Gospodin Miloš Jovanović, po kom osnovu? Replika? Pomenuta stranka, jer znam da niste vi. Izvolite.
Pomenut je DSS a ne Novi DSS. Ajte malo da relaksiramo atmosferu. Naravno da ćete dobiti.
Izvolite.

To sam i shvatio kao šalu, potpuno mi je jasno da znate da to formalno pravno, a i ne samo formalno pravno je ista stranka.

Kada već komuniciramo direktno ovako, mislim da nije u redu da oduzimate od vremena poslaničke grupe onih jedan minut koji je Dušan Radosavljević potrošio ukazivajući na povredu Poslovnika, odnosno na povredu dostojanstva Narodne skupštine. Mislim da je to uradio potpuno argumentovao i govorio je kako on reče, uslovno o običnim ljudima koji se pominju, obični ljudi u smislu da nemaju mnogo prilike da se brane za razliku od javnih funkcionera, a naročito za razliku od najviših javnih funkcionera poput predsednika države.

E sada, pošto je ovo replika, gospođo Handanović, lepo je ovo sve izgledalo, marketinški je mustra SNS pogođena, sve ono što smo slušali prethodnih dana. Jedini je problem što je deo toga netačan, a deo predstavlja krupnu manipulaciju. Da krenemo od ovog netačnog dela, a neću preterano uzeti ustavne odredbe i vaše tumačenje ustavnih odredbi.

Sloboda preduzetništva, dok vas slušam deluje za vas da je sloboda preduzetništva nešto što podrazumeva preduzetništvo bez rizika. Tako nešto ne postoji. Kada ste već citirali Ustav i član 82. mogli ste i član 83. poslednji stav koji kaže – preduzetništvo se može ograničiti zakonom radi zaštite zdravlja ljudi, životne sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije.

Tako da, kada govorite o protivustavnosti, a znam da u SNS-u znate šta je protivustavnost, jer je cela vaša kosovska politika protiv ustavna. U ovoj situaciji budite malo obazriviji, jer prosto nije tačna.

Ovo što se tiče manipulacije, vaš ovaj istorijat je tačan, ali se on tiče i malo pre je rečeno istraživanja, a ne eksploatacije rude jadarita i to nisu iste stvari. Ovde je suština eksploatacija, a ne istraživanje. Hvala.

Molim vas, završite misao isteklo vam je vreme.
Kada je reč o Poslovniku, ja vašeg kolegu nisam čula. Ja sam reagovala na intervenciju gospodina Jovanova, da je pretio gospođi ministar. Izvinite, sada ja pričam. Sada ja pričam. To ne možete da radite.
Ja sam zato tražila stenograme i nisam preduzela ni jednu akciju koju mi Poslovnik nalaže. Kada dobijem stenograme ja ću to svima ponovo ovde da pročitam, ali, povremeno se niko od vas ne čuje zbog galame. Zato nisam intervenisala odmah. Da sam to čula odmah bi intervenisala, jer to je za opomenu i udaljenje sa sednice. E, tako. To znate. Pošto ste legalista, to znate.
Replika, gospodin Jovanov. Jel tako?

Ne znam šta vam je to toliko, ne mogu da verujem, razumem da ima ljudi koji nisu mnogo, ajde, uzdržaću se, ali nisu baš u stanju da uhvate logički niz, a u čemu se razlikuje moj današnji stav od stava 2006. godine? Hajde mi samo objasnite. Oni radili da dođe Rio Tinto i ja nemam ništa protiv da Rio Tinto nastavi da radi, ako je u skladu sa ekološkim standardima. Šta se to tačno promenilo u mom položaju, pa mi dobacujete? Mislim, stvarno ne razumem. Da li je realno da toliko ništa ne razumete?

Pod jedan, nije tačno da je bilo pitanje samo istraživanja, bilo je do 2006. godine i promene zakona. Od tog momenta se istraživanje i eksploatacija vezuju izmenama i dopunama zakona i imate stenograme iz rasprave, gde poslanik SPS, koalicionog partnera kaže – ljudi nemojte ovo da radimo. Razmislite još jednom da ostane tender, možda ćemo zaraditi više. I imate opoziciju koja kaže, u tada oličena u SRS koja kaže – nemojte to da radite, vezujete jedno za drugo.

Pokojni Radomir Naumov kao ministar za energetiku kaže – ne vredi drugačije, jer nećemo moći da dovedemo istraživanja, a nema istraživanja, ako ne dobiju eksploataciju. To je jedna stvar. Dakle, i te kako ima veze sa eksploatacijom. To je jedna neistina.

Druga neistina, dakle da se na ovakav način drže nekakve pridike ponovo sa željom da se valjda pošalje neka poruka oko Kosova i Metohije itd., pa iz njegove kancelariju su izašli Albanci i proglasili nezavisnost.

Tako su dobro razgovarali i pregovarali, to je bila posledica njegovog ličnog rada. Ne znam čijeg, njegovog ličnog rada.

Moram da vam kažem da se sećam te 2006. godine, i 2008. godine, lično sam bila tu, ali dobro.
Gospodin Srđan Milivojević, replika. Pomenuta stranka.
Izvolite.

Poštovani građani Srbije i ja se nečega sećam. Imam jedva tek 60 godina i ovo mi je jedva tek peti mandat, pa se sećam nečega u ovoj sali. Pre nego što krenem o onom čega se sećam, sećam se gospodine vas što dobacujete, kako ste se žestoko borili protiv izdajnika Vučića, kako ste ga nazivali.

Da se vratim na ono o čemu sam hteo da govorim kroz repliku. Dakle, čuli smo jedno praznoslovlje sastavljeno od 99% provizije i 1% argumenata. Naravno, to ne može da da rezultat.

Gospođo Đedović, vas šalju u Skupštinu gde sede iskusni poslanici, koji imaju istorijsko pamćenje, vi ste bili mladi 1998. godine, ja vam ne zameram, ali 1998. godine došla je u Srbiju neka firma „Ju Es Borak“, ćerka firma Rio Tinta i dobila eksperimentalnu dozvolu da istražuje na teritoriji Jadra, i probnu dozvolu i nećete verovati ko je bio u Vladi 1998 godine, Mirka Marjanovića. Potpredsednik Tomislav Nikolić. Ministar za ekonomsku i vlasničku transformaciju Jorgovanka Tabaković. Nećete verovati da je bio ministar informisanja Aleksandar Vučić. Možda bi trebalo da uradimo DNK analizu tih ljudi, možda to nisu ti isti ljudi iz 1998. godine koji su doveli Rio Tinto, možda omaš je neko podmetnuo. Svašta se dešava, imamo posla sa moćnom kompanijom.

Šta god se dešavalo morate da znate da mi znamo gde je Papua Nova Gvineja i znamo gde je Gvineja. Znamo gde je Gvajana. Bio je tu pre vas jedan Sima gluvać, on kada ga pitate, onaj Nušićev junak, kada ga pitate istoriju, ono što zna priča, ali nikako da ispriča ko je od vas uzeo proviziju. Dogovorite se, nemojte nas maltretirati. Hvala.

Predsednika Skupštine kao ovlašćeni, gospođa Ana Brnabić.

Hvala.

Replika na ovo. Dakle, ne znam šta je bilo 1998. godine i ni po jada su bile koje od tih istražnih dozvola. Ni po jada.

Ljudi, niste razumeli, nije problem u tome, problem je u nečemu drugom, a to je izmena Zakona o rudarstvu iz 2006. godine koju je predložila Vlada Vojislava Koštunice. Dakle, evo vam načelni pretres 5. april 2006. godine, steno beleške, da ne bude da je to siva zona i niko im nije dao eksploataciono pravo od vas. Ne, vi ste obezbedili da oni jedini mogu da apliciraju za eksploataciona prava. To ste vi obezbedili.

Evo citiram, ministar Radomir Naumom kaže – jedna od bitnih izmena je ukidanje čl. 14. i 15. i to je značaj pravne sigurnosti ulaganja. Dalje kaže ministar Naumov iz DSS – u konkretnom slučaju to znači da pravo eksploatacije stiče isključivo investitor koji je izvršio geološka istraživanja bez raspisivanja tendera i prava na naknadu uloženih sredstava. Mogao je Rio Tinto da dođe u šestom veku, ali ste im vi izmenom Zakona o rudarstvu 2006. godine dali eksploataciona prava i niko to nakon toga nije mogao da promeni.

Konačno, samo da vam kažem, SPS je glasao za taj zakon jer je podržavao manjinsku Vladu, ali je i SPS tada, čak je rekao i njihov ovlašćeni predstavnik Dragan S. Jovanović, pročitaću vam to – molim vas ministre da o tome još malo se razmisli. Dalje je rekao – neću da trošim puno vremena na to, ali po štampi svo videli što je dobro i afirmativno, znači da smo mi prvu koncesiju na istraživanje i eksploataciju posle 70 godina već imali i da britansko-australijska firma Rio Tinto za koju se dosta već pisalo, u istraživanja ulaže preko 20 miliona evra i da se radi o još nekih 120 miliona evra itd.

Čovek zaključuje, prosto je pojava krajnje afirmativna „Rio Tinto“, ali mislim da u formalnom odnosu ima prostora da se razmišlja da se ta zakonska regulativa približi jednom zakonu, s obzirom da se on odnosi na problem u celini. Čovek je rekao da se zakon donosi zbog „Rio Tinta“. Hvala vam.

Gospođa Brnabić je ovlašćeni predstavnik grupe. Pošto dobacujete, da vam odgovorim. Dva minuta replike, ostalo se skida od vremena grupe. Šta je sporno? Što vi raspravljate sa mnom? To je zabranjeno, po Poslovniku. Ali hajde da idemo na ozbiljnije stvari.
Gospođa Paunović, potpredsednica. Pretpostavljam replika. Da li je tako?

Više pojašnjenje, da budem potpuno iskrena, zarad građana Srbije, koje danas svesno uvodimo u jedno stanje konfuzije ili bar imamo takvu želju.

Istina je, gospođo Brnabić. Dragan S. Jovanović je precizno rekao – želeo bih samo da primetim još da po pitanju brisanja članova 14. i 15. koji su, tačno je, omogućili eksploataciju, odnosno monopol nad eksploatacijom litijuma kompaniji „Rio Tinto“, da budemo potpuno iskreni.

Socijalistička partija Srbije, koja je manjinski podržavala Vladu Vojislava Koštunice, razumela je važnost finansijskog profita. Tačno je, lepo ste rekli, 20 miliona u startu, kako je rečeno, i nekih 120 za koje se procenjuje da će biti profit Republike Srbije, po tvrdnjama resornog ministra. To je 2006. godina.

Godine 2011. Socijalistička partija Srbije imala je resornog ministra do marta te godine. U martu te godine dogodila se rekonstrukcija Vlade, gospodo. Tom rekonstrukcijom je rudarstvo izmešteno i prebačeno u Ministarstvo za ekologiju i njime je od novembra nastavio da upravlja gospodin Dulić.

U vreme kada je donet drugi zakon, 2011. godine, koji se takođe vrlo ticao „Rio Tinta“, rudarstvo je izmešteno iz energetike, gde je inače stalno i bilo. I istina je, 1998. godine dozvoljena su istraživanja, ne litijuma, gospodo, nego kapaciteta države Srbije. Litijum je samo jedan od pronađenih rudnih bogatstava Srbije.

Prema tome, ako mi danas, a ja sam maločas u ofu čula i da sam plaćenik „Rio Tinta“ ja, i to od strane onih koji su mahali sa 20 miliona i sa 120 potencijalnih miliona. Srbija te miliona, istina, nije videla, ali neko drugi možda jeste.