U redu.
Izvolite.

Znači član 27. stav 2. molim vas stav 2.

Stav 2. nije bio.
Izvolite.

Stav 2. nije bio.

Vi ste trebali da reaguje kao predsednik Skupštine, vi ste čuli, predsedavajuća u ovom trenutku, petoro poslanika iz opozicije je nekoliko puta ponovilo da je čovek ustaški general, znači, ustaško đubre. Ustaško đubre - pet puta smo čuli. Ja ne mogu da verujem kako vi niste prekinuli te ljude koji to misle o Zdravku Ponošu? To je prosto neverovatno.

Ja vas molim da sledeći put reagujete, jer je neophodno da se održi mir u sali, a znate šta, ja poštujem to što njegove kolege to o njemu tako misle, ali ipak, znate, radi dostojanstva Skupštine vi sledeći put kada čujete pet, šesti put da oni kažu da je Zdravko Ponoš ustaško đubre vi reagujte.

Zahvaljujem.
Da li želite da se izjasnimo? (Ne.)
Samo da naglasim narodnim poslanicima, svima ću dati reč, ali ako zloupotrebljavate oduzeću vam vreme od vremena poslaničke grupe, ako ukazujete na istu povredu Poslovnika.
Odustali su. Dakle, nemam više nikoga u sistemu, osim replika.
(Dalibor Jekić: Poslovnik.)
Prekidate zato što ispadate iz sistema.
Reč ima Dalibor Jekić.
Odjavite se pa se prijavite ponovo. Sistem je prepun.

Poštovana predsedavajuća, član 111. član 113.

Poštovana predsedavajuća, vama se obraćam, skoncentrišite se na moje izlaganje. Član 111. član 113. Pitam vas – zbog čega niste primenili ove članove, zbog čega niste isključili poslanika se sednice, zbog čega mu niste izrekli opomenu kada su se stekli uslovi zbog vređanja koje je uputio drugom narodnom poslaniku?

Pored toga što niste čuli tog poslanika, niste čuli ni druge poslanike koji su dobacivali da su neki lobisti NDH, pojedinci koji su sada prešli iz trećeg reda u prvi red nazivali su poslanike – konjinama. Izvinjavam se javnosti Srbije.

Ali, zaista ovo je neprimereno i nedolično. Zašto ne izričete opomene? Nemoguće da ništa niste čuli. Ako niste čuli Bakareca, nemoguće da niste čuli druge poslanike. Primenite 111. i 113.

Zahvaljujem.
Bez obzira što sam rekla da ako zloupotrebljavate, oduzeću vam vreme, vi nastavljate.
Tako da, idemo dalje, replike, složićete se. Neću vam oduzimati vreme. Svi ste ukazali.
Pravo na repliku Milenko Jovanov, zbog spominjanja predsednika stranke.
Izvolite.

Ja vidim da je frustracija ogromna, da se kao kula od karata srušila ideja da će na ovoj temi neko nešto da poentira politički. Oni se sada međusobno nadgornjavaju i ovo čemu mi sada prisustvujemo to je njihovo takmičenje ko će među njima da se predstavi građanima kao odvažniji, valjda, nekakav branitelj, da kažem rečnikom koji razumeju, branitelj Nedeljica ili više čega, šta već oni kažu da brane.

Dakle, u izlaganju koje smo čuli od ovlašćenog predstavnika ove, šta je to već, ni reč o zakonu, poslaničke grupe, ni reč o zakonu. Toliko im je stalo do zakona. Zakon su potpisali, zakon su predložili, ali o zakonu čovek nije rekao ni reč.

Pričao je o svemu i svačemu. Pričao u suknjama, haljinama, sastancima, ovome, onome. Ni o čemu ni reč. O zakonu – zašto bismo mi trebali taj zakon da usvojimo, zašto bismo mi kao poslanici većine za taj zakon trebali da glasamo. O tome nismo čuli ni reč. Zašto? Zato što argumenta ni nema. Prosto, argumenta ni nema.

On postavlja pitanje šta je ko uradio za ovu državu? Kaže ministarki da ništa nije uradila za ovu državu. On je za ovu državu svaki put pobegao kad je mogao. Dakle, svaki put kada je mogao da pobegne, on je pobegao. Jedan je od retkih oficira JNA, rođen na teritoriji Republike Srpske Krajine, koji nije prihvatio da ode u vojsku Republike Srpske Krajine, nego je pobegao za Beograd.

Kada već priča o suknjama, baš pod takvu suknju se sakrio i čekao da rat prođe, svaki put kada je ova zemlja ginula.

Najzad, što se tiče toga, a pošto vidim da vam je to poslednjih dana tema, pa jedan hoće da se kastrira sam, a drugi traži ko je kastriran ovde, ja vas molim da obratite pažnju na to. Ja nisam zainteresovan za tu vrstu provera. Vidim da je to neka frojdovska omaška i Frojd je očigledno bio u pravu, a i ona Tomina izjava, Tome Momirovića, o dva jaja dnevno izgleda da dobija potpuno drugu konotaciju iz usta opozicije. Hvala.

Vreme.
Replika, predsednica Skupštine, Ana Brnabić.
Molim vas, prijavite se ponovo.
Kao što vidite, blokiran je sistem. Obrisali smo sistem.
Ana Brnabić, izvolite.

Hvala vam.

Ja primećujem da je frustracija velika, ogromna, deluje da se čitava ova tema opozicije, koja kaže da je borba njihove generacije raspada kao kula od karata, zato što se nisu udostojili, ne samo da se pojavljuju svako jutro na sednici, već i da se prijave za tu sednicu, pa argumente nemaju, spali su sada na lične napade, a o zakonu ništa nismo ni čuli.

Ali, meni je važno da kažem građanima Republike Srbije da podsetim, pošto je prethodni govornik govorio da se nije razgovaralo dugi niz godina o projektu. Evo, kako se razgovaralo o projektu. Ja mislim da se ni o jednom projektu više u Srbiji nije razgovaralo u poslednjih 20 godina.

Evo, vidite 2011. godina u svim medijima Vlada Mirka Cvetkovića „Rudnika Jadarita na stogodišnjicu Cerske bitke“, pa onda imate „Otvaranje rudnika Jadarita“, ponovo 2014. godine na stogodišnjicu Cerske bitke, zato što je tada stranka na vlasti mislila da je toliko važan i strateški bitan. Evo, ovde mi je 2011. godina, vidite u svim novinama „Niče gigant u dolini Jadra“, eto toliko se nije razgovaralo.

Da vam kažem nešto o tome kako su na to reagovali meštani. Kaže Milenko Đurić, predsednik mesne zajednice Draginac – otkrivanje jadarita već daje boljitak. Petnaestak ljudi iz sela radi na bušotinama za 50 do 60 hiljada dinara, što je za ovaj kraj tada bilo više nego solidno. Kaže – nikada nisam čuo da je neko prodao ni za 100 evra po aru, a kamoli više. Ima mnogo ljudi koji bi zemlju prodali za te pare, ali ne mogu, jer nema kupaca, kaže Đurić.

Meštani sela Slatine kažu da je čim su ovi što buše dali tolike milione i to dugo ostali ovde, stvar ozbiljna i tvrde da će ove godine biti žestokog bušenja itd, itd. Za Jadarit daju još 27 miliona, samo još sekund pošto je dobro da čuju ljudi te stvari, pogledajte samo ovo, „Jadarit ostaje naš“. Godina 2010. ljudi, „Jadarit ostaje naš“ i to je ono što oni hoće da kažu. Mora da ostane njihov, to je čitava poenta. Hvala.