Hvala, predsednice.

Svi ideali ovog sveta ne vrede suzu jednog deteta, kako reče Dostojevski.

Ja ću danas pričati o suzama dva deteta, jednog dečaka od osam godina i devojčice od tri godine i o suzama njihovih roditelja, kojima je država evo punih sedam meseci na pravdi Boga oduzeli decu.

Ne, ne radi se o državi Srbiji, radi se o državi Austriji, o gradu Beču, o jednoj njihovoj socijalnoj radnici i njenom iživljavanju nad jednom uglednom, dobrostojećom porodicom, posvećenim roditeljima koji su imali samo jednu želju, da što više pruže svojoj deci.

Ni ta deca ni ti roditelji nisu ničim zaslužili da budu izloženi neviđenoj patnji u zadnjih sedam meseci.

Sada verovatno se pitate zašto potežem pitanje jedne porodice u Austriji, u Beču ovde u srpskom parlamentu. Više je razloga. Prvi je taj jer se radi o porodici u kojoj su deca i majka državljani Republike Srbije. Imaju dvojno državljanstvo, a otac je državljanin Republike Austrije, inače je rođen u Srbiji, stalno je u Srbiji, koji je mnogo toga uradio za unapređenja odnosa između Austrije i Srbije i zato je nagrađivan kako u Austriji, tako i u Srbiji.

1/2 GD/IR

Drugi razlog je taj što tu porodicu jako dobro lično poznajem. Poznajem roditelje, poznajem decu i mom profesorskom oku ne bi promakla bilo kakva anomalija u ponašanju roditelja. Ne bi mi promaklo bilo kakvo ponašanje i izgled dece koje bi ukazivalo na nasilje nad decom, zanemarivanje ili bilo šta slično.

Naprotiv, moglo se videti, roditelje potpuno posvećene svojoj deci, požrtvovanu majku, oca, uspešnog poslovnog čoveka koji je činio sve da stvori najbolje moguće uslove za odrastanje svoje dece i mogao sam videti srećnu decu.

Iako ih poznajem i često sam u kontaktu sa ocem, evo punih sedam meseci roditelji su skrivali od mene tu svoju situaciju, sve se nadajući da se radi o kobnoj grešci države Austrije i grada Beča i da će pravnim, legalnim putem vratiti decu u svoj dom.

Nažalost, kome god su se obratili u Beču, nailazili su na uzmicanje, nezainteresovanost, nedostatak volje nadležnih gradskih i pokrajinskih vlasti da se slučaj oduzete dece preispita i utvrdi stvarne činjenice.

Naišli su na konstantno iživljavanje, čak otvorenu netrpeljivost i mržnju socijalne radnice koja je donela odluku da otme decu roditeljima.

Sve se desilo tako što je dečak, napravivši nestašluk u osnovnoj školi, a ljut na roditelje što su ga kaznili, oduzimanjem mobilnog telefona, verovatno želeći da opravda svoje ponašanje, na krajnje sugestivno pitanje direktorke, odgovorio na način koji je impliciran u samom pitanje. Na pitanje – tebe sigurno otac tuče i maltretira kući, dečak je odgovori sa – da.

Poznato je da sugestivna pitanja jesu tako formulisana da sugerišu, impliciraju određeni odgovor, usmeravajući osobu koja odgovara ka onome što ispitivač želi da čuje. U slučaju osmogodišnjeg dečaka reklo bi se klasična manipulacija.

Direktorka zove socijalnu radnicu. Socijalna radnica odvodi dečaka u smeštaj sa drugom decom, takođe oduzetom od roditelja i tu nije kraj. Otimaju iz majčinog naručja i odvode sestru od tri godine, proglašavaju dete detetom koje je zanemareno, zapušteno sve zato što je devojčica mršave građe.

Nisu vredela ni priznanja dečaka da je sve izmislio. Nisu vredele, niti vrede suze dece koja traže da se vrate kući. Nisu vredele ni molbe, ni vapaj roditelja. Socijalna radnica je rekla da je ona ta koja odlučuje i da će videti da li će im vratiti decu za dve, tri godine i da li će uopšte to učiniti do njihove osamnaeste godine.

Prošlog petka, pošto je, naime, majci dopušteno petkom pola sata kontakta sa decom, dečak je rekao da su mu govorili da ovih dana će ići iz tog smeštaja u drugu kuću, a posle u treću, tačnije u hraniteljsku porodicu i da se više neće vratiti kod roditelja.

Ponavljam još jednom, radi se o dobrostojećoj porodici. Radi se ocu veoma uspešnom privredniku u Beču.

Roditelji su se na kraju obratili i državi Srbije, tačnije Generalnom sekretarijatu predsednika Republike Srbije, koji je u najkraćem mogućem roku prosledio predstavku roditelja Vladi Republike Srbije na postupanje.

Na molbu roditelja neću ovde javno izneti lične podatke i imena, ali ću reći da je predmet, koji je upućen Kabinetu Vlade Republike Srbije, zaveden pod brojem 07-3380/2025 od 11. decembra 2025. godine.

Roditelji su veoma zahvalni na promptnom reagovanju Generalnog sekretarijata predsednika Vlade Republike Srbije, ali su me zamolili da postavim pitanje Vladi Republike Srbije i njenom predsedniku gospodinu Macutu, nadležnim

1/3 GD/IR

resornim ministarstvima: za rad i socijalna pitanja, gospođi Milici Đurđević Stamenkovski, Ministarstvu za brigu o porodici, gospođi Jeleni Žarić Kovačević, Ministarstvu inostranih poslova, gospodinu Marku Đuriću – koje su nadležnosti tih ministarstava u zaštiti prava naših građana koji su na privremenom radu u inostranstvu i koje će procedure i postupke preduzeti kako bi prava naših državljana na privremenom radu u Austriji bila zaštićena.

2/1 TĐ/MJ 10.15 – 10.25