Hvala vam mnogo.
Opet radi građana da pročitam kako glasi vaš amandman: „U članu 7. Predloga zakona, član 7. menja se i glasi: Razdeo broj 1 – Narodna skupština, Glava 1.1. program 2101, funkcija 130, projekat broj 0003, ekonomska klasifikacija 411, opis – Plate, dodati i naknade zaposlenih, broj 672.633.000 menja se tako da glasi 1.672.633.000.“ Toliko o tom amandmanu.
Dakle, klasična zloupotreba da bi se kupilo dodatno vreme i ja razumem da vi činite sve da mi nikako ne dođemo do tog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima. Ja razumem da je vas sramota, ali ljudi ili povucite predlog zakona ili ćemo o njemu morati u jednom trenutku da razgovaramo. Dakle, nećemo moći ovako doveka, da razvlačite rebalans budžeta sedam dana da ne bi razgovarali o predlogu zakona koji tobož je vaš prvi prioritet.
Dakle, što se tiče Aleksandra Vučića, još jednom. Bili ste pozvani u Mali Zvornik i u Ljuboviju da dođete, suočite se sa njim, da kažete sve njemu u lice, pred malim ekranima, pred celom nacijom, da pričate četiri sata, osam sati, da mu sve kažete u lice, pa ste rekli – e, nećemo mi, nek dođe on u Skupštinu, pa kada sam ja rekla – što me niste zamolili da dođe u Skupštini sve zajedno, a kada ste uputili predlog zakona, da tražite da bude tu predsednik, onda je bilo da ne sme nikako da dođe, nemojte da ga zovete, nije to njegovo ustavno ovlašćenje. Vama predsednik Republike, vama, bilo kome, nije na dugme, pa da se sa tim stvarima igrate. Imali ste vreme kada ćete da ga pozovete, a tada ste bežali glavom bez obzira.
Reč ima Marijan Rističević.
Izvolite.

Pravo na repliku.

Dakle, pogrešio sam kada sam ovog Titovog Reksa nazvao onako kao što on meni liči, ali izgleda da Đilas ima svog Reksa. Dakle, neko ko je krenuo u obnovu Kraljevine, ko je krenuo da dođe do kraja, pa došao do Đilasa i ne zaslužuje neki ozbiljniji komentar. On je dao sebi za pravo, iako u životu kućicu za psa nije napravio, da drži neka predavanja meni, kaže – on to ne razume. Naravno da ne razume zato što neko ko je proizvodi traktore, ko je proizvodio hranu, meso, voće i povrće itd. u svom životu, ko to radi 46 godina, naravno da ga neki zgubidan u potpunosti ne može da razume.

Dame i gospodo, šta on zna šta je Peta industrijska revolucija. On je sa svojim mozgom došao negde pred parnu mašinu. To je otprilike 18. vek i to je domet njegovih razgovora i njegovih uvreda, ako su to uopšte razgovori, uglavnom su to uvrede koje ovde upućuje.

Evo, čovek koji nas optužuje za izdaju Kosova i Metohije, šta on zna, recimo, evo šta je veštačka inteligencija, šta je digitalizacije, šta je robotika, itd. šta je zelena tranzicija. Ma njega to ne interesuje. On se bori protiv zelene tranzicije, itd. On se bori protiv zaokreta, očiglednog zaokreta u ekonomiji i privredi. On se bori za to. On se navodno bori za Kosovo i Metohiju, a sedi u grupi i bio kandidat na listi gde su, sa predstavnici te liste dogovarali datum kada Albanci treba da proglase nezavisnost. I oni nas zovu nekim izdajnicima. Baš mi čudni izdajnici.

Jedni od njih nas optužuju, recimo, da nismo dovoljno Rusi. Drugi kažu da nismo dovoljno Evropljani ili Amerikanci, a uglavnom smo valjda krivi zato što smo dovoljno Srbi. On nas optužuje za izdaju Kosova i Metohije, a na listi je onih koji su promenili Rezoluciju Ujedinjenih nacija, iz pregovaračkog procesa izbacili Rusiju i Kinu i morali smo da idemo u Evropsku uniju, jer sa njima pregovori su takvi da su takvi Rezoluciju doneli. On nas optužuje, a na listi onih koji su dogovarali datum kada Albanci treba da proglase nezavisnost i oni koji su tražili mišljenje Međunarodnog suda pravde da legalizuju ono što su Albanci proglasili, ono što su oni dogovorili kog datuma da se desi. I nemojte uopšte da pitate ovog sa dvora Dragana Đilasa - zašto? Pitajte ga samo – pošto? Hvala.

Hvala.
(Miloš Parandilović: Replika.)
Još jednom, ne postoji osnov za repliku. Ne postoji osnov. Ja nisam vas prepoznala u ovome. Mislila sam da priča o nekom drugom narodnom poslaniku.
Još jednom ljudi, budite fer. Ako, nećete da razgovarate o ovom zakonu, predlogu zakona koji ste dali, povucite ga, ako ne želite, ali nemojte mrcvariti sve nas ovde, čitavu Skupštinu, čitavu zemlju, da mrcvarite samo da nikako ne bi došli, slučajno do kraja vanrednog zasedanja, da nikako slučajno ne dođemo do tog Predloga zakona. Ili ga povucite ili se suočite sa vašom sramotom. To je toliko jednostavno.
Dakle, crno ili belo. Povucite ga ili se suočite sa vašom sramotom, jer očigledno je da nećete.
Milenko Jovanov ima reč.

Ja sam i prošli put rekao, pošto se poslanik žali na, da smo mi u tom konkretnom slučaju došli do kraja procesa i biće da je taj proces tako brzo završen, zato što ni početak i ceo put nije bio preterano dugačak i nije bilo teško doći do potpunog kraja procesa, zaglupljivanja u ovom slučaju.

Ono što je interesantno, to je da sada spominje opštinu Ub, sačekao da Darko Glišić nije tu, pa otvara tu temu, a sa druge strane upravo zato što je proces zaglupljivanja došao do kraja, onda je potpuno logično i da neke stvari ne može da pojmi, ne može da shvati, ne može da razume i tu takođe nema ništa čudno.

Onog samo što je čudno to je kako je zaboravio, kako se njegova lista našla na lokalnim izborima na Ubu ili u Ubu. Kako je to tada kandidat na listi koji nije imao prebivalište na teritoriji opštine Ub mogao da bude kandidat i kako je ta lista proglašena i tada se nije busao u svoje grudi tražeći striktnu primenu zakona, nego je prihvatio da to tako prođe, nema veze šta piše u zakonu, važno je da se lista kandiduje, a onda su se zahvaljivali Darku Glišiću na tome što ima razumevanja za to. Ali je o karakteru ovog čoveka na prošloj sednici govorio i predsednik Vlade Miloš Vučević i Aleksandar Mirković, narodni poslanik i tu nema šta da se dodaje i oduzme.

Dakle, on danas napada Darka Glišića koji je omogućio njegovoj stranci da se mimo zakona, faktički, jednim jako, jako, ekstenzivnim tumačenjem, kakvo smo imali za još neke liste po Beogradu, ta lista nađe na izborima. Ali, evo hvala. To je hvala. Isto to hvala je uputio tom istom Darku Glišiću kao predsedniku Izvršnog odbora SNS na to što je SNS obezbedio posao u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, što mu je SNS omogućio da kupi stan. To je hvala.

Isto se tako zahvalio Draganu Đilasu kada su ga svi napadali za to što je prostačina kakvu ova Skupština nije videla, nevaspitana prostačina koja je vređala prof. Radenkovića. Dragan Đilas je stao u njegovu odbranu. A onda na prvoj krivini kada je mogao da pokaže hvala Draganu Đilasu, on je rekao – ma, šta, koji Đilas, pa neće on meni određivati politiku, ja izlazim na izbore, neće on meni da kaže da li ja idem na izbore ili ne idem na izbore, ja imam stranku. Da, tako je bilo i to je bilo hvala.

Isto tako se zahvalio i Vladi Jeliću, odnosno Žiki Gojkoviću pa Vladi Jeliću pa Vuku Draškoviću, pa Borisu Tadiću. Pa s kim ti bre nisi bio u koaliciji? Pa ti samo sa Suljom Ugljaninom nisi bio u koaliciji. Pa sa svima si u koaliciji bio. Na svim mogućim listama si bio. Sa svima.

(Miloš Parandilović: Malo ih je bilo.)

Malo ih je bilo. Vidim ja da ti možeš da izdržiš mnogo. Malo ti je. Malo je ono sve što je dobio. Od kazana do kazana je išao. To je hvala Darku Glišiću što mu je omogućio da ode na razgovor za carinu za posao i znate šta je prvo pitao kada je otišao na carinu za posao? Kada ću dobiti pištolj i kolika će biti plata i ljudi mu rekli – ajde idi kući. Ne treba ni pištolj ni plata. E, tako je bilo.

(Miloš Parandilović: Nije tako lepo o kolegi pričati.)

Nije tako lepo o kolegi pričati. Teško da smo mi kolege. Mi samo sedimo, na moju veliku žalost, u istoj sali i dišemo isti vazduh. A kolege nismo. Nismo ni bili niti ćemo ikada biti. Vi i ja? Nikada. Nismo bili kolege čak ni kada ste bili na našim listama. Nismo bili kolege čak ni kada ste držali sastanak, a to je zapisnik koji ćemo čitati narednih puta, kako se svađao na sastanku sa Krstom Janjuševićem zašto samo ljudi iz SNS dočekuju Vučića a ne može on da mu priđe da se rukuje i da ga pozdravi. To je zapisnik sa sastanka koalicije održan tamo. Videli ste i sliku, onu sa sve logom stranke itd. Svašta ćete imati prilike da čujete. Svašta ćete imati prilike da čujete. Budući da je sve to rekao da kad bi se desilo on bi sebe osakatio na jedan vrlo grub način, ja se samo nadam da je došao ceo danas u Skupštinu i da ništa nije sebi uradio nažao. Ali, ćemo pročitati šta je sve radio, gde je sve bio, čime se sve bavio, kakvim se sve stvarima bavio, šta je sve radio itd.

A da je prodao svakog koga je mogao da proda, to smo već imali prilike da vidimo, dakle, od Borisa Tadića do Aleksandra Vučića, evo sada Darka Glišića, Dragana Đilasa, Miroslava Aleksića. Sa ovim što viče tamo iz klupe, što hoće da dostigne Ričarda Bartona po stepenu pijanstva, bio sa njim tri dana u poslaničkoj grupi pa ga je i on najurio. Tako vam je to izgledalo.

Sada kaže genije – mi njega zaglupljujemo. To je nemoguće. To je uzaludan posao. To je nemoguće dostignuti, jer to dokle ste vi stigli sa svojom inteligencijom i pameću ostalo je toliko malo prostora da za zaglupljivanje više apsolutno nema ni mesta, ni vremena.

Hvala vam.
Gospodine Jovanoviću, vi ste se javili, ali vi više nemate vremena.
(Aleksandar Jovanović: Ima još 44 sekunde.)
Šta imate? Imate 44 sekunde?
(Aleksandar Jovanović: To ste mi rekli malopre.)
U sistemu nemate nijednu jedinu sekundu. Potrošili ste nakon toga. Rekla sam – imate 27 sekundi i pričali ste. Ne znam koliko u vašem životu traje 27 sekundi, ali u realnom vremenu ste potrošili 27 plus sigurno 27, ali dobro. Polako.
(Miloš Parandilović: Replika.)
Nemate pravo na repliku.
Gospodine Škrijelj, vi po čemu?
(Ahmedin Škrijelj: Replika.)
Replika? Pa čekajte, kakva sad replika, čovek je pomenuo samo ime, nije uvredljivo, nije nikakvo, samo je rekao – niste bili u koaliciji sa Sulejmanom Ugljaninom. Pa kakva replika? Za šta ćete da replicirate – da je bio u koaliciji sa Sulejmanom Ugljaninom?
Ajte, ljudi, idemo dalje, molim vas.
Želim da dođemo do tog Predloga zakona.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik dr Nenad Mitrović.
Izvolite, gospodine Mitroviću.

Nažalost ništa više nije realno ovoj Skupštini. Tuga.

Moja amandman je vezan za Ministarstvo poljoprivrede i dodeljivanje sredstava veterinarskim organizacijama zbog njihovog jačanja. Nažalost u Ministarstvu poljoprivrede ima šest ili sedam pomoćnika ministara i osam državnih sekretara, a zamislite samo dva su završila Poljoprivredni fakultet iz Stranke Vojvođanskih Mađara i iz Rasimove stranke, znači stranaka koje nemaju baš neki politički uticaj.

Uglavnom u Ministarstvu poljoprivrede su pravnici i po neki ekonomista. Više pravnika u Ministarstvu poljoprivrede ima nego u Ministarstvu pravde. Realno bi trebalo da bude, gospodine ministre vi možete da budete šta god hoćete po obrazovanju, da imate 15 ljudi sa Poljoprivrednog fakulteta, profesore, doktore Šumarskog fakulteta i Veterinarskog, tek tada bi bili izuzetan ministar.

Pre godinu i po dana diplomirani pravnik i predsednik države Aleksandar Vučić je rekao da će kupiti pet do 10.000 krava. Vi ste po obrazovanju mnogo viši od Aleksandra Vučića, rekli ste da ćete sada da kupite krave, ovce, koze i ostale životinje. A ko će da vam leči te životinje gospodine ministre? Veterinarska struka, terenska veterina je na izdisaju snage, a bolesti u okruženju su ogromne, od kuge u Grčkoj, od slinavke i šapa u Turskoj, od bruceloze u Hercegovini, od afričke svinjske kuge ovde, itd, itd.

Ne postoje te životinje ako imate slabu veterinarsku struku koje za tri godine.

Izvinite doktore Mitroviću, isteklo je vreme. Samo završite misao. Molim vas.

Hvala lepo. Mislim da je ministar razumeo poentu mog izlaganja.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Milivojević.
Gospodine Milivojević, izvolite.

Poštovani građani Srbije, predao sam amandman koji traži da se generalnom sekretarijatu Vlade Republike Srbije uzme jedna svota predviđenog novca, da se da Ministarstvu poljoprivrede iz razloga što generalnim sekretarijatom Vlade rukovodi Novak Nedić, čovek koji je po tvrdnjama Novice Antića donedavno hapšenog i maltretirano čoveka, upucavao snajper na strelištu Specijalne brigade Vojske Srbije sa Veljkom Belivukom, Markom Miljkovićem i komandantom Žandarmerije da ne iznosim prezime. Naravno, to je dovoljan razlog da kažem da se taj novac preusmeri na bolje i pametnije stvari.

S druge strane ovde smo slušali prvu trubu Rio Tinta orkestra, šest minuta je praznoslovio kao i svi ministri. Toliko im se žuri da uđu u ovu raspravu. Onda, mogao bi i Novak Nedić recimo da vam pošalje, kada već tvrdite da smo mi doveli Rio Tinto. Vidite, vi koji nas pitate što smo 2006. godine glasali za zakon? Da uvedeno red. Te 2006. godine smo izglasali i Zakon o poljoprivrednom zemljištu koji kaže – da se na poljoprivrednom zemljištu prve, druge, treće, četvrte i pete klase ne mogu otvarati rudnici. Zato je Rio Tinto vaša koalicija i zato ste vi Rio Tinto koalicija, a ne mi. Mi smo ih isterali sa onoga gde ste im dali eksperimentalno pravo, oterali. Ako hoće eksploataciju morali su vas da pomognu da dođete na vlast.

Za kraj. Ako je taj litijum tako dobar, što trčite svi na Dedinje, što se neko ne pre seli u taj Bor, što ne ode neko da napravi kuću i povede decu u Nedeljice, koji taj litijum, tako iskopavanje litijuma dobro, lekovito i pametno?

Pogledajte ovu sliku gospodine Jovanov. Da li sam ovo ja na fotografijisa Rio Tinto koalicijom? A, ne, ja sam ispod klupe i kažem – tu sam vas čekao. Tu sam vas čeka da vam kažem, doneli smo zakon 2006. godine, jer smo doneli Zakon o poljoprivrednom zemljištu koji zabranjuje rudarenje na poljoprivrednom zemljištu. To je cela istina. Hvala vam.