Što se tiče pitanja o ugovorima koji su potpisani, kao što smo više puta rekli nema potpisanih ugovora, ali ima jedan od 16. februara 2006. godine, pa bih samo da podsetim građane Srbije kada su u pitanju ugovori sa „Rio Tintom“ koji ih je potpisivao. Ministar rudarstva i energetike tada u Vladi Republike Srbije Radomir Naumov iz Demokratske stranke Srbije, dok je predsednik bio gospodin Boris Tadić, a premijer Vojislav Koštunica i komercijalni direktor multinacionalne kompanije „Rio Tinto“ Adam Per su potpisali Ugovor o davanju koncesije ovoj kompaniji za istraživanje i eksploataciju borne rude u Jarandolskom basenu na teritoriji Baljevac na Ibru.
Eto, toliko o potpisanim ugovorima pošto se pitate ko ih i kada potpisao sa ovom kompanijom možda bi mogli da ih potražite u vašim arhivama. Potpisan je zapravo ugovor, a ministar je Naumov tada rekao da je potpisivanje ovog koncesionog ugovora prvog posle 70 godina od velikog značaja za Srbiju, jer se procenjuje da će na rodovima u ovom basenu posao dobiti više od 700 radnika što će znatno unaprediti taj siromašni kraj i sprečiti negativno-demografska kretanja. Znači, eto toliko o tome ko je i sa kime potpisivao ugovore.
A što se tiče, pošto ste iznosili određene i pominjali određene medije i rekli da eto, postoji određena kampanja, moram vas podsetiti na kampanju koja se vodi po drugi put od 27. juna, a samo za dva meseca bilo je objavljeno blizu šesto, tačnije 592 priloga, odnosno deset priloga dnevno, a većina njih je preko 90% u potpunosti ili pretežno negativno intonirana u vezi Projekta „Jadar“, pa toliko što se tiče kampanja i toliko što se tiče medijskih objava. Uglavnom su to prilozi u kojima dominira i elemenata širenja straha i panike, a pre svega posredstvom neistinitih, neodmerenih izjava o posledicama rudarenja. I, nastavljate tu kampanju i tu hajku, pre svega protiv struke, što je i dalje nedopustivo, a mislim da treba da se svi zalažemo da zapravo čujemo pre svega ljude rudarsko-geološke struke, pošto se ovde tiče o izmenama i dopunama toga zakona, ali evo, oni su toliko neutemeljeni i toliko nedosledni kada je u pitanju zaštita životne sredine, jer upravo samo pričaju o dva minerala i traže zabranu istraživanja i eksploatacije dva minerala. Apsolutno nijednog drugog koji možda ima ili ima manje ili ima više uticaja na životnu sredinu.
Bar smo čuli jednu tačnu stvar, a to je da se otvara rudnik litijuma u Nemačkoj. Eto, predstavnici i potpisnici ovog zakona, odnosno Predloga zakona su javno rekli da se sprema i da je u planu otvaranje rudnika u Nemačkoj. Hvala na tom priznanju, verovatno ste dobili i konačno došli ili skupili hrabrosti da pričate o tačnim informacijama, javno dostupnim informacijama. A da se u Nemačkoj istražuje, odnosno priprema projekat 11 godine, da, tačno je, u Srbiji je to nešto malo više, 20 godina, što znači da su se radile detaljne analize i da već postoji dosta odgovora kada je u pitanju i zaštita životne sredine, ali i kada je u pitanju sve ono što znamo da još treba da se uradi, a da još nije urađeno.
Ono što takođe predstavlja jedno licemerno ponašanje nekih od prisutnih ovde, citiraću, mi smo svesni da litijum jeste značajan resurs, resurs budućnosti za nekih 60 do 80 godina i niko nema ništa protiv toga. Eto, toliko o tome i o doslednosti i politike, ali to smo i videli i mogli da zaključimo šta se dešavalo 2004. godine, pa nadalje i zašto je uopšte kompanija došla u poziciju da može ukoliko ispuni sve uslove i da jedina može da traži pravo eksploatacije, a ukoliko do toga ne dođe da apsolutno ima pravo da traži ogromnu odštetu od Republike Srbije i od građana Republike Srbije. Određeni potpisnici ovog Predloga zakona kažu da znaju i da su svesni da je litijum značajan resurs i resurs budućnosti i da niko nema ništa protiv toga, ali u isto vreme potpisuju ovaj Predlog zakona. Toliko o doslednosti.