Reč ima Miloš Jovanović.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.

Drago mi je da smo se složili u tome da ne postoji nikakva pravna obaveza za davanje odobrenja ili ti davanje rešenja o odobrenju eksploatacije, niti je to učinio zakon iz 2006. godine, niti bilo kojim potonjim izmenama i dopunama zakona ili novih zakona. Dakle, takva obaveza pravno ne postoji.

Što se tiče nekakve neustavnosti, to zaista nisam hteo da komentarišem u svom izlaganju i zbog vremena. Odgovorio sam vam onog prvog dana, čak i o mišljenju Vlade. To nije, zapravo, mnogo objašnjeno. Vi ste citirali neke članove Ustava. Ja sam citirao neke druge, odnosno pročitao. Ne može ovaj Predlog zakona biti neustavan, niti je to.

Što se tiče profita, rekoste, i samo ću na tome da završim, odgovor vama, naša fabrika u Kragujevcu, pa nije naša nažalost. To su vlasništvo… Ne, ne. To nije vlasništvo države Srbije. To su jedni, drugi, treći, kao što će kompanija biti privatna, a koja će eksploatisati jadarit, pa ćemo ići na neku drugu stranu, pa će doći neki proizvođač itd, itd i plaćaće oni porez i neko će zaposlenje da se poveća, ali dividende ne idu državi Srbiji.

Neko je pomenuo juče, prekjuče, opet mislim da je gospodin Starčević, kao prošli put kada smo raspravljali, EPS. Vi me ispravite, ako to niste bili vi. Da, i EPS zagađuje. Da, EPS zagađuje, ali EPS je naš i sve ide nama, pa ako ne profitira puno, bar imamo jeftinu struju. Znamo zašto to radimo. Tako da u te lance vrednosti i snabdevanja, globalne, ne bih ulazio sada. To je sve više nego maglovito. Neka ostane na ovih 185 miliona, a i pitanje je da li su realni.

Što se tiče vas, gospođo predsednice, pa nije baš da nisu zatvorene institucije. Mi smo zemlja gde se ruši bez dozvole Savamala, gde se gradi bez dozvole objekat na Pančićevom vrhu, gde nedostaju dva minuta, ali ne nedostaju za predsednika. Predsednik može da vidi dva minuta sa naplatne rampe, niko drugi ne može, pa čak ni sud. Došli smo u situaciju, i time završavam, da BIA trpa ljude u kombi vozilo, da ih vodi na informativni razgovor.

Završite misao, molim vas.

LJudi, i vi mi pričate o institucijama koje rade. Ne rade. Rade, izvinjavam se, ali za režim, odnosno za vlast.

Hvala, kolega Jovanoviću.
Kolega Starčeviću, vi?
(Života Starčević: Replika.)
Nisam čula. Izvinite.
Pre vas ima reč Ana Brnabić.
Izvolite.

Hvala.

Sada za to privođenje BIA, ne znam sada koliko je to tačno.

U svakom slučaju da vam kažem, možda da učimo iz najboljih primera ove države čije i vi državljanstvo imate. Oni kako im neko izađe da protestvuje, evo i Greta Tunberg, jednu raskrsnicu zatvori, odmah u zatvor, nema ni suđenja, ni ničega. Možda vladavina prava da proradi u tom smislu i kod nas.

Izgovorili ste ponovo jednu neistinu, a to je da ne postoji nikakva obaveza. Postoji i te kako. Opet oni ljudi koji vas percipiraju kao kredibilnog i ozbiljnog čoveka, još uvek, će danas saznati da to niste, da ste i vi jedan politikant, jer 2006. godine kada se menjao zakon, ja ću ponovo citirati ministra iz te stranke, a to je „u konkretnom slučaju ukidanje članova 14. i 15. zakona znači da pravo eksploatacije, dakle, pravo eksploatacije stiče isključivo investitor koji je izvršio geološka istraživanja bez raspisivanja tendera i bez prava na naknadu uloženih sredstava“. Dakle, potpuno načelo kontinuiteta između istraživanja i eksploatacije. Niko drugo čak ne može ni da se prijavi od 2006. godine. To ste uradili vi, a takođe mi je zanimljivo da niste objasnili – kako ste vi to promenili vaše mišljenje, kako je to tada bio strateški projekat za Republiku Srbiju, kako je bilo važno da date ne jednu dozvolu za istraživanje, nego dozvola za istraživanje i da svaki put proširite opseg istraživanja i da toj firmi garantujete od 2006. godine da samo oni i niko drugi ne može da se prijavi za eksploataciju? Sada mi štitimo interese Republike Srbije, pa smo rekli – možete, ako pokažete da to može da se uradi u najboljem skladu sa životnom sredinom. To smo uradili mi. To niste uradili vi. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima Života Starčević, replika.

Hvala, predsedavajuća.

Opet smo imali priliku da vidimo tu manipulaciju prema građanima Srbije koji nas pomno slušaju, opet priča kako nisu data istraživačka prava Rio Tintu izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima iz 2006. godine. Opet manipulacija da nisu data istraživačka prava Rio Tintu izmenama i dopunama zakona iz 2011. godine. Opet prenebregavanje činjenice da su u strateškim dokumentima eksplicitno navodili kompaniju Rio Tinto i to sve, naravno, od čoveka koji je učestvovao u svim tim događajima od 2006. godine, pa nadalje.

Druga stvar koja je mene ovde sada iznenadila, jer sam smatrao da je gospodin predsednik jedne konzervativne stranke, on kaže, nažalost, nije naša kompanija, pa upravo smo privatizaciju pokrenuli tih godina kada je ta partija vodila državu i upravo smo tada okrenuli čitav sistem razmišljanja u našoj državi i krenuli smo ka privatnoj inicijativi, ka privatizaciji svih društvenih preduzeća i jednostavno sada opet vidimo tu neku nekonzistentnost u politici koju ovde izlažu.

Kada neko priča o korupciji, zaista ne mislim na konkretnog gospodina, za njega znam da nema veze sa tim, ali prosto mislim da to nije tema za dotičnu političku opciju. Hvala.

Hvala.
Kolega Jovanoviću, stojite u sistemu, a replicirate kolegi Životi direktno ili imamo neku drugu situaciju, želite li reč? Po osnovu replike, izvolite.

Ne bih se prijavio da ne želim reč, nego bih privatno sa gospodinom Starčevićem.