Ja se izvinjavam što sam možda vama neadekvatno odgovorila. Hvala vam na lepim rečima, u svakom slučaju, ali ono što je bila suština ovog zakona, a ja se nadam da sam to u svom uvodnom izlaganju i napomenula. Kada vlast agituje za određenu stranu kompaniju i to radi na svakodnevnom nivou, kada vidimo da se odluka Ustavnog suda donosi, bukvalno, preko noći, kada inicijativu podnese kompanija koja je investitor, a dok sa druge strane, kada građani podnesu inicijativu za, recimo, ocenu ustavnosti i zakonitosti Zakona o planiranju i izgradnji, Ustavni sud ćuti, kada Ustavni sud i sudije daju izdvojeno mišljenje i kažu da uredba na koju je jednom stavljena tačka. Vi znate šta je tada izjavila tadašnja premijerka – da je sve gotovo, da je kraj, da nema ovog projekta, da su poništena sva rešenja, da je gotovo i da ona sluša narod. Šta se desilo za godinu i po dana da odjednom oživi takva uredba i to na takav nezakonit način, a objasnila sam koliko je nezakonit?
Ustavni sud je naglasio da ne može da se oživljava ta uredba, mora ispočetka da se radi prostorni plan. To nije urađeno. Kada na svakom koraku imate nezakonitosti i povrede Ustava, kako drugačije da vam bude, šta da vam bude pravni osnov do zaštita prava čoveka na zdravu životnu sredinu. To je ustavni okvir za donošenje ovog zakona.
Meni je žao što ministarka za zaštitu životne sredine nije ovde, da se možda i ona uključi u ovu raspravu i kaže nešto o tu temu. Zašto Ministarstvo za zaštitu životne sredine nikada nije organizovalo javne rasprave na tu temu? Zašto se premijer ove države nikada nije oglasio na tvrdnju da je Uredba koja je doneta 16. jula ove godine neustavna, ne može da stavi svoj potpis ispod potpisa bivše premijerke i da tako stoji na sajtu Vlade?
Razumite, zakon je pisan kako je pisan. Možda je vama smešan, možda je čudan, možda je glup, možda je imbecilan. Ja sam svoje obrazloženje dala, stručnjaci su se izjasnili, da li ih vi priznajete ili ne, zaista neću da ulazim u to, to je stvar vaše odluke, ali ja ne mogu da budem ovde na propitivanju koliko god vi mene shvatala možda neozbiljno ili kao početnika. Znate, nisam došla na ispit. Ja sam građanima Srbije objasnila i objašnjavaću do kraja da ovo ne sme da se desi, Snežana.
Volela bih zaista i žao mi je što Skupština neće usvojiti moj predlog da se glasa javno, da ne bude sutra da i vi morate sada da objašnjavate da ste 2006. godine potpisali Zakon o rudarstvu, ali ste se premišljali. Rekli ste da ste se premišljali. Ja bih volela da, nakon ovoga svega, građani čuju svakog narodnog poslanika da se izjasni da li je ili protiv ovog zakona, da građani Srbije jednom parlamentarnom životu Republike Srbije vide i čuju ko su narodni poslanici za koje su oni glasali. Meni je to jako bitno. Hvala.