Hvala vam.
Znači, još jednom ću ponoviti pitanje postavljeno u vezi kupoprodajnih ugovora.
Kažem, na medijima su javno dostupni. Na „Guglu“ su javno dostupni. Možete da ukucate na pretraživaču i naći ćete.
Kao što sam rekla, niko nije demantovao, ni prodavci, ni kupci. Znači da su verovatno verodostojni.
Kako su došli tamo, pitajte ljude gde su i gde mogu da se nađe. Ja sam samo uzela ono što je javno dostupno i pokazala zarad istinitosti i zarad licemerstva koje slušamo i koje vidimo, pre svega, i od onih koji predlažu izmenu ovog zakona, koji su radili u korist toga da kompanija dođe uopšte u poziciju da može da aplicira za eksploataciona prava danas i da jedina može da aplicira i da ima monopol nad time, praktično, koliko su licemerni, pa sada predstavljaju, odnosno traže zabranu, odnosno traže da se izmeni zakon, jer sada im se tako sviđa. Ranije im se nije tako sviđalo.
Isto tako želim da pokažem da je licemerno to od ljudi koji se najviše protive projektu, a koji su ili prodali svoja imanja ili su pokušali da prodaju, pa u tome nisu uspeli i to je ono što opozicija želi da sakrije od građana, što je jako bitno da građani znaju.
Što se tiče Argentine i eksploatacije litijuma tamo, u toku je probna proizvodnja. Znači, apsolutno je počela. Puna proizvodnja treba da se dostigne u decembru ove godine. Znači, da se radi na tome. Istražne bušotine postoje i probna proizvodnja već postoji, tako da nisam rekla apsolutno ništa što nije tačno, za razliku od vas.
Da bi došlo do proizvodnje, zapravo, moraju da postoje i svi ti probni procesi koji se trenutno sprovode i koji dovode do takođe željnog proizvoda u toku tog probnog rada.
Što se tiče mog tona, pa meni je jako žao. Vi nastavljate i dalje da dobacujete, non-stop, dok ja pričam, a onda vam smeta moj ton, ali mi je zaista drago ako je moj ton jedino što možete da mi zamerite u ovom izlaganju, jer to znači da sve ostalo što sam govorila da je istina.
Govorite o nekakvom dostojanstvu, o etiketiranju, a meni lično je poslanik rekao da bi se sa mnom obračunavao i to ovde pred svima vama i pred građanima Srbije.
Što se tiče domaćina kojeg branite, njegovo imanje nije u zoni rudnika ili poklonjeno imanje, tako da zapravo ta dedovina ostaje tu gde jeste i ni na koji način neće biti ugrožena, pa se postavlja pitanje zašto je najglasniji protivnik ovog projekta, osim ako je zbog toga što nije uspeo da dobije neku finansijsku korist upravo od razvoja projekta.
Možemo da vidimo i svedoci smo po kojoj ceni je tretirano i poljoprivredno zemljište i bunari i izvorišta i pomoćni objekti i kuće i okućnice. Znači, sve jasno ima svoju cenu. Apsolutno se ona vidi, može se pročitati.
Znači, ja govorim o tom licemerju i jako je bitno da ljudi to čuju i da znaju.
To apsolutno i predlagači demonstriraju svo ovo vreme, odnosno ljudi koji su između 2000. do 2012. godine bili na vlasti i želim da podsetim da, pod jedan, oni su doveli Rio Tinto u Srbiju 2001. godine, dali su istražna prava 2004. godine i zaključno sa 2012. godinom devet puta potvrđivali i svaki put proširivali opseg istraživanja. Promenili su Zakon o rudarstvu 2006. godine, kojim su ukinuli nadmetanje za eksploataciona prava, a uveli princip da jedino onaj ko ima istražna prava može da dobije pravo na eksploataciju, odnosno ponovo promenili Zakon o rudarstvu 2011. godine, da bi još dodatno učvrstili i pojasnili ovo načelo.
Ja želim opet da se vratim, jer je jako bitno da građani Srbije to znaju, šta je tadašnji ministar 2006. godine rekao i želim da citiram – drastično se smanjuje obim investiranja u eksploataciju i istraživanje ležišta, odnosno ulaganja i prospekcijske i detaljne istražne radnje. Nemogućnost investiranja dovela je do ubrzanog zaustavljanja postojećih mašina, postrojenja, kao i samih ležišta, u opravdanju izmena zakona. Vreme u kojem živimo nameće da povučemo odlučne i brze korake u cilju prevazilaženja ovakvog stanja u mineralno sirovinskom sektoru. U tom cilju, Ministarstvo rudarstva i energetike čini velike napore radi privlačenja domaćih i stranih ulaganja u ovu kapitalno intenzivnu granu industrije radi privlačenja neophodnih investicija u geološka istraživanja mineralnih sirovina. Raspisani su i uspešno okončani tenderi za koncesije i za istraživanje i eksploataciju bornih minerala, znači to pre izmene zakona, kao i tri koncesije za istraživanje eksploataciju bakra, zlata i prateće mineralizacije na prostoru Crnog vrha kod Bora.
Pored toga, godišnje se izda oko 70 odobrenja za detaljna geološka istraživanja svih vrsta sirovina. Jedan od preduslova ostvarenja visoko postavljenih ciljeva u Ministarstvu rudarstva i energetike, odnosno tadašnje Vlade Republike Srbije, je potpuna obnova rudarskog sektora uz oslanjanje na privatnu inicijativu svakako leži u prilagođavanju aktuelne zakonske i podzakonske regulative, savremenom načinu organizacije i upravljanja mineralno-sirovinskom kompleksu u novonastalim uslovima tržišne privredne konkurencije.
Konačno, jedna od bitnih izmena, i dalje nastavljam citiranja, je ukidanje članova 14. i 15. i to je značaj pravne sigurnosti ulaganja, znači, da se omogući investitorima pravna sigurnost, da mogu da posluju u pravno organizovanoj državi. U konkretnom slučaju to znači da pravo eksploatacije stiče isključivo investitor koji je izvršio geološka istraživanja bez raspisivanja tendera i prava na naknadu uloženih sredstava.
Znači, omogućeno je jasno i glasno da onaj koji ima istražna prava jedini može da aplicira za eksploataciona prava. U realnim uslovima tržišne privrede, čujte ovo jer je veoma bitno, preduzeća ne investiraju ogromna finansijska sredstva u geološka istraživanja mineralnih sirovina radi zadovoljenja neke stručne radoznalosti o građi i sastavu zemljine kore, već radi otkrivanja novih i proširenja postojećih rezervi, a eksploatacija i profit su krajnji cilj svakog preduzeća.
Znači, sve ovo što je rečeno ovde upravo od onih koji su omogućili kompaniji Rio Tinto da vrši eksploataciju ide u prilog tome da upravo da su ove izmene donete njima radi direktne koristi, koje sada isti ili slični ti ljudi predstavljaju i potpisuju da žele da se izmeni i da žele da se retroaktivno oduzmu prava investitora.
Ono što želim da naglasim, to je član 83. Ustava, koji je ovde citiran, ali se zaboravlja da se kaže da su sve vlade do 2012. godine izdala istražna prava Rio Tintu da bi zatim izmenama zakona iz 2006. godine dali automatsko pravo onome koje stekao istražno pravo da ima pravo i na eksploataciju, a sada cinično traže zabranu eksploatacije litijuma.
Dakle, stručnjaci pravne struke traže da se retroaktivno ukinu ranije stečena prava i to prava koja su im oni dali.
Znači, kako retroaktivno da nekom ukinete nešto, a da nemate nikakve posledice? U predlogu zakona i izmena zakona se citira da nema nikakvih finansijskih konsekvenci, pa kako ste vi to izračunali? Da li ste ikada radili u ijednom realnom sektoru gde možete da znate kako funkcioniše realni sektor? Kada neko izvrši određena investiranja, kada uloži kapital, kada uloži svoja sredstva, on očekuje određena prava koja su im zakonom propisana. A moram da podsetim da, pre svega, i načelo Zakona o rudarstvu kaže da se geološkim istraživanjima garantuje sigurnost, predvidivost i kontinuitet istražnih i rudarskih prava. Zato upravo, ponavljam još jednom, svaka zabrana iskopavanja bi bila protivna ovom načelu.
Još jednom da ponovim, navedenom zabranom bi kompanija čija bi delatnost bila iskopavanje litijuma bez razumnog opravdanja bile stavljene u lošiji položaj od ostalih kompanija koje se bave rudarskom delatnošću, a ulaganja koja su već izvršena bila bi potpuno obesmišljeno. Istovremeno, kompanijama koje su u skladu sa pozitivnim propisima Republike Srbije već izvršila određena ulaganja i preduzele odgovarajuće aktivnosti i pribavile odgovarajuće dozvole i imovinu za potrebe ovih aktivnosti, bi navedenom zabranom bilo narušeno osnovno ustavno pravo na imovinu.
Znači, predlažete nešto što je protivno našem Ustavu. Ali, želim još jednom da pokažem na primeru izmene zakona iz 2006. godine koliko je to licemerno. Ali, takođe želim da ukažem na to da je usvojena Nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara kojom se imenom i prezimenom referiše na Rio Tinto i koja projekat Jadar identifikuje kao jedan od 14 prioritetnih projekata Republike Srbije. Znači, strategija koja je usvojen dokument od strane Vlade Republike Srbije.
Sasvim je jasno da je vladajuća koalicija od izbora 2012. godine do danas nasledila ovaj projekat i zatekla ovaj projekat. Interes vlasti i vlada nakon 2012. godine je bio da obezbedi da se projekat i dalje radi u skladu sa najstrožim svetskim standardima u oblasti zaštite životne sredine i evropskim standardima. O tome govori i dokumentuje i memorandum koji je potpisan 2017. godine koji upravo poziva na najviše i najstrože standarde kada je u pitanju zaštita životne sredine, ekološka zaštita, ali i socijalne zaštite i pod dva, da litijum kao strateški resurs iskoristimo za naš privredni razvoj, za razvoj naše ekonomije i za najveću prednost za brži rast životnog standarda naših građana.
Možda o tome najbolje svedoči i memorandum potpisan sa EU na Samitu o kritičnim sirovinama, koji ste vi toliko puta napadali i za koji zapravo niste mogli da nađete ni jednu jedinu zamerku, jer se on oslanja na standarde EU, oslanja na najviše standarde koji postoje na svetu, jer se oslanja na svetske rudarske standarde, kao što je IRMA standard, zato što se oslanja na proizvodnju čitavog lanaca vrednosti, od sirovine do krajnjeg proizvoda, upravo zato da bi imali najveću ekonomsku korist za našu zemlju, za naše građane, da bi došli i do iznad 15% BDP koristi od ovog projekta za našu zemlju.
Takođe, pored toga što bi ovaj projekat predstavljao pojedinačno najveću grinfild investiciju u istoriji naše zemlje, od videćemo koliko kada se poslednje studije završe i kada se ceo proces završi, ukoliko do toga dođe, ali svakako najveću ikada grinfild investiciju, da iskoristimo ono što imamo za dodatno privlačenje čitavog proizvodnog lanca u Republiku Srbiju, što opet ponavljam bi značilo dodatne investicije u rasponu između 10 do 12 milijardi evra, a oko 20.000 novih radnih mesta i to visokokvalifikovanih radnih mesta, plate koje su na nivou proseka EU. Sve ovo želimo uz poštovanje najstrožih međunarodnih standarda u oblasti zaštite životne sredine i pre svega zdravlja ljudi.
Kada poredimo ova dva perioda u životu ovog projekta, sasvim je jasno ko je i čije interese štitio i branio, kao i ko je i kako je razmišljao o zaštiti životne sredine, a ko nije i ko to u krajnjem slučaju i danas radi. Tako Predlogom ovog zakona se uopšte ne predlaže eksploatacija, odnosno zabrana eksploatacije uljnih škriljaca, a znamo da razvijene zemlje, industrijske zemlje su još od 2011. godine zabranile eksploatacije ove sirovine u svojim državama, ali danas, evo, predlagači to ne predlažu, niti ih to zanima, ne bave se ni uranijumom, ne bave se ni kobaltom, ne bave se ni niklom, ne bave se ni drugim sirovinama.
Zašto se baš bave ovom? Zato što su toliko vodili negativnu kampanju i toliko je u medijima i na društvenim mrežama jedna negativna, jedna netačna, jedna maliciozna, jedna tendenciozna kampanja vođena da misle da mogu da na njoj profitiraju do kraja isto onako kao što su mislili da mogu da profitiraju na razvoju ovog projekta kada su izdavali dozvole i 2004. godine, i 2005. godine, i 2006. godine, kada su menjali zakone 2006. i 2011. godine, kada su usvajali nacionalne strategije gde se imenom i prezimenom pominju zapravo kompanije.
Znači, iskreno, a rekli ste, pohvalili su neki da sam ekspert i da sam došla iz struke, ja nisam videla nacionalnu strategiju u kojoj, a pročitala sam na stotine različitih, država iz Evrope gde pozivaju imenom i prezimenom jednu kompaniju u svojim nacionalnim strategijama. To je kao da date otvorenu kartu i o čemu mi onda pričamo?
Mi sad pričamo o tome da ukinemo stečena prava, da to radimo na štetu države, da plaćamo odštete, da idemo na arbitraže, da idemo na sudove. Zašto? Šta je tačno cilj? Pritom, nigde nije napisano da je to trajna zabrana. Znači, nigde ne piše da je to trajna zabrana. Verovatno, kaže - e, pa, hajde malo sad da se zabrani, da mi na tome politički profitiramo, pa onda kada se promene okolnosti da mi nastavljamo da razvijamo ovaj projekat, ali da ucenimo kompaniju da plati sve one tamo aktiviste koji se bune, iako treba, iako ne treba, da svi jako dobro isprofitiraju na razvoju ovog projekta.
Još jednom ću ponoviti za građane najvažniju stvar, a to je da mi i dalje ne znamo da li će projekta biti i potpuno je neodgovorno da zabranimo eksploataciju strateški mineralne sirovine koja je deo mobilnih telefona, znači onoga što svi koristimo u ovoj sali, koja je deo računara, koja je deo satelita, mineral bez koga nema ni energetske tranzicije, ni tehnološkog napretka. Sve što se radi, radiće se tako da bude bezbedno po okolinu i zdravlje građana bez obzira na sve laži koje se šire kako bi se građani zapravo samo uplašili.
Dobro je što smo imali priliku da razmenimo argumente, da čujemo koliko je zapravo ovaj predlog zakona napisan površno i traljavo.
Pozivam sve još jednom da slušamo struku, da ne slušamo buku, da slušamo eksperte, da odgovorno i informisano donosimo odluke, a ne na osnovu straha koji izazivaju neistine koje se namenski šire da bi se sprečio rast i razvoj naše zemlje.
Još jednom, kada kažete zašto sam ja pominjala neke koji nisu bili prisutni u sali, pa ako se ne varam, poslanica Nestorović je u prve tri ili četiri rečenice pomenula predsednika Srbije, a ona je prava rekla kako on ne treba i nema pravo da dođe u ovu salu, a prva je pomenula upravo njega i upravo to ili njegovo delovanje, ili njegove reči, ili rečenice, a znala je da ne može apsolutno da odgovori, jer nije prisutan. On je više puta rekao da želi da dođe na ovu sednicu, ali očigledno su narodni poslanici mislili da za to nema pravo i da to apsolutno nije potrebno.
Ja ću biti veoma konkretna. Vlada i u ime Vlade Republike Srbije predlažem Narodnoj skupštini da ne prihvati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima upravo iz razloga koje sam iznela, a to su, pre svega, predlog je u suprotnosti sa strateškim interesima Republike Srbije. Ponoviću da svaka odgovorna država nastoji da obezbedi zaštitu i ležišta kritičkih i strateških mineralnih sirovina i da podstiče dugoročno održiva rešenja za prevazilaženje socijalnih, ekoloških, geopolitičkih izazova u vezi sa nestašicom mineralnih sirovina, odnosno da ulaže maksimalne napore da se održi stabilnim lanac njihovog snabdevanja. Rude litijuma i bora to svakako jesu.
Kritične mineralne sirovine su neophodne za zelenu energetsku tranziciju i upravo bi oni koji se bore za ekologiju i zaštitu životne sredine trebali to da promovišu, za borbu protiv klimatskih promena, za očuvanje planete, za razvoj savremenih tehnologija, za veštačku inteligenciju, za upravo nove i obnovljive izvore energije. Potražnja za njima raste svaki dan i zemlje koje raspolažu ovim sirovinama se utrkuju da iskoriste svoje dominantne pozicije u globalnim lancima snabdevanja da bi stekle, upravo, međunarodnu konkurentsku prednost i da bi se bolje pozicionirale u geopolitičkim odnosima u svetu.
Znači, mi imamo priliku da se geopolitički bolje pozicioniramo, ne samo u odnosu na EU, nego i na druge razvijene zemlje Azije, Bliskog Istoka, Amerike, Australije. Znači, imamo mogućnost da se upravo bolje geopolitički pozicioniramo.
To očigledno ne vide ili neće da vide oni koji ove izmene predlažu. Kritičke i strateške mineralne sirovine će biti od vitalnog značaja za društvo, za industriju narednih, ne 30, ne 40, nego 50 i 60 godina, a samim tim će biti od vitalnog značaja za razvoj privrede naše zemlje. Odgovor Republike Srbije na ove zahteve i izazove treba da bude racionalno upravljanje mineralnim resursima uz konstantnu i pojačanu kontrolu na ukupan uticaj na našu životnu okolinu, i to ćemo nastaviti da radimo.
Republika Srbija raspolaže značajnim rezervama i litijuma, i bakra, i zlata, i molibdena, a samim tim imamo mogućnost da našom racionalnom mineralnom politikom razvijemo našu privredu i, ponavljam, priključimo petoj industrijskoj revoluciji.
Kao što sam već navela, proizvodnja električnih automobila predstavlja važan element ekonomskog rasta, ali u isto vreme i zaštitu životne sredine kroz smanjenje ugljen-dioksida i emisija štetnih gasova. Za to se zalažu pravi ekološki aktivisti. Električna vozila pomažu smanjenje emisiju gasova sa efektom staklene bašte, što je ključni element u ispunjavanju ciljeva dokumenata koje smo mi potpisali, ali vi se u odnosu na EU ponašate onako kako vam se ćefne.
