Ja sam i prošli put rekao, pošto se poslanik žali na, da smo mi u tom konkretnom slučaju došli do kraja procesa i biće da je taj proces tako brzo završen, zato što ni početak i ceo put nije bio preterano dugačak i nije bilo teško doći do potpunog kraja procesa, zaglupljivanja u ovom slučaju.
Ono što je interesantno, to je da sada spominje opštinu Ub, sačekao da Darko Glišić nije tu, pa otvara tu temu, a sa druge strane upravo zato što je proces zaglupljivanja došao do kraja, onda je potpuno logično i da neke stvari ne može da pojmi, ne može da shvati, ne može da razume i tu takođe nema ništa čudno.
Onog samo što je čudno to je kako je zaboravio, kako se njegova lista našla na lokalnim izborima na Ubu ili u Ubu. Kako je to tada kandidat na listi koji nije imao prebivalište na teritoriji opštine Ub mogao da bude kandidat i kako je ta lista proglašena i tada se nije busao u svoje grudi tražeći striktnu primenu zakona, nego je prihvatio da to tako prođe, nema veze šta piše u zakonu, važno je da se lista kandiduje, a onda su se zahvaljivali Darku Glišiću na tome što ima razumevanja za to. Ali je o karakteru ovog čoveka na prošloj sednici govorio i predsednik Vlade Miloš Vučević i Aleksandar Mirković, narodni poslanik i tu nema šta da se dodaje i oduzme.
Dakle, on danas napada Darka Glišića koji je omogućio njegovoj stranci da se mimo zakona, faktički, jednim jako, jako, ekstenzivnim tumačenjem, kakvo smo imali za još neke liste po Beogradu, ta lista nađe na izborima. Ali, evo hvala. To je hvala. Isto to hvala je uputio tom istom Darku Glišiću kao predsedniku Izvršnog odbora SNS na to što je SNS obezbedio posao u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, što mu je SNS omogućio da kupi stan. To je hvala.
Isto se tako zahvalio Draganu Đilasu kada su ga svi napadali za to što je prostačina kakvu ova Skupština nije videla, nevaspitana prostačina koja je vređala prof. Radenkovića. Dragan Đilas je stao u njegovu odbranu. A onda na prvoj krivini kada je mogao da pokaže hvala Draganu Đilasu, on je rekao – ma, šta, koji Đilas, pa neće on meni određivati politiku, ja izlazim na izbore, neće on meni da kaže da li ja idem na izbore ili ne idem na izbore, ja imam stranku. Da, tako je bilo i to je bilo hvala.
Isto tako se zahvalio i Vladi Jeliću, odnosno Žiki Gojkoviću pa Vladi Jeliću pa Vuku Draškoviću, pa Borisu Tadiću. Pa s kim ti bre nisi bio u koaliciji? Pa ti samo sa Suljom Ugljaninom nisi bio u koaliciji. Pa sa svima si u koaliciji bio. Na svim mogućim listama si bio. Sa svima.
(Miloš Parandilović: Malo ih je bilo.)
Malo ih je bilo. Vidim ja da ti možeš da izdržiš mnogo. Malo ti je. Malo je ono sve što je dobio. Od kazana do kazana je išao. To je hvala Darku Glišiću što mu je omogućio da ode na razgovor za carinu za posao i znate šta je prvo pitao kada je otišao na carinu za posao? Kada ću dobiti pištolj i kolika će biti plata i ljudi mu rekli – ajde idi kući. Ne treba ni pištolj ni plata. E, tako je bilo.
(Miloš Parandilović: Nije tako lepo o kolegi pričati.)
Nije tako lepo o kolegi pričati. Teško da smo mi kolege. Mi samo sedimo, na moju veliku žalost, u istoj sali i dišemo isti vazduh. A kolege nismo. Nismo ni bili niti ćemo ikada biti. Vi i ja? Nikada. Nismo bili kolege čak ni kada ste bili na našim listama. Nismo bili kolege čak ni kada ste držali sastanak, a to je zapisnik koji ćemo čitati narednih puta, kako se svađao na sastanku sa Krstom Janjuševićem zašto samo ljudi iz SNS dočekuju Vučića a ne može on da mu priđe da se rukuje i da ga pozdravi. To je zapisnik sa sastanka koalicije održan tamo. Videli ste i sliku, onu sa sve logom stranke itd. Svašta ćete imati prilike da čujete. Svašta ćete imati prilike da čujete. Budući da je sve to rekao da kad bi se desilo on bi sebe osakatio na jedan vrlo grub način, ja se samo nadam da je došao ceo danas u Skupštinu i da ništa nije sebi uradio nažao. Ali, ćemo pročitati šta je sve radio, gde je sve bio, čime se sve bavio, kakvim se sve stvarima bavio, šta je sve radio itd.
A da je prodao svakog koga je mogao da proda, to smo već imali prilike da vidimo, dakle, od Borisa Tadića do Aleksandra Vučića, evo sada Darka Glišića, Dragana Đilasa, Miroslava Aleksića. Sa ovim što viče tamo iz klupe, što hoće da dostigne Ričarda Bartona po stepenu pijanstva, bio sa njim tri dana u poslaničkoj grupi pa ga je i on najurio. Tako vam je to izgledalo.
Sada kaže genije – mi njega zaglupljujemo. To je nemoguće. To je uzaludan posao. To je nemoguće dostignuti, jer to dokle ste vi stigli sa svojom inteligencijom i pameću ostalo je toliko malo prostora da za zaglupljivanje više apsolutno nema ni mesta, ni vremena.
