Dame i gospodo, nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da na sednici prisustvuje 86 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 114 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Nastavljamo pretres u pojedinostima – PREDLOGU ZAKONA O POSEBNIM POSTUPCIMA RADI REALIZACIJE PROJEKTA REVITALIZACIJE I RAZVOJA LOKACIJE U BEOGRADU IZMEĐU ULICA KNEZA MILOŠA, MASARIKOVE, BIRČANINOVE I RESAVSKE.
Juče smo stali na članu 3. amandman.
Gospodin, potpredsednik Jovan Janjić ima reč.
Izvolite.

Hvala poštovana koleginice.

Juče smo jasno rekli da je naša poslanička grupa izrazito protiv podnetog Predloga zakona o posebnim postupcima radi realizacije Projekta revitalizacije i razvoja lokacije u Beogradu između ulica Kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske, zato što je on neustavan, ali i iz moralnih razloga.

Samim tim, smo i protiv člana o kojem sada govorimo u kontekstu podnetih amandmana na njega.

I u ovom trećem članu vidimo licemerje, najavljuje se da će se na ovoj lokaciji, između ostalog, izgradi memorijal, spomen obeležje. Ceo ovaj prostor trebalo bi da bude memorijal, sa autentičnim svedočanstvima o njegovoj prošlosti, o tome kako se na ovom mestu ispisivala srpska istorija, kako su ovde kovani planovi o odbrani zemlje, naroda i države, o slobodi, ali i kako se ovde zbog tih težnji stradalo i ginulo, pogotovo u naše doba za vreme NATO agresije.

Licemerno je da se u sklopu tuđeg zdanja smešta spomen obeležje o stradanju naroda, od kojih se ta lokacija nakon izvršene agresije na njoj, uzima i ustupa onima koji su tu bacali svoje smrtonosne bombe, da bi porazili taj narod i oduzeli deo njegove države, naravno, mislim na Kosovo i Metohiju.

Može li u takvom ambijentu, tom okruženju to spomen obeležje predočiti svo stradanje svu muku i bol našeg naroda od države iz koje dolazi investitor koji bi tu da gradi objekte za raskošan život? Mogu li se tu sliti krv i suze prolivenih pod NATO agresijom ili bar na odgovarajući način sa izrazima empatije predočiti? Nisam siguran, pogotovo nisam siguran da takav memorijal priliči takvom ambijentu stvaranom iz nekih drugih pobuda.

Ako je borba naše Vojske, našeg naroda iz 1999. godine bila primer junačke i časne borbe za slobodu, teritorijalni integritet zemlje, suverenitet narodno i nacionalno dostojanstvo, a jesu sve to bili, ovaj čin rušenja zdanja i predaja lokacije odakle se komandno vodila borba za naše nacionalne i opšte ljudske vrednosti, ostaće primer beščašća učinjenog u ime tog istog slobodarskog naroda, ali ne sa odobrenjem naroda.

Parlament bi trebalo da bude primer lepe i odgovorne reči, ali nažalost, i rasprava o Predlogu zakona, o kojem danas ovde raspravljamo, pokazuje da nije tako. Iznose se neistine i zamenjuju teze, samo da bi se izdejstvovalo ono što je neko sa nekim iza kulisa dogovorio. Podmeće se da kako oni koji se protive tom Predlogu zakona žele da se zadrže ratne ruševine.

Nije pitanje da li treba ili ne treba da se saniraju ratna razaranja ili da se na istom mestu podignu nova zdanja, već je pitanje zašto se to ne čini pod okriljem matične srpske države u njenoj svojini tu u središtu vladinih institucija?

Još 2003. godine, od naše države utvrđena je mogućnost obnove Generalštaba i Ministarstva odbrane. Potreba i mogućnost za tim postoje, nužna je samo odlučnost države. Nigde u svetu nema takvog rešenja da se lokacija u središtu vladinih institucija nekome ko dolazi pod okriljem neke druge inostrane vlade. Na svakoj državi nadasve jeste da brine o nacionalnoj bezbednosti na svojoj teritoriji. Hvala.

Hvala vama.
Na isti amandman, gospodin Slobodan Petrović.

Koristim pravo na repliku od juče, koju vam je gospođa Brnabić ostavila u amanet.

Izvinjavam se. Pravo na repliku.
Izvolite.

Juče smo slušali laži Ane Brnabić i Milenka Jovanova o tome kako su svi, ponavljam, svi bivši radnici zatvorene fabrike „Kentaur“ u Vranju dobili drugi posao.

Prazne tanjire dece bivših radnika „Kentaura“ i radnika drugih fabrika zatvorenih na jugu Srbije neće napuniti prazne priče Ane Brnabić i Milenka Jovanova.

Radnici koji su u „Kentauru“ proizvodili profesionalnu radnu odeću dostavili ste spisak poslodavaca koji traže radnike, između ostalog, i u noćnim barovima i u automehaničarskim radnjama. Onda nam ovde mažete oči kako ste svima odmah našli drugi posao koji je čak i bolje plaćen od prethodnog.

Ne bi me začudilo da Ana Brnabić počne da priča kako je i onaj Vučićev investitor, koji je još pre dve godine obećao da će otvoriti fabriku u Vranju, da je fabrika već otvorena i da upošljava hiljadu i 500 ljudi, nego zla opozicija namerno to neće da prizna samo da bi nervirala predsednika.

Pored obećanja vas iz SNS, čak i priča barona Minhauzena o jahanju topovskog đuleta deluje istinito. Hvala.

Po istom amandmanu, gospodin Dragan Nikolić.
Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pogotovo građani grada Vranja, juče, a i odmah nakon što je jedna firma „Kentaur“ iz Vranja na jedan bestijalan, nepošten i hajdučki način napustila Vranje, otpustila 249 radnika, odmah su uzleteli politički lešinari, naslađujući se time što su ovi ljudi izgubili posao.

Nakon toga je „Soul pro“ koji je zapošljavao 62 Vranjanca takođe napustio Vranje, zatvorio svoje pogone, a sve iz jednog razloga, jer smo mi povećali minimalni lični dohodak, odnosno tzv. minimalac, što se njima nije isplatilo. Takođe su i oni na jedan nekorektan način to uradili.

Neki dan smo slušali od jednog poslanika iz Niša, koji je sladostrasno iznosio brojke ljudi koji su ostali bez posla. Nakon toga smo sreli u Vranju jednog narodnog poslanika iz Leskovca koji je takođe dolepršao u Vranje da se naslađuje nesrećom i gubitkom posla ovih ljudi, uzimao intervjue od onih koji su zaista pogođeni time šta se tamo u Vranju dogodilo, da bi vrhunac bio da jedan narodni poslanik iz Vranja takođe na tom istom fonu političkog lešinarenja sve što je loše i sve što se loše desi u Srbiji to je valjda za njih dobro, a to je minus za vladajuću stranku.

Pošto neće biti tako, a ja sam iz Vranja, ovako stoje stvari – odmah je gradsko rukovodstvo na čelu sa gradonačelnikom dr Slobodanom Milenkovićem prontno reagovalo, obratilo se Ministarstvu privrede i već 29. oktobra, dakle, za dva dana nakon ovih događaja, je došla ministarka Adrijana Mesarović u Vranje, sastala se sa svim predstavnicima radnika koji su izgubili posao, sastala se sa svima koji imaju firme u Vranju i koji su spremni da zbrinu ove ljude.

Da bismo danas u Vranju imali predstavnike Nacionalne službe za zapošljavanje republičkog nivoa tako da svi radnici koji su izgubili posao, dakle iz „Kentaura“ 249, „Soul pro“ 62, će biti zbrinuti. Niko neće biti zbrinut i zapošljen tamo gde ne želi. Nikome neće biti ponuđeno i ako ne prihvati da bude nateran da uzme to radno mesto, da se tamo zaposli, nego će se naći alternativa tom njihovom zapošljavanju.

Tako da je sve ovo služilo, kao što i služi za ovih godinu dana, da se svaka nesreća koristi na jedan ružan, bestijalan, bezobrazan, ciničan način. Liju krokodilske suze oni koji se raduju što su ljudi izgubili posao.

Ljudi su srećni, iz opozicije, kad god se nešto desi. Postali su jedna nekrofilska opozicija koja na sve moguće načine priželjkuje što crnji scenario u celoj Srbiji, a evo to se desilo i u Vranju.

Što se tiče ovoga o čemu raspravljamo, a to je leks specijalis vezano za Generalštab, ista ovakva halabuka je bila 2014. godine. Isto se ovako branio onaj prostor tamo, zmijarnik, oni brodovi koji su se raspadali, one kućice koje su služile za smeštaj narkomana i sada kada vidimo da je tamo najvelepniji deo, najlepši deo Beograda, a to je Beograd na vodi, vidimo sve te poslanike koji su tada kukali. Tamo su kupili stanove, tamo su kupili lokale, tamo ih možete videti svaki dan.

Iskreno, i tada sam glasao za taj leks specijalis slušajući kanonadu njihovih laži, nadajući se da će to doprineti razvoju Srbije. To jeste doprinelo razvoju Beograda, jeste doprinelo razvoju Srbije, kao što će i ovaj kamenolom, da ga tako nazovem. Jer, zgrada Generalštaba jeste jedna ruševina koji su genijalci iz Vlade Republike Srbije 2005. godine zaštitili tako što su rekli da je kulturno dobro. Dakle, šest godina nakon što je urušena, nakon što je uništena njena statika, nakon onoga što se zna da je nemoguće da se obnovi i rekonstruiše zato što taj kamen od koga je ona napravljena se više ne proizvodi od 1971. godine. Znači, nešto što je nemoguće obnoviti mora biti srušeno. Beograd će na taj način dobiti jedan hotel koji je prestižan, jedan hotel koji će privući strane turiste sa dubokim džepom koji će ovde doneti, puniti budžet, ali to je opet problem ove opozicije jer kad god se nešto dobro radi to nije dobro za njih. Sve je to obrnuta proporcija – što je bolje Srbiji to je gore za opoziciju.

Zato stranka na vlasti, odnosno sve stranke na vlasti, čitava koalicija, će učiniti da se izglasa ovaj zakon u danu za glasanje. Mi ćemo usvojiti, ja ću sa dve ruke da glasam za ovaj zakon, za ovaj leks specijalis, jer tako sam glasao i za zakon o Beogradu na vodi, tako ću učiniti i sada.

Gospodo iz opozicije, teško da ćete vi, ovakvi kakvi jeste, u ovakvom sastavu da zaustavite Srbiju. Možete primenjivati sve moguće metode. Sve ste primenili, došli smo i do toga da ste pucali ovde, odnosno da su vaši ljudi, koje ste vi podjarivali, koje ste vi potpaljivali, terali na nesreću. I dalje to činite, nećete Srbiju zaustaviti.

Živela Srbija!

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici grupe „Mi – Snaga naroda“.
U sistemu je gospodin Branko Lukić.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Dobar dan i kolegama poslanicima i građanima Srbije. Krenuću otprilike od kraja jučerašnjeg dana kada je kolega Jovanov rekao, parafraziraću, nisam uspeo možda sve da uhvatim tačno. Kaže – nismo čuli ništa vredno što bi nas potaklo da povučemo ili promenimo zakon.

Sa strane opozicije juče ceo dan su u stvari stizala upozorenja da je ono što se radi protivzakonito pošto se radi o zaštićenom kulturnom dobru. Ako protivzakonitost kolegi Jovanovu koji je moj dupli kolega, i poslanik i pravnik, nije dovoljno, onda ne znam šta bi bilo dovoljno da se ovaj zakon ne prihvati.

Zgrada Generalštaba u ulici Kneza Miloša u Beogradu predstavlja nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, što je utvrđenom i aktom nadležne ustanove za zaštitu spomenika kulture. Ovaj kompleks ima višestruku vrednost. Govorili smo o arhitektonskoj, ali pre svega istorijsku kulturološku i simboličku vrednost. Dakle, pre svega simbolička vrednost koja, kao što su i predstavnici pozicije govorili da je simbol otpora ovog naroda. Zašto mi da rušimo simbol otpora ovog naroda, simbol stradanja tokom NATO agresije 1999. godine?

Uključivanje ovog objekta u Predlog zakona u kontekstu revitalizacije urbanih celina bez jasnog naglašavanja njegovog statusa kao zaštićenog kulturnog dobra stvara mogućnost da se komercijalno interpretira termin revitalizacija. Takav pristup bi bio u suprotnosti sa Zakonom o kulturnim dobrima, Zakonom o planiranju i izgradnji i Ustavom Republike Srbije koji obavezuje državne organe da štitite kulturno nasleđe i čuvaju javni interes u oblasti kulture i urbanog razvoja.

S obzirom na navedeno, uključivanje Generalštaba u zakonski okvir koji omogućava intervencije komercijalnog karaktera predstavljalo bi neprihvatljivo zanemarivanje pravne zaštite, kao i moralnu i simboličku neosetljivost prema nacionalnoj istoriji. Očuvanje ovog prostora u njegovom postojećem statusu jeste pitanje kulturnog dostojanstva države, javnog interesa i istorijske odgovornosti.

Čuli smo i od gospodina Jovanova da je moguća rekonstrukcija, samo bi mnogo koštala. Dakle, rušenje je brisanje sećanja ovog naroda. Zato, slušali smo izlaganje dr Biljane Đorđević koja je davala pregled, kako pravni, tako istorijski i konstrukcioni pregled ovog problema. Trebalo bi dobro da se ponovo pogleda i presluša njeno izlaganje.

Kolega Dragan Nikolić danas kaže, upravo je rekao da tu treba da nikne hotel. Dake, to nije ništa nepoznato. Od kolege Jovanova smo čuli da on ne zna šta tu treba da bude izgrađeno. Zna se šta će tu da bude izgrađeno i to je ono što je i izazvalo proteste građana Srbije. Znamo da su za to vezani masovni protesti u ovoj državi.

Dakle, vlast ne želi smirenje, želi dalje zaoštravanje situacije i odnosa u ovoj državi, nepotrebno. Smatramo da tenzije treba da se smiruju, a ne dodatno da se zaoštravaju.

Zbog toga, predlažemo da se iz teksta zakona izbriše bilo kakvo pominjanje ili obuhvatanje objekta Generalštaba, kako bi se sprečilo narušavanje njegovog integriteta i obezbedila puna primena važećih propisa o zaštiti kulturnih dobara. Hvala vam.