je neko poginuo.
Znate li da je ispod mosta na Adi, bila je poslednja ili prva odbrana Beograda 1915. godine trećepozivci su tu izginuli, na Adi Ciganliji, pa da srušimo most na Adi.
Znate li da na kopovima Kolubarskim, koliko je iskopano mučenika koji su izginuli u Kolubarskoj bitci, eshumirani i odneti u crkvu u Lazarevcu, jel treba da ukinemo i te kopove? Nema stope ove svete zemlje gde neko svojom glavom nije platio za našu slobodu. Ali nemojmo da te svete kosti koristimo za naše nedostojne političke igre i prepucavanja.
Samo to molim da se uzdržimo i da pokušamo da to uradimo, jer znate kada govorite, nemojte da dovodite onog šiptarskog lobistu, onog ološa Violu Fon Kramon u Gornje Nedeljice, da vam to bude argument, podrška Zelenih iz Nemačke, onih koji su nas bombardovali i to je argument i deo naše politike.
Viola Fon Kramon, nema goreg šiptarskog ološa, nema goreg mrzitelja Srbije. Nju dovodimo i tada ne pričamo o grobovima i kostima, tada nema veze? Tada je to sve u redu, samo nek ona dođe nek podrži nas.
Dakle, molim vas, narodni poslanici, ima mesto i vreme za sve. Raspravljaćemo o svemu. Vređaćemo se, svađaćemo se, nalazićemo argumente. Sve je u redu i sve je dozvoljeno, samo vas molim, nemojte ničije kosti da iskopravate. Nemojte grobovima da branite sopstvenu politiku.
Hvala.