Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Zoran Dragišić.
Izvolite.

Hvala, poštovana predsedavajuća.

Uvažena gospođo ministarka, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani Srbije, želeo bih da ukažem na neke koristi po nacionalnu bezbednost i po geostrateški i geopolitički položaj Srbije od rudarenja litijuma. Dakle, poslednjih godina litijum je postao sinonim za budućnost energetike i industrije, ali i nacionalne bezbednosti.

Globalna trka za kritičnim mineralima stavila je zemlje koje poseduju značajne rezerve litijuma na strateške pozicije moći, a Srbija je jedna od tih zemalja. Sa jednim od najvećih nalazišta litijuma u Evropi, koje se nalazi u dolini Jadra, Srbija se nalazi na raskrsnici mogućnosti koje bi mogle značajno da unaprede našu nacionalnu bezbednost, ekonomsku stabilnost, ali i spoljno-politički uticaj.

Međutim, u zemlji postoji značajan skepticizam uz zabrinutost zbog degradacije životne sredine i sumnje u javnosti da li eksploatacija litijuma mogla da nam ponudi više štete nego koristi. Hoću da kažem, bez uvijanja, da je takav strah indukovan kod naroda širenjem lažnih vesti, širenjem neproverenih činjenica ili, da kažem, namernim plasiranjem alarmantnih vesti koje su usmerene na to da kod građana izazovu strah, što mogu slobodno reći da ima sve elemente hibridnog delovanja protiv Republike Srbije.

Srbija sa nekim od najbogatijih nalazišta litijuma u Evropi, koje se nalaze u dolini Jadra, je zemlja sa izuzetnom strateškom prednošću u ovom trenutku. Mineral jadarit, jedinstven za Srbiju, ima ogroman potencijal za ekstrakciju visoko kvalitetnog litijuma koji je ključan za proizvodnju baterija za električna vozila, sistema za skladištenje energije koji se dobijaju iz alternativnih izvora i drugih najsavremenijih tehnologija koje nisu zamislive bez baterija koje se dobijaju od litijuma.

Sa globalnom tranzicijom ka zelenim tehnologijama i smanjenjem oslanjanja na fosilna goriva potražnja za litijumom je naglo porasla. Prema Međunarodnoj agenciji za energetiku očekuje se da će svetska potražnja za litijumom porasti za preko 40 puta do 2040. godine. To Srbiju stavlja u centar tržišta koje verovatno najbrže raste u svetu u ovom trenutku.

Pored pukih ekonomskih mogućnosti, litijum je i strateško bogatstvo. Zemlje koje poseduju kritične minerale, kao što je litijum, imaju značajan geopolitički uticaj. Baš kao što je nafta nekada oblikovala globalan politički pejzaž, litijum se pokazuje kao odlučujući faktor u geopolitici 21. veka. Za Srbiju ovo predstavlja retku priliku da obezbedi svoje nacionalne interese, diversifikuje svoju ekonomiju i ojača svoju spoljno-političku poziciju. Sposobnost da se kontroliše snabdevanje tako vitalnog resursa povećalo bi geopolitičku relevantnost Srbije ne samo u Evropi, već i na globalnom nivou. Implikacije rudarenja litijuma u Srbiji na nacionalnu bezbednost ne mogu se u ovom trenutku ni proceniti.

U svetu koji se sve više oslanja na električne tehnologije i obnovljivu energiju kontrola zaliha litijuma biće ključna, kao što je bila kontrola rezervi nafte u 20. veku. Litijum je neophodan i za odbrambenu industriju, jer je ključna komponenta u baterijama za dronove, vojna vozila, komunikacionu i drugu vojnu opremu. Prema američkom Ministarstvu odbrane, litijum-jonske baterije su neophodni sastavni deo savremenih vojnih tehnologija, od bespilotnih letelica do komunikacionih sistema. Te zemlje koje kontrolišu resurse litijuma imaće direktnu prednost u pogledu odbrambenih sposobnosti, kao i energetske bezbednosti.

Za Srbiju bi obezbeđenje stabilnog snabdevanje litijumom ojačalo nacionalnu bezbednost smanjenjem naše zavisnosti od stranih dobavljača kritičnih materijala. Dok se mnoge globalne sile bore da obezbede litijum, domaća kontrola nad njegovim rezervama bi omogućila Srbiji da ojača svoju stratešku autonomiju i smanji ranjivost u svom lancu snabdevanja. Srbija bi mogla da se pojavi kao ključni dobavljač za EU, jačajući svoja bezbednosna partnerstva i istovremeno čuvajući svoju nezavisnost u spoljnoj politici.

Osim toga, litijum bi Srbiji mogao da pruži veliku ekonomsku prednost. Zemlje sa strateškim resursima često dobijaju posebne poluge moći u međunarodnim pregovorima. Kao što je Rusija svojevremeno koristila izvoz gasa da utiče na Evropu, Srbija bi mogla da iskoristi svoje rezerve litijuma da oblikuje svoje odnose sa EU, SAD, Kinom i drugim globalnim igračima. Postavši jedan od glavnih igrača na globalnom tržištu litijuma Srbija bi mogla da zauzme novu spoljnopolitičku poziciju, unapređujući svoju ekonomiju i stratešku bezbednost.

Iako su potencijalne koristi od eksploatacije litijuma očigledne, mnogi u Srbiji su izrazili zabrinutost u vezi sa rizicima po životnu sredinu. Ova zabrinutost je u velikoj meri ukorenjena u iskustvima zajednica širom sveta u kojima je rudarenje prouzrokovalo ekološku štetu. Međutim, važno je naglasiti da moderno rudarenje litijuma, posebno uz napredak u zelenim tehnologijama, može se odvijati na način koji minimizira uticaj na životnu sredinu.

Izveštaj Svetske banke za klimatski pametno rudarstvo iz 2023. godine naglasio je kako se ekstrakcija litijuma može uskladiti sa ciljevima zaštite životne sredine kroz održive rudarske prakse. Upotreba najsavremenije tehnologije, sistema upravljanja vodama i strogih regulatornih okvira osigurava da se iskopavanje litijuma može obaviti na ekološki odgovoran način. U zemljama poput Australije i Čilea koje su vodeći proizvođači litijuma ekološki održive metode su već primenjene u praksi, što je dokaz da Srbija može da usvoji sličnu praksu.

Šta više, Srbija ima priliku da postane globalni lider u održivom iskopavanju litijuma. Primenom strogih ekoloških propisa i davanjem prioriteta investicijama u čiste tehnologije rudarstva Srbija može da pokaže da se ekonomski razvoj i zaštita životne sredine međusobno ne isključuju. Ovakav pristup ne samo da bi se pozabavio problemima koji postoje u javnosti, već bi i poboljšao imidž Srbije na međunarodnoj sceni kao odgovornog čuvara svojih prirodnih resursa.

Globalna zajednica energetskih stručnjaka, bezbednosnih analitičara i ekonomista slaže se oko strateškog značaja litijuma. Svetski ekonomski forum je istakao ulogu litijuma u pokretanju nove industrijske revolucije gde se digitalizacija, elektrifikacija i dekarbonizacija pojavljuju kao ključni. Prema Izveštaju Svetskog ekonomskog foruma za 2023. godinu, zemlje koje ne uspeju da obezbede kritične minerale, kao što je litijum, rizikuju da ostanu u globalnoj ekonomskoj i tehnološkoj trci.

Slično tome, Međunarodna agencija za energiju je više puta naglašavala da je litijum ključan za postizanje globalnih ciljeva. Fatih Birol, izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju, upozorio je da se svet suočava sa neusklađenošću između brzog uvođenja tehnologija čiste energije i dostupnosti ključnih materijala za njihovu proizvodnju.

Za Srbiju to znači da kontrolisanjem značajnih rezervi litijuma može postati ključni igrač u globalnim naporima za borbu protiv klimatskih promena, usklađujući svoje nacionalne interese sa širim međunarodnim ciljevima.

Pored toga, stručnjaci za bezbednost iz EU istakli su važnost obezbeđivanja zaliha kritičnih minerala kako bi se smanjila zavisnost od uvoza iz nestabilnih regiona.

Izveštaj evropskog Strateškog obaveštajnog i bezbednosnog centra opisuje kako je oslanjanje Evrope na strane minerale potencijalna ranjivost, posebno u uslovima rastućih geopolitičkih tenzija.

Za Srbiju pozicija pouzdanog snabdevača Evrope litijumom ne bi samo podstakla ekonomiju, već bi značajno i povećalo naš geopolitički uticaj na kontinentu. Brojke govore same za sebe. Prema procenama, naša nalazišta litijuma mogla bi da daju 58 hiljada tona litijum-karbonata godišnje, što bi za Srbiju stvorilo milijarde dolara prihoda i otvorila hiljade novih radnih mesta i što bi značajno povećala BDP Srbije.

Rezerve litijuma u Srbiji su izuzetno važne za ambiciju EU da postane ugljenik neutralna do 2050. godine. Akcioni plan Evropske komisije o kritičnim sirovinama naglašava da bi bez bezbednog pristupa litijumu prelazak EU na čistu energiju mogao biti ugrožen.

Kao jedan od najvećih neiskorišćenih izvora litijuma u Evropi, Srbija je u jedinstvenoj poziciji da postane ključni snabdevač zelene tranzicije u EU.

Da zaključim, iskopavanje litijuma predstavlja više od samo ekonomske prilike za Srbiju. To je strateški imperativ. Kapitalizacijom svojih ogromnih rezervi litijuma Srbija može poboljšati svoju nacionalnu bezbednost, steći uticaj u spoljnoj politici i postaviti se kao lider u praksi održivog rudarstva.

Globalna potražnja za litijumom nije samo ekonomski rast, radi se i o obezbeđivanju mesta u novom svetskom poretku oblikovanom energetskom bezbednošću, tehnološkim inovacijama i geopolitičkim uticajem.

Za Srbiju je vreme da deluje. Prihvatanjem eksploatacije litijuma zemlja može osigurati svoju budućnost kao regionalna ali i kao globalna sila, vodeći svoju ekonomiju napred, istovremeno štiteći svoje nacionalne interese. To je retka prilika koju Srbija ne sme da propusti.

Ono što želim posebno da naglasim, to je da se nama ovde sve vreme plasira jedna potpuno lažna dilema - ili ekonomski razvoj ili zaštita životne sredine. Mi odgovaramo sa "i" "i" - i ekonomski razvoj, koji nije samo ekonomski razvoj, ja nisam ekonomista, nisam stručnjak za rudarstvo, ali vam kao profesor bezbednosti mogu reći da bi litijum postavio Srbiju, da bi potpuno okrenuo geopolitičku poziciju Srbije, pozicionirao nas na svetskoj mapi kao vrlo važnu državu i zato je naš odgovor i održivo rudarstvo i ekonomski razvoj i zaštita životne sredine. Verujem da je to moguće i verujem da Srbija ide u tom pravcu.

To je razlog, evo, imali smo i zahteve da se poslanici javno izjasne kako će glasati protiv ovog zakona i ja svim građanima Srbije koji nas gledaju u ovom trenutku jasno i otvoreno kažem da ću glasati protiv ovog zakona, kao i moje kolege, jer smatram da je Predlog ovog zakona duboko štetan po Republiku Srbiju i njene nacionalne interese. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Bogdan Radovanović.

Poštovane građanke i građani, danas je Srbija, naročito naš zapadni kraj, na raskrsnici koja može sudbinski odrediti dalju budućnost.

Lepota prirode i miran život ušuškan među zelena brda je bogatstvo koje nas krasi i koje bi mnoge zemlje milijardama platile da mogu imati.

Ipak, nad nama se nadvila opasna ideja o izgradnji rudnika za vađenje litijuma u zapadnoj Srbiji, koja u svojoj osnovi ima za cilj da trampi zdravu životnu sredinu, zdravlje ljudi i velike prostore zarad profita prvenstveno i pre svega stranih privatnih korporacija. Iskustva širom sveta, naučne studije i mišljenja domaćih stručnjaka govore nam o opasnosti jednog takvog projekta.

Za ovo malo vremena koje imam na raspolaganju, izdvojiću samo jedno stručno mišljenje koje je profesor hidrogeolog Zoran Stevanović sa Rudarsko-geološkog fakulteta izneo tokom stručne rasprave na javnom medijskom servisu, koje kaže da bi projekat Rio Tinta u Jadru predstavljao ozbiljnu opasnost i pritisak na vode, da bi sama procesna tehnologija ugrozila vodni bilans i prenela kontaminaciju na izvore koji su nam jako važni.

Ono što je suština, pre bilo kakvog ekonomskog aspekta, prednost uvek treba dati životnoj sredini, održivom razvoju i vodnim resursima za buduće generacije, što nam je ugroženo. Dakle, prioritet mora imati zaštita životne sredine, a na više puta ponovljeno pitanje o potencijalnoj mogućnosti zaštite voda od ovog projekta, profesor Stevanović je jasno i nedvosmisleno istakao da bi to bilo teško moguće na ovom području, kao i da on nikada ne bi dao saglasnost na bilo kakav projekat u tom pogledu.

Sa druge strane, vlast se uporno iz sve snage upinje u pokušajima da zadovolji korporativne interese Rio Tinta i stranih zemalja, i to na jedan perfidan i rekao bih podmukao način, mimo volje građana, čekajući postizborni period usred leta, kako bi revitalizovali projekat, odnosno kako bi što pre ušli u izvršenje projekta na koji je, prema rečima iste te vlasti, početkom 2022. godine stavljena tačka nakon masovnih ekoloških protesta i pred tadašnje izbore.

Suočen sa otporom, odlučnošću i jedinstvom građana čitave Srbije da ne dozvole pretvaranje njihove zemlje u rudarsku koloniju i deponiju, režim je u nervozi posegnuo čak i za represijom i zastrašivanjem.

Mi smo već mnogo toga prošli u borbi protiv ovog trojnog pakta u sastavu SNS, Rio Tinto, domaće institucije, odnosno pravosuđe, policija, mediji. Prošli smo kroz vaninstitucionalnu borbu, imali smo proteste i blokade, trpeli smo i institucionalno nasilje. Sećamo se Predloga izmena i dopuna Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, o eksproprijaciji, pa smo onda imali krađu narodne inicijative, koju je potpisalo preko 38 hiljada ljudi, pa onda ukidanje i ponovno vraćanje Prostornog plana u vezi sa projektom "Jadar". Trpeli smo prekršajne prijave, trpeli smo medijsko nasilje, trpeli smo policijsku represiju.

Mogao bih dugo i do tančina i iz perspektive ličnog iskustva da pričam o borbi koju smo mi u Požegi vodili od aprila meseca 2021. godine, kada smo saznali za istražne pretenzije na tzv. Dobrinjski basen, firme koja se u tom trenutku zvala, pazite ironije, "Jadar litijum". U međuvremenu je ta firma promenila ime. Sada se zove "Balkan istraživanja". Ali, u međuvremenu se dogodila još jedna stvar. Dakle, marta meseca ove godine ta firma je izgubila istražna prava. Dakle, nije joj produžena istražna dozvola. Naravno, jedini razlog je, odnosno najvažniji razlog je otpor i nedozvoljavanje Požežanki i Požežana.

Na kraju želim da znate da dokle god budete čuli na Ljubinom grobu punjce naših pušaka, Rio Tinto neće proći. Kada toga ne bude, znajte da na njemu više nema živih proletera.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović.
Izvolite.

Hvala predsedavajuća.

Koliko samo žara i licemerstva.

Poštovana Srbijo, poštovani narodni poslanici i predstavnici Vlade, a pre svega građani Republike Srbije, imali ste kroz istoriju nažalost priliku da se susrećete sa štetočinama mnogo puta.

Međutim, sa štetočinama koje tu svoju nameru ostvaruju na krajnje licemeran način, kao što to rade ovi danas, malo puta si imala, Srbijo, iskustva.

Prvo, u korenu same ideje licemerno je to što su predlagači, njih 86 u poslednja tri jutra dolazili na raspravu o temi koja je centralna politička tema, kojom se bavi opozicija, u broju od 51 do 66 poslanika.

Znači, svakoga jutra ih se falila od četvrte pa skoro do polovine onih koji su ovaj zakon predlagali. To govori o licemerstvu u samom korenu ove ideje.

Drugi deo licemerstva je to što su oni koji su propagatori zabrane rudarenja mineralnih sirovina imali i te kako važan poslovni odnos sa kompanijom Rio Tinto u prošlosti, gde su svoju imovinu ili imovinu članova svoje uže porodice ili iznajmljivali ili davali kompaniji za potrebe rudnika.

Evo samo jedan mali primer, da ne idemo dalje, da ne govorimo o ljudima koji nisu Bog zna kako politički aktivni, ali kandidat za gradonačelnika Loznice ispred ove opozicije je svoju porodičnu imovinu prodala kompaniji Rio Tinto za potrebe otvaranja rudnika, a onda kao takva imala nameru da stane na čelu Loznice. Prozreli su nju Lozničani i ljudi u Podrinju, nije imala nikakve šanse protiv njih, protiv SNS, protiv Aleksandra Vučića, protiv Vidoja Petrovića.

Ne znam da li vas je i malo sramota tog nivoa licemerstva sa kojim nastupate u ovom uvaženom Domu. Kažu, iskreno nije. Dok ja govorim Lazović veli iskreno ga nije sramota. Nismo drugačije ni očekivali.

Sa ove strane su ljudi koji nikada nisu imali apsolutno nikakav poslovni odnos, apsolutno nikakav poslovni odnos sa kompanijom Rio Tinto.

Pre svega, da budemo jasni. Što se tiče rudarenja mineralnih sirovina i litijuma SNS i poslanici koji sede sa ove strane će stav o tome zauzimati spram onoga što kažu struka i nauka, ljudi koji su svoj životni i radni vek posvetili ovoj temi, a ne spram onoga što kažu nesvršeni studenti u četrdesetim i pedesetim godinama, kojekakvi aktivisti i marginalni političari, i da budemo tu jasni. Međutim, svima je u Srbiji potpuno jasno da potencijali rudnik i briga i njihovo negodovanje izraženo kroz ovaj zakonski predlog nemaju ama baš nikakve veze.

Naime, Nikola Pašić je na vlast u Srbiji došao na krilima protesta protiv uvođenja železnica u Srbiji plašeći narod ekološkom katastrofom, govoreći o tome da će krave davati ili prestati da daju mleko zbog tutnjave tih lokomotiva, da će trudnice rađati ubogu decu, itd., a onda kada se dokopao vlasti gradio je pruge brže nego što je to bilo u početku predviđeno. Ovaj zakon je upravo to. Radi se o predlogu da se privremeno zabrani rudarenje mineralnih sirovina, konkretno litijuma u dolini Jadra, ali će taj proces aktivirati onog dana kada oni dođu na vlast, jer Bože moj tog dana će tehnologija biti Bog zna kakva, drugačija, a litijum će možda biti i lekovit.

O čemu se tačno radi? Eventualno otvaranje rudnika, ukoliko bi to rekla struka, Srbiji bi donelo ubrzan ekonomski, infrastrukturni, privredni, vojni i svaki drugi razvoj. Logično, sa tim ide i jedan rast, ide i rast političkog uticaja, i to na više decenija.

Srbija bi se, naravno, sa takvim jednim epilogom lakše nosila sa svim političkim problemima sa kojima se danas suočava, a tiču se pitanja KiM, cementiranja pozicije Republike Srpske, položaja naših sunarodnika u regionu i mnogih drugih političkih uslovljavanja koja se tiču spoljne politike.

Naravno, Srbija bi kao takva uticala i na, u jednom većem obimu, na regionalne političke prilike, a uspeva to i danas, gledajući samo juče događaj u Dubrovniku gde i u ovakvim uslovima srpski predsednik je najvažnija politička figura i i te kako određuje tokove regionalne politike.

Naravno, sve ovo bi naše političke protivnike u regionu, a oni su najbrojniji u Zagrebu i Sarajevu, stavilo u podređenu političku poziciju na jedna duži period, i kao iole pametni ljudi to su shvatili na vreme. Stoga su zajedno sa stranim centrima moći ustali u pomoć i u podršku ovim ljudima ovde kako bi ta stvar i opasnost, pod navodnim znacima, od jake i uspešne Srbije bila uklonjena.

Oni su smislili rešenje. Šta je rešenje? Deo tog rešenja je i ovaj zakonski predlog, ali po najbolje bi bilo na ulici, baš kao u Kijevu, srušiti srpsku vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem, kao Stožerovo okupljanje Srba na Balkanu, dovesti poltrone i poslušnike na vlast u Beograd, a onda, naravno, u stilu Nikole Pašića, otvoriti i rudnik. Ovaj zakonski predlog je upravo na tragu toga, jer on govori o privremenoj a ne trajnoj zabrani rudarenja mineralnih sirovina.

Njihovi mentori, strani centi moći, Beograd i Zagreb, time bi ubili dve muve jednim udarcem. Dobili bi u Srbiji poslušničku i podaničku vlast, a rudnik bi svakako u saradnji sa njima otvorili, a tebi Srbijo, što bi naš narod rekao, šipak.

Reći ću vam još jedan važan, ali zanimljiv detalj o kome se do sada nije govorilo. Naime, kao, pod navodnim znacima, krak tog nalazišta, potencijalnog litijuma, najveća nalazišta u Republici Srpskoj se nalaze u Zvorniku i dalje prema Majevici. Znači, celokupne zalihe litijuma u BiH su na teritoriji Republike Srpske.

Proces rudarenja i Zakon o rudarenju je u BiH u isključivoj nadležnosti entiteta i centralne vlasti i Federacije BiH nemaju sa tim baš ništa. Otuda i velika povika i namera u poslednjim mesecima da se Republika Srpska razvlasti, da joj se oduzme imovina kako i tim prirodnim resursima ne bi mogla upravljati na adekvatan način, a najveći zaštitnik imovine Republike Srpske pored vlasti njenih je i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić u ovom trenutku.

Da bi ste ovo razumeli morate biti iole politički mudri, ali iznad svega i pre svega dobronamerni prema svojoj zemlji i državotvorni. Među većinom ovih predlagača nema te dve osobine, a ako ko i postoji sa te dve osobine od njih 86 nemaju političke mudrosti.

Srbijo, nemoj se, sa ove strane sede ljudi koji imaju sve to što je potrebno i nećemo ni na koji način učiniti nikakvu štetu Srbiji i njenom narodu i radićemo ono što je u interesu Srbije i svih Srba na Balkanu. Hvala i živela Srbija.

Izvolite.

Hvala predsedavajuća.

Dakle, rečeno je da ovde valjda opozicija ima neke licemerne stavove, da smo poltroni i poslušnici nekih stranih centara moći. Izvinite gospodo, kojih to stranih centara moći kada svi prema vama kažu da žele da se kopa litijum? Zar niste vi došli da nam predstavite da svi ti centri moći samo litijum traže? Kako smo onda mi poltroni i poslušnici, valjda ste to vi. Valjda vi rasprodajete, valjda vi nudite, valjda vi dogovarate dilove sa raznim interesima kako da srpska ruda i prirodna bogatstva završe finansijski u džepovima svetskih moćnika.

Što se nas tiče, mi bismo voleli da se ova ovde sednica iskoristi da čujemo možda od nekoga neki argument protiv toga da li je taj projekat „Jadar“ finansijski opravdan. Videli ste ovde čvrste argumente da nije, videli ste argumente da ćemo mi čak na kraju morati infrastrukturno da opremimo ceo rudnik, sve što im je potrebno, infrastrukturu, puteve, železnicu i da bi na kraju došla strana kompanija da izvuče litijum. Kako je to nama u korist, objasnite?

Kako je nama u korist da ostanu ovoliki rizici po životnu sredinu, objasnite. Dajte nam neki odgovor makar. Nije valjda da je samo opozicija kriva što vi danas hoćete da iskopavate litijum. Imate li neki odgovor na neko pitanje? Četiri dana ovde vas slušamo kako napadate opoziciju, ništa drugo ne znate da kažete. Odgovorite nam ljudi. narod je zabrinut sa pravom. Nezadovoljan, često na ulicama, često u blokadama. Evo vam sada institucije, evo vam prilike da odgovorite. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dušan Radosavljević. Izvolite.

Dame i gospodo, uvažene kolege poslanici, poštovana javnosti, poštovani Srbi i građani Srbije, kako u matici, tako i u dijaspori.

Postoje sednice koje su tekuće Narodne skupštine, postoje sednice koje se zaborave, ali postoje i istorijske sednice. Upravo želim da naglasim javnosti da je ovo jedna od takvih, i kako danas budemo ovde govorili i kako budemo glasali, po tome će nas prepoznati i pitati nešto. Prema tome, neću biti ličan, biću načelan, svako ima svoju glavu, neka tom glavom odlučuje, neka tim jezikom govori i neka takve odluke donosi.

Prva istorijska stvar koja se desila na ovoj sednici, to je da ovako šarenolika ideološki opozicija apsolutno stane u odbranu interesa svoga naroda i donese mu tračak nade i radosti. Radost bi bila velika kada bi i vi to prihvatili i narodu bi pao kamen sa srca, ali to je vaš izbor i ja se u to neću mešati. Ne bih ovde da politički lamentiram, nego bih da politički definišem, jer ovde je mnogo toga rečeno, ja se vama klanjam na briljantnim diskusijama. Bravo! Trudiću se da dam doprinos, a mnoge od vas molim, kao i moju Šapčanku, štampajte to, to je istorija, tako se čast i kodeksi časti brane. I zato ova sednica treba da bude putokaz svim budućim pokoljenjima.

Dragi moji, potičem iz porodice gde je etika i moral, čast sve. Dolazim sa prostora jedini, uz moju koleginicu, gde će se rešavati to što će se rešavati, i oni ne traže puno filozofiranja, oni postavljaju pitanje, da li će planetarni predator „Rio Tinto“ doći da grize Srbiju, ili neće?

Mi u Narodnoj skupštini, narodni tribuni, moramo da damo odgovor, moramo dati odgovor i to čeka Srbija. Molim vas, ne smemo stavljati nijednim gestom, nijednim zarezom, bilo šta što će poremetiti bilo kakve odnose u društvu. Ja se Bogu molim, dosta je stradanja, dosta je zuluma, dajmo jednom mira. Ovde želim da, kao političar, demistifikujem šibicarsku igru, jer se kaže – struka, struka bila, struka rešila, e, pa gospodo, polako, polako, polako. Struka daje savete, a mi političari odgovaramo. Ne odgovara struka, nju neće dirati niko, ovde je moja glava i sve vaše glave će biti pred narodom. Pa da definišemo.

Ovo govorim zbog javnosti, oprostite mi, intelektualci, ja se izvinjavam, ovo mora javnost da zna, najviša institucija, naučna institucija u Srbiji zove se Srpska akademija nauka i umetnosti. Narativ koji je stvaran da je neki akademik pošao, pa skrenuo pod neki dud, pa ga neko pitao, nije tako. Gospodo, akademija nauka, u njoj je osam odeljenja, tzv. naučna odeljenja, tehnička, to je odeljenje za fiziku, geonauku i matematiku, hemijsko-biološko, tehničko-naučno, medicinsko i četiri odeljenja – jezičko, umetničko, istorijsko. Ova dole nisu uopšte konsultovana.Zato, da vam pojednostavimo, odeljenja koja se time bave, ovom naučnom sferom, ona donose odluke.

Prema tome, 22. aprila, sećam se dobro, držao sam konferenciju za štampu, jako sam malo o ovome znao, molim vas za tišinu, gde me je neko pitao šta znam o „Rio Tintu“. Rekao sam – jednostavno, malo znam, čekam šta će reći SANU za Vidovdan te 2021. godine. Akademija nauka je odredila najveći živi autoritet iz te oblasti recenzenta prof. dr akademika Vukosavića da priredi zbornik i mišljenje od 300 strana. Molim javnost, molim novinare da zabeleže ovo. Jedini dokument koji ima stručni naziv, to je dokument SANU od 300 strana. Taj dokument je nas izveo na ulice, mi ne bi znali da izađemo na ulice, oprostite, molim vas, što ne znači da u daljem tekstu ne dođe do analitike, do sukoba mišljenja, ali mi nemamo drugog dokumenta od tog, koji je potpisao prof. dr akademik Slobodan Vukosavić, drugog nemamo, ja o drugom ne mogu da raspravljam. Na osnovu toga, mi smo ovde gde jesmo i stajemo u zaštitu svega toga.

O tome šta je „Rio Tinto“ radio, ja neću da ponavljam, kolege. Reći ću nešto što treba narod prosto da zna, nigde u naseljenom prostoru na planeti, nigde gde je narod, gde postoje vodni potencijali, to ne postoji. Tačka. Nema dalje. Nema dalje priče, bre.

Idemo dalje. Pokušano je da se napravi, hteli su u Americi, u Nevadi, da naprave jedan, ovo je ključno, da ne zaborave ovo da zabeleže, da se napravi jedan rudnik, ali studijom je dokazano da loše utiče na tetrebe. Prema tome, srpski narod je na nižem nivou od tetreba. Ko to želi, ja neću ništa drugo da kažem.

Dalje, gospodo, nama se pripisuje da mi izvodimo narod, zloupotrebljavamo narod, a mi nemamo ništa, nas su sklonili iz svih medija, oni imaju sve medije, sve opštine, sve budžete, sve imaju, svu propagandu ovog sveta, samo su zaboravili na jednu stvar, da se desio kontraefekat i narod se razlio. To se zove pobuna naroda i to je opasno. To ne vodi dobru. Zašto ovo kažem? Jer u mom Šapcu kad sam bio i kad sam bio u Loznici, otkad su gradovi napravljeni, onoliko ljudi nije bilo. Muk, tišina, zabrinutost. Mi iz opozicije smo smerno stajali sa njima. Pitao sam stare Šapčane – jel bilo kad ovoliko ljudi? Nikad, dete, u istoriji. Ti ljudi su zabrinuti.

Ja vas molim, kao izvestilac, na kraju ću imati završnu reč svega ovoga, molim vas da znate, ta propaganda nije uspela da ubedi ni odbornike određene u Krupnju, gde treba da bude mesto zločina, određeni na našu inicijativu, naših odbornika iz POKS-a, iz SPS-a prilaze, slično je i u Malom Zvorniku, gde je taj prostor, ja ću postaviti jedno jako logično pitanje, jel neko video gradonačelnika Loznice zadnjih tri-četiri meseca? Jel ga video neko? Verovatno čovek zna da razmišlja i gleda kud će i šta će. To su stvari koje mi moramo da dobro analiziramo. Kad sam rekao da se taj narod pobunio, to govori o svesti naroda, jer kad nešto preterate, onda i pregonite, onda to postaje vulgarno.

Ja vas molim da jednostavno svako po svojoj savesti odluči, neću da apelujem ni na koga, svako će svoj život nositi i svako će pred narod izaći. Ja hoću da se čista obraza vratim u moju Mačvu ponosnu, ovo ona sluša, i da kažem – ja sam stao da vas zaštitim, više nisam znao, više nisam umeo. Vas molim iz vladajuće strukture…

(Narodni poslanici opozicije: Bravo!)

Hvala vam, kolege, hvala vam.

(Narodni poslanici opozicije aplaudiraju.)

Budi ponosna, Srbijo, imaš ovakvu opoziciju, i monarhiste, i leve, i desne! Bravo, Srbijo, evo šta imaš! Ovo imaš, Srbijo! Ne brini za budućnost! Živela Srbija, raznolika, lepa! Živeli na mnogaja leta!

(Narodni poslanici opozicije: Nećeš kopati! Nećeš kopati!)