Gospodine Boškoviću, po ovom amandmanu hoćete? Vidim vas u sistemu.
Po ovom amandmanu, jel tako, izvolite.

Evo, mi gospodo slušamo već tri dana, moje kolege iz opozicije i moja malenkost i pokušavamo da vam objasnimo ulogu i značaj Generalštaba. Prvo smo probali to kulturološki, da vam objasnimo, šta znači spomenik kulture i kada se on jednom donese, svejedno je da li je bio zdrav ili je bio porušen, to se jako teško menja. Zatim, smo pokušali istorijski da vam to objasnimo, da shvatite da imate Generalštab iz 1937. godine, da shvatite da imate tu zgradu 7. puka, da shvatite da je tu Ministarstvo spoljnih poslova, nije uspelo. Onda smo arhitektonski pokušali da vam objasnimo šta znači moderna i post moderna, da vam objasnimo da su samo dve zgrade bile na izložbi u NJujorku, a to je Muzej savremene umetnosti sa Ušća i zgrada Generalštaba, a onda smo pokušali da vam objasnimo šta znači taj ceo kompleks još od Miloša Obrenovića, ni to nije uspelo.

Sada vam postavljam jedno najozbiljnije pitanje, da li ste svesni, dobro me slušajte, šta se tu ispod nalazi? Niste, jer da jeste, znali bi da se najviše čvorište svih veza nalazi upravo ispod Generalštaba, da je jedna sonda Amerikancima, bi bila dovoljna i da bolje onda da Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo odbrane, preselite u taj vaš hotel, nego da ovo uradite. Imate ljude, vašeg načelnika VBA, Đuru Jovanića, nek vam on objasni, imate načelnika BIA, Orlića, kome je otac takođe pukovnik i on zna šta se dole nalazi. General Kovač je probao da vam objasni, ne pomaže, i ljudi, shvatite da ćete odgovarati za veleizdaju. Hvala.

Gospodine Jovanov, izvolite.

Toliko su važne komunikacije tu da su NATO-u dali da tu ima kancelariju, da kontroliše i Generalštab i ono ispod Generalštaba. To je veleizdaja.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Predlagač želi reč, izvolite.

Zahvaljujem, dame i gospodo narodni poslanici, kada Ponoš nije odgovarao za veleizdaju, ja stvarno ne znam ko treba da odgovara.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je bilo dirljivo da gledam kako navodni antikomunisti brane komunističke simbole. Ja to tako mislim, a vi možete da mislite o meni šta god hoćete i to je vaša stvar.

Ja ću probati da to i dokažem ako mi ova komunjara to dozvoli.

(Petar Bošković: Komunjara, sram te bilo.)

Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, a šta vi ste se prepoznali, molim smirite ovog čoveka i vratite mi to vreme koje je on meni oduzeo svojim urlanjem.

Dame i gospodo, ja ću probati da to i dokažem. Gledajte sada ovako, da li je to komunistički simbol? Za mene je komunizam bio mašina za rastrebljavanje Srba, i to mogu da dokažem.

Dakle, komunisti su jednu demokratsku Kraljevinu Jugoslaviju razorili. Krenuli su od 1928. godine iz Drezdena, pa su sa Mošom Pijadom, pa je Moša Pijade sa onim ustašom potpisao 1935. godine, pa ste 1941. godine digli ustanak Srba…

(PREDSEDAVAJUĆA: Kolege, ne dobacujte. Imaćete svi vremena. Pustite čoveka da kaže šta ima.)

Dobro, hoćete dopustiti da govorim, šta sad znači ovo?

Dakle, to su činjenice. Još nešto. Komunisti, gospodo i drugovi komunisti, vi ste naručivali bombardovanje Srbije i Crne Gore, to su činjenice. Dakle, vi ste osudili Boga, to su činjenice. Vi ste ubili Petra Bojovića 1945. godine, čuvenog ratnika, čoveka koji je školovan u Kraljevskoj vojnoj akademiji koju ste srušili 1949. godine, da bi napravili ovo ruglo. To je bio nekada pre rata Dom srpskih oficira, vojvoda, itd. Vojvode Mišića, vojvode Putnika, vojvode Bojovića, to je bio dom i za čoveka koji se zvao František Zah, koji je tvorac na određen način srpskog Načertanija Garašanina, itd.

Čiji je to dom posle bio? Gotovine, Tuđmana, Špegelja, jel tako? Bobetka, Antona Tusa, da ne nabrajam sva ta komunistička, ustaška imena koja su učestvovala u razaranju Jugoslavije. Bombardovali ste, naručivali ste bombardovanje, od 20. oktobra je 15 puta bombardovan Niš, do 1945. godine Beograd, čini mi se 11 puta, itd. To su naručivali komunisti, to je simbol komunizma.

Još nešto. Da se vratim na ekonomiju.

Za održavanje te gomile kamenja bi nam trebalo desetine miliona evra godišnje. Investicija, pa ja se radujem tom hotelu, u 1.500 stambenih jedinica i 155 soba ta investicija 600 miliona evra, to diže BDP, to zapošljava ljude, to diže godišnje BDP od turizma, itd. Između investicija od 500 i 600 miliona i vaše gomile kamenja, ja žrtvujem gomilu kamenja zbog Srbije. Živela Srbija!

Gospodine Janjiću, vi po ovom amandmanu?
Po sledećem. Dobro, hvala.
(Stefan Janjić: Pomenuti smo.)
Vas lično?
(Stefan Janjić: Spomenuo je šefa poslaničke grupe.)
Da li ste vi ovlašćeni?
Jeste. Dobro. Evo, odmah ispravljam.
Reč ima narodni poslanik Stefan Janjić.
Izvolite.

Hvala.

Ja ću samo da se nadovežem na moj prvi govor i da samo dodam – Srbijo, izvini što postoji Marijan Rističević i izvini što je u Narodnoj skupštini.

Sad ćemo da vidimo, da se prisetimo ranijih radova ovog gospodina preko puta.

Vidite ovu sliku, gledajte ovo. Vidite gde su njemu, zapravo, Marijane, gde su tebi ruke? Šta je ovo? Šta će tebi ruke u pantalonama? Šta ti radiš? Ovo je njegova slika, gospodo dok je bio u jednom rijalitiju, gde naravno i pripada, i taj rijaliti se naravno zove „Farma“, to je čovek zaslužio da bude tamo, a to je čovek koji, gledajte ovo, monstruozno – Marijan Rističević silovao i tukao bivšu ženu. Jao, strašno. O čemu vi Marjane pričate? Izvinjavam se što ti persiram. O čemu ti pričaš čoveče? Hajde vrati se u „Farmu“ i nemoj više da spominješ ove poštene ljude sa ove strane. Kako te nije sramota? Hajde, tamo.

Za ovo se izriče opomena gospodine Janjiću.
Prvo, nije dozvoljeno. Samo malo. Ja vam neću izreći opomenu. Ja vas samo upozoravam, ne možete da se obraćate lično.
(Stefan Janjić: Dobacuje sa mesta.)
Ne. Poslovnik kaže da ne može.
S toga, molim vas, zaista se maksimalno trudim, jer vas ima malo da izbalansiramo. Kod vas, u pravu je Jovanov što me kritikuje, i zaista vam dajem maksimalan prostor, ali ko Boga vas molim samo birajte reči. Dajte, borite se politikama. Nema potrebe da idemo ispod tog civilizacijskog nivoa.
Hoćete da se razlikujete, pokažite to. I molim vas to važi za sve. Zaista mislim da je bespotrebno da se opominjemo, udaljavamo iz sale. Sve može da se kaže na milion drugih načina.
Reč ima Marijan Rističević, pravo na repliku.

Zahvaljujem.

Ne može vas svako uvrediti. Ne može neko biti dostojan da na njega obratim pažnju, ali Bože moj, pošto sam prozvan da ja i sad živim na farmi. Živim u selu Novi Karlovci i ja sam bio u TV projektu koji je otprilike s pram mog zanimanja bio zanimljiv.

Ja sam u tom projektu bio sa Evom Ras, recimo, kad je Aca Ilić na „Farmi“ na tom TV projektu, onamo, ovamo iza brda, ona recituje ja se smrznem, od tebe ništa slično nisam čuo.

Još nešto, pošto živim i sada na farmi, shvataš, kao neko ko je podneo žrtve u poslednjim građanskim ratovima koji su predvodili baš upravo ti komunisti koji su bežali i nisu hteli da brane ni Golubić. Meni je poginulo četiri, pet članova bliže familije. Toliko o tome kako sam ja neki izdajnik, itd.

Da vam objasnim na farmi praktično.

(Petar Bošković: On vređa nas.)

Nemojte me opet prekidati i nemojte dobacivati.

Kada dođete kući i kada krenete da upalite svetlo ili možda da priključite telefon, treba da se zamislite, možda sam taj deo struje napravio ja, proizveo ja. Kada dođete i otvorite frižider koji je uključen na struju treba da znate da ste možda taj komad mesa koji ste uzeli možda sam ja proizveo ja na farmi. Kada uzmete čašu mleka treba da razmislite možda sam ja proizveo to. Kada uzmete neku šljivu, voćku ili rakiju, možda zamislite da sam proizveo to ja.

Tačnije, sigurno, ja to proizvodim na farmi, a šta vi proizvodite sem gomile gluposti i šta vaš lider, sem što je poznat po onoj izdaji, po čemu je on poznat, šta je on proizveo? Proizveo je puštanje 550.000 ljudi i uništenje vojske, 30.000 vojnika, pretopio tenkove, itd.