Hvala vam.
Ova sednica kako ulazi u završnicu postaje sve zanimljivija.
Tačno je, Vlada je odbila amandman, pokušala sam da… Imam ja vremena, mogu i da sačekam da se kolege smire.
Ministre Vulin, ja sam već dovoljno ljubomorna na činjenicu da vi jedini imate priliku da dobijete neki poklon, i sad hoću da govorim, da probam da i ja zaslužim neki poklon.
Dakle, amandman koji smo predložili se tiče porodica, odnosno roditelja-staratelja koji imaju decu sa najtežim poremećajima. Predlog je bio da se to uvećanje koje je planirano za 50% pretvori u 100% povećanje, jer cenimo da treba pružiti podršku tim porodicama koje zaista se suočavaju sa najvećim izazovom koji može, da kažem, sudbina da donese na jedan poseban način. Mislim da smo možda imali malo vremena da jedni druge razumemo. Verujem da Vlada Republike Srbije i predsednik Vlade razumeju našu inicijativu, tu se ne rači čak ni o velikom izdvajanju novca iz budžeta Republike Srbije, prosto je samo tehnički možda trebalo da na vreme odreagujemo i mi kao predlagači ovog amandmana. Ali, biću potpuno zadovoljna, a verujem da će se desiti da i ministarka Đurđević Stamenkovski i ministar finansija, pa i vi, predsedniče Vlade, obratite pažnju na naš amandman, i da one bude nekako sastavni neke naredne izmene ili budžeta Republike Srbije. Mislim da to neće drastično uticati na njega za 2025. godinu.
Ali, pošto smo u završnici sada ove sednice, koja je bila zanimljiva, u kojoj se govorilo o svemu, najmanje o temi, o rebalansu budžeta za 2024. godinu, ili smo ga bar svi tumačili iz onog ugla koji nam je potpuno bio bogougodan, ili politički pitak, ili profitabilan, pa čak i o ovim merama koje se tiču populacione politike, za koje mislim da su jako dobre i ne mislim, potpuno se slažem sa kolegama koje misle da je to samo jedan od koraka, da treba povući još nekoliko koraka, ali treba uvek poštovati činjenicu da imamo svest i da smo bar nešto krenuli da radimo.
Ako govorimo o tom pravu, jednakom pravu žena kod zapošljavanja, ili bilo kom jednakom pravu žena, nažalost, te izjave koje često čujemo umeju da budu populističke, iako ja ne sumnjam u dobru volju jednog procenta ljudi koji se ovim fenomenom bave, ali kad počnemo tako transparentno da o tome govorimo, uvek prepoznam da se iza toga krije neka potencijalna politička potreba, pre svega.
Gospođa Macura je lepo govorila o tome da je zakonski sve uređeno, ali da smo mi kao narod negde stari nepoštovaoci zakona ili bar talentovani iznad svega da nađemo taj neki mali prostor u zakonu koji nam ostavlja prostor da ne ispoštujemo sve do kraja.
Tačno je, najveći izazov je pred mladim majkama. Tačno je da im treba pomoći u tom smislu. Tačno je da poslodavci imaju ta da pitanja kao dva ključna koja se nađu pred njih, najpre ako govorimo o privatnom sektoru, ali je tačno i da se sve više širi svest o tome šta su njihova prava u okviru tog zakona, pa u tom kontekstu svaku reakciju koju dobijemo ili pritužbu da se na taj način bilo ko ophodio prema nekoj osobi ženskog pola koja je konkurisala za radno mesto, sada već podrazumeva i određene zakonske kazne.
Sigurna sam da kada transparentno to kažemo građankama Srbije, one će razumeti da svoja prava mogu da ostvare zahvaljujući zakonu i da ne moraju uvek da pognute glave izađu kada shvate da prekoputa imaju ljude koji ne razumeju potrebu jednakosti.
Mnogo će vremena proći pre nego mi shvatimo kao društvo da je jednakost prosto naša svakodnevica, da u Srbiji živi 52% žena, a 48% muškaraca, da mi pričamo priče koje su manje-više nepotrebne, osim što su nam drage da malo politički na njima profitiramo i da bi suštinski morali samo da razgovaramo o tome ko je kvalitetniji kadar, a ne nikako da li je neko muškarac ili žena.
Nismo još uvek razvili svest o tome da razgovaramo o kvalitetima pre nego što razgovaramo o bilo kakvom kvantitetu i nismo još uvek razvili svest o tome da to što je neko muškarac ne znači apriori niti da je bolji, niti da je pametniji, da ne kažem da praksa ume da nam pokaže da ta polna odrednica često ume da bude u neskladu sa onim što je karakter onoga ko se iza nje krije.
Tako da bi trebalo obratiti pažnju na ugrožene kategorije. Celu priču pričam samo zbog toga što se i amandman odnosi upravo na najugroženiju kategoriju ljudi, na porodice koje imaju decu sa teškim poremećajima, koje su posvećene i u dobroj meri onemogućene da se bave svim ostalim aktivnostima jer su u obavezi da se 00-24 sata bave svojom decom.
Dete je svetinja za svakog od nas i uprkos činjenici da ponekad sudbina ume da bude gruba, mi kao društvo moramo da prepoznamo šta je ono što je najneophodnije, da sva deca imaju podjednako pravo na odrastanje i da svi roditelji imaju podjednako pravo da se svojoj deci posvete tačno onoliko koliko to deca od njih zahtevaju.
Konačno, SPS će glasati i za rebalans budžeta koji, moram da priznam, na moje veliko iznenađenje, a nije prvi rebalans o kome sam slušala polemiku u parlamentu Srbije, nije bio kritikovan čak uopšte. On je bio tumačen iz različitih uglova, kritike su pretrpeli predsednik Vlade i određeni članovi Vlade, čak na lično, što bi rekli u narodu, ali sam rebalans kao rebalans nije bio kritikovan, čak nisam čula ni neku alternativnu ideju, očekivala sam da možda to što je prošlo, nije se čulo u načelnoj raspravi, da ćemo čuti u pojedinostima kada krenu amandmani.
Amandmani se tek uopšte nisu bavili rebalansom, kao i obično, bili su izgovor da mi politički ovde pričamo ono što procenimo da će se dopasti građanima Srbije. Evo nas na korak od još jedne sednice koju ste najavili, predsednice, koja će se takođe vrlo dopasti građanima Srbije. Ja se radujem toj sednici po dva osnova, i kao šefica poslaničkog kluba SPS, ali i kao predsednica resornog odbora.
Danas nam nije baš pošlo za rukom da razgovaramo na Odboru za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku. Nadam se da drugi put hoće, da ćemo svi biti dovoljno ozbiljni, ako već nismo dovoljno stručni, a nismo. Danas nismo pun kapacitet sednice imali ovlašćenog predlagača, pa smo malo probali da razgovaramo jedni s drugima, ali smo onda shvatili da je to prilično priča nas koji smo amateri na temu. Ja se radujem stručnoj javnosti, radujem se da budemo ozbiljniji sledeći put kada dođemo pred resorni odbor, on je važan. Radujem se da čujem argumente koji će promeniti moj stav, a ne da dođemo u situaciju koja bude prilično konfuzna, pa napravim čak i jednu proceduralnu grešku, o kojoj neću govoriti ja, čekam novinare.
Bilo kako bilo, odbor je važan, tema je beskrajno važna i nadam se da ćemo u redovnom zasedanju uspeti da obezbedimo dovoljno ozbiljnosti da se ovom temom bavimo. Da se ona neće svesti na – ovo je moj argument, majke mi ili na – ovo je moj, a ti nisi u pravu, takođe majke mi, nego da imamo ispred sebe neke papire koji će biti malo više od toga pretpostavka i – rekao mi je jedan čovek.
Kada bih krenula da se bavim time šta sam sve pročitala na temu eventualnog iskopavanja litijuma, pa sad sve jedno da li su argumenti za ili protiv, prilično su konfuzni i prilično se tiču nekog ličnog ugla koji je uglavnom motivisan tome ko se kome sviđa, pa ajte da malo i politički podupremo one koji su mi simpatični.
Ne zaslužuju građani Srbije da mi o ovako važnoj temi razgovaramo na način na koji smo to krenuli. Verujem čvrsto u našu ozbiljnost i u svest da su nam poverenje ukazali baš oni. Verujem da ćemo sesti da ozbiljno razgovaramo bez da jedni drugima merimo krvna zrnca, ali opet ne da razgovaramo sa pozicija što ćemo ponašati se ili bar pisati te zakone, kao da smo pokupili svu pamet ovog sveta.
Ja kao ekonomista teško da bih se usudila da napišem zakon koji se tiče operacije na otvorenom srcu, to moraju da rade lekari. Isto tako mislim da sve druge usko stručne teme kao što je ova koja se tiče rudarsko geološke struke mora zaista da ima potporu, sam zakon mora da ima više ljudi koji podržavaju od nekih profesora koje apsolutno uvažavamo, ali su prosto u malom broju. Ajmo, da čujemo sve profesore, ajmo da imamo javnu raspravu, ajmo da razgovaramo ozbiljno o ozbiljnom zakonu. Bojim se da ovo što imamo sada pred sobom, nismo svi toliko ozbiljno shvatili kada kažem svi, mislim da su predlagači imali malo paušalniji odnos.
Dakle, sa dubokom verom da svi želimo najbolje za građane Srbije, ostaje nam sama još i da pokažemo koliko smo u stanju da tu svoju dobru želju, zaista i svu svoju energiju usmerimo upravo ka boljem životu svih građana Srbije, ne zloupotrebljavajući ni njihove strahove, ni njihova ne znanja. Najpre, ne zloupotrebljavajući našim neznanjem koje je transparentno pokazano u proteklih nekoliko dana. Hvala vam.
