Reč ima narodni poslanik Milenko Jovanov.

Samo zbog građana, vrlo kratko.

Mi smo ovde u ovoj sali, dakle, ja sam čitao upravo ta rešenja o tim stanovima i sva su iz 1998. godine. Daleko pre bombardovanja. Kada je čuo prošli put kada je ovo lagao, isti ovaj, on je rekao – pa, kakve to veze ima? Kada nema veze hajde reci istinu, za promenu. Što lažeš kada nema veze? Iz navike? Iz potrebe?

Što se tiče Blera i Šredera, nije tačno da su oni posle bombardovanja postali savetnici. Posle bombardovanja su bili optuženi, a onda ih je neko amnestirao. Ovi iz G17 su ih amnestirali. Amnestirali su ih od bilo kakvog gonjenja i onda po kom osnova više ti ljudi da budu gonjeni ili bilo na koji način proganjani u ovoj zemlji? Po kom osnovu? Nema osnova.

Prema tome, što ste se slikali sa Solanom, što ste se slikali sa ovim, što ste se slikali sa onim, što ste dovikivali ovog, što ste dočekivali onog, ko sve nije dolazio od tih koji su bombardovali i niko od tih vaših lidera nije rekao – e, pa, neću. Prema tome, hajde otkačite se te teme, jer nije tema. Vratite se na ono što je tačka dnevnog reda, ako imate šta da kažete, a nemate i prestanite da lažete ako je moguće ili vi već sada lažete iz navike.

Hvala.
Gospodine Aleksiću, po kom osnovu?
(Miroslav Aleksić: Moje vreme.)
Takođe vaše vreme.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Hteo sam da se javim za repliku, ali sam odustao, jer nemam šta da repliciram. Gospodin Jovanov je potvrdio sve ono što sam ja rekao.

Priznajem, pogrešio sam godinu. Nisu dobili stanove 1999. godine, nego 1998. godine. U redu je.

Isto tako, za vaše saradnike Tonija Blera, Šredera i Klintona, ako sam permutovao neku godinu, period, izvinjavam sve, ali pozivam sve građane Srbije da čuju šta je šef poslaničke grupe SNS izgovorio i kako je potvrdio sve ono što godinama mi ovde govorio. Hvala.

Reč ima Milenko Jovanov.
Izvolite.

Gerhard Šreder kao gost Demokratsko stranke došao je u dvodnevnu posetu Beogradu na poziv predsednika Demokratske stranke Borisa Tadića 2007. godina. Tada je isto poslanik ovako kao tadašnji poslanik sedeo u Skupštini i bunio se protiv toga? Pa, nije. Bio je na listi sa Borisom Tadićem, dobio mandat sa Borisom Tadićem na listi, ali mu to nije smetalo.

Sada dolazimo do onoga što je ključ. Znači nije 1999, nego 1998. godina. Ja vas sada molim i sada ću da tražim stenogram da pročitate šta je rekao. Dakle, dok su građani Srbije bili u skloništima, dok su građani Srbije ginuli pod bombama, neko je stavljao zavese i useljavao se, a sad kaže – pa, nije baš tada, nego godinu dana ranije jer to je to, isto. Kakve veze ima da li je 1998, 1997, 1996, 1999. godina? Kakve veze ima, treba popljuvati Aleksandra Vučića i treba uvezati to i poslati tu sliku kako je neko u podrumu jadan i drhti, a s druge strane ovaj bahato širi zavesu. Eto, to je bila poenta ove laži koju smo ponovo raskrinkali i sada barem se nadam da je više nećemo slušati.

Sad kad je i sam rekao da je slagao, valjda više neće to da radi. Valjda će se sada držati istine, pa će govoriti o konkretnim godinama onako kako je bilo.

Hvala.

Hvala vam.
Izvolite, gospodine Aleksiću.

Objašnjenje.

Dakle, jedno je rešenje, a drugo je useljenje.

Dakle, rešenje je bilo 1998. 1999. godine su birali nameštaj, zavese, a ono što je sigurno, vama vrlo brzo sleduje iseljenje iz Vlade Republike Srbije.

Hvala vam.
Samo da vas ispravim, Milenko Jovanov nije i nikada nije bio u Vladi Republike Srbije. Ne znam kako ćete ga iseliti odande pošto čovek nikada tamo nije bio.
Milenko Jovanov ima reč.
Izvolite.

To ko će odakle da bude iseljen odlučiće građani kao i do sada i mi se radujemo toj odluci naroda, a čemu se vi nadate to i u šta vi verujete i šta vi očekujete da se desi, videćemo da li će i da se desi.

Ono što sada imamo prilike da vidimo u javnom prostoru, to je da se iseljavanje sprema vama i da se vi ne borite da budete vlast, nego da ostanete makar paralelna opozicija. To je otprilike vaša, osim ovih koji idu kao ćaci da gledaju fudbal u Leskovcu. Oni će ostati verovatno i dalje u kancelarijama, samo videćemo gde i čijim.

(Narodni poslanik opozicije: Hajde raspišite izbore.)

Ali ono što je… A hoćete vi da izlažete, pošto kaže - raspišete izbore. Hoćete vi da izađete na te izbore? Hoćete da izađete na te izbore ako ih raspišemo? Nema odgovora na pitanje da li će da izađu na te izbore.

(Narodni poslanik opozicije: Naravno da ćemo izađemo.)

Naravno da ćete da izađete na izborima?

Drugo pitanje je a sa kim ćete da izađete na izbore? Pa, interesuje me.

Ako date zadovoljavajući odgovor, možda vam i raspišemo.

Znate, kada od nekog nešto tražite, morate da date podatke tom od koga nešto tražite. Znači, da kažete - mi ćemo da izađemo na izbore, pa sa ovim ćemo da izađemo na izbore, itd. pa nas možda ubedite da je vreme da vam raspišemo izbore, a ne ovako - raspišite izbore. Pa, čekajte vidimo da li ćemo da raspišemo ili nećemo da raspišemo, ali ovo već obećava.

Znači, izlaziste na izbore, to mi je bitno, to je važno. Šta će da bude na tim izborima, kako ćete da prođete, to ćete da vidite.

U svakom slučaju ko će koga da iseljava, videćemo, ali ono što znam sigurno je da mnoga od ovih lica koja sada trenutno gledam, nećemo gledati u sledećem sazivu ne zato što ja neću biti tu, nego zato što oni neće biti tu, a biće neki drugi, za sada anonimni. Kada budemo saznali konačno njihova imena, videćemo im i lica.

Hvala.