Hvala vam.
Sledeći na listi je narodni poslanik Slobodan Petrović. Izvolite.

Verovali ili ne, i danas diskutujemo o predloženom setu pravosudnih zakona koje je valjda pisao blokader Mrdić Uglješa i to verovatno dok je ispred ulaza u Narodnu skupštinu u šatorima blokirao dolazak novih investicija.

Analizirajući ove Mrdićeve predloge zakona, u nadi da se oni ipak nekako mogu popraviti amandmanima, prvo što mi je palo napamet je ona naša narodna izreka - Što jedna budala pokvari, sto pametnih ne mogu da poprave.

Gospodine Mrdiću, da je neko, na primer, napisao testament ovako nebulozno, nejasno i kontradiktorno, kao što ste u pojedinim delovima sklepali ovaj predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, takav akt bi bez problema bio proglašen ništavim, jer bi se iz njegove sadržine lako moglo zaključiti da ga je pisala osoba nesposobna za rasuđivanje.

Evo, na primer, kod upravo spomenutog predloga zakona u jednom članu navodite da Treći osnovni sud i Treće osnovno tužilaštvo prestaju da postoje, a u drugom da će nastaviti sa radom. Predlažete osnivanje Četvrtog osnovnog suda i Četvrtog osnovnog tužilaštva. Dakle, imaćemo prvo, drugo i četvrto, nećemo imati

6/3 GD/LjL

treće, jer ćemo ga ukinuti ili ga nećemo ukinuti. Misterija, rad na onoj gde ste završili prvu i drugu godinu fakulteta ako ste ih uopšte završili.

Dalje, blokader Uglješa predlaže da se ukine Osnovno javno tužilaštvo u Vladičinom Hanu i formira novo u Surdulici. Kao jedan od razloga Uglješa navodi da Surdulica ima veći broj stanovnika od Vladičinog Hana.

Prema popisu iz 2022. godine vidimo da Vladičin Han ima 17.532 stanovnika, a Surdulica ima 16.991 stanovnika, te je očigledno da Vladičin Han ima veći broj stanovnika od Surdulice, a ne obrnuto, kao da je Uglješa ovaj set zakona pisao dok je štrajkovao glađu pa mu se pomutio razum ili mu je izgleda to prirodno stanje svesti, nezavisno od štrajka.

Možda mu je pomagala Ana Brnabić, pa zbog toga i ovi predlozi zakona i izgledaju ovako. Ja trećeg objašnjenja nemam.

Bez obzira na sve navedeno, jedno je ipak jasno, a to je da ovim setom zakona, iako su napisani ovako kako su napisani, hoćete da disciplinujete i kompletno stavite pod svoje tužilaštvo i pravosuđe kako bi predupredili hapšenja i u slučaju Generalštaba, za početak ministra Selakovića, patriotu na baterije i to litijumske, ali i drugih ministara, pa i samog Vučića. Zato i predlažete da ovi predlozi zakona budu usvojeni po hitnom postupku.

7/1 TĐ/JG 11.05 – 11.15

Izgleda da se od svih vas upravo Aca najviše boji hapšenja, pa siroma danima zapomaže po televizijama i priča kako mi imamo jaku vojsku, kako ćemo srušiti helikoptere ako uđu na našu teritoriju, aludirajući na hapšenje Madura u Venecueli. U strahu je nesrećnik da i njega ne zadesi ista sudbina. Kaže – eto, sve imamo, „šila“, „mistrale“, „strele“, imamo najjači PVO u Evropi, ma kakvi, na svetu nema jačeg, da znaju američki Delta odredi, CIA i Marinci da im slučajno ne padne na pamet da doleću helikopterima, da nam hapse predsednika, jer će odmah biti oboreni“. Dakle, bezbedni smo, nemamo zbog čega da se brinemo.

Protiv američkih helikoptera Aca Srbin ima PVO. Protiv Tužilaštva za organizovani kriminal, sudija i tužioca koji nisu lojalni i ne postupaju po diktatu vlasti ima Mrdićev set pravosudnih zakona. Samo Aca iz Feketića još uvek nema rešenje za blokaderski sneg u januaru koji je plaćen parama iz inostranstva da pada u sred zime kada mu vreme nije, a u nameri da zaustavi ekonomski rast, blokira investicije i spreči povećanje plata i penzija. Što bi rekao Aca – pobediće Srbija, čak i sneg, ali tamo na proleće kada otopli.

Dok god vam se politika zasniva na ličnim uvredama, prolazićete kako prolazite, možete da pokušate sa planom i programom.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Mirković.
Izvolite.

Hvala poštovana predsednice.

Kada smo već kod narodnih umotvorina još jedno se potvrdila ona „što je tikva praznija to je bezobraznija“. Da vam još nešto objasnim, mislim da prethodnu izreku, mudrost, poslovicu koju ste iskoristili demantujete upravo vi, jer ona budala koja je napravila tu vašu opozicionu listu i vas stavila na nju, hiljadu nekih ljudi ne da ne može da popravi, neće da popravi, a to su uradili ovi blokaderi, jer ta budala koja je sve vas tako sabrala, blokaderi su vas poslali u političku istoriju, pa nakon nekih narednih izbora vi više nećete sedeti ovde, a sa tom budalom vidite šta ćete.

Ono što je ovde posebno važno i bitno, a što smo još jednom bili u prilici da, sem ličnih uvreda, pokušaja da neko ispadne duhovit, ništa drugo nismo ni čuli ni videli, ali da vam još jednu stvar objasnim - duhovit može da bude čovek samo koji je inteligentan i još jednom ste potvrdili da to sigurno vi ne možete biti.

Za sam kraj, dok sedite u stranci sa ljudima koji u ovom parlamentu potvrde da su na samo jednoj prodaji onog Maršalata ukrali 13.000.000 evra, nemate pravo nikome da držite bilo kakve lekcije, a o vaspitanju, ponašanju i dostojanstvu nemam toliko vremena koliko je vama potrebno lekcija i naučite još jedno – vi ovde ne predstavljate samo sebe i vašu porodicu koja vas se stidi, već predstavljate građane koji su glasali za tu listu na kojoj ste se vi čudom našli. Ono što je dobro je što nakon sledećih izbora politički život u Srbiji i u ovom parlamentu će biti mnogo čistiji, jer takvi kao što ste vi u njemu više neće sedeti. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Uglješa Mrdić.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovani prisutni, šta drugo možemo da očekujemo od ovih ovde blokadera preko puta nego lične uvrede. Mi imamo kao Srpska napredna stranka plan i program, oni lične uvrede. Ja predložim jedan zakon, oni lične uvrede, ja drugi zakon, oni lične uvrede. To je razlika između vas i nas. Vi samo znate da vređate, a inače ovaj što je sada govorio je tolika junačina kada me god sretne u skupštinskim hodnicima ili ispred Skupštine beži od mene na deset, dvadeset metara. To su ovi blokaderi

7/2 TĐ/JG

junaci samo kada se... Možeš da se smeješ koliko god hoćeš, ali si obična kukavica. Evo, pogledajte, to su oni, ali dobro, ja neću da se bavim njihovim ličnim uvredama. Ja se bavim onim što je moj posao kao narodnog poslanika – da građanima Srbije zajedno sa mojim kolegama predložim što bolje zakone.

Vidim da sam dobio i od blokadera podršku za ove zakone, jer sam čuo samo jednu kritiku u jednoj rečenici za pet pravosudnih zakona, a to znači da ne valjam ja, samo lične uvrede, valjaju zakoni, tako da mi je jako drago. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Sledeći na listi mr Akoš Ujhelji.
Izvolite.

Zahvaljujem se.

Poštovana predsednice, predsedništvo, poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM će u danu za glasanje podržati set predloga zakona i ostalih akata koji se nalaze pred nama. Ja ću se u svom izlaganju osvrnuti na Predlog odluke o davanju saglasnosti na finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2026. godinu, jer Komisija za hartije od vrednosti nadzire učesnike tržišta kapitala i proverava da li oni poštuju Zakon o tržištu kapitala, odnosno štiti investitore.

Poštovani narodni poslanici, tržište kapitala u Republici Srbiji nije novi koncept, već ima dugu tradiciju utemeljenu iz perioda razvoja prvih državnih i privrednih institucija u zemlji. Dositej Obradović u svom delu „Mezimac“ prepoznaje trgovinu kao delatnost od istog značaja za organizaciju društva sa naukom i umetnošću.

Prvo akcionarsko društvo na teritoriji Srbije osnovano je 1869. godine pod imenom „Prva srpska banka“ sa većinskim stranim kapitalom. Beogradska berza je osnovana 1895. godine i na evropskom tržištu predstavlja jednu od 10 najstarijih. Značajan period za Beogradsku berzu jeste 1988. godina kada je usvojen novi zakon koji uređuje preduzeća i definiše da se ista mogu osnivati u vidu deoničarskih društava koja neophodna sredstva obezbeđuju emitovanjem deonica. Ovaj zakon je stvorio uslove za ponovni početak trgovanja na berzi u kontekstu organizovanog tržišta hartija od vrednosti.

Smatramo da smo usvajanjem Zakona o tržištu kapitala u 2021. godini poboljšali tržište kapitala u Republici Srbiji i stvorili temelj za korišćenje šireg spektra finansijskih instrumenata u korist privrede Republike Srbije kroz smanjenje zavisnosti malih i srednjih preduzeća od bankarskog finansiranja i državnih subvencija, ubrzani ekonomski rast kroz nove finansijske mogućnost, povećanje broja radnih mesta, kao i dodatnu podršku inovacijama.

Međunarodno iskustvo i akademska literatura pokazuju da razvijeno tržište kapitala predstavlja osnovnu komponentu finansijskih tržišta i ne treba ga smatrati konkurentnim bankarskom finansiranju, već ga treba tretirati kao njegov dodatak i mogućnost da se preduzećima osigura bolja diverzifikacija izbora finansiranja njihove aktivnosti. U stvari, instrumenti tržišta kapitala su znatno bolje dizajnirani za finansiranje različitih i inovativnih projekata. Diverzifikacija izvora finansiranja treba da doprinese smanjenju troškova prikupljanja kapitala, a posebno u slučaju malih i srednjih preduzeća.

Zahvaljujući dobroj infrastrukturi tržišta kapitala i efikasnom lancu posrednih institucija koje na njemu rade, ekonomija je u stanju da bolje raspoređuje rizik i kapital, što je čini potencijalno otpornim na šokove.

Poštovani narodni poslanici, kada govorimo o tržištu kapitala, želim da ponovim ono što sam rekao već nekoliko puta. Naime, u Zakonu o budžetu za 2026.

7/3 TĐ/JG

godinu je navedeno da će sredstva za finansiranje budžetskog deficita biti obezbeđena iz zajmova domaćih i međunarodnih komercijalnih i multilateralnih finansijskih institucija i inostranih vlada kroz emitovanje državnih hartija. Svi mi znamo da građani naše zemlje trenutno mogu kupovati državne papire na veoma komplikovan i skup način. Naš predlog je da se pojednostavi kupovina državnih obveznica kroz trezor sa minimalnim troškovima i bez naknade za vođenje namenskih tekućih računa i bez poreza našim građanima koji su spremni da finansiraju javni dug. Naime, ako je većina javnog duga u rukama naših građana, onda to obezbeđuje stabilnije finansijsko tržište i za vreme ekstremnih događaja, a pored toga minimizira se mogućnost napada inostranih spekulanata na dinar.

8/1 AL/IR 11.15 – 11.25

Sa druge strane, mišljenja smo da je bolje platiti kamatu našim građanima koji veruju u našu politiku i kupuju državne papire i koji će ih potrošiti u zemlji, nego inostranim spekulantima. Susedne zemlje već praktikuju takve načine kupovine državnih papira, koji prate inflaciju i plaćaju oko 3%, 4% kamate na obveznice koje su indeksirane u evrima.

Poštovani narodni poslanici, poštovani predstavnici Komisije za hartije od vrednosti, dozvolite mi da kažem par reči o tome kako mi vidimo trgovanje na Beleksu i na šta bi trebalo obratiti veću pažnju u cilju povećanja poverenja investitora.

Pošto se u prethodnom periodu više puta desilo da većinski vlasnici kompanije godinama nisu isplatili dividendu malim akcionarima samo posle prinudnog otkupa akcija, odnosno onda kada su postali 100% vlasnici preduzeća, izuzetno je važno da dajemo veća ovlašćenja nadležnim institucijama u cilju bolje odbrane interesa malih akcionara i kako bi mali akcionari dobili dividendu koji su zaslužili zbog držanja određenih papira.

Kada govorimo o prinudnom otkupu akcija, moram reći i to da se u proteklom periodu više puta desilo da mali akcionari prilikom prinudnog otkupa akcija od strane većinskog vlasnika nisu dobili realne cene, odnosno akcije su kupljene na osnovu neke prosečne trgovinske cene koja je bila dosta niža od knjigovodstvene vrednosti akcija. Zbog toga ukoliko nam je cilj, a svakako je naš zajednički cilj da povećamo likvidnost Beogradske berze i da se mali akcionari vrate na berzu onda ne smemo dozvoliti da mali akcionari pretrpe takve gubitke, koji ne proizilazi iz loših vizija, odnosno pogrešnih odluka malih akcionara, već zbog pravne praznine koje iskorišćavaju većinski vlasnici i obaraju cene akcije na tržištu.

Zbog toga smo mišljenja da zakone treba promeniti u pravcu da kada većinski akcionar odluči da pokrene prinudni otkup akcija onda isplati najvišu moguću cenu malim akcionarima koji su držali papire ponekad i više od jedne decenije.

Pored navedenog, na likvidnost Beogradske berze utiče i to da akcionari koji su pretrpeli kapitalni gubitak imaju pravo na prebijanje kapitalnog gubitka sa kapitalnim dobitkom u roku od pet godina od nastanka kapitalnog gubitka. Mišljenja smo da vremenski interval prebijanja treba produžiti sa pet na 10 godina, jer bi u tom slučaju ohrabrili investitore koji bi uložili više sredstva u hartije od vrednost. Hvala na pažnji.

Hvala vam.
Sledeća na listi Marina Mijatović.
Izvolite.

Hvala predsedavajuća.

Evo, ja sam juče čula neke prideve u superlativu kako primenjujemo Zakon o javnim nabavkama i kako je sve super i kako je zakon divan i lak za primenu.

Ja se mogu složiti sa tim da zakon ima dobrih rešenja, da je dobra promena tih nekih spornih članova, ali evo, kako izgleda primena tog zakona i šta nam kaže izveštaj Evropske komisije što se tiče napretka Srbije. Kaže da Srbija ima tendenciju da zaobilazi svoje zakonodavstvo u ovoj oblasti kroz međuvladine sporazume i specijalne zakone posebno kada se primenjuje sprovođenje Međunarodne specijalizovane izložbe EKSPO, što znači da se ovaj zakon apsolutno zanemaruje.

Dakle, nećemo ga primenjivati iako bi vrednost ovih javnih nabavki bila ogromna. Takođe, čuli smo i da se hvalimo i nekim pravnim sredstvima zaštite. Isto je stav Evropske komisije koja kaže da mi ovde zaobilazimo i da stvaramo jedno nemoguće polje za primenu pravnih sredstava.

8/2 AL/IR

Međutim, ono što je najviše zabrinjavajuće kod primene ovog zakona jeste što kaže u izveštaju – udeo ugovora dodeljenih na osnovu kriterijuma između cene i kvaliteta je samo 9,78% i toku 2024. godine. Dakle, samo 9% u toku postupka javnih nabavki mi smo imali poređenje cene i kvaliteta, iako možemo da vidimo da je dnevno na primer bilo zaključeno i preko tri hiljade ugovora, što nam govori o kakvom kvalitetu roba, usluga, ova država nabavlja za svoje građanke i građane.

Takođe, Evropska komisija kaže da su međuvladini sporazumi bili drugi najčešće korišćeni pravni osnov da se dođe do izuzeća primene Zakona o javnim nabavkama i vidimo da u ovom izveštaju mi stalno nešto zaobilazimo, a čuli smo i malopre da je koleginica Sanja Jeftić Branković rekla kako mi imao super zakon i kako je bitna primena tih zakona. Evo ovo je potvrda kako mi primenjujemo te neke super naše zakone.

Kada su u pitanju zakoni koji se tiču pravosuđa, odnosno tužilaštva ja bih se najviše osvrnula upravo na zakon o sudijama, gde se menja jedan član i kaže da smo mi vrlo zadovoljni, bar tako piše u obrazloženju, da smo mi zadovoljni kako funkcionišu sudovi, kako rade predsednici sudova, ali smo zaboravili da kažemo sledeće – šta se dešava sa sprovođenjem postupaka, a šta se dešava sa uređenjem sudova, a kada kažemo sprovođenje tih postupaka mislim najpre na suđenje u razumnom roku, pa tako smo zaboravili da pomenemo kako te sudije, odnosno predsednici sudova rade, pa smo mi dužni građanima Srbije 38 miliona evra zbog toga što se ne poštuje pravo na suđenje u razumnom roku. Toliko o tome kako efikasno rade naši sudovi.

Drugo, što se tiče organizacije, mi uvodimo sada neki četvrti sud. Znamo da je pozadina toga da bi moglo lakše da se upravlja postupcima koji su vezani za EKSPO, što znači ako imamo u obrazloženju rečenice koje kažu da će biti više opterećeni sudovi zato što će biti više postupaka, to znači da mi unapred znamo da će biti tužbi, da će biti više krivičnih dela i kolega Mrdić nas upozorava da kada je u pitanju EKSPO da će biti više povrede prava i da će sudije sada, ovoliko koliko ih ima u Trećem osnovnom sudu, neće moći da rade, s obzirom na priliv tih svih predmeta.

Šta dobijamo novim tim nekim sudom? Ne dobijamo praktično ništa. Zašto? Zato što u toku 2024. godine mi imamo 700 sudija manje od onoga što je predviđeno i što je potrebno s obzirom na priliv, s obzirom na broj stanovnika, odnosno građana i građanki Republike Srbije.

Najveći problem je u osnovnim sudovima. Pa mi dodajemo još jedan sud bez ideje da li ćemo dobiti i neke nove sudije, da li ćemo dobiti i neku novu zgradu. Videli smo i znamo kako funkcioniše Treći osnovni sud, da on nije u jednoj zgradi, da je on u dve zgrade, da često ne znamo ni gde se održavaju suđenja. Kada su u pitanju drugi sudovi ne znamo zašto se i to nije predvidelo ovim promenama? Šta se dešava sa Prvim osnovnim sudom? Dakle, on je nadležan za Zvezdaru, za Palilulu, on je nadležan za Savski venac, ali suđenja se održavaju na teritoriji Novog Beograda.

Dakle, vidimo da je ovo jedan neozbiljan predlog i da nije uzeto u razmatranje sve ono što je trebalo da se uzme, što predstavlja probleme kada je u pitanju sprovođenje ovih zakona. Hvala.