Hvala vam.
Pravo na repliku, Nataša Jovanović.
Izvolite.

Uvaženi kolega Đorđo Đorđić, sećam se tog perioda kada ste vi bili mali. Vi ste sada dosta porasli. U međuvremenu ste i osedeli, ali što se tiče tog perioda o kome vi pričate i koje pamtite kao dete, onda morate da znate, ako ste se ozbiljno pripremili, nekako sam vas danas zatekla da niste baš došli spremni na ovu sednicu, da je to bio težak period za Srbiju i srpski narod.

Naravno, taj period je daleko iza nas. Stasale su ove nove generacije i upravo pričam sa uvaženim mladim koleginicama da su one tek tada bile u osnovnoj školi. Njihovi roditelji su bili bez posla, obespravljeni posle ratova, sankcija i svega onoga za šta vaše kolege, sa čije ste liste izabrani i optužuju Aleksandra Vučića, Srpsku naprednu stranku i sve ljude koji se patriotski bore da odbrane suverenitet Srbije.

Mi smo bili mladi i bili smo na braniku otadžbine uvek kada je to bilo potrebno i svojim znanjem i svojim požrtvovanjem i, naravno, nismo mogli u tom periodu u kome vi govorite, pa pominjete i mene, da utičemo na odluke tadašnjeg državnog rukovodstva, ali je najvažnije, posle svega toga, da smo ovim novim generacijama, budućim koje će da dođu, stvorili uslove politikom koju je trasirao Aleksandar Vučić, izborom i voljom naroda da Srbija danas bude snažna, da bude jaka i da upravo te zemlje koje su nam u tom periodu činile zaista nešto za šta srpski narod nikada nije očekivao i kroz raniju istoriju, kada smo bili saveznici, da ćemo da doživimo danas strateški partneri i u ekonomiji i u mnogim drugim veoma važnim interesima za građane Srbije, ali je to danas drugačija zemlja, uspravna, ponosna, sa svojom politikom koja zna da mi možemo da sarađujemo na ravnopravnim osnovama sa svima onima koji nam žele dobro i nastavićemo taj evropski put o kome sam ja govorila, to ste lepo primetili, ali pod uslovima da ostanemo samostalni u odlučivanju i da se na najbolji mogući način borimo za buduće generacije.

Naravno, vama odajem poštovanje na tome što ste i vi dali kao neko ko je bio učesnik u odbrani ove zemlje, jer smo pričali i van ovih i ovakvih diskusija, svoj doprinos, ali zarad tih ljudi i da se to nikada više ne ponovi i da nikada više nemamo ni sankcije, ni ratove, borimo se na ovakav način za bolju budućnost naše zemlje.

Hvala.

Hvala vam.
Pravo na repliku, narodni poslanik Đorđo Đorđić.
Izvolite.

Vrlo kratko.

Nemojte da shvatite ovo lično, zaista. Nemam nameru nikoga da vređam. Ja to ne radim i tako se ne ponašam i tako sam odgojen u porodici.

Tragedija ovog društva je što ste vi i dalje tu u toj stolici, ne zato što ste vi loši, nego zato što je vaše vreme prošlo i što treba da dođu neki novi, drugačiji ljudi. Vuk dlaku menja, ali ćud nikada.

Ne možete nikome… ne postoji čovek u ovoj sali koji veruje da ste vi za EU, kao što vam ja ne verujem. Nije stvar EU, nego je stvar stava. To je nešto što u vama ima ili nema, kao što ja neke stavove nikada ne mogu promeniti. Nije to stvar da li ja nešto volim ili ne volim, ja želim da ga promenim.

(Narodni poslanik Milimir Vujadinović dobacuje iz klupe.)

32/3 GD/IR

Ja sam preko… Srbin, indijanac jedan!

(Narodni poslanik Milimir Vujadinović dobacuje iz klupe.)

Ko?

(Milimir Vujadinović: Ti!)

Ja se izvinjavam.

Još jedna stvar, da, mi treba da budemo zajedno i treba da se držimo zajedno. Ja se slažem oko mnogih stvari, ali… Kako me izbaci lik iz takta totalno. Taj momenat da sam ja protiv Srba, mene to toliko deprimira i toliko mi bedno izgleda da tako neka bedna figura može tako da vam se obraća na jedan način, a ja sam taj preko Drine i moji su preko Drine i ja sam učestvovao u tim nekim stvarima.

Da, sećam se tog vremena, gospođo Jovanović, i te kako i znam kako smo živeli i znam da smo svi nosili tih devedesetih godina vojničke čizme i znam da su bila teška vremena i znam da smo ih preživeli svi teško i znam da je bilo problema sa svih strana.

Ja bih voleo… Moj brat 25 godina ne živi ovde, živi u nekom inostranstvu. Voleo bih da svi mi živimo u našoj Srbiji, da ne idemo i da ne hranimo decu, kao što ih ja imam troje, i da ih ne šaljemo van Srbije. Voleo bih da rata nema više i da možemo da budemo kao sav normalan svet i trudim se i dajem sve od sebe da imam jednu normalnu konverzaciju i da najnormalnije ovde razgovaramo i razmenjujemo stavove.

Zahvaljujem.

Hvala vam.
Pravo na repliku, narodni poslanik Nataša Jovanović.
Izvolite.
33/1 TĐ/MJ 16.25 – 16.35

Uvaženi kolega, to što vi meni ne verujete, to je manje bitno, bitno je da građani Srbije veruju u ovu politiku koju se trudim da ispravno zastupam na najbolji način, ako ja to mogu, i moram da vam kažem da vi mnoge stvari ne razumete. Niste to samo ovde pokazali, već i u nekim drugim nastupima na sednicama odbora, pri dolasku određenih delegacija, a kada niste razumeli geopolitičke okolnosti u kojima se danas ova osnažena, pod Vučićevom politikom, Srbija nalazi i te vaše želje vidite počinju da se ispunjavaju. Sve više lekara, medicinskog osoblja, mladih IT stručnjaka i svih onih koji danas u osnaženoj, finansijski stabilnoj, uspravnoj Srbiji prepoznaju mogućnost da žive i da rade svojom porodicom. To je za mene najvažnije.

Šta sam nekada govorila i da li je to vama zapalo za uho ili ste to zapamtili, zapisali, to je potpuno nebitno, nebitni smo i mi kao pojedinci. Bitan je narod, bitna je država i bitan je sad ovaj put kojim mi idemo, a taj put je put mira, put stabilnosti i sve ovo što govore i ovi mladi ljudi ovde, koji će to dalje da prenose i druge generacije koje će da dođu, to je najvažnije za mene, a ne to šta ćete vi da kažete i kakva je vaša opservacija.

Građani Srbije veruju nama, veruju politici Aleksandra Vučića, i to je u ovom trenutku najvažnije. Najvažnije zbog čega? Upravo zbog toga što su juče to apostrofirali naši prijatelji i gospodin Fico i gospodin Orban. Jedino takva politika može jednom narodu da donese sigurnost i stabilnost i da više nikada nemamo posrnuće, kao što smo imali sa ovima sa čije ste vi liste izabrani, sa tajkunom Đilasom i sa svim tim žutim DOS-ovskim lopovima. Hvala.

Hvala vam.
Nastavljamo dalje.
Reč ima Milica Nikolić.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, građani Srbije, činjenica je da tri i po godine nismo otvorili ni jedno poglavlje, ni klaster od početka sukoba u Ukrajini, iako je Srbija vredno radila po pitanju reformi i posle izmene Ustava iz 2022. godine, posle usvajanja medijskih zakona, Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, izbora članova Saveta regulatornog tela za elektronske medije, poruka građanima Srbije je da ipak nije do reformi.

Jasno je nama da bi priznanje nezavisnosti lažne države Srbiju sutra uvelo u EU i da bi to kandidovalo predsednika Vučića za Nobelovu nagradu za mir, ali neka bude jasno i onima spolja koji to od nas očekuju, ali i ovima ovde koji bi zbog svog blokadersko-podaničkog pristupa to odmah uradili, da dok predsednik Vučić vodi Srbiju od tog priznanja nema ništa, a svakako da će Srbija nastaviti posvećeno da radi po pitanju reformi u procesu pristupanja EU i da će članstvo u EU za nas ostati strateško opredeljenje i prioritet kad je spoljna politika u pitanju. Upravo zato je odluka predsednika Vučića da ne bude prisutan na samitu EU - Zapadni Balkan. Upravo ta odluka štiti dostojanstvo i naše države i našeg naroda i ne samo to - ta odluka štiti integritet pristupnog procesa u EU, i ne samo to - to je dokaz da u svetu u kome očigledno principi ne važe postoji mali broj državnika koji se za principe bore i među njima je predsednik Vučić i sigurna sam da građani Srbije zbog suverene politike naše zemlje osećaju ponos.

Za dijalog su potrebne dve strane, međusobno poštovanje, ali i realno vrednovanje postignutih rezultata, a onda mi ovde čujemo, juče čini mi se, čujemo to od blokadera naravno, kako mi treba da se stidimo od Albanije. Ja zaista ne znam, ali to je da se čovek prekrsti. Da se stidimo kažu od Albanije zbog izbornih uslova i ljudskih prava. Na bilo kom izbornom mestu kod nas u Srbiji blokaderi imaju posmatrača više

33/2 TĐ/MJ

nego što osvoje glasova i toliko im bude dosadno zato što izborni proces protiče po zakonu, dakle onako kako bi trebalo, pa onda izađu malo na ulicu i broje škode i onda to koliko škoda prođe ulicom prijave kao izbornu neregularnost.

Šta se dešava u Albaniji? To je ceo svet imao prilike da vidi. Kontrolori na biračkom mestu, dakle članovi biračkog odbora, kontrolišu ko je kako glasao i ne dao Bog onom biraču koji ne glasa onako kako mu pokaže onaj kontrolor koji ga odvede do paravana.

Pored toga što smo mi spremni za otvaranje klastera tri, očigledno je da ga Srbija nije otvorila zato što nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji i nije priznala nezavisnost lažne države.

Kao što neki od evropskih zvaničnika žmure na takve scene iz Albanije, neki od evropskih zvaničnika žmure i na nasilje blokadera koje smo imali prilike da vidimo u prethodnih godinu dana, žmure na 25 hiljada ne prijavljenih skupova, žmure na skoro hiljadu napada na prostorije SNS, a zašto žmure i tamo i ovde? Zato što je to dozvoljeno onima koji su spremni na poslušnost i zato što je to dozvoljeno onima koji bi bespogovorno ispunjavali sve direktive.

Mi ćemo nastaviti da slušamo građane Srbije i nastavićemo da posvećeno radimo dna reformama kada je u pitanju proces pristupanja EU, ali nastavićemo da gradimo i da održavamo dobre odnose sa svim zemljama nosioca svetskog razvoja.

Što se njih tiče, i pored toga što pokušavaju da blokiraju i ovaj put, jer oni kako čuju da je to neki put, pa bio to auto-put ili put u procesu pristupanja EU, oni krenu da blokiraju. Sigurna sam da to neće postići i zato što mi štitimo interese i našeg naroda i države i mislim da je krajnje vreme da shvate da je to naša spoljna politika, pa sviđalo se to Piculi i Piculinim fanovima ili ne. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Radoslav Milojičić.
Izvolite.

Hvala, uvažena predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, eureka! Kako kažu klinci – gasi internet, motaj kablove. Čuli smo strašnu vest – blokaderi su najavili da počinju da rade kampanju „dor tu dor“, da počinju da sakupljaju sigurne glasove. Šta je tu čudno? Ništa. Ne bih ja to ni spomenuo da nas već 10 godina ne maltretirate zašto obilazimo narod, zašto idemo „dor tu dor“, zašto razgovaramo sa našim građanima, zašto prikupljamo sigurne glasove, ali da vam ne rušim Sneška, kada odete do čoveka, pokucate na vrata i kažete – dobar dan, on će da vas pita – ko ste, odakle ste, čiji ste, koju politiku zastupate, za koga da glasa, šta je vaš stav o Kosovu i Metohiji, šta je vaš stav o Republici Srpskoj, o penzijama i platama. Što se mene tiče, sa mog stanovišta i znajući vas, bolje nemojte ni da krećete, jer to niste radili 12 godina, pa nemojte ni sada.

Želeo bih da iskoristim ovu priliku da čestitam našem narodu i da im poželim puno uspeha i sreće 28-og na izborima na Kosovu i Metohiji. Očekujem da svi naši pripadnici, bez obzira gde žive, našeg naroda, ako imaju prebivalište u AP odu i daju doprinos Srbima, srpskoj tradiciji, srpskoj kulturi i srpskom narodu.

No, ne biste vi bili blokaderi kada i to ne biste pokvarili. Slučajno, pod znacima navoda, ste zakazali skup za 28. Naš narod i država Srbija se bore da sačuvamo naš oganj i naše ognjište na Kosovu i Metohiji, a vi se borite da 28-og, po ko zna koji put, na isti taj dan koji je važan srpskom narodu, rušite, palite, maltretirate i kritikujete koga stignete.

34/1 AL/MP 16.35 – 16.45

Da vas pitam nešto ovako drugarski. Da li je moguće da Viktor Orban i Robert Fico više vole Srbiju, iako nisu Srbi, od vas? Da li je moguće da vas nije sramota da se oni više bore za interese Srbije i zastupaju naše interese, nego vi koji sedite u srpskom parlamentu i primate novac od građana Srbije?

Iskoristiću ovu priliku da se zahvalim i našem prijatelju Viktoru i našem prijatelju Ficu i Austrijancima i Špancima i Grcima i Evropskoj komisiji koja je dana preporuku za otvaranje Klastera tri.

Peti put Evropska komisija poziva na otvaranje Klastera tri i on nije otvoren. Sve članice nisu iznele ni jednu jedinu zamerku koja nije politička. Srbija je spremna tehnički za otvaranje Klastera tri već duži niz godina.

Na kraju krajeva, da obavestim i vas i one ljude koji nisu bili za to da je polovina ekonomije zapadnog Balkana srpska. Moram da vas obavestim da je dve trećine izvoza srpskog, moram da vas obavestim da jedna trećina stanovništva zapadnog Balkana takođe pripada Srbiji i srpsko.

Vi ovde kritikujete i kažete - nisu slobodni mediji, da imamo medije kao u Evropskoj uniji. Pa Srbija je jedina u Evropi koja ima sve medije, i ruske, i američke i evropske i luksemburške, koji ne plaćaju porez u Srbiji, ti iz Luksemburga, koji ruše našu državu 10 godina i oštetili su, budžet time što ne plaćaju, državu za preko 10 miliona dolara i oteli su nam i nove škole i nove bolnice.

Kažete, nemamo slobode okupljanja. Srbija je svetski šampion u slobodi okupljanja. Organizovali ste preko 27.000 nelegalnih i ne prijavljenih skupova na kojima ste vršili nasilje. Naša policija ima najveći stepen demokratije od svih policija u Evropi. Slažem se sa vama da ovo nije dobro. Želeo bih da naša policija radi kao što to rade policije u Francuskoj i Nemačkoj, pa kada blokirate autoput dobijete šta zaslužujete. Kada vučete policajca za gušu, kao što to radite vi, dobijete šta zaslužujete.

Na kraju krajeva, preponosan sam na odluku predsednika Vučića koji nije otišao na Samit Evropske unije i zapadnog Balkana, iako sam neko ko je naklonjen evropskim vrednostima.

Tri dana slušam ovde od vas hvale na račun Crne Gore i na račun Albanije, a kritike na račun sopstvene zemlje. Da li znate šta se danas u toj Meki evropskih vrednosti Albaniji dešava? Dešava se to da se poslanici opozicije i vlasti tuku ko je ukrao više para u parlamentu.

Da li znate šta se dešava u toj Crnoj Gori koja je Meka slobode, ravnopravnosti, nenasilja? Pa dešava se to da kada sa detetom odete na more, kupite detetu pljeskavicu, a umesto pljeskavice ubace detetu bombu, da kada odvedete dete na plažu, kao što se to sada desilo na Pržnu, oni se upucavaju, jedni pucaju u druge, kriminalni klanovi, koji su najveći na svetu i najveći u Evropi. I oni su reper kako treba da izgleda jedna država. Mislim da nisu. Mislim da je Srbija reper kako treba da izgleda jedna država.

Da se ne lažemo, ovde se radi isključivo o politici. Da li smo spremni da se odreknemo Kosova i Metohije? Nismo. Da li smo spremni da se odreknemo i da uvedemo sankcije Ruskoj Federaciji? Nismo. I mi to časno i ponosno govorimo. Dok ni na jedno od tri pitanje mog kolege Milenka Jovanova, da li vi podržavate da se uvedu sankcije Rusiji, niste odgovorili, da li vi želite da se odreknete Kosova i Metohije vi niste odgovorili. Zato što ste možda u biti i vi zato za šta smo i mi, da je Kosovo srpsko, ali ne smete to da izgovorite, jer imate gazdu. A, vaš gazda je Picula i razni njemu slični Piculići.

34/2 AL/MP

Što se tiče tvrđave koju ste pominjali ovde pre neki dan, serija „Tvrđava“ iz cele serije „Tvrđava“ vama priliči samo jedno prezime. Svi biste vi u nekom novom ratu bili novi Dilparići. Nadamo se da do rata neće doći i sigurni smo u to, jer je Srbija u sigurnim rukama predsednika Vučića. Živela Srbija.