Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Prvu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2024. godini.
Pozivam vas da saslušamo himnu Republike Srbije.
(Intoniranje himne.)
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 112 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom utvrđivanja dnevnog reda postoji, ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Hvala vam.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 67 narodnih poslanika, odnosno da nije prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da u ovom trenutku ne postoje uslovi za rad Narodne skupštine u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine.
S obzirom na to, u skladu sa članom 88. stav 2. Poslovnika, prekidam rad Narodne skupštine, dok se ne obezbedi kvorum, odnosno do 11 časova i 10 minuta.
(Posle pauze.)

Pokušaćemo da nastavimo rad.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

(Aleksandar Jovanović: Poslovnik!)

Poštovani poslaniče Jovanoviću, tražili ste reč po Poslovniku, a nismo ni započeli sednicu.

Ne znam po kakvom Poslovniku koje sednice ste tražili povredu Poslovnika, jer je započeli nismo. Videćemo da li imamo kvorum.

(Aleksandar Jovanović: Pre nego što počnemo, tražim po članu 88. da se prebrojimo.)

Sedite, molim vas.

Bez nervoze. Ne mogu da vam da po Poslovniku sednice koja nije započeta.

Pošto nemamo kvorum za rad, molim narodne poslanike većine da obezbede kvorum za rad ove sednice.

Hvala vam.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 223 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Saglasno članu 86. stav 2. i članu 87. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je ova sednica sazvana u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika, i, izuzetno, za ponedeljak, dakle mimo utvrđenih dana u članu 87. stav 1. Poslovnika, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri Predlog zakona iz predloženog dnevnog reda.

U sazivu ove sednice sadržan je predlog dnevnog reda sednice.

Pre utvrđivanja dnevnog reda, saglasno članu 92. stav 2. i član 93. Poslovnika, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku i predlogu za dopunu dnevnog reda.

Narodni poslanici Branko Lukić, Aleksandar Pavić, Borisav Antonijević i prof. dr. Branimir Nestorović predložili su da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o stavljanjeu van snage Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji su podneli Narodnoj skupštini 29. maja 2024. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: za – 16, protiv – sedam, uzdržana – tri, nije glasalo – 198 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanici Ahmedin Škrijelj, Selma Kučević i Šaip Kamberi, predložili su da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici, koji su podneli Narodnoj skupštini 8. jula maja 2024. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim narodne poslanike da glasaju.

Zaključujem glasanje: za – šest, protiv – 23, uzdržanih – nema, nije glasalo – 194 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanici dr Miloš Jovanović, Vojislav Mihailović, Predrag Marsenić, mr Vladimir Jelić, Dejan Šulkić, Vladimir Đorđević, Zoran Sandić, Jelena Bogdanović, Zoran Stojanović, Dušan Radosavljević, Slađana Miletić, mr Nenad Tomašević i Slađana Radisavljević predložili su da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog deklaracije Narodne skupštine Republike Srbije o Srebrenici, koji su podneli Narodnoj skupštini 16. jula 2024. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: za – 23, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao – 201 narodni poslanik.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Poslanička grupa Novi DSS, POKS, NADA predložila je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova Odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Narodnoj skupštini 30. jula 2024. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim vas da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje: za – 17, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo – 207 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanici Miroslav Aleksić, Borisav Novaković, Slavica Radovanović, Đorđe Stanković, Uroš Đokić, Nenad Milojičić, dr Ana Jakovljević, Ana Eraković, Aleksandar Ivanović, Snežana Rakić, Ivana Rokvić, Žarko Ristić, Miloš Parandilović i Dragan Ninković predložili su da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti i odgovornosti u vezi sa aferom „Jovanjica“, koji su podneli Narodnoj skupštini 2. avgusta 2024. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: za – 44, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasalo – 179 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanici Miroslav Aleksić, Borisav Novaković, Slavica Radovanović, Đorđe Stanković, Uroš Đokić, Nenad Milojičić, dr Ana Jakovljević, Ana Eraković, Aleksandar Ivanović, Snežana Rakić, Ivana Rokvić, Žarko Ristić, Miloš Parandilović i Dragan Ninković predložili su da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti u vezi sa zakonitošću privatizacije PKB-a, koji su podneli Narodnoj skupštini 2. avgusta 2024. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: za – 51, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nisu glasala – 172 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije su predložili da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja stanja u medijima nakon procesa privatizacije, koji su podneli Narodnoj skupštini 2. avgusta ove godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: za je glasalo – 54 narodnih poslanika, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo - 170.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Dalje, 86 narodnih poslanika predložilo je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, koji su podneli Narodnoj skupštini 10. septembra ove godine (prva tačka predloženog dnevnog reda).

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: za je glasalo – 220 narodnih poslanika, protiv - niko i niko uzdržan, nije glasalo – troje.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

Dalje, 16 narodnih poslanika predložilo je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmeni i dopuni Krivičnog zakonika, koji su podneli Narodnoj skupštini 16. septembra 2024. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: za je glasalo – 25 narodnih poslanika, protiv - niko, uzdržano – dvoje, nije glasalo – 196.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Poslanička grupa Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Narodnoj skupštini 17. septembra ove godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: za – 53 narodnih poslanika, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo – 170.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Predsednik Narodne skupštine predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog odluke o imenovanju stalnog sastava Republičke izborne komisije, koji je podnela Narodnoj skupštini 18. septembra ove godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: za – 45 narodnih poslanika, protiv – dvoje, uzdržan – jedan, nije glasalo – 174.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Dalje, 80 narodnih poslanika predložilo je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o zastupanju i zaštiti državnih interesa Republike Srbije na Kosovu i Metohiji, koji su podneli Narodnoj skupštini 24. septembra ove godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: za – 72 narodnih poslanika, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo – 150.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Narodnoj skupštini 25. septembra ove godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: za – 16 narodnih poslanika, niko – protiv, uzdržan - niko, nije glasalo – 207.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Radomir Lazović, na osnovu člana 92. Poslovnika, predložio je da se na dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog odluke o obrazovanju komisije za utvrđivanje činjenica i okolnosti u vezi sa nepostupanjem Narodne skupštine u Dvanaestom, Trinaestom i Četrnaestom sazivu po Narodnoj inicijativi za donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, podnetoj 17. maja 2022. godine.

Da li narodni poslanik želi reč?

Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovani građani Srbije, tražimo da se dopuni dnevni red i da se na dnevnom redu nađe Odluka za formiranje komisije za utvrđivanje činjenica i okolnosti u vezi sa nepostupanjem Narodne skupštine u čak tri saziva po Narodnoj inicijativi za zabranu iskopavanja litijuma.

Grupa ekoloških organizacija, Savez ekoloških organizacija Srbije, Ne damo Jadar, Kreni-promeni i druge, prikupila je u maju 2022. godine preko 38.000 overenih potpisa podrške za Narodnu inicijativu za zabranu iskopavanja litijuma.

Dakle, ovde se ne radi o nekoj internet peticiji, onlajn peticiji, nečemu što možete da kliknete i desi se. Radi se o tome da je ovo zvanični zakonski mehanizam koji građani Srbije imaju pravo kako bi se obratili Narodnoj skupštini. Trebalo je ove potpise prikupiti, trebalo ih je overiti, trebalo je platiti overu. Čekalo se nedeljama da se potpiše u redovima. U brojnim gradovima Srbije prikupljala se ova podrška za Narodnu inicijativu. Ovo je ozbiljan napor i trud koji je uložen kako bi se građani obratili Narodnoj skupštini. I šta se onda desilo? Srpska napredna stranka je brutalno ukrala sa pisarnice Narodne skupštine narodnu inicijativu, jer im nije odgovaralo da se o litijumu raspravlja u Skupštini.

Nakon prijema narodne inicijative, u roku od 30 dana ona je trebala da bude upućena Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kako bi potpisi bili provereni i dalje ušli u proceduru, odnosno kako bi se našli na sednici.

Zeleno-levi front je koristeći mehanizme poslaničkih pitanja i mehanizam traženja objašnjenja i obaveštenja pribavio zvanična dokumenta i ja držim u rukama odgovore Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, gde se vidi da do njih nikada nije stigla narodna inicijativa. Zbog toga što je ona sklonjena sa pisarnice po nalogu nekoga od predsedavajućih tada, mi smo podneli krivične prijave protiv predsednika Skupštine u prethodnim sazivima Ivice Dačića i Vladimira Orlića i drugih odgovornih za krađu ove inicijative, što je učinjeno još u martu prošle godine.

Ja vas molim, predsedavajuća, da ne moramo i protiv vas da podnosimo krivičnu prijavu. Voleo bih da ne moramo. Obećali ste ovde da će se ovo naći. Obećali ste odgovore. Mi ćemo vas držati za reč, ali ne previše dugo. Podnećemo i protiv vas krivičnu prijavu ukoliko ne budete dali odgovore. Na ovaj način, krađom narodne inicijative, urušena je Narodna skupština. Neki ljudi su nam se obratili. Mi izuzetno ozbiljno shvatamo svoj posao. Ako nam se 38.000 ljudi obrati, hoćemo da im odgovorimo, hoćemo da im kažemo da podržavamo ovu narodnu inicijativu i uostalom, to ćete videti kroz zakon koji smo predložili, koji se na sličan način odnosi prema zabrani iskopavanja litijuma u Srbiji. Hvala.

Hvala.
Videla sam pre sat vremena koliko izuzetno ozbiljno shvatate svoj posao. Nešto mi nije delovalo. Mogli smo već sat vremena da debatujemo o ovoj vašoj najvažnijoj temi, nego ste nešto malo manje ozbiljno shvatali svoj posao ovog jutra.
Da vam kažem, ako budete primorani da podnesete krivičnu prijavu protiv mene, slobodno. Ja mogu samo da vam obećam da se ja neću pozivati na imunitet, kao što se pozivaju neki koji divljaju ulicama Republike Srbije, pa se pozivaju na imunitet. Tako da, ja neću sigurno. Ja se na imunitet pozivati neću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 84, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo – 137 poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku i predlogu za dopunu dnevnog reda, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Molim vas da se izjasnite.
Zaključujem glasanje: za – 215, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo – šestoro narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Prve sednice Drugog redovnog zasedanja u 2024. godini, u celini.
D n e v n i r e d:
1. Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu.
Primili ste Predlog zakona koji je podnelo 86 narodnih poslanika.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika, ukupno vreme za raspravu u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika, otvaram sada načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima.
Da li predstavnik predlagača, narodni poslanik Danijela Nestorović, želi reč?
Izvolite.

Poštovani građani Srbije, zakon koji predlažem odnosi se jedino i isključivo na rudarenje litijuma i bora i samo na istraživanje litijuma i bora. Predlog je i da se iskopavanje trajno zabrani, ne do narednih vlasti, već do narednih generacija. Za sada je na nama da našoj deci, ali zaista svoj našoj deci, ostavimo čistu vodu, vazduh i zemlju, što im je i Ustavom zagarantovano, a ako ikada dođe vreme neka zakon menjaju.

Samo iz nekoliko ovih rečenica shvatate koliko vas vlast prethodnih dana direktno laže. Bez litijuma neće ništa stati, bez litijuma neće biti nikakve apokalipse, niti bilo kakve nemaštine.

Molim vas narodni poslanici da pažljivo slušate. Ja vas molim da pažljivo slušate zato što je ovo zaista važno i videćete u daljem toku rasprave sigurno istorijski dan za Narodnu skupštinu.
Izvolite, molim vas.

Fenomenalne su vam opaske, ali ja bih zaista zamolila da me ne prekidate dok pričam. Mislim da nema smisla, tako ne prekidate ni vaše ovlašćene predlagače.

Dakle, ponoviću bez litijuma neće ništa stati, bez litijuma neće biti nikakve apokalipse, niti bilo kakve nemaštine. Sa litijumom nećemo biti okićeni zlatom i parama i moram da naglasim da zaista nije sve u parama. Možda jeste za Anu, Aleksandra ili Dubravku, ali za običan svet u Nedeljicama je bitno da žive koliko toliko zdravo, za njih je bogatstvo mleko koje proizvode, med, kukuruz i ostali poljoprivredni proizvodi. Ne žive lako, rade od jutra do sutra, i to je ta razlika koja će uvek postojati između njih i Ane, Aleksandra i Dubravke i vrlo je važno da vas podsetim na samom početku, kada smo razjasnili ko laže, na jednu izjavu predsednika Republike iz 2021. godine, iz decembra meseca, kada je povodom povlačenja Zakona o eksproprijaciji i izmena Zakona o referendumu, govoreći o Rio Tintu izgovorio neverovatnu rečenicu: „da nemamo pravo da uništavamo živote većeg broja ljudi nego što je to bilo predviđeno prvobitnim planovima“. Pitanje za predsednika ove države - koliko je tačno života bilo planirano za uništavanje, koliko će tačno života biti uništeno?

Nakon masovnih protesta građana krajem 2021. godine, a pred nove vanredne parlamentarne izbore, vlast je odlučila da stopira projekat Jadar kojim je predviđeno iskopavanje litijuma u delu zapadne Srbije. Tadašnja predsednica Vlade Ana Brnabić saopštila je 20. januara. 2022. godine da je Vlada ukinula Uredbu i Prostorni plan područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarit donet 13. februara. 2020. godine.

Ana Brnabić je tada izjavila: „Prostorni plan je ukinut i on više ne postoji, samim tim poništeni su svi upravni akti koji su vezani za Rio Tinto, sve dozvole, rešenja, odluke i sve ostalo. Ugovore sa Rio Tintom nikada nismo imali, kao što smo više puta rekli“, dodala je tada premijerka. „Ukinuta je i Odluka o obrazovanju Radne grupe za implementaciju projekta Jadar iz 2021. godine. Time smo ispunili sve zahteve ekoloških protesta i stavili tačku na Rio Tinto u Srbiji. Ovim je, što se tiče projekta Jadar i Rio Tinto, sve završeno, gotovo je. Mislim da je ukidanju projekta Jadar odluka ispravna i da slušamo naš narod“. To su bile reči premijerke.

Da je apsolutno stavljena tačka, da je ukinut Prostorni plan, ukinuta Radna grupa, ukinuti svi akti. Takođe, dobijena je bila i potvrda od Ministarstva građevine, Ministarstva rudarstva i ekologije, da sve ostalo, tako je ona bar rekla, su zaista laži i nema nameru da se bavi tim pitanje.

No, međutim, imamo sada sledeću situaciju, kada je kompanija „Rio Sava eksploration“ predala inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti ovakve neustavne, ponoviću, odluke Vlade, Ustavni sud se oglasio nakon izvesnog vremena, jel, 11. jula 2024. godine i doneo je Ustavni sud odluku kojom se utvrđuje da je Uredba o prestanku važenja Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarit „Jadar“ nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom.

Na osnovu takve odluke, posebno izdvojeno mišljenje dala su dvojica sudija. Sudija Tamaš Koherc koji je u vezi sa ovom odlukom Ustavnog suda posebno naglasio. Napominje da je odluka Ustavnog suda zasnovana prvenstveno na procesno-pravnim nedostacima uredbe, slaže se i sa stavom Ustavnog suda koji se nalazi na kraju odluke, a prema kome odlukom Ustavnog suda i uklanjanjem neustavne uredbe Vlade iz pravnog poretka Uredba o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarit „Jadar“ se ne oživljava, odnosno ne vraća se u pravni poredak Republike Srbije i ista je trajno prestala donošenjem i objavljivanjem Uredbe koja je ovom odlukom proglašena nezakonitom i neustavnom.

Istovremeno, smatrao je da skraćeno ispisivanje naziva Uredbe o Prostornom planu Jadar predstavlja nepotreban tehnički propust, te da umesto termina „ne oživljava“ bilo bi celishodnije napisati da se ne vraća na pravnu snagu ili se ne vraća u pravni poredak Republike Srbije.

U najvećem broju predmeta sudija prilikom glasanja se opredeljuje prema tome da li može da prihvati izreku predložene odluke. No, to nije u svakom slučaju tako. Nekada se u odluci suda u samom obrazloženju izražava opšti stav u vezi tumačenja neke odredbe Ustava ili zakona, naročito kada takav opšti stav nije potreban za samu odluku u izreci, a sudija se ne slaže sa iznetim stavom, i to može dovesti do glasanja protiv odluke, jer takav za sudiju ne prihvatljiv stav može uticati na mnoge odluke suda u budućnosti.

Sudija je smatrao da u tome nije bio usamljen u sudu, da je u konkretnom predmetu, na osnovu inicijative za ocenu ustavnosti i zakonitosti Uredbe koju je podnelo privredno društvo „Rio Sava eksploration“, bilo ispravnije i celishodnije sprovesti prethodni postupak i doneti rešenje od pokretanju postupka. Ne spori da postoji zakonom propisana mogućnost da se, na osnovu inicijative, bez donošenja rešenja o pokretanju postupka, meritorno odluči o ustavnosti, zakonitosti uredbe, ali smatra da ovakva mogućnost predstavlja izuzetak od pravila koji treba usko tumačiti.

Zamerke sudije Koherca su se odnosile pre svega na proceduralni karakter, došlo je do povrede stava 1. člana 46. Poslovnika o radu Ustavnog suda. Ova odredba obavezuje sudiju izvestioca da pre pripremanja meritorne odluke zatraži odgovor, odnosno mišljenje donosioca propisa na inicijativu. U ovom slučaju, odgovor na inicijativu nije zatražen od Vlade.

U sudskoj praksi Ustavnog suda nije bilo ni jednog slučaja kada pre utvrđivanja neustavnosti ili nezakonitosti uredbe nije zatraženo izjašnjenje donosioca uredbe tj. Vlade. Propust svakako nije bagatelan, ali na kraju, naročito imajući u vidu da je odluka Ustavnog suda bila zasnovana na procesno pravnim propustima, Vlada je prilikom donošenja uredbe opredelila se da ipak glasa za ovu odluku.

Izvinite, samo sekund.
Molim vas, poslaniče Lazoviću, ajte molim vas poštovanje prema vašem ovlašćenom predlagaču, i vi i gospodin Aleksić. Važna vam je ova stvar, pa nemojte tako da se ponašate.
Izvolite, nastavite.

Takođe smo imali izdvojeno mišljenje koje govori o tome da je Ustavni sud na svojoj sednici održanoj 11. jula 2024. godine, a kojom se utvrđuje da uredba o prestanku važenja Uredbe o utvrđivanju prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala i jadarita „Jadar“ nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom.

Proizilazi da je danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“ prestala da važi Uredba o prestanku važenja uredbe.

Miloš Kulić sudija nije glasao za predlog iz kojeg je proizašla odluka Ustavnog suda, te je izdvojio svoje mišljenje, ali smatra nespornim da konkretna odluka ima i nekoliko važnih, kako on kaže, pozitivnih efekata.

U prvom delu izdvojenog mišljenja se nezavisno od toga što nije glasalo za konkretnu odluku, ali i iz razloga elementarne konkretnosti kao istine radi ističu neki pozitivni elementi te odluke koji su između ostalog proizašli iz komentara koje je dao u elektronskom obliku Ustavnom sudu.

Neoživljavanje prethodne uredbe objavljene u „Službenom glasniku Republike Srbije“ br. 26/20 adekvatan je deo obrazloženja odluke u kojoj se ističe da je utvrđivanje da osporena uredba nije u skladu sa Ustavom i zakonom, neoživljava onu prethodnu uredbu Vlade što se svodi na konstataciju Ustavnog suda da ta konkretna uredba nije vraćena u pravni poredak Republike Srbije, te da i dalje ne proizvodi bilo kakvo pravno dejstvo.

Prethodna uredba je i sada pravno nepostojeća, nju nije oživela ili vratila u život, tj. afirmisala kao pozitivan opšti pravni akt.

Ja se izvinjavam, jel možete malo da opomenete vaše poslanike da ne urlaju.

Ja mogu, ali ste vi zamolili da vas ne prekidam.