Fenomenalne su vam opaske, ali ja bih zaista zamolila da me ne prekidate dok pričam. Mislim da nema smisla, tako ne prekidate ni vaše ovlašćene predlagače.
Dakle, ponoviću bez litijuma neće ništa stati, bez litijuma neće biti nikakve apokalipse, niti bilo kakve nemaštine. Sa litijumom nećemo biti okićeni zlatom i parama i moram da naglasim da zaista nije sve u parama. Možda jeste za Anu, Aleksandra ili Dubravku, ali za običan svet u Nedeljicama je bitno da žive koliko toliko zdravo, za njih je bogatstvo mleko koje proizvode, med, kukuruz i ostali poljoprivredni proizvodi. Ne žive lako, rade od jutra do sutra, i to je ta razlika koja će uvek postojati između njih i Ane, Aleksandra i Dubravke i vrlo je važno da vas podsetim na samom početku, kada smo razjasnili ko laže, na jednu izjavu predsednika Republike iz 2021. godine, iz decembra meseca, kada je povodom povlačenja Zakona o eksproprijaciji i izmena Zakona o referendumu, govoreći o Rio Tintu izgovorio neverovatnu rečenicu: „da nemamo pravo da uništavamo živote većeg broja ljudi nego što je to bilo predviđeno prvobitnim planovima“. Pitanje za predsednika ove države - koliko je tačno života bilo planirano za uništavanje, koliko će tačno života biti uništeno?
Nakon masovnih protesta građana krajem 2021. godine, a pred nove vanredne parlamentarne izbore, vlast je odlučila da stopira projekat Jadar kojim je predviđeno iskopavanje litijuma u delu zapadne Srbije. Tadašnja predsednica Vlade Ana Brnabić saopštila je 20. januara. 2022. godine da je Vlada ukinula Uredbu i Prostorni plan područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarit donet 13. februara. 2020. godine.
Ana Brnabić je tada izjavila: „Prostorni plan je ukinut i on više ne postoji, samim tim poništeni su svi upravni akti koji su vezani za Rio Tinto, sve dozvole, rešenja, odluke i sve ostalo. Ugovore sa Rio Tintom nikada nismo imali, kao što smo više puta rekli“, dodala je tada premijerka. „Ukinuta je i Odluka o obrazovanju Radne grupe za implementaciju projekta Jadar iz 2021. godine. Time smo ispunili sve zahteve ekoloških protesta i stavili tačku na Rio Tinto u Srbiji. Ovim je, što se tiče projekta Jadar i Rio Tinto, sve završeno, gotovo je. Mislim da je ukidanju projekta Jadar odluka ispravna i da slušamo naš narod“. To su bile reči premijerke.
Da je apsolutno stavljena tačka, da je ukinut Prostorni plan, ukinuta Radna grupa, ukinuti svi akti. Takođe, dobijena je bila i potvrda od Ministarstva građevine, Ministarstva rudarstva i ekologije, da sve ostalo, tako je ona bar rekla, su zaista laži i nema nameru da se bavi tim pitanje.
No, međutim, imamo sada sledeću situaciju, kada je kompanija „Rio Sava eksploration“ predala inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti ovakve neustavne, ponoviću, odluke Vlade, Ustavni sud se oglasio nakon izvesnog vremena, jel, 11. jula 2024. godine i doneo je Ustavni sud odluku kojom se utvrđuje da je Uredba o prestanku važenja Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarit „Jadar“ nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom.
Na osnovu takve odluke, posebno izdvojeno mišljenje dala su dvojica sudija. Sudija Tamaš Koherc koji je u vezi sa ovom odlukom Ustavnog suda posebno naglasio. Napominje da je odluka Ustavnog suda zasnovana prvenstveno na procesno-pravnim nedostacima uredbe, slaže se i sa stavom Ustavnog suda koji se nalazi na kraju odluke, a prema kome odlukom Ustavnog suda i uklanjanjem neustavne uredbe Vlade iz pravnog poretka Uredba o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarit „Jadar“ se ne oživljava, odnosno ne vraća se u pravni poredak Republike Srbije i ista je trajno prestala donošenjem i objavljivanjem Uredbe koja je ovom odlukom proglašena nezakonitom i neustavnom.
Istovremeno, smatrao je da skraćeno ispisivanje naziva Uredbe o Prostornom planu Jadar predstavlja nepotreban tehnički propust, te da umesto termina „ne oživljava“ bilo bi celishodnije napisati da se ne vraća na pravnu snagu ili se ne vraća u pravni poredak Republike Srbije.
U najvećem broju predmeta sudija prilikom glasanja se opredeljuje prema tome da li može da prihvati izreku predložene odluke. No, to nije u svakom slučaju tako. Nekada se u odluci suda u samom obrazloženju izražava opšti stav u vezi tumačenja neke odredbe Ustava ili zakona, naročito kada takav opšti stav nije potreban za samu odluku u izreci, a sudija se ne slaže sa iznetim stavom, i to može dovesti do glasanja protiv odluke, jer takav za sudiju ne prihvatljiv stav može uticati na mnoge odluke suda u budućnosti.
Sudija je smatrao da u tome nije bio usamljen u sudu, da je u konkretnom predmetu, na osnovu inicijative za ocenu ustavnosti i zakonitosti Uredbe koju je podnelo privredno društvo „Rio Sava eksploration“, bilo ispravnije i celishodnije sprovesti prethodni postupak i doneti rešenje od pokretanju postupka. Ne spori da postoji zakonom propisana mogućnost da se, na osnovu inicijative, bez donošenja rešenja o pokretanju postupka, meritorno odluči o ustavnosti, zakonitosti uredbe, ali smatra da ovakva mogućnost predstavlja izuzetak od pravila koji treba usko tumačiti.
Zamerke sudije Koherca su se odnosile pre svega na proceduralni karakter, došlo je do povrede stava 1. člana 46. Poslovnika o radu Ustavnog suda. Ova odredba obavezuje sudiju izvestioca da pre pripremanja meritorne odluke zatraži odgovor, odnosno mišljenje donosioca propisa na inicijativu. U ovom slučaju, odgovor na inicijativu nije zatražen od Vlade.
U sudskoj praksi Ustavnog suda nije bilo ni jednog slučaja kada pre utvrđivanja neustavnosti ili nezakonitosti uredbe nije zatraženo izjašnjenje donosioca uredbe tj. Vlade. Propust svakako nije bagatelan, ali na kraju, naročito imajući u vidu da je odluka Ustavnog suda bila zasnovana na procesno pravnim propustima, Vlada je prilikom donošenja uredbe opredelila se da ipak glasa za ovu odluku.
