Meni je žao, ali nećete odmoriti 10 minuta. Ova će se sednica nastaviti do redovnog vremena za pauzu.
Kolega Lazoviću, držite Poslovnik. Izvolite.

Član 108. povreda, stav 1. Predsedavajuća, imamo zaista situaciju, dakle, ovde smo se svi iščuđavali ko poziva na nasilje, ko ne poziva na nasilje, da li će biti nasilje, da li je nasilje ovo što radi vladajuća većina sa voljom građana da se radi rudnik litijuma i slično, za to vreme nam je promaklo nešto što mislim da zaista nije u redu da se desilo nasilje. Desilo se nasilje koje je bilo namenjeno osobi koja ovde tri dana predstavlja ovaj Predlog zakona.

Da li možemo, da prepoznamo ozbiljnost toga, pa, da se predsednica Skupštine ovde ne iščuđava na vreme kada je šta prijavljeno, nego da osudi ovo nasilje koje se očigledno desilo, ne neko buduće, ne neko potencijalno, nego ovo što se sada desilo.

Imate li način da kažete, da kažete, da to nije u redu, nego ste ovde utvrdili, krenuli ste odmah da utvrđujete kada je ko potrčao, kada je ko zvao. Daj, recite nije u redu. Eto šta je rezultat vaše vlasti. Ta podela među ljudima, to konstantno nasilje koje preti, preti zato što vi utičete na to. Učinite iskorak neki, učinite iskorak u tom pravcu, zaustavite se ljudi, nemojte da relativizujete to. Dajte, osudite, dajte, ne igrajte se sa time. Ženi su izbušene gume, jel može nešto da se uradi po tom pitanju ovde, ili ne može, ili treba da stradaju ljudi? Nemojte to da radite, ne igrajte se, bre.

Hvala kolega Lazoviću.
Da li želite da se izjasnimo o povredi Poslovnika? (Ne.)
Upravo je to poenta. Želeli smo da reagujemo na nasilje. Kolega Lazoviću, počeli ste da reklamirate povredu Poslovnika toliko tiho da vas nisam čula, a sada vičete na mene, koja pokušava da vam odgovori, toliko glasno, da ja ne čujem sebe.
Intervencija nije bila da proverimo u koje vreme je gospođa Nestorović podnela prijavu.
Poslovnik Kolega Jovanov.

Član 107. Dostojanstvo, u dva slučaja, ovaj slučaj što preti kukama i motikama, nekoga optužuje da će da izazove građanski rat. DŽaba zvonite, za to treba opomena.

Drugo, evo ga stenogram od juče, pošto kaže da ja lažem i da nije profesor rekao to što je rekao – evo stenogram od juče šta je čitala Danijela Nestorović.

Dakle, 16.30- 16.40 : „Predsedavajuća: Hvala, evo kolega Jovanoviću, odmah dajem reč gospođi Nestorović, daću vam repliku kolega Lutovac, iako objektivno vi nemate na to pravo. Idemo dalje.

On je dodao da je problem nastao 2006. godine izmenama Zakona o rudarstvu, a onda nesrećnim povezivanjem Zakona o geologiji i rudarstvu koje stupa na snagu 2011. godine, dakle posle 50 godina, potpuno dve različite struke, geologija kao oblast istraživanja i rudarstvo kao oblast eksploatacije, mineralne sirovine.“

Lažu, znači čim zinu lažu, ne zna šta čita ili nas svesno laže ceo dan. Dajte više da reagujemo na to i nek prestanu da vređaju ovu Skupštinu i sve nas zajedno.

Dakle, optužuje nas da govorimo ono, što ona govori i kada je citiramo, kaže da to nije rekla.

Ne tražim da se Skupština izjasni o tome.

Miloš Jovanović, ima reč.

Hvala vam, gospođo predsedavajuća. Ja se maločas nisam javio za povredu Poslovnika, nemam taj običaj, ali zaista onaj malopređašnji incident nedopustiv je i nije na vašu adresu, nego na adresu vaše prethodnice. Ali kada bilo ko, bilo kome kaže, citiram – đubre jedno, ustaško. Taj mora biti opomenut. Ne može da se desi da ne dođe do opomene. Ja razumem i duple standarde i različite aršine, ali nemojte da preterujete u tome i srozavanju treba neki kraj, neku granicu naći.

Što se teme tiče, pre nego što gospođo ministarko pređemo na temu, gospođo predsednice Narodne skupštine, ja očekujem i svi mi očekujemo od vas, da kao što ste ovaj predlog zakona stavili kao jedinu tačku dnevnog reda sednice redovnog zasedanja Narodne Skupštine, da to isto učinite i sa našim predlogom koji se tiče Kosova i Metohije, odnosno Zakona o zastupanju i zaštiti državnih interesa države Srbije na KiM, mislim da je ta rasprava podjednako važna, a zapravo verujem i mnogo važnija, jer je pitanje eksploatacije jadarita, ili zabrane eksploatacije jadarita izuzetno značajno, ali za svaku državu je kud i kamo značajnije, kada se suočava sa delom teritorije koji je proglasio, odnosno formalizovao secesiju, i koja se bori sa secesijom.

Sramota je što mi od trenutka od kada je obelodanjen zvanični tekst, tzv. Francusko-Nemačkog sporazuma, i zvaničan tekst Ohridskog sporazuma, nismo u ovom najviše predstavničkom domu raspravljali pitanje i problem KiM i verujem da će to da se promeni i to na način o kome smo razgovarali na Kolegijumu, da se ne jurimo i ne igramo mačke i miša, nego nekoliko dana unapred kao jedina tačka dnevnog reda, da se taj zakon stavi u okviru redovnog zasedanja Narodne skupštine.

E sada, što se tiče litijuma, odnosno jadarita, ja ću pokušati relativno kratko da dam nekoliko napomena s obzirom na činjenicu da će naš kolega i zamenik predsednika POKS, Dušan Radosavljević u ime poslaničke grupe podrobnije izneti naše stavove, ali ste mi i vi gospođo Brnabić dali šlagvort kada ste pričali o lažima, obmanama. Meni se čini i sva je prilika da je tako, da su sve vaše reči, celokupna vaša priča, bogami i vaše delovanje vezano za ovu problematiku najobičnija obmana, da ne kažem prevara.

I krenula je gospodo naprednjaci sa prevarom januara 2022. godine, kada ste i vi obustavili taj projekat. Gospođo Brnabić, citiram, 20. januar 2022. godine – na upravo završenoj sednici Vlade, ukinuta je uredba o prostornom planu područja posebne namene za realizaciju projekta, eksploatacije i prerade minerala jadarita od 13. februara 2020. godine.

I više ne postoji, samim tim, poštovani građani, poništeni su svi upravni akti vezani za Rio Tinto, sve dozvole, rešenja, ugovore, nismo imali.

Kraj priče kada je u pitanju jadarit i ne znam kako smo se ovde našli. Našli smo se sa ovom sednicom ovde, zato što ste u međuvremenu, ali ne odmah sačekali da prođu decembarski izbori 2023. godine i aprilski 2022. godine, pa ste onda vi reaktivirali priču o jadaritu i eksploataciju litijuma, niko drugi nego vi i porekli ste ono što ste uradili i ono što ste rekli i nije vam to prvi put, gospodo, kada pričamo o lažima i obmanama.

Ista je priča bila i nakon nesagledive tragedije, nepojmljive tragedije, tu ćemo se svi složiti, koja se desila oglednoj Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i kada je jasno rečeno od strane ove vlasti da će rijaliti programi biti ukinuti, pa su bili ukinuti nekoliko dana. Čim ste ocenili da možete da nastavite sa trovanjem, to ste nastavili. Dakle, to vam dođe kao druga priroda ponekad, obmana i prevara građana.

Ima primera toga još puno i zato vam ljudi ne veruju i ne veruju institucijama, jer ste ih privatizovali. Obmane su i priče o automatskoj vezi između istražnih radnji i rešenja o odobrenju za eksploataciju neke rude.

Ispada po vašem da su izmene i dopune zakona 2006. godine, koje odavno više nisu na snazi, a bogami do skora da svako ko dobije prava na istraživanje će sigurno bez ikakvog daljeg upliva države morati da eksploatiše, pa to jednostavno nije tačno. To jednostavno ne može biti tačno i to ste vi sami potvrdili, i vi gospođo ministarka i vi gospođo predsednice Skupštine kada ste rekli da postoji još niz dozvola koje treba da dobije određena kompanija, makar bila jedina, makar držala i monopol, da bi došlo do eksploatacije.

To je rekao i pokojni Radomir Naumov 2006. godine kada je rekao tada – da „Rio Tinto“ nije ni tražio, pa nije ni mogao da dobije dozvolu za eksploataciju, a nema je ni sada. Ako je nema sada, nije mogao ni da ima tada.

Da li je zakon tada, odnosno da li su izmene i dopune da li su dobro skrojene ili nisu možemo da sudimo, prosuđujemo u odnosu na ondašnji kontekst, ali nemojte da obmanjujete da to nužno vodi da „Rio Tinto“ gotovo, završio je posao. Nije tačno, niti biste vi mogli 2022. godine da donosite ove vaše odluke.

Dakle, i to je obmana i pritom dozvolite mi i taj vaš manir, to sam više puta govorio u ovoj sali, da nakon više od dvanaest godina vlasti, što niko u Srbiji od 1990. godine i povratka višestranačja nije imao i nije tako dugo vladao, taj vaš manir da se stalno pozivate, da kukate na nešto što je urađeno ranije da vi eto čedni, nevini, prepušteni vadite kestenje iz vatre, kukavički je. Sitno je, gospodo. Ne priliči nikome, ja verujem čak ni vama. Prekinite sa tim. Dvanaest godina vlasti nije mali period. Svašta ste mogli da napravite, temelje za ovu državu, i ekonomske i nacionalne. Plašim se da niste ništa osim temelje korupcije.

Treća stvar - obmana o ekonomskom procvatu zemlje ako budemo eksploatisali jadarit. Hajde, ovako neka bude, ostaviću po strani analize gospodina Mijatovića, profesorke Popović, pa i gospodina Drakulića, koji je ipak privrednik, neka bude da je tačna informacija o prihodima koju naša zemlja treba da dobije od cele te priče o eksploataciji, gde je jedina tačna informacija data od direktora projekata Rio Tinta, gospodina Čeda Bluita, ja se izvinjavam ako ne izgovaram pravilno njegovo ime, dotični će oprostiti. Takva je bila transkripcija u medijima.

On je rekao da ćemo mi kao država prihodovati 185 miliona evra na godišnjem nivou. Da ostavimo po strani, rekoh, onih 17 miliona evra procena naših stručnjaka, da ostavimo i po strani informaciju Fiskalnog saveta od pre nekoliko godina da mi u ovoj zemlji gubimo 1% do 1,5% zbog korupcije i nedostatka ili te slabosti institucija, što mu dođe skoro oko milijarde evra godišnje, što je šest puta više od ovih 185 miliona evra. Ostaviću po strani, gospođo ministarka, i te priče meni deluju kao floskula, neka bude da ja grešim, o vozovima koji idu, pa ako ne uletimo u voz, propustićemo, o lancima globalnih snabdevanjima itd, itd.

Dakle, uzmimo, poštovani građani, da je ta cifra Čeda Bluita tačna - 185 miliona evra godišnje za Srbiju. Gospodo, fudbalski transferi, kada jedan igrač pređe iz jednog kluba u drugi klub umeju da budu veći od te cifre, 150 miliona evra, 180 miliona evra, 220 miliona evra za neke. Kada običan fudbaler, dobar fudbaler sigurno, ali običan fudbaler pređe iz jednog kluba u drugi evropski klub veća bude cifra obeštećenje za taj klub iz kog taj fudbaler dolazi i prelazi i sada vi nama, građanima, pa čak i vašim biračima hoćete da objasnite da tih 185 miliona evra je uslov ekonomskog procvata Srbije. Gospodo, dete od pet godina neće poverovati u tu priču, a nemojte samo o eventualnim indukovanim profitima itd. To je nešto što ne postoji.

Na sve to, svi znamo da postoje rizici. Svi znamo da postoje rizici. Profesor Stevanović je pričao kada je u pitanju voda. Sam Rio Tinto u svojoj neću reći studiji, jer su oni to sami nazvali Nacrtom studije o proceni uticaja na životnu sredinu. Na 2.200 strana bavili su se i pitanjem iskopavanja i postrojenja za preradu i odlaganja otpada, ali na početku kažu – nijedna izjava, niti garancija se ovde ne daje niti eksplicitno, niti implicitno u vezi sa sadržajem i da ne nabrajam, odnosno ne navodim dalje.

U krajnjem slučaju, ajde da ne pričamo ko je korumpiran, ko nije, ja to zaista ne znam i voleo bih da verujem i želim da verujem da niko nije, ali kada bi hipotetički, i ovo stvarno nije moj verbalni trik, verujte mi da sam iskren kada kažem da ne verujem i da ne želim da verujem da je bilo ko. Pritom, ne mislim na vas, pričam o stručnjacima.

Zarad analize kada bi hipotetički neko bio korumpiran, onda bi mogao da bude korumpiran isključivo od kompanije privatne koja se zalaže za eksploataciju, ni od koga drugog. Kada cenimo koji su stručnjaci možda više u pravu, argumentovanije i objektivnije govore o tome, pre će biti da su ovi koji smatraju da je to opasno i štetno. Drugim rečima, da je veća šteta potencijalna, nego potencijalna korist, ali neka bude i želim da verujem da su svi pošteni u svojim analizama.

Sama činjenica da nemamo ni „k“ od konsenzusa u stručnoj naučnoj zajednici povodom Rio Tinta, odnosno ne ni Rio Tinta, nije pitanje Rio Tinta, povodom eksploatacije jadarita, dovoljno govori i treba shodno principu opreza, ako ništa drugo, da nas sve navede da se to ne radi i da se to zabrani. Ništa više, ništa manje.

Za kraj, a zašto onda toliko insistirate na tome? Zašto tolika, ajde, neću reći histerija, ali takav pritisak, takav novac uložen u tu javnu komunikaciju ubeđivanja ljudi da to treba da se uradi? Ljudi, pa vi ste to skoro pa eksplicitno rekli u mišljenju Vlade, gospođo ministarko. Kažem, skoro pa eksplicitno. Piše ovde, nisam ja napisao, Vlada Republike Srbije: „Republika Srbija bi kroz ovaj projekat mogla ubrzati svoje približavanje EU“, ne čak ni članstvo, pridruživanje. Pa, verovatno bi mogla.

Traže nam Kosovo, vi dajete Kosovo. Traže nam litijum, vi dajete i litijum zarad ne čak ni članstva, nego približavanja. Dakle, daće nam sve što nam traže i u nekom trenutku 2035-2040, možda i 2045. godine postanemo punopravna članica EU, a to što se međunarodni odnosi menjaju, to što ko živ, ko mrtav do tada, ne od nas, nego od te organizacije i kako će izgledati uopšte svet u tom trenutku, nikom ništa.

Ajde sada da ogluvimo. Nije tu ni EU, gospodo, tu je nemačka automobilska industrija. Ne treba ovo toliko EU koliko treba Nemcima i to nije nikakva javna tajna. Pa, nije došao ne znam ko u Srbiju da promoviše to, neko, eto, preharizmatični nemački kancelar Olaf Šolc. Niko drugi nije došao. Uostalom, njihova ambasadorka Anke Kondrad je jasno rekla – ljudi, nama treba litijum, treba da iskopavamo litijum. Njihova automobilska industrija to traži, ne naša. Mi je, nažalost, nemamo i nebitno, u krajnjem slučaju, da li će doći neka strana firma i zaposliti neke ljude u smislu ekonomskog procvata, da li je „Fijat“, da li će doći „Mercedes“ da proizvodi električna vozila. Super ako dođe, ali nije to zamajac koji može da dovede do procvata ekonomskog Srbije. Zamajac koji može je ozbiljna industrijska politika, zamajac koji može je borba sa korupcijom, zamajac koji može je ulaganje u znanje, a ne u privatne fakultete, zamajac je ulaganje u pravnu državu i pravni okvir, a ne sveopštu korupciju. To je ono što može u budućnosti da preporodi Srbiju, ništa drugo.

Ja se plašim da ćete insistiranjem na ovom projektu, koji deluje da nema opravdanosti, podići tenzije u društvu.

Za kraj, gospođo Brnabić, znamo se. Ne znamo se puno. Bili smo u istoj srednjoj školi. Ista smo školska generacija. Nikada niko, a kamoli ja nije pozivao na nasilje. Ako neko voli da se stvari odvijaju u institucijama, a volim argumentovanu raspravu i u medijima, gde smo zabranjeni na četiri nacionalne frekvencije, to sam ja.

Imajte u vidu, nije ovo ni pretnja, uzmite ga čak i kao prijateljski savet čoveka koji dobro želi ovoj državi. Kada se sve institucije zatvore, kada ih sve blokirate, kada sve dovedete u potčinjeni položaj vašem režimu, pa nema druge nego da se borba nastavi vaninstitucionalnim putem. Prosto, to je čista mehanika. Hajde da ne dođemo dotle. Ja vam se zahvaljujem.

Hvala.
Pravo na repliku, gospođa Brnabić.

Hvala vam.

Poštovani građani Republike Srbije, vi možete da vidite sad i sami kolike nebuloze mi moramo da slušamo ovde.

Završio je poštovani narodni poslanik sa tim - kada se sve institucije zatvore, mi moramo borbu da nastavimo na ulici. Koje to institucije su zatvorene?

Tražili ste sednicu, dobili ste sednicu odmah. Tri dana sedimo ovde i pričamo o toj temi. A koje su to institucije zatvorene? Kada ranije, kada je u periodu bivše vlasti ikada opozicija tražila da se o nečemu raspravlja i da im je vlast odmah to dozvolila? Ne razumem, koje institucije? Najvažnija institucija je otvorena i to otvorena da imate svo vreme ovog sveta. Dakle, vi možete pričati koliko god želite i ovo je jedina tačka na sednici dnevnog reda. I šta ćete onda?

Pokazali smo građanima da su sve institucije otvorene, pokazali građanima da je najvažnija institucija otvorena, pokazali građanima ne da se plašimo ove rasprave, nego da vi imate svo vreme ovog sveta, pokazali građanima da samo o ovome možemo da razgovaramo, a čime vi odgovarate? E, svejedno što ste to pustili u parlament, svejedno što smo se dogovorili, svejedno što je najvažnija institucija otvorena, ako se nama ne sviđa šta će ta najvažnija institucija da odluči, a mi ćemo opala na ulice. I to je demokratija i to je stabilna država? Ne, to je pokazatelj da vi želite destabilizaciju Srbije, po bilo kom pitanju i po bilo kojoj temi.

Konačno, počeli ste sa Kosovom i Metohijom, pa da vam odgovorim. Građani Republike Srbije takođe treba da znaju da je vama prioritet bilo ovo pitanje, jer ste vi tražili ovu sednicu 10. septembra, a tek 24. septembra se setili, i to ne svi, da tražite i sednicu po pitanju Kosova i Metohije. I konačno, poslednji put kad smo imali sednicu o Kosovu i Metohiji, upravo vi ste fizički nasrnuli na predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i ponovo postali heroj prištinskih medija. Hvala vam.

Hvala.
Pravo na repliku ili hoćete da čujemo ministarku, pa da možda odgovorite i jednoj i drugoj?
Reč ima ministarka Dubravka Đedović Handanović.

Hvala.
Rekli ste jednu ispravnu stvar, a to je da postoji još niz dozvola koje tek treba da se izdaju. Da, i to je apsolutno tako. Znači, postoji još gomila rešenja i dozvola koja nisu još izdata. Znači, ona tek treba da se, ukoliko se svi kriterijumi ispune i ukoliko mogu institucije koje izdaju te dozvole i rešenja da stanu iza toga što im je dostavljeno i da kažu da je sve urađeno u skladu sa zakonom i da je sve urađeno u skladu i sa najstrožim evropskim pravilima, tek onda mogu da se stvore uslovi da dođe do izdavanja tih rešenja.
Ali, zašto sada predlažete zabranu nečega što nije ustavno-pravno i što nije u skladu sa osnovnim načelima i samog Zakona o rudarstvu, ali ni sa našim Ustavom? Znači, mi sada pričamo hipotetički o nečemu što može da se desi, a ne mora.
Zašto je i šta je strateški interes Republike Srbije smo više puta objasnili, a to je, da, da imamo nove tehnologije u našoj zemlji, a to je da, da imamo proizvodnju električnih vozila u našoj zemlji. Zašto bi se mi toga odrekli? Da li bi bilo ko razuman mogao da se odrekne toga. Kada ceo svet priča o automobilnosti u narednih 30, 40 i 50 godina, upravo zbog smanjenja emisije štetnih gasova, zašto mi unapred treba toga da se odreknemo ako još ne znamo ni da li će biti ispunjeni svi uslovi?
Što se tiče struke, da, želimo apsolutno struku da slušamo, ali struku koja zaista je relevantna. Vi u vašem predlogu zakona citirate i dalje profesora medicine, ginekologa. Niste citirali nijednog profesora Rudarsko-geološkog fakulteta, a pričamo o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geologiji. Pa, to samo dovoljno govori o tome koliko vi slušate struku ili koliko možda nećete da čujete struku. A da svi trebamo da isto mislimo, pa ne mislim da svi treba da isto mislimo. Treba da imamo argumentovane debate da bi došli do najboljih mogućih rešenja. Ali, da pričate i da ponavljate uporno kako je cela SANU stala protiv projekta, pa nemojte to da radite, kad to nije tačno. Određeni pojedinci su se izjasnili, a neki pojedinci su, kao što je profesor Vuksanović, rekao da bi bilo pogubno da se zabrani ovakva eksploatacija, da bi bilo pogubno usvojiti ovakve izmene zakona, a najčešće njega citirate, ali zaboravite da citirate ovaj deo.
Znači, koristite onako tendenciozno struku kad vam odgovara ili kad vam ne odgovara. Mislim da je jako bitno da upravo stvorimo uslove da možemo da čujemo bez buke struku. Ali, pozivanjem na nasilje to nećemo da uradimo, a to rade i određeni meštani, koji su najglasniji, a opet kažem, koji su imali određene koristi ili nisu od razvoja ovog projekta. Meni je zaista žao, ali to je činjenica, niko je nije demantovao.
S druge strane, nije nasilje kada se blokiraju pruge, nije nasilje kada isti ti aktivisti u ovoj Skupštini se poziva na nasilje. Pa, kako onda možemo i da čujemo argumentovano neku struku? A sa druge strane, tendenciozno se nastavlja da se narod zastrašuje pričama o vodi, vazduhu, zemlji, koje nisu utemeljene, ni one, i vi to vrlo dobro znate, ali naravno, ponavljate ih da biste došli do nešto malo više političkih poena.
Da podsetim da je litijum strateški mineral 21. veka i da može da se poredi sa naftom i ugljem od pre 50, 60 ili 70 godina. Pa, ko bi se toga odrekao? Ko bi sa svim racionalnim, razumnim razmišljanjima o strateškom razvoju zemlje rekao ja ću unapred da se toga odreknem, a nisam još ni video dokumenta neophodna na bazi kojih tek trebam da odlučujem? Taj bi bio ili toliko površan ili toliko zlonameran ili bi bio verovatno nedovoljno strateški pametan i nedovoljno strateški razmišljajući, kao da to nisu radile i Norveška i Saudijska Arabija i UAE, gde bi danas bili? A znamo koliko su te zemlje danas razvijene i koliko su upravo uspele da se razviju zahvaljujući svojim prirodnim resursima.
Benefit nije samo ekonomski. Ja sam već više puta pomenula da pričamo o čitavom lancu vrednosti između 10 i 12 milijardi evra, ali nije samo ekonomski. Benefit je i geostrateški i politički, jer mi određujemo kome ide sirovina, po kojoj ceni, pregovaramo sa investitorima. Nikakvi pregovori nisu završeni, niti su dogovoreni, niti su započeti. Znači, pričamo ne samo sa nemačkom automobilskom industrijom. I „Stelantis“ je bio na istom tom samitu, „Stelantis“ koji je vlasnik naše fabrike automobila u Kragujevcu, koji ima planove za proizvodnju električnih vozila. To su sve činjenice. I zašto bi mi unapred nešto zabranjivali i pritom bili prva i jedina zemlja na svetu i u Evropi koja je to zabranila? Ja mislim da je to sasvim razumno svakom građaninu da shvati da je to potpuno pogrešno u ovom momentu, a sve tobož na temi zaštite životne sredine, za koju se zalažu upravo oni, nažalost, koji nisu uspeli da sagrade minihidroelektrane u ovoj zemlji.