Da li predstavnici ili predsednici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Željko Veselinović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

Vidim ja da će ovo biti zanimljiva sednica i da ćemo se malo smejati, što možda i nije loše, za promenu, od nekih ranijih sednica.

Molim vas da umirite kolege.

Molim narodne poslanike da ne dobacuju, niste obavezni da sedite u sali, i jedna i druga strana.

Možete i da izreknete opomenu.

Da li možete da mi vratite vreme ili da me pustite malo duže da pričam?

Kada slušam gospođu Jovanović, rekao bih da je ona otprilike juče došla iz neke Švedske ili Danske i da onako fantastično priča, ali činjenica i realnost su malo drugačiji.

Ona je jedna od glavnih vedeta i perjanica 35-godišnjeg trovanja nacije raznim stvarima i raznim pogrdnim rečima. Između ostalog, sećamo se da je svoje sadašnje šefove gađala cipelama i klela za skupštinskom govornicom.

Nisam ja to radio, to ste vi radili, ali nije to sad toliko ni važno.

Kada govorimo o REM-u i o medijima, ja mogu slobodno da kažem da u Srbiji ne postoje objektivni mediji. Znači, taj priča da su objektivni mediji u Srbiji, taj, blago rečeno, ne govori istinu. Niti su objektivni prorežimski mediji, niti su objektivni ovi, kako se nazivaju, profesionalni. Da su ti mediji, i jedni i drugi, malo bolji i malo profesionalniji, verovatno danas ne bi ni došlo do svega ovoga što se dešava, verovatno bismo imali priliku da debatujemo u nekom studiju, da svako može da iznese svoju argumentaciju, da svako može da priča, a ne da jedni pričaju, targetiraju, šta hoće i koga hoće, dok drugi to isto rade. Kad to kažem, konkretno mislim na "Informer", "Pink", targetiraju koga hoće i svako ko ne kaže - Živeo Aleksandar Vučić, taj neće moći da kaže svoje.

Isto, sa druge strane, N1 ako neko ne kaže - smrt Aleksandru Vučiću, ili on je lopov, ne znam izdajnik, ni tamo neće moći ništa da kažu. I kada već govorimo istinu, tu objektivnih medija nema. Kada govorimo o REM, taj REM svoj posao nije radio. Ako se setimo predsednica tog REM, Olivera Zekić je oblačila nacističku uniformu Gestapovsku i sa tom uniformom je izlazila u javnost i čak je rekla, eto to je šala.

Pa sada ako imamo nekoga ko sprovodi Gebelsovsku politiku u medijima i time se javno hvali, treba da očekujemo od njega ili nekih drugih sličnih njemu da sutra kažnjavaju neke medije koji svoj posao ne rade profesionalno i objektivno. Ako smo već kod toga, imali smo priliku nedavno da vidimo na jednoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom, puštan crtani porno film, u vreme kada deca gledaju crtane filmove, da li je nek zbog toga kažnjen, ja mislim da nije.

Mislim da je to godinama unazad, 15,20 godina gledamo razne rijalitije, a ti rijalitiji su krenuli od nekih benignih pa su došli do nekih najgorih.

Ja stvarno ne znam na koji način se biraju učesnici tih rijalitija, ali koliko sam negde pročitao otprilike, nalaze neke psihološke modele, ljudi koji su bolesni, koji su labilni, koji nisu baš da kažem zdravstveno sposobni i onda takve ljude zatvore u jednu prostoriju, mesecima i onda oni tamo rade šta rade, a možemo da vidimo tuče, blud, nemoral, sve možemo da vidimo i opet niko nije kažnjen zbog toga i zato taj REM, nije, govorim o 15,20 godina koliko se ovde nalaze rijaliti, ja nisam tada bio u vlasti, Keno, ti si bio kada je taj rijaliti počeo da se emituje, mislim "Veliki brat", ja sam i tada bio opozicija, tako da sa te strane nema objektivnosti.

Ako bismo govorili o tome, da za svaku izgovorenu reč neko treba da odgovara, onda bismo došli u situaciju, da kada svako na bilo kojoj televiziji ili na nekom nacionalnom mediju, prozove nekoga ili nazove nekoga da je lopov, da je ubica, narkoman, itd. taj bi trebalo adekvatno da odgovara.

Ovde danas može svako da kaže svakom šta hoće, dobiće ga na sudu i platiće nekih 30, 40, 50 ili 100 hiljada dinara, kaznu i nikom ništa. Kada bismo uveli zakon da se za javno izgovorenu reč, kažnjavaju svi oni koji to kažu ili koji govore neistinu, pa čak i do toga, da se te televizije ili te novine, mediji, da tako kažem, zatvaraju, da neko dobije zatvor zbog toga što nekog naziva nekim pogrdnim imenima, onda bi situacija ovde bila sasvim drugačija.

Kada govorimo o medijima, ajde da budemo realni da su mediji dobrim delom inspiratori za sva ova dešavanja koja imamo danas.

Kada kažem mediji, ne govorim samo o režimskim medijima, govorim i o ovim kako sebe zovu, profesionalnim medijima, N1, konkretno o njima, a niti tamo gostujem niti ću gostovati, zabranjen sam na N1 i Novoj S, tako da mogu komotno da kažem ono što mislim o tome.

Znači i jedni i drugi šire propagandu mržnje, šire propagandu podela, a opet niko ne odgovara. Ako je taj N1 ili neko drugi registrovan u Luksemburgu, zašto mu je data dozvola da se emituje u Srbiji, opet je neko tu kriv, REM ili neko ko je dozvolio.

Znači, nismo ispoštovali, niti poštujemo zakonske propise uopšte kada su mediji da kažem u pitanju. Davno je bilo, ja se i ne sećam da li je bilo i za vreme prošle vlasti, nisam tada bio toliko aktivan, ali se ne sećam da je bilo debatnih emisija, ne sećam se da je bilo emisija u kojima može neko sa uvažavanjem da priča, da ga neko drugi ne prekida i da to bude bez bilo kakvih uvreda i targetiranja.

Kada budemo imali tu vrstu medija da mogu da dođu predstavnici vlasti, opozicije, civilnog sektora ili svih ostalih itd. i da mogu argumentovano da razmenjuju svoja mišljenja i da govore svoje programe i ideje onda možemo da dođemo u tu situaciju da sutra kažemo da su mediji objektivni, da mediji profesionalno informišu itd. Danas to apsolutno nije tako, apsolutno nije tačno.

Prorežimski mediji, da kažem brane vlast po svaku cenu po pitanju života ili smrti, a ovi tzv. objektivni su prodati, pa sad da bi se kao spasili od te prodaje onda sada dižu što veću dževu i što veću frku kako bi eventualno ispali žrtve da ih neko tako namešta, kupio neko, Šolak prodao itd.

Apsolutno me ne zanimaju ni oni, da budem iskren. Ako ih je neko kupio, ako ih je neko prodao, to je poslovni odnos, ti neka rade sa tim šta hoće, oni mi apsolutno nisu važni.

Isto tako državni mediji koji se finansiraju iz budžeta Srbije i mediji koji dobijaju da kažem basnoslovan novac od strane države, od strane lokalnih samouprava, od strane svih tih, da kažem oglašivača ili kako ih govorimo isto tako moraju da poštuju zakon, moraju da govore istinu i moraju da daju mogućnost svima onima koji drugačije misle da kažu ono što misle, da iznesu svoj politički ili bilo koji drugi stav.

Danas živimo u državi u kojoj je to apsolutno nemoguće i u kojoj, ako se ja ne varam stvarno se ne sećam, ja na RTS-u nikada u životu nisam bio, nekada sam bio na ovim tzv. tim profesionalnim medijima dok nije stigla zabrana iz određenih krugova, pa je odjedanput rečeno – stop, nema govora itd.

E, sada imamo i onaj problem što je meni interesantan. Znači, ja se ne sećam da je zadnjih možda 20 godina bilo nekakvih emisija u kojima je moglo da se govori o položaju radnika u Srbiji, dajem primer, pa da dođu predstavnici vlasti određenih ministarstava, predstavnici sindikata, predstavnici političkih partija, pa da malo debatuju o tome, pa da kažemo kako mi živimo, da li živimo dobro, da li živimo loše, da li možemo da živimo bolje, da čujemo neke predloge. Tih vrsta debata nije bilo.

Nemamo ni te neke obrazovane emisije, nemamo ni neke kulturne emisije, sve je to palo u vodu zarad politike, zarad nekih repriziranja nekakvih starih serija, uvođenja turskih nekih serija itd. Što mislim da je potpuno pogrešno i to danas truje ovu decu.

Kada ljudi ili da kažem mladi ljudi, deca ili ko god nemaju više poverenja u medije i ne žele da gledaju medije tako da više apsolutno nisam siguran ko gleda i ovu Skupštinu, jer je i ovo postao rijaliti.

Onda dođemo u jednu situaciju gde se oni informišu? Informišu se alternativno. Informišu se preko društvenih mreža, a društvene mreže su nažalost postale još gore trovačnice nego mediji. Sa isto tako ko zna koliko lažnih profila, lažnih objava, neistina, targetiranja, to je sada postala propaganda, to je postao biznis, pa sada je vlast krenula sa tim da kažem onim botovima koji se malo, u stvari, ne malo nego mnogo se bave time, a onda i deo opozicije je krenuo isto tako sa tim botovi, pa tu sada više nema istine, nego neko sa 50 lažnih profila može da kreira javno mišljenje kako hoće.

To ne bi moglo da bude tako da mi imamo malo objektivnije medije i kada bi taj REM za ove kandidate, da budem iskren neke znam kao što je Šabić, imao sam prilike sa njim da sarađujem, mislim da sa upoznao i Antonelu Rih, ove ostale ne poznajem, ali vidim da neki od njih su nepoznati, neki su već bili i imali su neke uloge i neke poslove u tom nekom državnom medijskom sektoru itd. Ne znam kako će raditi. Ne mogu unapred da to kažem, ali se nadam, pošto će oni svakako biti izglasati ti koji budu izglasani, da će u nekom narednom periodu imati mogućnosti da pokažu na delu da li su spremni da poštuju zakone i da li su spremni da sankcionišu one koji ne poštuju zakon i koji ne poštuju programsku šemu, zato što smatram da istinito izveštavanje kada kažem – istinito, mislim sa svih strana, opet ponavljam nema objektivnog izveštavanja u Srbiji, možda jedino oni mučeni ljudi sa one „K televizije“ iz Zrenjanina se nekako trude, ali su oni kablovska televizija. Nema objektivnog izveštavanja.

Molim vas i molim i medije i apelujem i na sve one, znači da ne bismo ulazi u neke dalje sukobe, da prosto svoju uređivačku politiku prilagode tome da svako može da čuje one ljude za koje misli da mogu da kažu nešto pametno i za ljude za koje će moći da se opredele.

Nemojmo da radimo i pravimo izveštaj kao da je rat i kao da je ratna zona, pa jedna televizija snima jedne i ispada da su oni žrtve, a da su drugi nasilnici, a onda dođe druga televizija, snima drugu stranu, pa joj se tamo čuje oružje, hajmo ovo, ono itd. pa hajmo sada, znači oni su isto tako žrtve, oni su tamo da kažem nasilnici.

Imali smo prilike da gledamo izveštaj kada su bile razne tuče u Vrbasu ili gde već, kada se sukobe dve grupe ljudi, pa jedni kažu – ovo su građani, ovo su nasilnici. Ovi drugi kažu – ovo su građani, ono su nasilnici. Ne, ja sam i tada rekao – i jedni i drugi su bili građani i nasilnici. Oni koji se tuku bejzbol palicama, gađaju flašama, koji se gađaju kamenjem, itd. i jedni i drugi su građani i nasilnici.

Nemojmo da pravimo podele te vrste, odnosno to mediji rade, ne radim ja, podele te vrste da su jedni dobri, fini i kulturni, a drugi su ubice, huligani itd. ili obrnuto. Znači, svako mora da odgovara za svoju reč, svako mora da odgovara za svoje delo.

Svakako tražim da se u nekom narednom periodu uvede odgovornost, pa čak i krivična i zatvorska odgovornost i za novinare i za urednike koji ne iznose istinu, koji lažu, kojima se na sudu dokaže da lažu, neka odgovaraju svojom imovinom, neka odgovaraju krivično, pa da idu u zatvor, pa kada budemo došli u tu situaciju da neko sutra, kao što je to u nekim zemljama razvijenim zapleni imovinu, pa vas otera na robiju zato što ste konstantno nekoga blatili, vređali, itd. a da pri tome nema pokriće ni sudsko, onda možemo da kažemo da bi bilo drugačije. I kada se, naravno finansiranjem medija ne bude radilo sa jedne strane iz države, sa druge strane sa nekim novcem iz Luksemburga ili odakle već, kada se to bude finansiralo na osnovu komercijalnog učinka koje te televizije ili mediji steknu, e onda možemo očekivati da u nekom narednom periodu bude možda malo bolje.

Tako da apelujem još jedanput na sve, možda je bolje da se ovako malo šalimo i smejemo nego da se bijemo i da se gađamo bombama i cipelama, dimnim bombama, ne pravim bombama, daleko od toga.

Svakako, hajte molim vas da napokon ti mediji počnu da rade svoj posao i da ne branimo jedne ili druge nego da tražimo od svih tih medija objektivnost kako bi građani Srbije, pre svega, ne mi mogli da budu kvalitetno i istinito informisani.

Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović.
Izvolite.

Evo, samo kratko.

Meni je drago što je kolega pratio moju političku biografiju i kada nije bio politički aktivan. Naravno, nemam ničega da se stidim. Malo ste pobrkali neke aktere i vreme događaja, ali me čudi, kolega kad ste toliko bili zainteresovani, a opet ja volim da istaknem uvek nešto pohvalno za nekoga, pogotovo sada kada ste stavili blok ovim blokaderima i časno rekli – ne mogu nikoga blanko da podržavam, ne zanima me dok ja ne vidim. Da li znate vi sami da tu nema nikakve normalne politike? Što se niste setili perioda kada već pratite šta sam radila u svom političkom životu kada sam se borila za pravo obespravljenih radnika? Vi ste sindikalac. Kako se ne setiste toga da je DOS-ovska kriminalna vlast posle 5. oktobra ostavila 500.000 ljudi na ulici?

Pa, čitav jedan mandat sam provela samo radeći upravo to da svakoga dana u Kralja Milana ispred tadašnjeg mesta gde je zasedala Narodna skupština razgovaram sa obespravljenim radnicima, sa ljudima koje ste ostavili na ulici, ne vi nego ovi vaši, a doći ću do toga kako vaši, da nemaju hleba da jedu, da nemaju nadu, da nemaju budućnost.

Nažalost, svedok sam toga da su neki, ne samo od bolesti koje su zadobili veći podigli ruku na sebe jer nisu mogli da izdrže da nemaju više ništa, da hodaju i tumaraju po ulicama, da je moj grad pretvoren u dolinu gladi, da je zatvoreno samo u tom mestu 14 fabrika i da je ostavljeno toliko ljudi bez posla, da više ništa nije moglo da funkcioniše ni u jednoj porodici.

A onda moram da vam kažem da u ovo vreme danas, kada se vi, takođe… I pratim svaki vaš govor, naročito. Ranije nisam zaista, jer, kako da vam kažem, na ovoj tajkunskoj listi na kojoj ste izabrani, a izabrani ste na listi onoga ko je uveo rijaliti u Srbiju, samo to da vas podsetim, a i pravo da vam kažem zgadilo mi se onda kada ste pozivali na silovanje predsednice Skupštine Ane Brnabić. Međutim, vidim sada da ste definisali taj vaš pravac delovanja i tu vašu sindikalnu borbu kroz istupanje iz ove koalicije i grupacije i liste na koje ste izabrani, pa kako treba da vas podsetim na to da je danas taj broj ljudi koji su nezaposleni ispod 8%, da je plata i penzija svakoga dana sve veća i veća, a da ćemo doći do toga da i minimalac bude povećan od 1. januara, kao i penzija za naše najstarije sugrađane i da je apsolutno stvorena mogućnost za sve ljude iz svih obrazovnih profila da nađu posao u toj, kako ja to volim da kažem, jer dolazim iz grada koji je zaista doživeo novu renesansu, reindustrijalizaciji Srbije.

Meni je puno srce što danas, posle svega onoga što su preživeli moji sugrađani, imamo jednu od najboljih fabrika automobilske industrije u Evropi, koja proizvodi automobile na električni pogon i naravno, svega toga ne bi bilo da nije bilo i te političke i državničke mudrosti predsednika Srbije, njegovog zalaganja kod inostranih partnera i naše želje da zadržimo te ljude.

Nije to bilo lako, znate. Posle ugovora sa „Fijatom“, za koji nismo znali, to vam govorim iz razloga što se vi bavite tim radničkim i sindikalnim pitanjima, kakav će ishod da bude za sve te ljude koji su ostali zatečeni, da li će opet na ulicu ili će da im se da neka nova šansa. To nije bilo ovako. Nije bilo ovako ni tadašnjoj premijerki Ani Brnabić i našeg gradonačelniku da razgovaramo sa tim ljudima i da im damo garancije, a najveća im je garanciju na kraju dao predsednik Aleksandar Vučić da idu u proces koji im daje mogućnost da se dodatno školuju, pa su bili u inostranstvu, pa su se vratili i onda su počeli da rade u jednoj fabrici koja sada radi punim kapacitetom i koja će samo našem gradu u sledećoj godini da donese milijardu novih dinara u budžet grada Kragujevca, odnosno 0,5% u rastu BDP-a čitave Srbije, ta jedna fabrika koju smo na takav način spasili.

A da ne govorim o činjenici da smo, prihvatajući model dualnog obrazovanja, upravo mi u Kragujevcu, koji je preteča te industrije i koji je doživela reindustralizaciju, iškolovali novi kadar koji sada može da radi u tim novootvorenim pogonima i tu nismo stali, niti ćemo gradnjom Severne obilaznice i stvaranjem mogućnosti da otvorimo još novu industrijsku zonu. Naravno da ćemo dalje da zapošljavamo, jer nama je cilj rad, stvaranje nove vrednosti i da svaka porodica ima sigurnost da ostane da živi u ovoj zemlji.

Nije mi se ni to svidelo, moram vam reći, što ste se jednoj dami, jer ne pratim toliko tu grupu na internetu, ali sam to videla u medijima, podsmevali kada ste joj rekli onako omalovažavajuće što je zaposlena u jednoj od tih fabrika koju je u Srbiju doveo predsednik Vučić i koja opstaje ovde da radi. Znate, njoj je to sve. Posle nula dinara, posle otpuštanja i posle činjenica da sada ima siguran posao, ona ima čime da prehrani svoju decu, ali takva politika, videli ste i sami na izborima 2023. godine, doživela je potpuni debakl. Vi ste krenuli nekim drugim putem, trasirali ste taj svoj pravac i ono što je, opet kažem, za mene izuzetno pohvalne je što ste shvatili da ne postoji blokaderska politike, jer tamo politike nema, što ste ih vi stavili na blok, što bi ova deca rekla, pa sada vi vidite dalje kako ćete u svom političkom delovanju.

Hvala.

Zahvaljujem.
(Željko Veselinović: Replika.)
Samo da naglasimo, daću vam pravo, spomenula vas je imenom i prezimenom, ali ništa uvredljivo nije bilo.
Dva minuta i to je to.
Molim ovlašćene predstavnike, predsednike poslaničkih grupa da se prijave. Sistem je skoro prazan.
Reč ima narodni poslanik Željko Veselinović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Koristiću dva minuta, ništa uvredljivo i tako dalje.

Možda ste se vi, gospođo Jovanović, nekada borili za radnike, ali ste to radili verovatno onda kada ste bili opozicija, a ja sam neko ko se za radnike bori ceo svoj život, znači, 35 godina, ne zato što ja mrzim svaku vlast ili zato što sam ja, da kažem, neko ko je antiprotivan svemu, nego zato što smatram da sindikat treba da bude protivnik svake vlasti. Dakle, ne neprijatelj, nego protivnik.

Ja ne mogu ništa dobro da kažem za DOS-ovsku vlast, da se razumemo odmah, jer ja nisam tada bio u vlasti. Ja sam tada radio u železari „Smederevo“, kao običan radnik u pogonu Topla valjaonica na postrojenju namotavanja trake.

Ja znam da je tada bilo, da kažem, zatvoreno ko zna koliko preduzeća, ko zna koliko ljudi ostalo bez posla i znam da je polovina tadašnje Vlade, to sam i rekao na prošloj sednici, ušlo kao goli miševi u Vladu, a izašli su kao milioneri, ali ne možemo da kažemo i nisam demagog… Da se razumemo, 2012. godine je bilo 1.800.000 zaposlenih, danas je 2.400.000. Nisam demagog, apsolutno. Međutim, problem se postavlja u tome što to nisu kvalitetni poslovi. O tome smo juče pričali. Ti poslovi su niskobudžetni poslovi, a sada dolazimo u tu situaciju da ti ljudi ostaju bez posla, jer se te niskobudžetne kompanije zatvaraju zato što mi jesmo dostigli platu u evrima koja nije mala, da budemo iskreni, ali ta plata u dinarima ne vredi ništa, jer ljudi ne mogu da prežive.

Dobro je što je Nacionalna služba, to je kolega Jovanov juče govorio, zaposlila neke ljude koji su tamo u Vranju ostali bez posla, ali nije dobro što se oni zapošljavaju u taksiju. Znate, ako ja odem u fabriku da radim, pa hoću da uzmem kredit da kupim stan ili tako nešto, dođem sutradan na kapiju, neko me otpusti i oni kažu – ajde sada idi i vozi taksi. U redu, privremeno, ali to nije rešenje. Mi moramo da radimo na kvalitetu radnih mesta i moramo da menjamo Zakon o radu. Mi smo to predložili i predlagaćemo i dalje.

Hvala.

Hvala.
Sledeći reč ima narodni poslanik Života Starčević.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija smatra da je uloga Regulatornog tela za elektronske medije, u javnosti poznatiji kao REM, jako važno i stoga smatramo i zato smo veoma ozbiljno pratili proces predlaganja kandidata i daćemo svoj doprinos u izboru kandidata za ovo važno regulatorno telo.

Elektronski mediji su danas najuticajniji i najbrojniji oblik medija, dovoljno moćni, kako neko reče, da nevine naprave krivima, krive nevinima.

Razvojem interneta sa početka ovog milenijuma došlo je do eksplozije različitih elektronskih medija, do stvaranja svojevrsne medijske džungle. Tako velika konkurencija dovela je do toga da mediji sve više jure za senzacionalizmom, pritom često ne birajući sredstva, uključujući i kreiranje lažnih vesti i drugih nedozvoljenih tehnika i zloupotreba.

Tako smo mogli videti i pojedine elektronske medije, televizije u prethodnih godinu dana koje su pretvorene u štabove za sprovođenje obojene revolucije u Srbiji, što je nezabeležen primer delovanje neke televizije u svetu.

Zakon o elektronskim medijima jeste taj koji uređuje ovu sferu, ali mora postojati i nezavisno telo koje će imati kontrolnu ulogu. Otuda je REM veoma važan i zato se danas bavimo ovim telom, pre svega kako bismo uredili naš medijski prostor na valjan način.

Pred nama je 18 kandidata koje nam je dostavio Odbor za kulturu i informisanje, koji su predloženi iz devet društvenih oblasti, kako je definisao Zakon o elektronskim medijima. Naravno da je i javnost zainteresovana za izbor REM-a i naravno da su se odmah pojavili oni koji pokušavaju da čitav postupak i sam izbor unapred dezavuišu.

Juče je na televiziji koja je do sada prekršila ama baš svako pravilo koje je mogla da prekrši po Zakonu o elektronskim medijima, koja je u zadnjih godinu dana bila štab obojene revolucije u Srbiji i koja se najviše bavila medijskom opstrukcijom izbora članova REM-a, a to je naravno televizija N1, na toj televiziji videh Radeta Veljanovskog kako kaže da ne očekuje da ćemo dobiti konstruktivan Savet REM-a koji će zaista moći da reši probleme koji su se, kako kaže, nagomilali. Citiram: „Vidim, znajući ljude koji su predloženi, da možemo da imamo sasvim sigurno tri dobra, konstruktivna člana Saveta, možda četiri, a vrlo teško pet. Zašto je to važno? Jer se neke odluke donose dvotrećinskom većinom sa šest glasova“, kaže Rade Veljanovski.

Naravno znamo Radeta Veljanovskog i znamo zašto on unapred nema nikakvo očekivanje od izbora novog Saveta REM-a. Prvo zato što ne može da prežali da lično nije član Saveta REM-a, jer je Rade uvek imao taj merak, a drugo jer bi voleo da REM ne bude nezavistan, već naprotiv da bude skrojen po njegovim merama i da svaka glava REM-a ima istu frizuru kao Rade Veljanovski.

Sada bih malo analizirao tu kratku, ali sadržajnu izjavu Radeta Veljanovskog zato što kroz tu njegovu izjavu možemo videti želju onih, ako ništa više, makar podržavaju obojenu revoluciju u Srbiji.

Na početku odmah kaže da vidi tri dobra kandidata. Naravno da znamo da su Radetu najbolji Antonela Riha i Rodoljub Šabić, a trećeg nije mogao da izbegne iz kolegijalnih razloga, a iz ideoloških bi ga verovatno izbegao.

Da vidimo ko je Rodoljub Šabić? Advokat i bivši Poverenik za informacije od javnog značaja, čovek koji je i te kako pumpao obojenu revoluciju poslednjih godinu dana. On je na TV štabu obojene revolucije širio paniku o navodnoj upotrebi zvučnog topa. On je jedan od onih o kojima sam pričao kada sam govorio o ne postupanju Tužilaštva na prethodnom zasedanju, odnosno po prethodnoj tački dnevnog reda pre neki dan. On je 24. oktobra izjavio, citiram, da institucije na neki način ćute uprkos činjenici da su upotrebu neke vrste oružja potvrdile i nevladine organizacije i ispitano 150 ljudi.

U istom tom štabu obojene revolucije TV N1, sa osvedočenim srbomrzcem Naimom Leo Beširijem, on je pozivao na novi 5. oktobar i rekao, citiram: „Mi smo, dakle, u situaciji koja je takva kakva je, ona nije ni slučajno dobra i može, ako ne dođe do raspleta u pozitivnom smislu, da eskalira i u krajnje neprijatno, čak i tragično, jednostavno ostaje mi da se nadam da vlast to razume, dakle batina ima dva kraja“. To su reči onog ko pledira da bude član REM-a.

Rodoljub Šarić nije kandidat samo za REM, on je već član Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu, poznati RERI, koji je, prema podacima koje je sam RERI objavio na svoj sajtu, 2023. godine prihodovao 631.932 evra, dok je godinu dana ranije inkasirao 413.316 evra. Znači, za dve godine milion evra. Donatori su američki USAID, britanska ambasada u Beogradu, Rokfeler fondacija, Vlada Holandije, kao i niz domaćih nevladinih organizacija poput Fondacije za otvoreno društvo, poput CRTE i organizacije „EU za tebe“.

Slične i još gore stvari dotični je postavljao na omiljenoj platformi „H“. Recimo 2012. godine na godišnjicu hrvatske „Oluje“ on postavlja tvit, slušajte – vazduh trepti kao da nebo gori, sprema se oluja. To je postavio kandidat za člana REM-a 2012. godine na godišnjicu, na dan obeležavanja godišnjice „Oluje“. Ili kada je 2019. godine od svog samosaplitanja pokušao da napravi slučaj politički motivisanog napada. Na njegovu žalost nadzorne kamere su otkrile da se čovek, buljeći u mobilni telefon, ne gledajući kuda ide, sapleo, pao i posekao po licu.

Antonela Riha, novinarka sa višedecenijskim iskustvom rada, nažalost, uglavnom protiv interesa Srbije, aktivno podržava obojenu revoluciju, ideološki se potpuno uklapa u matricu Dinka Gruhonjića i Jove Bakića, napada patrijarha Porfirija koga naziva administratorom SPC, pokušavajući da izmisli nekakav raskol u Svetom Sinodu SPC i u crkvi uopšte. Takođe, smatra da je u Srebrenici počinjen genocid i ona postavlja svašta na društvenoj mreži „H“, ali moram priznati da nema taj udvorički manir prema blokaderima kakav ima Rodoljub Šabić, ni približno sličan, čak se i ne libi da uputi i po koju kritiku blokaderima.

Antonela Riha je izjavila da je profesionalni motiv zato što je pristala na kandidaturu to što je više decenija svedok pritiska na medije. Citiram: „Danas mi se čini da su mediji u gorem položaju, imamo zakone koji su pisani po evropskim standardima, ali se ne poštuju“ i kaže: „upravo je proces izbora za Savet REM pokazao kako se zakoni ne poštuju“. Ipak joj ne smeta da i po tom njoj nezakonitom izboru bude kandidat. Nije to licemerno, ne. Sada mi moramo kao u onoj priči o magarcu i zmiji da izaberemo jedno od ovo dvoje. To su ti dobri kandidati po Radetu Veljanovskom.

Dodaje još Rade da su oni i konstruktivni. Postavlja se opravdano pitanje – šta je po Radetu konstruktivni član REM-a? Podrazumeva se da su to oni kandidati po uzusima opozicije, Picule, Bartulice, Šidera, Šenaha. Oni kandidati koji su svoji, koji su okrenuti struci, oni nisu konstruktivni.

Kaže Rade da može videti i četvrtog, teško petog člana, ali je važno da bude šest tih konstruktivnih, jer se neke odluke u Savetu REM-a donose dvotrećinskom većinom. Tu dolazimo do srca i duše Radeta Veljanovskog. Znate za koju odluku je potrebna dvotrećinska većina u Savetu za elektronske medije, odnosno REM-u. Savet regulatornog tela za elektronske medije – REM donosi dvotrećinskom većinom, šest od devet članova, odluke koje se tiču izbora članova upravnih odbora javnih servisa, što znači RTS i RTV.

Ova specifična kvalifikovana većina je prema Zakonu o elektronskim medijima je potrebna za najvažnije odluke koje se tiču funkcionisanja javnih servisa u Srbiji, a za ostalo je potrebna prosta većina od prisutnih. To je ono što muči Radetovu dušu i to pokazuje kako javne medijske servise zamišljaju opozicija i blokaderi i zato su danima blokirali rad RTS-a. Znate zašto? Njima ne treba slobodan javni servis. Njima treba lojalan javni servis.

Građani znaju da se nama na vlasti baš i ne sviđa kako izveštava RTS i kako funkcioniše, ali nismo preko REM-a uticali ni na uređivačku politiku, niti na kadrovsku politiku. Danas RTS svakako nije Vučićev RTS, jer da jeste ne bi urednik RTS-a Ivan Plavšić javno poželeo svima iz vlasti da im deca umru od raka i nazvao stokom neprosvećenom, ali Radetovom RTS-u, takvi bi bili u njegovom RTS-u, takvi bi bili svi urednici i novinari RTS-a. Jednoumlje bez pogovora. Svi bi morali da nose na glavama frizure Radeta Veljanovskog, Antonele Rihe i Rodoljuba Šabića. Vlada Severne Koreje je propisala 15 različitih frizura za muškarce i žene, a oni nam ovde serviraju da možemo imati svega nekoliko.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, Poslanička grupa Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija uvek se ponašala tako što je uvažavala pre svega Ustav, zakone i pravila koja uređuju sistem. Pod tim pravilima mi treba da izaberemo devet predstavnika iz svake društvene sfere po jednog.

Znate šta, sloboda izbora ne znači uvek i izbor koji voliš. Ona ponekad podrazumeva da moraš da se odlučiš i na izbor koji prezireš. Zato će naša poslanička grupa glasati za one za koje smatra da svojim radom, ugledom i zaslužili da budu kandidati za članove REM-a, ali ćemo poštujući pravila, poštujući zakon, glasati za one za koje ne mislimo da su samostalni i nepristrasni. Na kraju krajeva, sve je to demokratija. Hvala vam.