Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani građani Srbije, prvo da se izvinim zbog glasa, iz razumljivih razloga. Takođe želim da se izvinim i zbog fizičkog stanja, takođe iz razumljivih razloga, ali mala je cena jedno uništeno odelo ili promukao glas ili nešto slično za ono čemu danas svedočimo. Mnogo su lošije prošle moje kolege, tj. koleginice, i koleginica Sonja Ilić i koleginica Jasmina Obradović i koleginica Jasmina Karanac od strane onih koji danas pokušavaju da izazovu destabilizaciju Srbije i to čine svaki dan u poslednjih nekoliko meseci.

Predsedavajuća, malo pre ste rekli - jad i beda. Ja mislim da su to blage reči, mislim da je u pitanju mržnja, mržnja koju otvoreno pokazuju, mržnja prema zastavi, mržnja prema obeležjima svoje zemlje, mržnja prema Narodnoj skupštini, mržnja prema institucijama, mržnja prema sopstvenom narodu i državi.

Ja ću samo još podsetiti građane da oni koji su na vlast došli 5. oktobra paljenjem Skupštine Srbije danas pokušavaju ponovo da izazovu takvo stanje, takvu atmosferu i pokušaj ponovnog paljenja ove Skupštine. Podsetiću da je u istoriji i Adolf Hitler došao na vlast odnosno zapalio Rajhstag, državni parlament Nemačke, 1933. godine. Ovo što danas rade, rade po uzoru na svog idola, svog učitelja, političkog idola, Aljbina Kurtija, jer samo je Aljbin Kurti 2015. godine radio ono što danas gledamo ovde, a to je bacanje suzavca, paljenje baklji, bacanje dimnih bombi.

Ono o čemu je gospodin Martinović malo pre pričao, to je da se ovome danas raduju i političko Sarajevo i politički Zagreb i mnogi u Prištini, svi ti protivnici Srbije i svi oni koji ne žele dobro Srbije, svi oni koji ne žele da se Srbija razvija, danas se raduju ovim scenama. Danas ni jedan jedini građanin koji želi dobro Srbiji ne može da podrži ove scene i ovo čemu smo danas svedočili. Dakle, ovo je mržnja i prema institucijama Srbije i prema parlamentu, ali pre svega prema srpskom narodu i srpskoj državi.

Ne zna se šta je gore, da li ovo što doživljamo što dolazi od strane onih koji sebe nazivaju tobože Zeleno-levima, liberalnima, levim fanaticima ili ovim tobože ekolozima ili, još gore, ovim licemerima koji za sebe tvrde kako su nekakvi nacionalisti, kako su nekakve patriote, kako su neki konzervativci iz novog DSS-a, POKS-a.

Koliko je licemerje u pitanju najbolje govori činjenica da se služe istim metodama kao Aljbin Kurti. Treba sto puta da ih bude sramota. Ovo što smo danas mogli da vidimo ni jedan jedini građanin Srbije neće i ne može podržati. Zahvaljujem se.

Hvala kolega Markoviću.
Reč ima kolega Nikola Lazić.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Ako ništa, barem smo svesni da naše kolege, da ih tako nazovemo, ostaju upamćeni u Srbiji kao oni koji su bili najgori, oni koji su dok su bili na vlasti radili sve samo da destabilizuju i unište našu zemlju, ali, ako ništa, sada će ostati upamćeni po najprostijem ponašanju u ovom visokom domu.

Pokušavaju da ometaju rad, pokušavaju da na neki način destabilizuju i rad naše zemlje i rad ovog visokog doma, ali nećemo im to dozvoliti.

Danas razgovaramo o nekim veoma bitnim temama, među njima su i mladi. Četvrti studentski zahtev jesu izmene Zakona o visokom obrazovanju, gde ćemo studentima koji su samofinansirajući omogućiti da im refundiramo direktno iz budžeta do 50% školarine, zatim ćemo imati dodatnih 18 milijardi dinara koje smo obezbedili za finansiranje visokog obrazovanja.

Imamo i zakon koji se odnosi na izmenu Zakona o kupovini stanova, to je zakon o mogućnosti da mladima obezbedimo da kupe stanove po najpovoljnijim kreditima. Tačnije, mladima ćemo omogućiti od 20 do 35 godina da imaju kredite koji do 100 hiljada evra imaju učešće od svega 1%, država će šest godina pomagati tim mladim ljudima. Ovo nije samo zakon koji je finansijskog smisla, mi na ovaj način mladima omogućavamo da osnuju svoje porodice, da nastave da žive u svojoj zemlji, da ne moraju da idu iz svoje zemlje kao što su do 2012. godine bežali iz ove zemlje glavom bez obzira zbog neodgovorne politike onih koji su gledali samo da napune svoje džepove.

Želim da kažem da u poslednjih 13 godina, od kada je SNS na vlasti na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem je tih 13 godina, su bile godine ulaganja u Vladu i potrudili smo se da na sve načine razne programe, kao što je program Moja prva plata i rad na kancelarijama za mlade, otvaranjem naučno tehnoloških parkova, stopa nezaposlenosti, prisetimo se da je do 2012. godine stopa nezaposlenosti mladih bila alarmantnih 51,2% u trećem kvartalu 2024. godine, i ona je bila 21,5% tako da smo se trudili na sve načine da radimo i da pružimo podršku mladim ljudima.

Takođe želim da pohvalim i onim na šta je Vlada obratila pažnju u proteklih nekoliko…

Kolega Laziću, hajte još jednom.

Ja se izvinjavam, želim da kažem, u proteklih 13 godina sve ono što smo radili, radili smo isključivo za mlade i želim da u proteklih nekoliko meseci u Vladi Miloša Vučevića, pohvalim sav rad i trud, koji je uložen da bi se mladima pomoglo i da bi mladi bili oni koji će mladima biti podrška i oslonac, a tu je naravno i Ministarstvo privrede kroz svoje programe i bezkamatnih kredita i subvencija pomoglo mladima, ali to nisu samo programi koji mladima omogućavaju da zaposle jedni druge, ne, oni su veoma bitan stub u našoj ekonomiji i ne možemo da se ne osvrnemo i ne kažemo koliko smo nastavili po svakom mogućem da pomažemo mladima i nastavićemo i sada ispunjenje ovih zakona, kao četvrtog studentskog zahteva, jeste dokaz koliko SNS, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, pokazuje odgovornu politiku za razliku od onih koji se predstavljaju da pružaju podršku studentima.

Mladi, želim da vam pošaljem i da vas podsetim na ono da nikada ni u jednom trenutku ne smete da dozvolite da oni koji su se trudili na sve moguće načine, da do 2012. godine, destabilizuju našu zemlju, koji su se trudili i za čije vreme su zatvarane fabrike, za čije vreme je posao izgubilo preko pola miliona građana Srbije i to nisu ljudi koji u jednom trenutku smeju da vas predstavljaju ne na ulici nego u bilo kojoj instituciji, u bilo kojim izborima.

Znate kako, kada dođemo jednog dana do izbora, verujem da u ovom parlamentu neće sledeći put imati mogućnost da sede u ovolikom broju jer je i ovaj broj za njih prevelik.

Mi ćemo kao odgovorna politička opcija i stranka, odgovorna većina u ovom domu i ovoj vlasti, nastaviti da sprovodimo politiku predsednika Aleksandra Vučića i SNS, nastavićemo da se zalažemo za mlade i nastavićemo da idemo ka putu jake ekonomije i jake privrede, ulaganja u obrazovanje, ulaganja u zdravstvo, u infrastrukturu, zato što nećemo dozvoliti da oni najgori se ikada više vrate na ovu vlast.

I bolje da ne čujete. Hvala i sve najbolje, Srbija će pobediti i biće jaka.

Hvala kolega Laziću.
Reč ima Dragan Nikolić.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo ministri, poštovani narodni poslanici i budući bivši narodni poslanici preko puta mene koji ste danas unizili, obrukali ovu Srbiju, sebe niste. Mislio sam da neke od vas poznajem, danas sam se uverio da ne poznajem ni jednog od vas i od danas nikome od vas neću da se obratim sa „narodni poslaniče“. Mogu da se obratim samo sa „Kurtijevi poslanici“. Vi ste najgori ološ koji je ova Srbija izrodila i vi ste budućnost Srbije ali po zatvorima.

Očekujem vrlo brzo reakciju policije, očekujem vrlo brzo reakciju Tužilaštva zato što su se danas desila dva pokušaja ubistva sa veoma ozbiljnim posledicama za moju koleginicu Jasminu Obradović koja se bori za život zato što je neko od vas našao za shodno da baci dimnu bombu, da baci topovski udar, da prepadne ženu i ona umalo nije umrla na moje oči. Na vašu dušu sve što ste danas uradili.

U ovom parlamentu sam od 1997. godine. Niko nije stariji poslanik od mene, u ovoj Skupštini sa dužim stažom. Ovakvu sramotu, ovakvu bedu, ljudsku, ovakve ljude koji duvaju u vuvuzele kao nekakvi balansi na utakmicama ja to nisam mogao da shvatim. Kad sam se jutros probudio mislio sam doći ćemo ovde, potrudićemo se svi zajedno da pomognemo studentima da Srbija izađe iz ove krize, da krenemo napred, da nastavimo da dižemo ekonomiju, privredu, da napredujemo, međutim.

Očekujem od predsednice parlamenta da snimak današnje sednice, od početka do kraja, uz krivičnu prijavu protiv NN lica dostavi Višem javnom tužilaštvu u Beogradu sa krivičnom prijavom za pokušaj teškog ubistva, zapravo dva teška ubistva.

Imate gospođu Sonju Ilić koja ima 44 godine i po prvi put je u drugom stanju, i to veštačkom oplodnjom. Ja se samo molim Bogu, svevišnjem, jer su sada veliki posti, što vas naravno ne interesuje, vas to ne zanima, vi u Boga ne verujete, da će taj plod koji je budućnost Srbije ostati u njenom stomaku i da će se ona uz Božju pomoć poroditi, za razliku od ovog ološa koji je preko puta mene, od ovog ološa koji prska suzavcem koleginice. Neću da imenujem nikoga, znaju oni ko su.

Najeli ste se i napili danas vašeg suzavca. Ne znam da li ćemo imati posledice, ali vi ćete imati ozbiljne posledice na sledećim izborima, iako ih izbegavate iz sve snage. Nećete više videti ovu Skupštinu, sem da ćete je videti preko televizijskih ekrana. Ne zaslužujete vi da budete ni u nekoj opštini, a kamoli da budete u ovom parlamentu. Sram vas bilo, sve zajedno.

Juče smo bili u Nišu na javnom slušanju zakona o jedinstvenom biračkom spisku. Doživeli smo sačekušu, doživeli smo linč od naših kolega, pod znacima navoda. Tamo su nam rekli da smo mi nemili gosti koji smo došli u Niš iako smo mi domaćini kao članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo da bi po preporukama ODIHR-a napravili taj jedinstveni birački spisak da ne bude sumnjiv bilo kome i da svi budu upisani. Međutim, od rasprave nije bilo ničega, bilo je dobacivanja, vređanja gospodina Mrdića koji je bio predlagač jednog od tih nacrta. To je pokazalo meni da neće biti dobro ni na današnjoj sednici, ali sam se toplo nadao da će biti sve u redu.

Onda sam otišao do toaleta i pogledao da li ima tamo toalet papira, da li ima da mogu da obrišem ruke. Nema, kaže ima jedan poslanik koji u parlamentu krade papire, toalet papire. Krade ih pa ih sklanja, ovde ne smemo da ih ostavimo. E, tako je počelo ovde. Prvo je taj bacao papir, pa je sad, danas bacao dimne bombe, prskao nas suzavcem. Smučili ste se svima.

Mogu samo da se obratim studentima. Dragi naši studenti, videli ste sve, sve vam je jasno, ne treba ništa više da mi vama pričamo. Mi smo ovde zbog toga što hoćemo da vam pomognemo da izađete iz tog lavirinta u koji ste ušli. Sva četiri zahteva će biti ispunjena, tri već jesu. Ono za šta smo mi vlasti to je ovaj četvrti koji ćemo ispuni još koliko do petka. Usvojićemo zakon, ono što je dogovoreno između akademske zajednice i parlamenta Srbije.

Zašto su ovi ministri ovde? Zato što neko mora da predlaže te zakone, zato što neko mora da brani te zakone.

Danas smo čuli od opozicije da je Vlada pala, što znači da ne može da se brani čak ni onaj predlog koji vama, studenti, ide u korist.

Mnogi, pa i moja bratanica, u novembru, u decembru, u januaru, u februaru i evo i u martu ne može da diplomira. Ima samo još jedan ispit na Filozofskom fakultetu u Nišu. Zašto? Zato što je tamo jedna frajla, kriminalac par ekselans, koja je hapšena zbog primanja mita, dekan, koja je kolovođa svih tih protesta tamo i koju je predsednik Republike abolicijom oprostio krivično delo, da se više ne vodi postupak protiv žene koja je najobičniji kriminalac, a nalazi se tamo gde ne treba.

Ja mislim da kontrarevolucija, koju je predsednik Republike najavio, mora da sprovede čišćenje svih organa.

Ja se pitam kako je moguće da ovako nesposobni ljudi unesu ovoliko transparenata danas, ovoliko vuvuzela, da unesu suzavac, da unesu dimne bombe, a da to obezbeđenje ne vidi ili se pravi da ne vidi? Da nismo malo naivni?

To je ono što treba ispitati i videti, da li je neko učestvovao zajedno sa njima u svemu ovome. Ne tvrdim, ali postoji velika sumnja.

Ja se izvinjavam što moram još malo vode. Suzavac mi je ceo dan u ustima.

Još nešto i time završavam. Ovo što je pre tri meseca kao svoje političko čedo Aleksandar Vučić projektovao, dogovorio sa ministrom finansija Malim, da se pomogne mladima kod kupovine prvog stana, mladi ljudi od 20. do 35. godine dobiće pomoć, subvenciju od svoje sopstvene države. Dobiće pomoć da mogu sa učešćem od 1% da kupe stan i da sledećih šest godina Srbija, odnosno republički budžet finansira deo kamate i svede na to da bude manje nego što je kirija u svim stanovima, da li je to u Nišu, u Novom Sadu ili u Beogradu.

Ja sa svoje strane hoću da dam jedan skroman doprinos. Ja ću dati za deset mladih ljudi po 500 evra učešća, s tim što će jedini uslov da bude da imaju više dece, a što se tiče političke pripadnosti, apsolutno ni to nije važno.

Još nešto na kraju. Kada predsednik Srbije Aleksandar Vučić dobija čestitku za 15. februar za Dan državnosti od svih svetskih lidera, od predsednika Amerike, od predsednika Rusije, od kancelara Nemačke, od predsednika Kine, od predsednika Francuske, vi onda kažete nama da živimo u diktaturi, da smo mi na putu ka autoritarnom sistemu, da vi nemate prava da ovo radite, ološu jedan bedni.

Živela Srbija! Živeo Aleksandar Vučić!

Reč ima Lepomir Ivković.
Izvolite, kolega Ivkoviću.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministri u Vladi Republike Srbije, poštovane kolege i koleginice, poštovani građani Srbije, žao mi je što vam se obraćam u uslovima terora Kurtijevih poslanika.

Žao mi je što je upravo taj njihov teror doveo do toga da su povređene naše tri koleginice i najpre im želim brz oporavak.

Dame i gospodo, ako me sećanje na gimnazijsko znanje latinskog jezika dobro služi, postoji jedna poslovica, stara mudra izreka koja kaže – Non quia difficilia sunt non audemus, sed quia non audemus, difficilia sunt, pod izgovorom da je teško, bivša vlast nije se usudila da učini ništa za dobrobit svoje zemlje i svog naroda. Usudila se, nažalost, da otpušta radnike, da pola miliona ljudi ostane bez posla i da unesreći pola miliona porodica. Usudila se da hapsi legalno i legitimno izabrane predsednike Republike Srbije, Republike Srpske i da ih isporučuje Haškom tribunalu. Usudila se da Haškom tribunalu isporučuje časne i čestite generale srpske vojske i časne i čestite oficire srpske vojske, koji dan danji čamuju po haškim kazamatima, čekajući svoju smrt. Usudila se, doduše, da napravi jedan autoputić između Uba i Lajkovca, koji je morao da se okruni da bi se napravila nova velelepna autostrada.

Onda se, poštovani građani Srbije, pojavio neko kome nije bilo teško i koji se usudio da počne da pravi fabrike, da počne da zapošljava narod, da počne, a zapravo, započeo je vrlo nepopularnim merama, videvši da u budžetu Republike Srbije nema para ni za plate, ni za penzije, posegao je za vrlo nepopularnom merom, a to je smanjenje plata i penzija, a na kraju se ispostavilo da je to bila spasonosna odluka u tom trenutku.

Usudio se da pravi autoputeve, nije mu bilo teško, da renovira regionalne puteve, da otvara fabrike, da renovira škole, da pravi nova pozorišta. Usudio se, verovali ili ne, da sad i napravi spomenik rodonačelniku dinastije Nemanjića, osnivaču srpske države, Stefanu Nemanji. I, gle čuda, kako je podignut taj spomenik i postao jedan od najlepših simbola Beograda, pojavio se niko drugi nego Sinan paša drugi Marković, profesor ugledni, reditelj i nije sporan njegov umetnički integritet, ali je sporna njegova ljudskost i čovečnost, sa idejom da isti taj spomenik sruši i prenese ga u Marinkovu baru ili, čini mi se, u Borču. Ali me čudi uvaženi profesor, koji je ovde bio narodni poslanik, ali njegova partija nije prošla cenzus na ponovljenim izborima, koji je naseo na tu rediteljsku provokaciju.

Usudio se da pravi autoputeve širom Srbije. Samo pre nekoliko dana, kao što ste videli, otvoren je i put do Valjeva, otvoren je put i prema Požarevcu, Braničevski koridor će se završiti ove godine, tako da Srbija nije više samo među njivama i šljivama, nego je Srbija među autoputevima.

Onda, usudio se da brani Srbiju na sednici Generalne skupštine UN, prilikom izglasavanja sramne rezolucije o genocidu u Srebrenici, i kada je pobedio, tako što je ubedio 109 zemalja od 191 da ne glasaju za tu sramnu rezoluciju, on je, dame i gospodo, braćo i sestre, uzeo ovu srpsku trobojku, uzeo, ogrnuo se njome i čitavom svetu pokazao koliko se ponosi što je Srbin. U tom trenutku, gledajući to na malim ekranima, prisetio sam se velikog srpskog pesnika Dobrice Erića, koji u svojoj jednoj malenoj knjižici ima upravo pesmu koja o tome govori.

Sad, nemojte mi zameriti, mene moja profesija opravdava što ću upravo da vas podsetim na te stihove, a koji je u ovom zdanju onako diletantski mogao da deklamuje Disa, narodni poslanik poznat po tome da je postao i lični garderober predsednika i verovatno jedan ili ubedljivo najbogatiji narodni poslanik u istoriji srpskog parlamentarizma, ako je ono mogao on da govori u ovom zdanju, moja profesija je … da nas podseti na te čuvene Dobricine stihove. Kaže Dobrica dobri: „Nagrdiše mi zemlju“, kao što se u ovim danima dešava od strane Kurtijevih poslanika, „Onoćiše mi dane, zacrniše mi sunce, pa se ježim i srdim, oljagaše mi ime i prezime, kuću i ukućane, a ja se opet ponosim što sam Srbin“, ponosim, kažem, ali u mom ponosu nema poniženja prema drugima, ni gordosti, ni poruge. Kad bi svi ljudi mogli da se ponose onim što su, niko ne bi imao razloga da mrzi druge. „Trpaju na moje pleće svo belosvetsko smeće i očekuju da padnem, posrnem i bar da se zgrbim, ali ja stojim uspravno ko Hristovo raspeće i ponosim se što sam Srbin.“

Kad već pomenuh Dobricu, ganuo me intervju njegove unuke Milene od pre neki dan u „Politici“, a to je žena od 28 godina, koja je izrodila šestoro dece i koja kao ozeblo sunce upravo čeka da usvojimo ovaj zakon, tako da može da dođe do svog stana, jer živi kao podstanar sa šestoro dece u Gornjem Milanovcu. Ganuo me taj intervju. Zbog toga ćemo usvojiti ove zakone.

Kad sam već pomenuo Stefana Nemanju, kaže, i time ću da završim, kaže Stefan Nemanja kao monah Simeon na Hilandaru svome sinu Rastku - Az Nemanja sin Zavide az Stefan župan velji az Simeon monah, plačem i žalim za onim divnim ljudima, za našim precima koji nisu mogli doploviti do nas jer su njihove kolibe i barake bile trošnije od njih samih, a mi smo uzidani u naše crkve, tvrde građe, kadre da odole strašnim udarima vremena i naši daleki potomci prepoznaće nas po našim slikama i biće ponosni što nas imaju, pouzdano znam da hoće.

Poštovani građani Srbije, poštovane kolege i koleginice, i naši daleki potomci biće ponosni na nas, jer će tačno znati u kom se to periodu 21. veka Srbija uzdigla u nebeske visine, ali će nam malo i zavideti, a zavideće nam zato što će znati da smo živeli u eri najvećeg srpskog državnika Aleksandra Vučića. Živela Srbija!

Živeo njen predsednik!

Hvala.
Idemo dalje.
Vidim da se vratio narodni poslanik Miloš Jovanović.
Molim obezbeđenje da pripazi, on voli žene da napada suzavcem, samo da vodite računa. Obično se žene od nasilnih muškaraca brane suzavcem, jedino Miloš Jovanović suzavcem napada žene. Dobro, čovek je specifičan po mnogo stvari.
Reč ima Uglješa Mrdić.