Zahvaljujem.
Poštovani građani, poslanička pitanja postavljam danas ministru finansija Siniši Malom, kao i Vrhovnom javnom tužilaštvu, Tužilaštvu za organizovani kriminal i Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Pitanja postavljam u ime svih građana koji su 1. novembra prošle godine u strahu gledali snimke pada nastrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je 14 ljudi ubijeno, dvoje kasnije podleglo povredama, a jedna mlada žena ostali sa trajnim i strašnim posledicama.
S obzirom da se sudski postupak, evo, već skoro godinu dana nije mrdnuo dalje od početka, postavljam ova pitanja i kroz ovaj institut uz detalje iz istrage. Još 23. decembra prošle godine objavila sam javno pitanje o šefu Sekcije za saobraćajne poslove na Železničkoj stanici u Novom Sadu, koji se zove Veselin Simović, koji nije uhapšen i nema ga na optužnici.
Pitala sam tada i pitam i sada – zašto nije uhapšen i ovaj čovek koji je čitavog jutra 1. novembra dobijao informacije i pritužbe da otpada šljunak i komadi plafona iznad putnika tamo i da se više zaposlenih žalilo i ama baš ništa nije preduzeo taj Veselin Simović? Zašto ovaj Simović nije uhapšen ako vidimo da je prikrivao očevidne problem i upozorenja i da je čak, kako je navedeno u iskazima, vikao na zaposlene koji su alarmirali da sa nastrešnicom nešto nije uredu? Veselin Simović je, po svedočenjima, vikao na njih. Vikao je da je sve uredu i zahtevao da se to prikrije, kao i da se sakriju imena blagajnica koje su sve to prijavljivale.
Da li je tačno da i ovakvi mali šefovi, koji se dodvoravaju vama i vašim velikim šefovima, na kraju ubijaju ljude, ne oružjem nego bahatošću, korupcijom i strahom?
Tu dolazimo i do ministra Tomislava Momirovića, tadašnjeg. Da li je tačno da je u trenutku kada je istraga započeta tadašnji ministar Momirović dao iskaz policiji u kojem je rekao, citira: „da je sve radio po nalogu Siniše Malog“ i da je policiji čak pokazao poruke u svom telefonu koje to dokazuju? Od izuzetnog je interesa za javnost da čujemo odgovore na ova pitanja.
Da li je tačno da baš zbog te izjave Momirović nije bio tada uhapšen, da ne bi povukao i druge? Hapšen je tek nakon formiranja posebne novoudarne grupe u Tužilaštvu za organizovani kriminal i kada je ta nova tužilačka grupa pokušala da udari u srž problema. Da li je to u vezi s tim hapšenjem i najveći greh načelnika UKP-a Ninoslava Cmolića, što nije znao za pripremu i izvođenje hapšenja Tomislava Momirovića i Gorana Vesića, pa je zato Cmolić ekspresno završio u penziji?
Konkretnije, da li je Cmolić spakovan zato što nije znao i zato što nije sprečio hapšenje Vučićević ljudi, između ostalog gde su najvažniji Toma Momirović i Goran Vesić? A i Goran Vesić, za koga je sada otvoreno pitanje da li će da boluje sve dok ne izmeri da li da padne sam ili da povuče i ostale.
Na kraju, imam nekoliko pitanja za premijera Đura Macuta. Gospodine Macut, da li ste dobro? Danima ćutite, potpuno ste nemi. Ovde u Skupštini stalno gledate u pod. Javnost treba da zna šta vam se dogodilo, šta su vam uradili. Prosto, ne mogu da verujem da su vam stavili katanac na usta zbog vaše kuće, vaše vile, one koju ste kupili za skoro milion evra nekoliko dana pre nego što ste postali predsednik Vlade. Da li je ta vaša vila, ta kombinacija ono čime vas Vučić drži u šaci? Delujte stvarno neverovatno.
Još je manje verovatno da je informacija procurela od njih, takav bi se utisak stekao, da su je oni pustili u etar. Jer, ko bi pomislio da bi vam oni to uradili? Niste ni vi, jel da? Zato pitam, evo ljudski, premijere Macut, da li vas ta nekretnina čini samo vlasnikom kuće ili zapravo Vučićevim taocem? Hvala.
