Uvaženo predsedništvo, uvažene kolege narodni poslanici i uvaženi građani Srbije, Slaviša iz Vrčina postavlja pitanje za Ministarstvo građevinarstva, posebno za inspekcijsku službu.

U Vrčinu se gradi privatno groblje od strane fizičkog lica, bez ikakvog odobrenja i građevinske dozvole, a ispod groblja se nalaze bunari sa pijaćom vodom. Građevinska inspekcija, uprkos mnogobrojnim prijavama, ne reaguje. Prijava ima preko 50 do sada, a i podneta je peticija stanovnika Vrčina sa preko 200 potpisa. Parcela je od 54 ara i prodaje se grobno mesto 1.000 evra. Međutim, pošto nema dokumentacije, ne može da se napravi nikakav kupoprodajni ugovor, te se ovo tretira kao nelegalna trgovina, a gradnja groblja kao nelegalna gradnja. Inspekcijski nadzor i građevinska inspekcija se mole da reaguju i da se spreči katastrofa i uništavanje vodnih resursa građana koji koriste vodu.

Drugo pitanje je pitanje, naravno, za Ministarstvo poljoprivrede. Puna su usta hvale kako smo veliki izvoznici, kako izvozimo nikad više. Pa, evo, poljoprivrednici iz regiona Topole pitaju zašto se ovako usiljeno radi uvoz jabuka i krompira i reeksport istih? Imamo viškove domaće jabuke i većina jabuke jeste sitnijeg kalibra, ali je zdrava i mnogo je boljeg kvaliteta od uvozne, ali zbog krupnoće ostaje neprodata, jer makedonska, albanska i poljska jabuka su preplavile tržište. Znači, ponovo idemo protiv nas samih.

Suva šljiva, suva šljiva kao proizvod na kojoj je izgrađena država, po kojoj smo bili poznati, ali nažalost zbog vremenskih neprilika koje je Srbija imala prošle godine kada je mraz potamanio rod šljive je minimalan. Šta smo mi uradili? Umesto da subvencionišemo i pomognemo našim poljoprivrednicima, mi uvozimo suvu šljivu iz

1/2 MV/JG

Moldavije koja je bukvalno okupirala tržište, pakuje se i preprodaje se u arapske zemlje kao srpska. Međutim, kvalitet te suve šljive je jako loš i time ćemo zatvoriti tržište za narednu godinu kada šljive i kada suve šljive bude bilo kod nas.

I dalje pitanje za isto ministarstvo. Problem sa prasićima, cena 260 dinara po kilogramu. Imamo pred nama gubitak čitave domaće proizvodnje. To je sada već pitanje bezbednosti. Mi znamo da je svinjarstvo u Srbiji od vajkada i da je država držana na tome. Da li je moguće da država ništa neće preduzeti po tome da se i taj stočni fond spasi?

Prevara sa fiktivnim kravama, krave koje se fiktivno prijavljuju, ne postoje. Mleko u prahu i dalje se koristi. Seljaci gase farme. Opet se pije i koristi nekontrolisano mleko i proizvod koji je samo mleku sličan, a prirodno mleko, naravno, prosipa se.

Onda ćemo ponovo da pričamo – ne, to nije tačno. Ovo što smo sve pričali o laboratoriji koja je otkrila nepravilnosti u hrani, ni to nije tačno. Nisu oni dobili odluku i rešenje o radu. Ne, ni to nije tačno. Ne, sve je tačno. I ovo je tačno, da se država Srbija ne brine o svojim poljoprivrednim proizvođačima koji su gradili, držali i izgradili ovu zemlju i doveli nas dovde, a sada ih puštamo niz vodu da propadaju. Dok ostale države svoje poljoprivrednike subvencionišu i tako konkurišu njihovim proizvodima na našem tržištu, a onda se njihovi proizvodi reeksportom izvoze iz Srbije pod nazivom proizvoda iz Srbije. Hvala.