Predsednika Skupštine kao ovlašćeni, gospođa Ana Brnabić.

Hvala.

Replika na ovo. Dakle, ne znam šta je bilo 1998. godine i ni po jada su bile koje od tih istražnih dozvola. Ni po jada.

Ljudi, niste razumeli, nije problem u tome, problem je u nečemu drugom, a to je izmena Zakona o rudarstvu iz 2006. godine koju je predložila Vlada Vojislava Koštunice. Dakle, evo vam načelni pretres 5. april 2006. godine, steno beleške, da ne bude da je to siva zona i niko im nije dao eksploataciono pravo od vas. Ne, vi ste obezbedili da oni jedini mogu da apliciraju za eksploataciona prava. To ste vi obezbedili.

Evo citiram, ministar Radomir Naumom kaže – jedna od bitnih izmena je ukidanje čl. 14. i 15. i to je značaj pravne sigurnosti ulaganja. Dalje kaže ministar Naumov iz DSS – u konkretnom slučaju to znači da pravo eksploatacije stiče isključivo investitor koji je izvršio geološka istraživanja bez raspisivanja tendera i prava na naknadu uloženih sredstava. Mogao je Rio Tinto da dođe u šestom veku, ali ste im vi izmenom Zakona o rudarstvu 2006. godine dali eksploataciona prava i niko to nakon toga nije mogao da promeni.

Konačno, samo da vam kažem, SPS je glasao za taj zakon jer je podržavao manjinsku Vladu, ali je i SPS tada, čak je rekao i njihov ovlašćeni predstavnik Dragan S. Jovanović, pročitaću vam to – molim vas ministre da o tome još malo se razmisli. Dalje je rekao – neću da trošim puno vremena na to, ali po štampi svo videli što je dobro i afirmativno, znači da smo mi prvu koncesiju na istraživanje i eksploataciju posle 70 godina već imali i da britansko-australijska firma Rio Tinto za koju se dosta već pisalo, u istraživanja ulaže preko 20 miliona evra i da se radi o još nekih 120 miliona evra itd.

Čovek zaključuje, prosto je pojava krajnje afirmativna „Rio Tinto“, ali mislim da u formalnom odnosu ima prostora da se razmišlja da se ta zakonska regulativa približi jednom zakonu, s obzirom da se on odnosi na problem u celini. Čovek je rekao da se zakon donosi zbog „Rio Tinta“. Hvala vam.

Gospođa Brnabić je ovlašćeni predstavnik grupe. Pošto dobacujete, da vam odgovorim. Dva minuta replike, ostalo se skida od vremena grupe. Šta je sporno? Što vi raspravljate sa mnom? To je zabranjeno, po Poslovniku. Ali hajde da idemo na ozbiljnije stvari.
Gospođa Paunović, potpredsednica. Pretpostavljam replika. Da li je tako?

Više pojašnjenje, da budem potpuno iskrena, zarad građana Srbije, koje danas svesno uvodimo u jedno stanje konfuzije ili bar imamo takvu želju.

Istina je, gospođo Brnabić. Dragan S. Jovanović je precizno rekao – želeo bih samo da primetim još da po pitanju brisanja članova 14. i 15. koji su, tačno je, omogućili eksploataciju, odnosno monopol nad eksploatacijom litijuma kompaniji „Rio Tinto“, da budemo potpuno iskreni.

Socijalistička partija Srbije, koja je manjinski podržavala Vladu Vojislava Koštunice, razumela je važnost finansijskog profita. Tačno je, lepo ste rekli, 20 miliona u startu, kako je rečeno, i nekih 120 za koje se procenjuje da će biti profit Republike Srbije, po tvrdnjama resornog ministra. To je 2006. godina.

Godine 2011. Socijalistička partija Srbije imala je resornog ministra do marta te godine. U martu te godine dogodila se rekonstrukcija Vlade, gospodo. Tom rekonstrukcijom je rudarstvo izmešteno i prebačeno u Ministarstvo za ekologiju i njime je od novembra nastavio da upravlja gospodin Dulić.

U vreme kada je donet drugi zakon, 2011. godine, koji se takođe vrlo ticao „Rio Tinta“, rudarstvo je izmešteno iz energetike, gde je inače stalno i bilo. I istina je, 1998. godine dozvoljena su istraživanja, ne litijuma, gospodo, nego kapaciteta države Srbije. Litijum je samo jedan od pronađenih rudnih bogatstava Srbije.

Prema tome, ako mi danas, a ja sam maločas u ofu čula i da sam plaćenik „Rio Tinta“ ja, i to od strane onih koji su mahali sa 20 miliona i sa 120 potencijalnih miliona. Srbija te miliona, istina, nije videla, ali neko drugi možda jeste.

Hvala.
Gospodin Lazović, po Poslovniku. Prvo član, molim vas.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 104. stav 4. To činim iz razloga što ste mogli da date objašnjenje, da kažete – dozvoliću da se završi misao. Ne bi bio prvi put, ali kada to neko ko sa strane većine, koja inače ima sve vreme ovog sveta, pokušava da se izvuče, nije u redu, nije pravično, nije fer.

Ovde piše, a znam da to znate, ovde sam među najdužima od svih, ovde piše – replika ne može da traje duže od dva minuta. Da ste rekli – pustiću da završi, možda bi svi mogli da razumemo. Hajde se držite tog Poslovnika, na koji se tako pozivate, a očigledno ne ispravno. Hvala. Ne treba da se izjasnimo.

Hvala najlepše.
Da vas podsetim, član 106. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres, prvi stav.
Drugi stav, niko ne može da prekida govornika, niti da ga opominje, osim predsednik, odnosno predsedavajući, u ovom slučaju. Ako to radi, to su razlozi za opomenu.
Dakle, vi ste sve vreme i dobacivali i opominjali i direktno se obraćali. Poštujemo Poslovnik, da li je tako? Rigidno. Direktno ste se obraćali poslanicima većine. Što ste nervozni? Niko nije prekidan. Svima je dozvoljeno da završe misao, a prekoračenje vremena trajanja replike znači skidanje od vremena grupe.
Hvala vam na tome, vladajuća većina, odnosno samo SNS ima sve vreme ovoga sveta. Ja verujem da ste to iskreno mislili. To je jednako i tačno. Ali moram da vas ispravim, samo principa radi, ima tačno utvrđeno vreme na osnovu osvojenog broja glasova na poslednjim izborima. Budite precizni, molim vas.
Ja se držim Poslovnika, vi ne dobacujte iz klupe. Možete meni da upućujete strelice verbalne, ne možete poslanicima sa druge strane. Nema direktnog obraćanja i tih rumora koji su sve vreme u toku, tako da ja i ne čujem kada druge vaše kolege govore. Ne čujem potencijalnu pretnju ili uvredu upućenu gospođi ministarki, ženi. Tako da, molim vas, svako će dobiti svoje vreme. Vaše vreme je vaše vreme i svako će dobiti, ukoliko ima osnova. Nema potrebe da budete nervozni.
E sad, pošto je pun sistem, moram da pitam, ko je po Poslovniku?
Gospodin Jovanov.

Dakle, 107. stav 1, dostojanstvo Narodne skupštine, a u vezi sa članom 103.

Mislim, gospođo Raguš, da ste vi već dovoljno dugo u Skupštini, bar u ovom sazivu, manje-više istom kao i u prethodnom, hoću da kažem sa istim ljudima u istoj sali i da ste već dovoljno upoznati sa tim kakav je modus operandi pojedinih poslanika. Vi znate da poslanik koji se maločas javio za povredu Poslovnika to radi po dva osnova – da kaže da je neko…

(Radomir Lazović: Ko?)

Joj, Bože, hajde pročitaj Poslovnik, i da te spomenem, ne možeš da dobiješ repliku zato što pričam o Poslovniku. Hajde, molim te, pročitaj. I to što pročitaš molim te pokušaj da razumeš.

Dakle, po dva osnova se javlja za reč po povredi Poslovnika. Jedno je da kaže predsedavajućem da treba da siđe u klupu i drugo je da kaže – ej, neko je prekoračio vreme za nekoliko sekundi. To su jedina dva osnova. I to radi 200 puta na svakoj sednici. Zašto? Pa da skine posle izveštaj sa otvorenog parlamenta i kaže – ja sam najaktivniji opozicioni poslanik.

Mi nismo dužni stvarno da trpimo to njihovo nadgornjavanje, pa vas molim da to imate u vidu i da svaki put kada vidite da tu zloupotrebu ponovo radi, da bi se zapljunuo, da tako kažem, na otvorenom parlamentu, tumačite po članu 103, oduzimate od grupe, pa nek se on onda posle u grupi dogovori sa svojima ko je koliko vremena potrošio. Hvala.

Moram da vas pitam da li želite da se izjasnimo?
(Milenko Jovanov: Ne. Hvala.)
Dobro.
Gospođo Brnabić, replika. Izvolite.

Hvala vam.

Dakle, još jednom, izuzetno važno, pošto ja zaista veliku pažnju pridajem ovoj sednici i ovoj temi.

Da ne dezavuišemo javnost, ljudi, 2006. godine je promenjen Zakon o rudarstvu. Ministar Naumov, citiram iz stenobeležaka, rekao je – u konkretnom slučaju brisanje članova 14. i 15. znači da od sada pravo eksploatacije stiče isključivo investitor koji je izvršio geološka istraživanja, bez raspisivanja tendera i prava na naknadu uloženih sredstava, a ista ta Vlada je dozvolu za istraživanja dala „Rio Tintu“. E onda je Demokratska stranka, 2011. godine, da bude sasvim sigurna da samo „Rio Tinto“ može da se prijavi za dozvolu za eksploataciju, ponovo promenila Zakon 2011. godine i taj član 52. glasi ovako – nosilac eksploatacije može biti privredno društvo, odnosno drugo pravno lice i preduzetnik koje je nosilac istraživanja i apsolutno niko drugi. Zaključno sa 2012. godinom, sve što je „Rio Tintu“ trebalo u ovoj zemlji, sve su im dali ljudi iz Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije i G17 plus. I to ljudi treba da znaju. Hvala vam.