Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, hajmo sad da nastavimo rad Treće sednice Drugog redovnog zasedanja.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, sednici prisustvuju 92 narodna poslanika.
Molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice, da vidimo koliko nas je sada. Hvala.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 130 narodnih poslanika, tako da imamo uslove za rad.
Nastavljamo zajednički načelni i jedinstveni pretres.
Reč ima Bojan Torbica. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, uvaženi ministri, poštovane kolege narodni poslanici, poslanička grupa Zdrava Srbija – Pokret socijalista će, uz ostale predložene zakone, podržati Zakon o budžetu za 2026. godinu, jer se kroz njegov predlog nastavlja sprovođenje politike privrednog i ekonomskog rasta i razvoja Srbije, kao i kontinuiranog poboljšanja životnog standarda građana.

Predloženi budžet za 2026. godinu predstavlja temelj za nastavak snažnog investicionog ciklusa usmerenog na dalji razvoj saobraćajne, komunalne i energetske infrastrukture. Za pohvalu je činjenica da su planirane značajne investicije, u auto-puteve, železničke koridore, gasovode i elektroenergetske sisteme, što će dugoročno doprineti bržem i ravnomernijem razvoju svih regiona zemlje.

Ono što je izuzetno bitno jeste činjenica da budžet zadržava kontinuitet ulaganja u privredu, čime se podstiče jačanje domaće industrije, rast izvoza i otvaranje novih radnih mesta. Takođe se nastavlja podrška poljoprivredi, pre svega kroz subvencionisanje, tj. podsticanje poljoprivredne proizvodnje, što bi trebalo pozitivno da utiče na dalji razvoj poljoprivrede, tj. na povećanje poljoprivredne proizvodnje.

Budžetom je predviđeno i povećanje plata u javnom sektoru, što je važna mera za poboljšanje standarda zaposlenih u školama, zdravstvenim ustanovama, Vojsci, policiji i državnoj upravi. Uz zarade, 2026. godine će biti povećane i penzije, čime će i ova republička Vlada nastaviti politiku zaštite i unapređenja životnog standarda starije populacije.

Ne mogu a da ne primetim da su socijalna davanja veća nego ikada ranije, kao i da se kod rad ministarstva jasno vidi posvećenost rešavanju svih ovih pitanja, a naročito briga o onima kojima je pomoć najpotrebnija, deci, starim osobama, osobama sa invaliditetom i ekonomski ugroženim građanima.

Ovom prilikom želim da pohvalim segment budžeta koji se odnosi na mlade, što predstavlja investiciju u budućnost zemlje. Finansijskom podrškom samofinansirajućim studentima kroz subvencionisanje školarina, značajno se smanjuje finansijski teret porodica i omogućava lakši pristup obrazovanju. Kada se tome doda i činjenica da će i tokom 2026. godine biti nastavljena finansijska pomoć mladima za rešavanje stambenog pitanja, to je značajna mera za poboljšanje kvaliteta života mladih u Srbiji.

Ono što je izuzetno bitno jeste činjenica da Predlog budžeta jasno ukazuje na to da je budžet planiran da bude fiskalno održiv, uz očuvanje makroekonomske stabilnosti i niske stope javnog duga. Ništa manje bitno i da je finansijska politika i dalje zasnovana na balansiranom odnosu između razvojnih ulaganja i odgovornog upravljanja javnim finansijama. Tako da slobodno možemo konstatovati da je budžet za 2026. godinu razvojno orijentisan, da podržava dalje ekonomsko jačanje Srbije i da postavlja temelje za brži napredak u godinama koje dolaze, pa je sasvim logična podrška koju će naša poslanička grupa dati Predlogu budžeta.

Momenat u kome usvajamo ovaj budžet je izuzetno težak i komplikovan za naše građane i državu Srbiju, koja je ucenjena i sankcionisana zbog svoje političke doslednosti zbog odbijanja da se u ova smutna vremena odrekne svojih dokazanih prijatelja i saveznika, kao i svoje političke i vojne neutralnosti.

Zbog svega toga Srbija se našla u situaciji da se zbog ozbiljnih političkih pritisaka i sankcija Naftnoj industriji Srbije nalazi na ivici ozbiljne energetske krize. Sankcije protiv NIS-a, uprkos izjavama Vašingtona, ne pogađaju Rusiju, već Srbiju. Rusija može sutra da ostane bez NIS-a i to uopšte neće uticati na njenu ekonomiju, ali ako NIS prestane da radi, a to prema izjavama predsednika Vučića po najgorem scenariju je moguće za četiri do pet dana, to će negativno uticati na celokupnu našu ekonomiju.

Dakle, svima mora biti jasno da su ovo sankcije isključivo protiv Srbije i to je kazna Srbiji i njenim građanima zato što nismo uveli sankcije Rusiji i zato što odbijamo da budemo deo zapadnog antiruskog fronta i histerije.

Drugi cilj sankcija je da se posvađamo i postanemo neprijatelj Rusima. Žalosno je što SAD od Srbije ne traže prijateljstvo koje su kroz istoriju često imale, već traže da postanemo neprijatelj Rusije, a činjenica da je Srbija, predvođena Aleksandrom Vučićem, jedina država u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji za njih je neoprostiva. Zbog toga žele da sankcijama kazne Srbiju i da nas nateraju da se oduzimanjem NIS-a posvađamo sa Rusijom. To bi Rusiji nanelo političku i psihološku štetu, a nas bi udaljilo od dokazanog prijatelja i saveznika, pa kada sutra ponovo na red dođe neka rezolucija o Kosovu, kada krenu da ukinu Republiku Srpsku ili se vrati rezolucija o Srebrenici, gde se traži da se upiše da su Srbi genocidan narod, da treba da platimo ratnu štetu Hrvatskoj i Bosni, kada se okrenemo oko sebe, shvatićemo da više nemamo nijednog prijatelja i saveznika.

Zato više od svega želim da vas zamolim za jednu stvar, a to je da koliko god se do kraja bude rešavalo pitanje NIS-a, ono se mora rešiti zajedno i u dogovoru sa Ruskom Federacijom, nikako drugačije. Ne govorim ovo bez razloga. Uz svo poštovanje za predsednika Aleksandra Vučića, koji stvarno poslednjih meseci više nego ikada se lavovski bori i kontaktira sa svim stranama kako bi obezbedio energetsku stabilnost i sigurnost zemlje, ipak ne mogu da ne konstatujem nekoliko stvari vezanih za neke druge funkcionere.

Prosto mi je neshvatljivo da ministarka energetike tokom ovih godinu dana mandata, gledajući značaj gasnog aranžmana sa Rusijom za državu Srbiju, a naročito njene građane, gledajući na problem vezan za sankcije prvo najavljene, a potom i uvedene NIS-u, gledajući na priču o tome kako će da se kao prioritet razmatra izgradnja malih modularnih nuklearnih reaktora, a kao dugoročno rešenje izgradnja velikih nuklearnih elektrana, nije bar jednom otišla u zvaničnu posetu Ruskoj Federaciji i nije se bar jednom sastala sa ruskim ministrom energetike. Neshvatljivo i porazno, ali istinito.

Pitanje koje sam pre više od mesec dana postavio ministarki i na koje još uvek nisam dobio odgovor, a koje je glasilo – gde su bili predstavnici Ministarstva na jednom od najznačajnijih međunarodnih skupova u oblasti energetike „Ruskoj energetskoj nedelji“, koje je okupilo predstavnike više od sto država, 15 lidera različitih zemalja sveta, na stotine ministara i drugih visokih državnih funkcionera, predstavnike svetske naučne zajednice i vodeće svetske energetske kompanije, neću ponavljati.

Ali kada sam spomenuo planove o mogućoj izgradnji nuklearne elektrane u Srbiji, želim da vas sve podsetim da je tokom ovih godinu dana ruska korporacija „Rosatom“ javno saopštila da je spremna da sarađuje sa Srbijom, ne samo na izgradnji nuklearne elektrane, već na razvoju celokupnog energetskog sektora. Ne smemo smetnuti s uma da „Rusatom“ drži oko 55% ukupnih svetskih investicija u nuklearnoj energiji. Njegova prednost je što ima zaokružen celokupan proces, od istraživanja, projektovanja, izgradnje, preko snabdevanja nuklearnim gorivom, do održavanja i zbrinjavanja otpada koji se prerađuje, tako da na kraju ostaju minimalne količine tog nuklearnog otpada.

I pored svega toga, naše ministarstvo još uvek nije preduzelo nikakve konkretne poteze vezane za ovo, ali jeste uspostavilo čvrstu saradnju sa francuskom energetskom kompanijom EDF. Možda to i ne bi bio problem, da „Rosatom“ nije neprikosnoveni globalni lider, vodeća svetska kompanija, po obimu, prisustvu i investicijama u svetu, gledajući sektor nuklearnih tehnologija.

Gledajući smo poslednjih deset godina, „Rosatom“ je u ekonomskoj eksploataciju pustio isti toliki broj nuklearnih elektrana širom planete, od Irana, Slovačke, Belorusije, do Indije i naravno Rusije, dok su mu u statusu izgradnje ili probnom radu nuklearke u Bangladešu, Turskoj, Egiptu, Kini, Slovačkoj, Mađarskoj i naravno Rusiji. Kada pogledamo EDF saznamo da je on za poslednjih 30 godina realizovao jednu svoju nuklearku u Francuskoj i učestvovao ko manjinski partner i u izgradnji jedne u Kini, a radi na izgradnji još jedne u Velikoj Britaniji.

Nažalost, sa mnogima smo potpisali razne sporazume i memorandume, ali gigant poput „Rosatoma“ će očigledno, nažalost morati još da sačeka, mada mi nikako nije jasno, kao što mi nije jasno zašto je od formiranja nove republičke Vlade marginalizovana saradnja Srbije sa organizacijom BRIKS. Tokom mandata prethodne republičke Vlade, ta saradnja je bila institucionalizovana, pa je čak i državna delegacija prisustvovala samitu BRIKS-a u Kazanju. U okviru te Vlade, Aleksandar Vulin je bio potpredsednik zadužen za saradnju sa BRIKS-om i ona je bila realizovana na obostrano zadovoljstvo. Za razliku od tadašnjeg premijera, Miloša Vučevića, novi premijer ovo zaduženje nije dodelio nikom od članova Vlade, tako da su kontakti Srbije sa organizacijom BRIKS, kao globalno najperspektivnijim i najpoželjnijim integrativnim procesom ponovo marginalizovani.

Nije mi jasno iz kojih razloga je ovo učinjeno, kao što mi nije jasno, ko je to postao toliko gadljiv na BRIKS? Moram da nas sve podsetim da BRIKS danas nije samo akronim pet zemalja, to je sada savez koji okuplja većinu čovečanstva, države koje zajedno imaju više od četiri i po milijarde ljudi, koje čine oko 36% svetskog BDP-a, kontrolišu većinu globalne proizvodnje hrane, energije, sirovina i dok se svet preraspodeljuje Srbija nema interes, ali ni pravo da ostane pasivni posmatrač, samo zato što je neko gadljiv na saradnjom sa BRIKS-om. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Reč ima Dragan Đilas. Izvolite.
Narodni poslaniče, molim vas, molim vas zaista dosta cirkusa, izvolite.

Ovu knjigu „Bolesni na vlasti“, napisao je Dejvid Oven, kao što ime kaže u njoj se analiziraju mnogi političari i lideri, odnosno njihovi metalni poremećaji. U ovoj knjizi ovog našeg nema, iz jednog prostog razloga, knjiga je štampana 2008. godine, inače bi mu zbog svega što je zajedno sa vama gospodo, od ove zemlje napravio bilo posvećeno bar pola knjige.

Čovek je pre mesec dana na televiziji „Prva“, izjavio kako su u Srbiji dvojica snajperista koje MUP traži, rekao i da znamo ko ih je poslao i koga hoće da ubiju. I? I, ništa. Predsednik države kaže narodu da imamo u Srbiji snajperiste, teroriste, ništa se ne desi, a morao je MUP Srbije da odmah izda upozorenje građanima da, ako je to tačno, ne izlaze iz kuća osim u slučaju preke potrebe, da kaže ko su ta dvojica, objavi njihove fotografije, da nas izveštava iz dana u dan dok ne budu uhvaćeni, da nadležni kažu ko ih je angažovao i koga hoće da ubiju.

Ovakve stvari ne može da radi niko normalan, čoveku koje ovakve stvari izgovara, trebalo je još jako davno obezbediti stručnu pomoć. Pošto nije mi danas živimo u državi koja se pretvara u ludnicu i to je vidljivo na svakom koraku.

Onog dana kada je policija odbila da reaguje na poziv građana i zaštiti ih od kriminalaca koji se okupljaju u šatorskom naselju ispred Skupštine, država je prestala da postoji. To da ne postoji pokazala je i pre nekoliko dana, kada je policija odbila da izvrši naređenje dato od strane dežurne tužiteljke i obezbedi joj da uđe u takozvani „ćacilend“ i obavi uviđaj po prijavi za krađu.

Osam meseci je blokiran glavni bulevar, u Beogradu je zbog toga apsolutni pakao od gužvi. Zabranjuju neki tipovi ljudima da prolaze, policajci gledaju. Kriminalac osuđen za ubistvo razbije kameru televizije, policajci opet gledaju. Neki idioti odu do Pete beogradske i ukradu transparent pisan dečijom rukom, onda ga donesu u ovo divlje naselje, ispred Skupštine i mašu njime, kao plen. A deca se uplašena zatvorila u školu, ne idu na nastavu, jer ste im za direktorku poslali potpuno ludu ženu, neku Lejdi Dron, tako je zovu, koja je otpustila trećinu nastavnika, a predsednik, onaj isti sa početka priče mrtav ladan kaže – pa, ne moraju da idu u školu, srednja škola nije obavezna.

Svaki dan se puca, ubijaju se ljudi, vraćaju se 90-te, droga na svakom koraku, bande koriste mlađe od 14 godina da raznose, korupcija ubija. Prodavac automobila koji je postao policajac Kričak se zove, preti studentkinji silovanjem. Inače, taj isti Kričak je pre dve godine u nekom podrumu, hodniku terao momka da kaže da ga Marinika i ja plaćamo 50 evra da demonstrira i pravi ne znam šta na ulici i snimao momka, a ovaj kada su ga napokon pustili sve ispričao. I, ništa.

Imamo probleme sa naftom, gasom, strujom. Zdravstveni sistem se raspao, ljudi pričaju da moraš da daš pare za svaku maltene operaciju. Sve u svemu potpuni haos.

Od ljudi koji me zaustavljaju na ulici, trećina me pita kada ćemo smeniti ovog ludaka, a dve trećine me pitaju kada će ovo ludilo da se završi. Ljudi ne mogu da izdrže, traže samo da ludilo stane, a vi se ponašate kao da je sve normalno i predlažete neke zakone tipa, da čovek koji nikakve veze sa vojskom nema, nikakvu vojnu školu nije završio, neuspešni huligan sa šipke komanduje vojskom.

Predlažete budžet za 2026. godinu. Kakav bre budžet u zemlji u kojoj je sve laž i sve se raspada. Kažete da će BDP u 2026. godini biti 95 milijardi evra, u ovoj je bio 88, a pravi BDP Srbije je oko 60 milijardi evra, sve preko toga su vaše laži i sada ću to i dokazati.

Godine 2022. BDP Srbije zvaničan, najzvaničniji je bio 63 milijarde evra. Toliko je bio, a te godine je porastao za 2,6%. Evo, da vam jedan kratak kurs održim ovde, mada nema šanse za uspeh. Sada ja vas pitam koliko je 2,6% od 63? Hajde, neko je završio ekonomsku školu od vas, niste valjda svi kupili diplome. Hajde. Koliko je? Ne znate? Dobro, pa ja ću vam reći, 2,6% od 63 je 1,6. Eto.

E, sad, sledeće pitanje. Koliko je 63 plus, hajde da vam zaokružim, lakše ćete računati, plus dva, ne mora plus 1,6, pustite decimale. Koliko je 63 plus dva. Koliko kažete Nataša? Ne, niste u pravu. Po vama je 63 plus dva, uvek je u školi bilo 65, složićete se svi, ali ne, po SNS matematici je 75, jer vi kažete da je BDP porastao na 75 milijardi, a ne na 65 milijardi.

Sledeće godine, porastao BDP još 2,5%. E, sada da vas pitam koliko je 2,5% od tih vaših 75? Znam da vam je to komplikovano, evo ja ću vam reći, to je 1,875. Opet da zaokružimo opet da je dva, sa dva ćete lakše izračunati. Dakle, imali smo, evo da pišem, pa ću vam pokazati, jer je lakše da odgovorite kad vam se pokaže, 75 plus dva, koliko je? Hajmo, to je prvi razred osnovne škole, da li zna neko? Neko mora da zna. Sedamdeset i pet plus dva, poštovani građani Srbije, u SNS matematici nije 77 nego je 83 jer vi kažete BDP je 83.

Najbolji dokaz koliko je sve ovo laž je 2020. godina, tada je bila korona i BDP je pao za jedan posto. Godine 2019. je bio 48 milijardi, a po vama kada je pao u 2020. godini za jedan posto, je porastao na 49. Neverovatno. Vama kada padne da ne kažem šta raste, nećemo drugačije da kažemo. Umesto da padne za 480 miliona on je porastao za milijardu. Pa, vi ste stvarno genijalci. Naravno, ovo nije pravi rast, ovo je posledica inflacije, držanje kursa na 118 jer ste kurs računali iz lokalne valute. Inflacija ogromna, sve poraste u dinarima, ali pošto kurs ne prati inflaciju BDP raste li raste. Budalaština gospodo.

Kad bi to moglo tako onda bi nam bilo najbolje da imamo inflaciju svake godine recimo 200%, pa onda ovaj sa devedesetak milijardi, to se množi sa tri, ne sa dva nego sa tri, on bude 300 milijardi. Pa, 2027. godine još 200% inflacija. Evo nas na 900 milijardi evra. A, 2028. godine dignemo još 200% i mi smo na tri hiljade milijardi ili tri miliona. Još malo pa da stignemo Nemačku. Budemo najjača ekonomska sila u Evropi, a realni BDP je, gospodo, 60 milijardi evra. Zvaničan dug je 40 milijardi. Kad bi se dodalo sve što je potpisano, a pare još nisu povučene. Sve što ćemo kao država morati da vraćati za „Srbijagas“, EPS i „Telekom“ dug bi nam bio veći od BDP-a. Znači, zaduženi smo najstrašnije.

Kako i da ne budemo zaduženi kad kradete, za Boga ne znate. Evo samo jedna priča – Moravski koridor, 112 kilometara 2019. godine 5. decembra potpisan ugovor sa Turskom „Enkom“ na 750 miliona evra. U ugovoru piše da će cena, da može maksimalno da poraste zbog neprijavljenih radova za 20%.

Da vas pitam koliko je 20% od 750 ili da odustanem?

Odustajem.

Dakle, 150. Dakle, 20% od 750 je 150. Kad saberete to je 900. Do danas je cena Moravskog koridora, poštovani građani Srbije, porasla na 2,4 milijarde i dok se završi, posle tri godine kašnjenja, navodno na Vidovdan, biće oko tri milijarde evra ili 27 miliona evra po kilometru. Tako je sa svim što radite, plus je sve što radite raspad.

Recimo, autoput Čačak – Požega. Kad prođete Čačak stoje znaci da autoputem do Požege mogu samo automobili. Kamioni, vozila teža od osam tona ne mogu autoputem nego moraju tu da se isključe i idu starim putem. Zahvaljujući vama reč autoput je dobila pravi smisao jer njime mogu da idu samo automobili. Svaka vam čast. Da mogu i kamioni verovatno bi ga vi zvali „kamio autoput“ ili „auto-kamio put“, a ovako je sve u redu. Auto put za automobile, ostali ajde bežite.

Sve se, gospodo, u Srbiji raspada. Nafta – raspad. Tri godine traju sankcije prema Rusiji, a godinu dana je prošlo kako su Amerikanci rekli da će i NIS potpasti pod sankcije ako Rusi ne izađu iz njega. Godinu dana ništa niste radili, odnosno rekao je predsednik – radili smo sve što su nam Rusi tražili.

Imamo krivično delo ko to radi tri do 15 godina zatvora, polako.

Ove rafinerije prestaju da rade, nemaju više sirove nafte. Uskoro će prestati pumpe jer nema sirove nafte, ne mogu da kupe ni ovu prerađenu. Znači, NIS prestaje da radi.

Rusi su odbijali da prodaju, mi kao država, odnosno vi koji je vodite niste imali hrabrosti da kažete gospodi da ili će da prodaju ili će država preuzeti NIS jer nam je važnija Srbija od Rusije.

Kažu neki – nije to Vučić hteo da uradi jer voli Srbiju. Ma jok, on voli samo sebe, koga on voli. Nije smeo to da uradi jer je kukavica i jer se plaši šta će biti sa parama koje su na raznim računima po Rusiji. Toga se plaši Aleksandar Vučić.

Kao što ne sme da kaže da se donese zakon da se zabrani izvoz ruda i neprarađenog drveta jer bi se naljutili Kinezi. Kao što ne sme Nemcima da kaže – nema ništa od litijuma, jer on ne sme ništa nikome da kaže. Da ne govorim Francuzima, aerodrom. Što bi rekao onaj vaš iz Kraljeva – „aerodrum“ na šta liči. Ma, daj neka ulože pare kad ste ga već dali, a ne kao neki lokalni aerodrom.

Na kraju se pojavljuju Arapi. Pitaj Boga da li zaista postoje, da li su zaista arapski Arapi, srpski Arapi. Oni će, kako kaže Vučić, da nam pomognu. Ništa oni nama, gospodo, ne pomažu, Arapi kupuju ako kupuju jer će praviti profit, Rusi prodaju ako prodaju da bi izvukli pare jer će se firma ugasiti.

Ono što je pitanje – zašto mi po pravu preče kupovine, definisano članom Ugovara o prodaji NIS-a tačka 2., ne kupimo mi a ne da pustimo Arape.

Rekao predsednik – imamo četiri milijarde evra na računu, šest milijardi u zlatu, pa daj da kupimo to.

Nema objašnjenja, kao što nema objašnjenja kako je moguće da padne cena barela sa 114 dolara na 64 za 2,5 godine a kod nas dizel poskupi sa 187 na preko 200 dinara. Sad hoćete još da dižete cenu, još nećete da smanjujete akcize da bi narod platio skuplje gorivo zbog ove krize.

Kaže Jorgovanka Tabaković – ne bi nam bilo dobro da uvede sekundarne sankcije zbog NIS-a jer bi to značilo da se prekidaju sve finansijske transakcije u zemlji. Reče na to pre četiri dana čuvena Cica, bankarka, koja je dobar deo radila u poslovnici Raj banke u Peći, vrlo kvalifikovana, kao da je to ništa, kao kad krenemo u obližnji Maksi pa tamo piše popis, a 200 metara u neku dalju radnju, nikakav problem.

Kad izađe Vučić juče, kaže – sekundarne sankcije gase državu, prestaje platni promet, hitna pomoć neće moći da radi, al da se nada da će Amerikanci da mu veruju jer je dao reč, i da će dati licencu, da NIS može da radi, da veruju Vučiću na reč, a to je vic godine. Čoveku koji dnevno slaže bar 3 puta.

Ja se iskreno nadam da će Amerikanci dati licencu, jer je to dobro za Srbiju, a ako ne daju, kaže Cica, Narodna banka, da će defakto zatvoriti NIS u četvrtak ili sredu, više ne mogu da pohvatam, jer će zabraniti svaku finansijsku transakciju sa njim.

Znači, gospodo, mi ćemo sami sebi da ugasimo naftnu kompaniju, jer je to valjda normalno i logično, da se ne bi ruski prijatelji na nas ljutili. Što da se ljute na nas, ako se nisu ljutili na Bugare, koji su to uradili to još pre tri godine, pa nije valjda da ruski prijatelji više vole Bugare prijatelje, nego Srbe prijatelje. Da vam nešto kažem, ne voli u međunarodnim odnosima niko nikoga, shvatite već jednom da postoje zemlje, da ne postoje zemlje prijatelji, već postoje interesi države, naš interes je preka potreba da Srbija ima naftu i zato ako nema drugog rešenja, mora da država preuzme i donese zakon, preuzme NIS, i kraj. Početak i kraj. Ako vi ne smete ovo da predložite, ima ko sme i ko voli svoju zemlju više nego što voli Rusiju, Ameriku, Kinu ili bilo koju drugu zemlju sveta. Gas, raspad. Nemamo dugoročni ugovor sa Rusima, nemamo dugoročni ugovor ni kapacitete skladištenja gasa, i kada su svi oni stručni govorili da ulažemo u kapacitete, mi smo rekli ne, nudili kredite, povećavamo Banatski dvor, kapacitet, EU kredite, donacije, da izgradimo srpski Itebej, ali najpametniji je rekao – ne.

Zato su Mađari gradili, danas imaju kapacitete od 6,5 milijardi kubnih metara gasa, a mi 15 puta manje, 450 miliona, a godišnje trošimo 3 milijardi kubnih metara, otprilike. Dakle, gas raspad.

Struja, potpuni raspad. Nema vode u jezerima, potrošilo se, nije bilo uglja, uvozimo struju, baš čudno kada vodi ovaj Mića Grčić, čovek koji nije mogao srednju školu da završi u svom mestu, uzeo fakultetsku diplomu kada se približio pedesetoj godini, a osim ove Pečenjare, radio kao kondukter na vozu Beograd – Trst, što bi neki rekli Trs.

Zaista je čudno kako je taj uništio Kolubaru, pa onda EPS. Doveli ste ovog Tomaševića, on čovek počeo da radi, zna nešto, neće kombinacije sa ugljem, njega ste oterali. Dakle, EPS raspad, raspad Telekom, milijardu duguje, keš lovu, a Železnica se još nije oporavila od onog Dragoljuba Simonovića, Sima iz Grocke, bio predsednik opštine, inače izbačen sa Železnice, jer je krao gorivo iz lokomotiva, a posle se pokazao kao sjajan kadar u organizovanju spaljivanja kuće i pokušaja ubistva novinara.

Kada sam bio gradonačelnik, stigao mi dopis opštine Grocka, potpisao ga on i tražio da se jedna ulica u Grockoj preimenuje u ulicu Braće Simonović. Ja pitam, ko su ta braća Simonović, onda mi kažu saradnici, pa to on i njegov brat žive u ulici pa se po njima zove ulica. Šokiran, niko nikada nije ništa slično smislio, ali sam odgovorio Simi, rekao sam da u Beograd da bi neko dobio ime ulice , mora prvo da umre i da od dana kada umre, prođe tri godine, pa da mi se javi, ali posle tri godine i nije mi se obraćao. Dakle, Železnica raspad.

Dakle, gospodo, u ovoj zemlji se sve raspada, sve je nenormalno a vi i dalje glumite kako je sve u redu, kako se razvijamo, napredujemo, kako ljudima je bolje iz dana u dan i kako raste taj BDP.

Tri godine vam predlažemo da donesete dva zakona koji bi sigurno pomogli ljudima, Zakon o alimentacionom fondu i Zakon roditelje negovatelj. Posle dve godine ovaj prvi ste usvojili kao vaš predlog, važno da ste usvojili, a ovaj drugi ne.

Moja koleginica Tanja Pašić govorila je pre dva meseca o tom zakonu, roditelj negovatelj i molila vas da se usvoji, odbili ste.

Ljudi su čuli, pokrenula se velika priča, održana još jedna sednica, pa onda i ova, i svi svaki put vas molimo da usvojite taj zakon, da pomognemo tim ljudima. Sigurno se slažete da je njima najteže u ovoj zemlji.

Rekli smo – napišite vaš zakon ako nećete naš, samo ga usvojite zbog tih roditelja da u 2026. godini, uđu mirniji i srećniji, i opet ništa.

Predsednik države na televiziji je rekao da će usvojiti zakon, da je dao nalog da se iskoristi naš Predlog i poprave amandmani. Na današnjoj sednici je na desetine zakona, samo tog jednog najhumanijeg nema. Znači, ni Vučića više ne slušate.

Ministarka zavetnica ova Stamenkovski, kako se zove, dva meseca pošto javnost to govori, je saznala da tri godine napisan zakon čeka da se usvoji, formira radnu grupu za izradu zakona i kaže da roditelji imaju njenu reč da će do proleća biti gotov nacrt zakona.

To znači da neće biti usvojen još najmanje šest meseci, a možda i duže. Ali, nema veze, imaju reč Milice zavetnice, čija reč, to je dokazano kad je slagala svoje birače i ušla u Vladu, vredi isto koliko i diploma Političkih nauka koju je stekla u hotelu Moskva.

Mogli ste da usvojite naš predlog da ljudi ostvare to pravo od 1. januara, pa da na miru napišete svoj predlog, koji bi bio bolji od našeg i usvojite ga tokom sledeće godine, ali u tom trenutku roditelji već imaju i naknadu i da im teče penzioni staž i sve ostalo, da ljudi budu mirniji, da se osećaju sigurnije, ali nećete vi to, ne daj Bože da se prihvati nešto što je predložio onaj Đilas i oni njegovi.

Vama je to, gospodo sve normalno. Nije, verujte mi da nije. Mnogo je nenormalno. Ljudi to osećaju, tako se ponašaju.

Sve što sam rekao danas da nije normalno neko može da kaže – sve je to politika, i ako nije, ali iza ovog zakona roditelj-negovatelj, to ne može. Usvajanje zakona roditelj-negovatelj nije pitanje politike već pitanje ljudskosti, a vi je, gospodo očigledno nemate. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milenko Jovanov.
Izvolite.

Budžet je uvek prilika da i opozicija iznese svoju politiku, da čujemo šta je ono što bi oni radili, da čuju njihovi birači, na kraju krajeva, šta je ono što bi oni radili drugačije, ali pošto onaj ko je sebe proglasio za lidera opozicije svoju ulogu igra na nivou Pere Kojota super genija, svaki put uspe da novim nastupom napravi nešto luđe, neuspešnije i pogubnije za sebe.

Pošto nema ništa da predloži, pošto nema ništa da osmisli i ne ume ništa da osmisli, on pokušava ovom nekom stend ap komedijom, ili ne znam šta je ovo trebalo da bude, pokušaj stend ap tragedija, valjda da se pokaže kako je duhovit i da nekoga nasmeje. Neki su mu se i smejali, samo postoji jako velika razlika između toga kada je neko duhovit i smešan. On je zaista bio smešan.

O međunarodnim odnosima nam priča iz iskustva koje je stekao tako što piše otvorena pisma. Kad god se naljuti na nekoga on mu pošalje ovlašćeno pismo. Pa, je tako pisao Ursuli Fon der Lajen, pisao je Marti Kos, pisao ne znam Košti, i nema kome nije pisao.

Sada zamislite on će da drži lekcije predsedniku Vučiću, koji sa tim ljudima uživo razgovara kako treba taj razgovor da izgleda, jer je iskustvo pisanja pisama izgleda, toliko ostavilo utisak na njega, da je on valjda pomislio da zaista ume da komunicira sa bilo kim.

Onda dolazimo do knjige kojom je počeo. Vidite, sam kaže da je knjiga izdata 2008.godine. To znači da su neki drugi poslužili kao osnova za pisanje knjige, oni koji su bili na vlasti do 2008. godine. Možda neki ministar za nacionalni investicioni plan ili direktor Narodne kancelarije predsednika Republike, jer kad imamo čoveka koji se dopisuje sa javnim ličnostima i svetskim političarima misleći da je i sam takav to zaista zaslužuje jedan dobar odeljak u toj knjizi i da onda kada kaže da u Srbiji ništa nije normalno možemo da kažemo da pogled na opoziciju to najbolje oslikava.

Hvala.

Hvala vam.
Reč ima ministar Siniša Mali.
Izvolite.

Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam potrebu da se javim upravo zarad interesa građana Srbije, da razumeju da se BDP Republike Srbije obračunava upravo po međunarodnoj metodologiji Evrostata koja važi za sve zemlje u Evropi, pa važi i za nas.
Interesantno je samo da je u vreme gospodina koji ima mašinski mozak taj BDP bio 33 milijarde, a sada je skoro 90 milijarde, tri puta više.
Ono što je posebno važno da znate i govorim upravo zbog građana Srbije da razumeju, treba napraviti razliku između realne stope rasta BDP-a, dakle ona koja je očišćena od inflacije i one u tekućim cenama kao što metodologija Evrostata prikazuje, ali ne vredi, kada neko ne želi da zna ili ne zna, onda je to njegov problem, ali zarad i u interesu građana Republike Srbije morao sam da se javim.
U svakom slučaju, ono što treba građani Srbije da znaju nama je i nama će BDP ove godine biti skoro 90 milijardi evra, rastemo i naredne godine, i kao što smo obećali, do kraja 2027. godine, prvi put u istoriji BDP Republike Srbije po međunarodnim priznatim standardima preći će 100 milijardi evra, što je bila misaona imenica za vreme kada je uvaženi narodni poslanik koji se malo pre javio bio na vlasti.
Želim vama da kandidujem jedan drugi pokazatelj, jedan drugi indikator. Ovaj koji je vezan za Republiku Srbiju zove se Bruto domaći proizvod ili BDP, ja kandidujem „bruto lopovski prihod“ ili BLP. Ovo su vam, poštovani građani Srbije, prihodi uvaženog narodnog poslanika i njegovih firmi dok je bio na vlasti svih ovih godina i da vidite kako je taj „bruto lopovski prihod“ uvaženog narodnog poslanika rastao iz godine u godinu.
Znate, dok nije bio na vlasti 2002. godine, ovde je nekih 1.320.000 evra. Pogledajte onda 2005. godina – 32.000.000 evra, 2006. godina – 54,34 miliona evra, 2007. godina, veoma uspešna u „bruto lopovskom prihodu“ uvaženog narodnog poslanika – 87,9 miliona evra zaradile sve njegove firme u jednoj jedinoj godini, 2008. godine – 79.000.000 evra, 2009. godine – 69.000.000 evra, 2010. godine – 63.000.000 evra, 2011. godine – 53.000.000 evra, 2012. godine – 49.000.000 evra, i tako, poštovani građani Srbije izgleda „bruto lopovski prihod“ od uvaženog narodnog poslanika kojeg ste upravo imali priliku da čujete.
U to vreme, samo da vas podsetim, stopa nezaposlenosti u Srbiji 25,9%. Svaki četvrti u Srbiji bio je bez posla. Ovde su stotine i desetine miliona evra, ukupno 619. miliona evra njegove firme zaradile dok je bio na vlasti. Apsolutni primer korupcije bez premca simbol korupcije u Srbiji.
Prosečna zarada u Srbiji u to vreme bila je oko 300 evra za one koji su bili srećni da imaju posla, dok je, da vas podsetim još jedanput, bruto lični prihod uvaženog narodnog poslanika rastao iz godine u godinu u desetinama miliona evra.
Minimalna zarada 2010. i 2011. godine, poštovani narodni poslanici i uvaženi građani Srbije bila je 15.700 dinara, onaj ko je radio za minimalac, pa pomnožite to sa 12 meseci. Onda pogledajte njegove milionske cifre koje je prihodovao dok je bio na vlasti.
Dakle, toliko o razlici između BDP Republike Srbije i „bruto lopovskog prihoda“ uvaženog narodnog poslanika.
Kada je NIS u pitanju, „Naftna industrija Srbije“, da vas podsetim da je upravo za vreme vlasti uvaženog narodnog poslanika „Naftna industrija Srbije“ i prodata kupcu iz Ruske Federacije. Sad spočitavaju nama i pominju i predsednika Vučića i sve, pa šta sada da radimo, treba da uradite ovo, uradite ono. Pa, majstori, što ste uopšte vi to prodali?
Interesantno je, da ponovim za građane Republike Srbije, ukupna cena svega što je „Naftna industrija Srbije“ tada bila 400 miliona evra. Takođe ću da vas podsetim da je jedna od revizorskih firmi, jedna od četiri najveće na svetu, procenila NIS tada na 2,2 milijarde evra. Pa, gde je razlika između 2,2 milijarde evra koja je procenjena i 400 miliona evra za koju ste prodali ili je to možda deo ovog bruto lopovskog prihoda o kojem sam malo pre pričao?
Pogledajte samo, da vam pročitam, strpljenje mi treba, dva minuta, šta je uvaženi narodni poslanik dok je bio na vlasti prodao kupcu iz Ruske Federacije za 400 miliona evra: zgrada NIS u Beogradu, zgrada NIS u Novom Sadu, Rafinerija u Pančevu, Rafinerija u Novom Sadu, rafinerije gasa u Elemiru kod Zrenjanina, 497 benzinskih pumpi, 1.600 internih benzinskih stanica, 44 stovarišta za snabdevanje kerozinom, cisterne za prevoz tečnih goriva ukupnog kapaciteta 18.250 tona, 10.000 kvadratnih metara prodajnog prostora za motorno ulje i mast, akcije u drugim kompanijama, nalazište nafte u Vojvodini, koncesiju na nalazište nafte u Angoli, 11 hotela, motela, odmarališta, četiri objekta u Crnoj Gori, hotel "Splendid", apartman, hotel u Buljaricama, odmaralište u Bečićima, objekat u Podbarama, hotel "Osovlje" na Fruškoj Gori, restoran "Boko" kod Zrenjanina, kuća u Tunji, motel "Adaševci" na auto-putu Beograd-Zagreb, hotel "Vis" na Zlatiboru, nekadašnji "Jugopetrol" kompleks "Hajat jelen" na Crnom vrhu, akcije u drugim kompanijama, 16% pančevačke "Petrohemije", 13 odsto karbodioksidne fabrike za proizvodnju industrijskih gasova, 43% "Politike a.d.", 21% radio-televizije Politika, 39% beogradskog hotela "Hajat", 14% deonica Jugovića i 49% sportskog centra "Pinki". Sve to za samo 400 miliona evra, a procenjeno na 2,2 milijarde. Malo li je?
Onda taj uvaženi narodni poslanik govori kako više voli Srbiju a ne Rusiju. Evo, da se prekrstim, ako treba i levom i desnom, svaka čast. Toliko od mene. Hvala puno.

Uvaženi narodni poslanik ima pravo na repliku. Mislim da smo ga svi prepoznali u vašim rečima. Izvolite.

Gospodine Mali, za razliku od vas, ja nikada ništa nisam krao i ne plašim se kao što se vi plašite svaki dan da će doći po vas zbog Generalštaba. Vi znate da je cela udarna grupa rasturena, da ne biste vi i Selaković došli pod udar pravde. Ali, nećete mnogo izbeći, čeka vas to.

Što se tiče prodaja, da vas podsetim da ste vi vodili prodaju "Beopetrola" svojevremeno, a da ja nikakve veze sa ovim stvarima imao nisam.

Inače, ova vaša vlast koja ništa ne prodaje je prodala "Galeniku", PKB, Aerodrom Beograd, Komercijalnu banku, Gajdobru, Sivac, poljoprivredna dobra, Karađorđevo, RTB Bor, Jugoslovensko rečno brodarstvo, banje ste prodali, institute "Goša" i "Jaroslav Černi" i ko zna šta sam još sve zaboravio.

Što se tiče ovih vaših duhovitosti, kako ste rekli, taj lopovski itd, sačekaćemo vas, recimo, jedno dve-tri godine pa ćemo da vidimo ko će biti na slobodi a ko će biti u zatvoru. Ne bih se kladio na vas previše, verujte mi, šanse da ostanete na slobodi su zaista minimalne, a i da ostanete vlast su takođe minimalne.

Brinu se ovi vaši gde ste vi? Jedino se ne brine Bakarec, koji tamo urla. A mi kad kažemo ljudima, to vi treba da znate, gospođo Brnabić, kažu ljudi - šta priča onaj Bakarec, nama svi iz SNS-a kažu - Ma, pusti ga, on je budala, znaš da je lud! Znamo mi da je on lud, ali on sedi sa vama, ljudi. Kao što sedi i ovaj koji nekom nešto priča a čovek radio u Agenciji za privatizaciju.

Ja vam sve to govorim iz jednog razloga što već godinama govorim, pokušao sam da sprečim, da utonemo u ovo u šta smo došli, da se ljudi mrze najstrašnije na svetu, da će sutra jedni na druge da zapucaju, da napadaju druge na ulici. To vam govorim kao čovek koji je javno rekao da ne treba ići pred tuđe kuće i ne treba razbijati prostorije.

Ljudi kažu da živimo u nenormalnoj zemlji, u ludačkoj situaciji i velika je opasnost kako će sve to da se završi. A vi nastavite sa vašim duhovitostima pa ćete videti gde ćete završiti. Hvala.