Hvala vam.
Po redosledu prijavljenih govornika, koleginica Dragana Lukić.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovani građani republike Srbije, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, najpre da se zahvalim predsednici Skupštine, gospođi Ani Brnabić, što je omogućila da se o ovakvom zakonu raspravlja u redovnom zasedanju, jer bi bila velika šteta da je opoziciji uspeo plan i da do ove rasprave ne dođe.

Ko god pročita predlog zakona, jasno mu je zašto su molili Boga da do ove sednice ne dođe. Zato što će između ostalog i onaj deo građana, koji je možda verovao u česitost namere opozicije, shvatiti da je bio obmanut i da su poslužili samo kao broj na ulici u protestima, koji su opoziciji potrebni da se vrate na vlast, jer su u poslednjih pet godina četiri puta izgubili na izborima i trenutno ova tema im je jedina šansa za opstanak na političkoj sceni.

Filozofija apsurda je licemerje da danas protiv projekta govore oni koji su doveli kompaniju u Srbiju, oni koji su promenili zakon da onaj ko vrši istražne radnje, automatski ima pravo eksploatacije u ovom slučaju kompanije Rio Tinto i time oduzeli Srbiji sva prava i mogućnost da možda ona bude ta, koja će eksploatisati neku istraženu rudu ili pak da raspiše tender i odluči ko će to da radi. Danas se protiv projekta bore i oni koji se međusobno svađaju, ko se prvi setio teme ekologije, oni kojima su uz dužno poštovanje njihove profesije, stručnjaci za ovu temu, ginekolozi i šumari.

E sada u ovakvom predlogu zakona, pronašla sam jednu tačnu rečenicu. Naime u razlozima za donošenje zakona su naveli – ruda je dobila ime po reci Jadar, u čijoj blizini su planina Cer i reka Drina. To je tačno.

Ali se pitam, zašto nisu naveli planinu Gučevo, koja je takođe u neposrednoj blizini, nisu naveli zato što žele da manipulišu emocijama građana, kada pominju Cer. Neki od njih su planirali otvaranje rudnika na stogodišnjicu Cerske bitke. I kao što sam rekla za ovom govornicom, i ponosno to ističem, rođena sam na obroncima planine Cer i ne mogu oni više da vole Cer, od nas koji smo tamo rođeni, i koji tamo živimo i uopšte mi nije jasno zašto pominju Cer, kada se ruda litijuma nalazi jedino u Gornjim Nedeljicama, nema je više nigde u Srbiji, pa ni na Ceru.

Pošto živim u Loznici, saradnike opozicije ove lažne borbe znam kao zlu paru i s toga zaista izuzimam deo iskreno zabrinutih građana, koji sa strukom treba da reše sve svoje nedoumice, strahove i pitanja. Govorim o pojedinim mojim sugrađanima, koji su dobrovoljno prodali svoja imanja kompaniji, jer nikakva eksproprijacija i nikakva otimačina nije pretila jer niko i kada na tim parcelama nije proglasio javni interes, i to su ljudi koji se danas kunu u čestitost, a nas nazivaju lobistima.

Poštovani građani, Rio Tintu danas ne trebaju lobisti, danas su sva prava zagarantovana izmenama Zakona iz 2006. i 2011. godine.

Tako nas lobistima i izdajnicima naziva jedna Dajana Đedović, koja se na prošlim izborima u Loznici kandidovala za gradonačelnika ispred opozicije, vodila je kampanju na borbi protiv rudnika. A ona je 2010. godine kao direktorica Centra za kulturu Vuk Karadžić u Loznici prihvatila, ponavljam, prihvatila dve donacije od Rio Tinta prvu u iznosu od 324.000 dinara, a drugu u iznosu od skoro 52.000 evra. I to nije sve. Njeni najuži članovi porodice prodali su imanje toj kompaniji za nekoliko desetina hiljada evra. Ona je danas odbornik u Skupštini grada Loznice. I dalje pljuje projekat, i dalje pljuje kompaniju, a pare od prodaje zemljišta vratili nisu.

Sledeći moj sugrađanin, Marko Blagojević, prodao šljivike i livade za neverovatnih 717.000 evra, takođe, veliki borac protiv rudnika. U Loznici ga znaju kao direktora „Viskoze“ koji je stavio katanac i ugasio svetla na toj fabrici i ostavio 10.000 radnika na ulici, među njima i mog oca. Ni on nije vratio pare kompaniji. Zapravo, poštovani građani, niko od njih nije vratio novac kompaniji.

Šta je suština svega? Oni bi da zadrže novac, da zadrže zemljište, a da proteraju kompaniju, a vi građani, vraćajte dugove i plaćajte penale.

E, sada, nije baš da su svi prodali imanja kompaniji u tim lažnim ekolozima, ima neko i ko nije. To je čovek koji možda tiho govori kada mu sufliraju šta da kaže, ali uvek nosi sekiru sa sobom. Na poslednjim izborima nosio je i venac, pardon, ne na izborima, na protestima u Loznici nosio je i venac. Reč je o gospodinu Kokanoviću. Gospodin Kokanović, pre nego što je postao ekološki aktivista, bio je član udruženja koje se zove Centar za razvoj Jadra. Znači, bavio se razvojem Jadra. Nije mu smetalo što je osnivač tog udruženja prodao zemlju Rio Tintu, nisu mu smetala istraživanja kompanije u našem području. Nije mu smetalo ni to što, kako su mi rekli meštani Gornjih Nedeljica, su istražne bušotine bile i na njegovom imanju, ni to mu nije smetalo. Nije mu smetalo ni što njegove komšije prodaju kuće, tačnije njih 50. Nikom nije otišao na kućnu adresu i rekao - čekajte komšije, čekajte ljudi, nemojte da prodajete. Ne, ništa mu to nije smetalo.

Šta se dalje dešava? Reši Kokanović da i on proda zemlju kompaniji, obrati se zahtevom 2019. godine, ponudom 2019. godine. Međutim, kompanija pogleda i shvati da to imanje ne ulazi u reon planiranog rudnika. E, tu kreće njegova opoziciona borba.

Znači, računica je jasna, da je rudnik planiran na Kokanovićevom imanju, on bi uzeo novac i od njegovog ekološkog aktivizma ne bi bilo ništa. I taj njegov put od Centra za razvoj Jadra do „Ne damo Jadar“ zapravo je popločan neuspešnom transakcijom sa Rio Tintom.

Tako da, poštovani građani, kada vas takvi plaše sumpornim kišama, zapravo se oni plaše napretka Srbije. Kada vas plaše da ćete hodati kao zombiji, zapravo se oni plaše lanca vrednosti od eksploatacije litijuma. A šta je suština i pozadina svega? Rušenje Vučića i rušenje Srpske napredne stranke, a onda bi imali priliku da vidimo već viđeno, a to je katančenje fabrika, uništavanje Vojske Srbije, priznavanje lažnih zločina i genocida, prestanak obeležavanja NATO bombardovanja, Oluja i Košara, okretanje leđa Srbima na Kosovu i Metohiji i Republici Srpskoj.

Zato, poštovani građani, nemojte da verujete onima koji su doveli kompaniju, koji su planirali otvaranje rudnika na stogodišnjicu Cerske bitke, a o ekološkim standardima, zaštiti životne sredine nije bilo ni reči.

Mi kao odgovorna vlast, na čelu sa predsednikom države Aleksandrom Vučićem, želimo da čujemo stvarno ekspertsko mišljenje. I u ovom trenutku ne možemo da kažemo da li će eksploatacije biti ili je neće biti, želimo da vidimo studiju, da čujemo ekspertsko mišljenje i u skladu sa tim donesemo odluku. Ako pod tim uslovima može da se realizuje projekat, on će za moju Loznicu imati višestruke benefite, od dvostrukog budžeta grada Loznice, što znači novca za sve oblasti društvenog života, novca za sve infrastrukturne projekte, značiće i biće ogroman podsticaj i podrška domaćim poljoprivrednim proizvođačima. Biće otvoreno na hiljade visokoplaćenih radnih mesta.

Ali, opet ponavljam, ako studija i struka kaže da to ne može da se realizuje u skladu sa najvišim standardima EU, koji su i u skladu i sa zakonima ove države, onda projekta neće ni biti. Hvala.

Hvala.
Reč ima prema prijavi govornika dr Ana Jakovljević.

Uvaženi građani Srbije, četiri dana slušamo predstavnike vlasti kako nas ubeđuju da je rudnik u Jadru najbolja stvar koja Srbiji može da se dogodi i tu i tamo se pozovu na nekog eksperta koji je ovako ili onako povezan sa Rio Tintom, dok ti ljudi koji su povezani sa Rio Tintom i javno istupaju, kažu da stoje iza onoga što su napisali kada su radili studije Rio Tintu, ali da njihova primena zavisi od toga kako će država da reaguje.

Da sumiram ukratko kako je država do sada reagovala kada je u pitanju ovaj projekat. Litijum i bor su kao minerali strateški važni za ovu zemlju uneti u Zakon o rudarstvu 2015. godine, kada su uljni škriljci isto uneti, koje pominjete ovde tri dana.

Godine 2017. je potpisan Memorandum o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Rio Tinta. Prostorni plan je donet 2020. godine, a usvojen je a da nisu bile potvrđene rudne rezerve. Sve se oslanjalo na ono što je Rio Tinto plasirao kroz studiju prethodne opravdanosti projekta, a koja je konačno potvrđena tek 2021. godine.

Godine 2020. je oformljena radna grupa koju su činili predstavnici ministarstva, direktori agencija, predstavnici stranih ambasada i finansijskih institucija, dakle, bez učešća stručnjaka, koja je trebalo da se stara o implementaciji projekta Jadar. Kao rezultat toga je bila i održana konferencija u SANU, a i Akademija inženjerskih nauka je napisala dopis koji ste juče čuli od mojih kolega.

Nakon protesta građana, vlast je dve godine obmanjivala javnost da je stavila tačku na ovaj projekat. I to je činila u periodu od januara 2020. godine, pa do novembra 2023. godine, kada su zapravo bili izbori. Nakon izbora, projekat je oživela, suprotno odluci Ustavnog suda, u kojoj se kaže da ukidanje uredbe ne znači vraćanje na pravnu snagu plana i odluke koji su ranije postojali. Znači, ona ne postoji u pravnom prometu.

Šta je trebalo uraditi? Sačekati da se donese republički prostorni plan, a kasnije plan posebne namene koji bi ovoga puta morao da uzme u obzir činjenicu da je planina Cer 2023. godine stavljena pod posebnu zaštitu države.

Sada čujemo da čekamo da se završi postupak koji je pokrenut i gde stručnjaci treba da kažu sve o ovom projektu. Pa, da pogledamo i taj postupak.

On je započet u septembru i pokrenula ga je Rio Sava, tako što je podnela zahtev za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu, u skladu sa Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu. Ova saglasnost je jedan od važnih koraka ka dobijanju dozvole za eksploataciju.

Uvidom u navedeni zahtev javnost je mogla da vidi da on nije valjano popunjen, jer u mnogim delovima ne daje odgovor na ono što se zahtevom traži, čak na momente liči na sastav one devojčice koja je, kada je trebalo da piše o sovi, pisala o kravi, jer o sovi ništa nije znala.

Takođe je primenjena tehnika seckanja projekta, jer je zahtev podnet samo za deo projekta, a ne i za celinu, što je suprotno zakonu i evropskoj direktivi zato što se sprečava sagledavanje uticaja na životnu sredinu celokupnog projekta, a inače ovu praksu primenjuju i druge kompanije, strane kompanije koje posluju u Srbiji, kao što su „Ziđin“, „Lilong“ itd. Konačno, uz zahtev nije priložen idejni projekat koji je po Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu obaveza.

Sada vas, gospodo, iz vlasti pitam - kada ti vaši stručnjaci koje pominjete daju saglasnost na ovakav zahtev, da li će za to biti kriva opet prethodna vlast?

Dragi građani, za sve ovo vreme struka, koju čine fiziko-hemičari, hemičari, hidrogeolozi, elektrotehničari i drugi članovi naše akademske zajednice koje ni na koji način nisu povezani sa Rio Tintom, daje svoje mišljenje koje ponekad možete čuti na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Ta struka kaže sledeće - ovo bi bio jedini rudnik u svetu koji bi bio otvoren na plodnom zemljištu gde se ljudi aktivno bave poljoprivredom i od koje žive, jer se u svetu takvi rudnici grade ili u pustinjama ili u starim rudnicima. Ruda jadarit je jedinstvena mešavina minerala koje nije dovoljno poznata i ne postoji razvijena tehnologija za njenu preradu, tako da niko ne može da garantuje da neće biti štetnih posledica po prirodu i zdravlje ljudi.

Pored litijuma iz rude će se izvlačiti i bor, koji je u malim količinama blagorodan, ali čim se pređe određena granica u zemljištu, vazduhu ili vodi, biljke koje se koriste za ishranu ne mogu da opstanu, tako da ljudi neće moći da nastave da se bave poljoprivredom, kako nam je rečeno.

Ono što je vrlo važno u ovom trenutku reći je da pravilnik, koji reguliše dozvoljene čestice materije u zemljištu, ne prepoznaje bor. Bor je iz tog pravilnika uklonjen tako da zapravo u praksi Rio Tinto može da zagađuje zemljište borom, a da to bude u skladu sa propisima, jer ne postoji referentna vrednost.

Hidrogeolozi se apsolutno protive ovom projektu, jer postoji ogromna opasnost od zagađenja podzemnih voda na području Mačve koje je područje sa najvećom rezervom.

Procena ekonomskih efekata ovog projekta ste već čuli od mojih kolega, ali je važno da znate da vi, dragi građani, finansirate sve infrastrukturne projekte koji se tiču pokretanja rada ovog rudnika, a zašto su nas onomad na sednici za rebalans budžeta i zaduživali. Takve povlastice Rio Tinto nije dobio nigde u svetu.

Ono što bih isto volela da pitam predstavnike vlasti - da li su proverili gde su nestale karte „Geozavoda“ o rudnim bogatstvima Srbije, a koje su naši naučnici decenijama pravili na osnovu istraživanja? Ko će odgovarati za njihov nestanak? Utvrdite ko je prodao i gde su nestale. Zato nas sada pretvarate u rudarsku koloniju bez strategije jasne za eksploataciju sirovina koje imamo i na doboš nas nudite koje kakvim belosvetskim kompanijama.

Narodni pokret Srbije koji nikada nije bio deo republičke vlasti je zajedno sa kolegama iz opozicije predložio ovaj zakon, jer ste do sada, gospodo, pokazali kako se kroz ovaj projekat, tako i kroz praksu rudarenja u Boru i Majdanpeku da apsolutnu nemoć da valjano sprovodite zakone ove zemlje i da brinete o životnoj sredini i zdravlju građana naše zemlje.

Završite misao. Vreme vaše poslaničke grupe je potrošeno.

Ono što želimo da kažemo je da ovaj zakon sprečava da rudarite na način kako ste do sada rudarili. To je ideja. Ako mislite da ćete u Jadru ovako raditi, nećete kopati. To je poruka građana iz Nedeljice, stručnjaka i ostalih građana i svih nas iz Narodnog pokreta Srbije i opozicije.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Živan Bajić.

Hvala.

Uvažena predsedavajuća, uvažena ministarka, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, mislim da je veoma dobro što smo u ova protekla četiri dana imali priliku da raspravljamo o ovoj temi koja je do sada delila našu javnost i što smo imali priliku da pokažemo koliko se laži i neistina nagomilalo oko ovog projekta koji može predstavljati izuzetno veliku šansu za budući razvoj naše zemlje.

Mislim da je Vlada Republike Srbije, kada je vratila projekat „Jadar“ na ponovno razmatranje, pokazala, pre svega, veliku odgovornost prema svojim građanima, prema budućnosti ove zemlje, jer ne odustaje se tako lako od projekta koji, ukoliko se pokaže da se može sprovesti bez negativnih efekata po životnu sredinu naše zemlje, može doneti veliku ekonomsku korist, ali ono što je još važnije svrstao bi nas među one zemlje koje bi na svetskom nivou dale nemerljiv doprinos u borbi protiv klimatskih promena.

Lično ne mogu govoriti o uticaju rudarenja na životnu sredinu, jer nisam za to dovoljno stručan, ali ono što jeste očigledno i što svi mnogo bolje razumemo jesu ekonomski efekti koje ova potencijalno najveća grinfild investicija u istoriji naše zemlje može doneti našoj zemlji. Preko tri hiljade novih radnih mesta u toku izgradnje samog rudnika, zatim preko 1.300 iznad proseka plaćenih radnih mesta u toku eksploatacije i prerade rude, stotine miliona evra novih u budžet Republike Srbije, a na osnovu poreza i rudne rente. Ono što je najvažnije jeste da će većina rude ostajati u Srbiji da se, kao sirovina, koristi za proizvodnju gotovih proizvoda, što će u Srbiju dovesti visoko tehnološke investicije za proizvodnju katoda, baterija i konačno električnih automobila koji će otvoriti preko 20.000 novih radnih mesta i budžetu Republike Srbije doprineti sa novih 11 milijardi evra godišnje prihoda.

Pored svih tih ekonomskih benefita koji su više nego očigledni, odgovorni ljudi koji vode ovu državu, i predsednik Republike Aleksandar Vučić, i predsednik Vlade Miloš Vučević, i svi članovi Vlade, od samog starta naglašavaju da projekta neće biti ukoliko se pokaže da postoji bilo kakva mogućnost da se našteti životnoj sredini.

Opozicija bi želela da paušalno, olako zabrani iskopavanje litijuma, da se veoma lako iz političkih razloga odreknemo ove komparativne prednosti koje smo dobili od prirode i Boga, da nešto zabranimo bez toga da je urađena studija uticaja ovog projekta na životnu sredinu.

Ovakav predlog za izmenu i dopunu zakona se u najmanju ruku može nazvati neozbiljnim i neodgovornim prema građanima Srbije. Usvajanjem ovakvog predloga direktno bismo narušili Ustav Republike Srbije i usvajanje ovog predloga je direktno u suprotnosti sa strateškim interesima razvoja naše zemlje. Građani Srbije bi na ovaj način, ali i privreda Srbije, izgubili bi osnovnu pravnu sigurnost, što bi svakako za budućnost značilo da stavljamo tačku na ekonomski razvoj naše zemlje.

Diskusija o ovom projektu treba da se vodi, pre svega, na osnovu urađene studije uticaja na životnu sredinu i da se vodi kroz dijalog između eksperata zasnovan na tačnim, proverenim, naučno dokazanim činjenicama. Utisak je da se građani Srbije guše u dezinformacijama koje plasiraju nestručni političari koji se predstavljaju kao stručnjaci iz oblasti ekologije i rudarstva. I sam predlog za izmenu zakona je pun neistina i obmana za građane Srbije, od načina za preradu rude, do toga da će se litijum iskopavati i u onim krajevima Srbije gde litijuma nema.

Ono što je još gore jeste da je građanima Srbije u proteklom periodu bila uskraćena mogućnost da se pravilno informišu o ovom projektu iz razloga što svaki ekspert koji bi se usudio da kaže nešto o rudarstvu, rudarenju ili ovom projektu, a da je suprotno interesima opozicije bio bi etiketiran, ako ne i javno linčovan. Na takav način mi nikada ne bismo imali mogućnost da dobijemo sve prave činjenice o ovom projektu.

Ukoliko smo stvarno odgovorni prema svojoj zemlji, ja lično smatram da jesam odgovoran čovek i prema sebi, prema porodici, prema prijateljima i prema svim građanima ove zemlje, mi treba da hrabrimo, ako ne i da molimo stručnjake iz oblasti rudarstva i ekologije da se uključe u izradu studije uticaja, da kasnije učestvuju u javnoj raspravi, da svima nama koji nemamo dovoljno informacija o ovom projektu kroz angažovanje svog znanja daju i razjasne sliku o ovom projektu, da utiču i na potencijalnog investitora da uradi sve što je neophodno da se zaštiti naša priroda, bez obzira koliko dodatnog novca to koštalo investitora. Zaista, litijum treba iskopavati samo ukoliko se pokaže da nema štetnih i negativnih efekata po životnu sredinu.

Ukoliko struka bude rekla – ne na kraju, neka to bude ne, ali hajde da sačekamo da nam stručnjaci iz navedenih oblasti kažu, a nakon njih i nadležne institucije šta je najbolje za Srbiju.

Međutim, uzimajući u obzir činjenicu da će najrazvijenije zemlje Evrope iskopavati litijum, da u tim zemljama nema antilitijumskih histerija, da Evropa litijum označila kao strateški važnu sirovinu, siguran sam da se u 21. veku mogu pomiriti ekologija i ekonomija, da se sve može raditi po najvišim standardima zaštite životne sredine i da tako treba pristupiti i ovom projektu.

Nažalost, pokazalo se da je ovo tema na kojoj opozicija želi da sruši Aleksandra Vučića, ali na njihovu žalost građani Srbije znaju ko je u proteklih 12 godina vodio odgovornu politiku, ko ima jasnu viziju budućeg razvoja Srbije. Zahvaljujući toj politici Srbija je danas i ekonomski i finansijski stabilna zemlja. Srbija je jedina zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji koja je dobila investicioni kreditni rejting.

U Srbiji se danas grade putevi, pruge, bolnice, škole, otvaraju se fabrike, otvaraju se nova radna mesta, rastu plate, rastu penzije. U Srbiji se ulaže u kapitalne projekte.

Još jedna od ključnih stvari koja će doprineti budućem razvoju naše zemlje, izložba EKSPO će u Srbiju dovesti čitav svet. E, tako treba pristupati odgovorno prema građanima Srbije, truditi se da se ne propusti ni jedna šansa koja može doneti dobro građanima ove zemlje.

Na takav način treba pristupiti i ovom projektu, projektu koji može doprineti da naša zemlja dobije mnogo povoljniju i stratešku i političku poziciju, projektu koji nas može odvesti u društvo najbogatijih i najrazvijenijih zemalja Evrope.

Ne smemo i nećemo dozvoliti onima kojima su njihovi lični, politički interesi ispred interesa građana Srbije, da zaustave razvoj naše zemlje. Živela Srbija i hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Borko Stefanović.
Molim da se prijavite.
Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Poštovani građani, kolege poslanici, čuli ste niz argumenata zašto bi bilo važno prihvatiti ovaj Predlog zakona, zbog čega smatramo da u ovom trenutku uz nedostatak države, uzurpirane institucije, nedostatak nadzora, garancija je štetno i može biti katastrofalno po našu zemlju, po zdravlje građana, po životnu sredinu, da sada realizujete projekat iskopavanja litijuma u Srbiji.

Ovo sada nije više pitanje nikakvih stranačkih opredeljenja i nije pitanje da li je bilo ko u opoziciji protiv rudarenja kao takvog, jer niko nije protiv rudarenja. Niko nije protiv progresa naše zemlje. Ono protiv čega smo jeste da se po svaku cenu i svom silom pokušava od strane ove vlasti, koja se svela na lobiste Rio Tinta, progura ovaj projekat koji je sumnjiv, koji nema garancije i koji može vrlo lako, znajući šta ste uradili u Boru, šta ste uradili u Ling Longu, šta ste uradili na Staroj planini, šta ste uradili na drugim mestima i u Beogradu na vodi, da dovede ili do ugrožavanja zdravlja ili do masovne korupcije.

Nije normalno, poštovani građani, da bilo koja kompanija se stavlja ispred interesa vas, ispred interesa ove zemlje.

Zbog toga ja koristim ovo kratko obraćanje, da pozovem poslanike SNS, SPS, SVM, SDP-a svih ovih ljudi iz vlasti koji ovde sede, glasajte za ovaj zakon zato što će vaše izjašnjavanje i prozivkom vašeg imena pored vas zauvek stajati jedno ogledalo, kroz koje ćete moći da se pogledate, ali vam se neće svideti to što vidite. Građani Srbije će moći da vide ko je od ljudi koji ovde sedi ispred vas i koji su vam garantovali i lagali vas da neće kopati litijum do juna, a od juna su vas lagali i rekli da će sada kopati. Sada imate priliku da glasate za ovaj zakon i da se ovaj projekat zaustavi, jer ne donosi ekonomsku korist, nema garancije za zdravlje ljudi i opasan je primer uzurpacije države od jedne kompanije kroz volju SNS. Pokažite sad ko ste i šta ste. Stanite iza sebe, svojih postupaka i pokušajte da sačuvate obraz pred građanima Srbije koji su glasali za vas. Hvala.