Reč ima narodni poslanik Aleksandar Mirković.

Vrlo kratko.

Bogat dosije i istorijat krivičnih dela koji je pomenuti čovek počinio je toliko bogat da ste pomešali hapšenja. Ti kafići i to nema veze sa ukradenim Bulevarom, to je bio Vrbas. Dakle, dva različita hapšenja. Tako da, nije bio jednom hapšen, nego dva puta, to je prva stvar.

Druga stvar, titule zvanja, znanja, obrazovanja, svaka čast, o tome ne diskutujem ovde i to vam niko ne spori, ali te koje ste naveli, makar dvoje od njih je počinilo krivično delo.

Jedna što je tukla policiju u Novom Sadu ispred suda, otimala se za onaj štit vrištala tamo, i ona isterivala neku pravdu. Druga koja je vitlala skalpelom ili nožem ovde ispred Skupštine, još ne možemo da se dogovorimo, jel malo promeni, bio je skalpel, bio je nož, bile su makaze, dakle dva krivična dela. To nema veze sa njihovim funkcijama.

Ako pričate o preletačima, možete pogledati i tu ko je odakle preleteo, jer je jedan iz Radikalne stranke, drugi iz Pokreta Levijatan. Tako da, ni to vam ne stoji.

Kada smo oko toga, došli do toga, pretpostavlja se nečija nevinost i sve to, svaka čast, što to ne primenite na primeru Nikole Selakovića, kome ste ovde i presudili i odrezali kaznu i hoćete i da ga smenite, ako biste mogli i da ga obesite.

To vam je to licemerstvo. Sa time ću završiti. Jedna od vaših borkinja za ženska prava, velika feministkinja, je jutros pričala o pravima žena.

Evo, pitanje za sve vas ovde – da li je neko osudio onaj linč kojen je bila izložena prekjuče, preksinoć Ana Bekuta? Da li neko sme od vas da kaže – skandal je ženu gađati ledenicama, najpogrdnijim imenima je nazivati, davati joj kojekakve etikete? Da li sme neko od vas borkinja velikih za prava žena, koleginica, bilo čega što možete da zamislite na ovom svetu, da ustane i kaže sramotno je ono što se desilo u Čačku, mi to osuđujemo?

Ne smete, jer se i dalje nadate da ćete se dodvoriti tim blokaderima, pa da možda neko od vas preleti. Nema ništa od toga, dok smo mi ovde, na vaše malverzacije, korupciju, kriminal i lažu ćemo uvek ukazivati, ali dobro je što ste još jednom pokazali koliko ste licemerni i koliko nemate obraza. Hvala.

Reč ima Uglješa Mrdić.

Biću kratak.

12/2 JD/LŽ

Došlo je vreme odgovornosti, došlo je dugo čekana 2026. godina. Vi ste mislili da ćete započeti ovu godinu sa pobedom o obojenoj revoluciji, ali na vašu žalost, a na žalost apsolutne većinske Srbije, i svih nas ovde iz SNS, izgubili ste. I ova godina će biti ne samo vaših poraza, nego će biti ova godina i pobeda pravne države.

Došlo je vreme odgovornosti za vas blokadere, koji ste učestvovali u premlaćivanju i policajaca i aktivista SNS i napade na nekoliko stotina naših stranačkih prostorija, organizacije terorističkih akata i terorističkih aktivnosti. Došlo je vreme odgovornosti za vaše ljude u tužilaštvu, ove sa kojima zajedno radite protiv države Srbije. Prema tome, nemojte se plašiti, biće sve po zakonu. Hvala.

Hvala vama.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisu loši zakoni, loše su sudije i tužioci. Velika većina, čast izuzecima, ali veliki deo pravosuđa se ponaša kao da su politički lideri opozicionih stranaka.

Dokaz da su sudije loše i pravosuđe je NIS. Jedna lopuža je pomenula NIS i pitala zašto država ne preduzme nešto više, a on upravo dolazi iz stranke koja je prodala NIS, nije ga prodala, nego predala.

Tramp je u Venecueli morao silom da zauzme naftne izvore, a oni su NIS i sve naftne izvore i Angoli, u Vojvodini itd. predali milom, ne silom. Prodali su to za 400 miliona, odnosno predali, ali pri tome su Rusi za taj isti NIS odmah digli kredit od 500 miliona i to su bile navodno, investicije.

Dakle, čiste lopuže, a ima tu, ne znam da li je tu onaj pregovarač što je menjao ime, što je menjao prebivalište, što je menjao grad, samo pol nije promenio, taj im je bio glavni pregovarač. Dakle, ta lopuža nije osuđena. Dakle, ta kriminalna prodaja NIS-a je bio razlog da tužilaštvo pokrene postupak. Očigledno da Zagorka Dolovoac to nije uradila.

Ja sam u oba njena izbora rekao da ću pre ruku odseći nego glasati za Zagorku Dolovac, zato što sam znao da neće da goni ove kriminalce, ali mislim da je sazrelo vreme da i ona bude gonjena zato što ih nije gonila.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću glasati za ove zakone, ali mislim da je to tanko, da smo to samo zagrebali malo, ja mislim da to temeljnije treba rešavati. Dakle, naš problem nisu izbori.

Što se tiče CRTA i navodne neke krađe izbora od strane vladajuće većine, dakle, u taj izveštaj CRTA mogu burek da zamotaju, jer to nema veze sa nikakvom istinom.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi izborima nećemo rešiti krizu. Nije to političko pitanje, to je pitanje pravosuđa, obrazovanja i pitanje medija, odnosno stranih piratskih medija koji nezakonito rade ovde i koji su medijski sponzori kriminala, odnosno nasilja kome smo izloženi u poslednjih godinu dana, ja to često nazivam terorizmom.

Znači, pokrovitelji medijskog terorizma su piratski Šolakovi mediji. Imamo problem u obrazovanju, zato što se profesori sami biraju. Ko neće da predaje, za mene nije profesor, ko neće da studira, za mene nije student, ko neće da sudi, za mene nije sudija, ko neće da goni kriminalce, taj treba da bude gonjen.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam se lično uverio u njihovo pravosuđe, odnosno njihovu pravdu. Oni su jednostavno sudovi i tužilaštvo njihove partije, politički ne samo obojeni, nego svrstani u odbranu političkih stranaka opozicije, odnosno u želji da zajedno sa njima osvoje vlast i da im vrate uslugu iz 2009. i 2010. godine, u čuvenoj reformi pravosuđa, ja ću reći da je to bila dereforma.

12/3 JD/LŽ

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam poljoprivrednik. Kada jednu njivu i jedan usev, plemeniti usev osvaja korov nije kriva njiva, nije kriv usev, kriv je onaj ko je plaćen da taj korov ukloni. Korov u našem društvu svakako postoji. Sudije i tužioci su oni koji su plaćeni da taj korov unište, odnosno da presude u korist naroda, da kazne krive, da zaštite nevine. Oni ne uništavaju taj korov, oni taj korov štite, a ja ću reći oni taj korov i zalivaju. Oni su i sami time ostali korov.

Zato kažem da mi moramo temeljnije to da rešimo zato što jeste oborena revolucija propala, ali su nam propaliteti ostali. Takvih propaliteta ima u pravosuđu koji ne sude u ime naroda, već sude protiv naroda i protiv države Srbije.

Živela država Srbija.

Hvala.

13/1 GD/LjL 12.05 - 12.15

Hvala vam.
Reč ima narodna poslanica Jelena Milošević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Nekako ispod žita prolazi da je na dnevnom redu i izbor člana Komisije za kontrolu dodele državne pomoći i ja se ovom prilikom neću baviti "ad hominem", jer smatram da je potpuno nebitno da li je članica odnosno kandidatkinja stručna ili ne da obavlja funkciju u savetu Komisije za kontrolu dodele državne pomoći, budući da ta komisija ne funkcioniše.

To je jedina komisija koja u svom nazivu ima reč "kontrola" i kojoj bi osnovna funkcija trebalo da bude kontrola, a nema kontrolnu funkciju. Ta komisija je tu deklarativno, da mi pokažemo Evropi kako mi na papiru, eto, imamo sve i kako mi kontrolišemo usklađenost dodele državne pomoći, a zapravo u praksi komisija postoji na papiru, kao što na papiru postoji i naš put u Evropsku uniju. Dakle, nikako.

Kaže: "osnovni zadatak komisije jeste pripremanje države i državnih organa i usklađivanje njihovog postupanja, imajući u vidu obaveze koje će nastati trenutkom ulaska u EU". Pod vašom vlašću, znači, nikad.

Zato smatram da je mnogo bolje da se komisiji dodele one nadležnosti koje ona nema a morala bi da ima, jer mi smo zemlja čija privreda živi isključivo od, odnosno preko 90%, subvencionisanih kompanija odnosno stranih investitora.

Komisija samo ocenjuje postojanje usklađenosti i ocenjuje da li je pomoć državna ili nije. Šta komisija mora da radi a ne radi, jer nema nadležnost? Ona ne vrši kontrolu primene zakona, ne obavlja poslove inspekcijske kontrole da vidi kako se novac države troši, ne ispituje finansijske transakcije i odluke u vezi sa primanjima i davanjem, ne ispituje trošenje sredstava iz budžeta i drugih javnih sredstava, itd, itd.

Sada ću ja vama da navedem četiri primera, dva su kada je komisija nadležna a ne radi, a dva su kada komisija nije nadležna a morala bi da bude nadležna.

Prvo je situacija slučaj EPS-a iliti "struja na dođem ti". Kaže - dok se građanima i malim firmama struja seče zbog minimalnih dugova, "Telekomu" je tolerisan dug od 1,3 milijarde dinara. To nije samo neplaćen račun, to je prikriveno kreditiranje javnim novcem. Komisija za kontrolu državne pomoći već dugo ispituje ovu inicijativu ali odluke nema. Ako se potvrdi da je ova nezakonita pomoć, "Telekom", verovali ili ne, gubi pravo da bude vlasnik medija.

Drugi slučaj je slučaj pošte, kada, recimo, "Telekom" za zakup i opremu duguje oko 17 miliona evra. Zamislite privatnog operatera koji godinama ne plaća kiriju državi a država ga ne izbacuje. To je direktna selektivna prednost i klasičan primer narušavanja tržišne utakmice koje institucije drže u fijoci.

Druga dva primera su subvencionisane fabrike, prva je čuvena fabrika "Geoks" u Vranju koja je radila manje nego što je uopšte mogla da vrati i polovinu dobijenih subvencija i tu je problem što je država sama prekršila svoj zakon. Znači, iznos subvencija za "Geoks" u Vranju koji je preko 1.300 ljudi ostavio na ulici jeste da su oni dobili 20% više subvencija nego što bi po zakonu smeli. Tu je komisija odreagovala, znate kad - pet dana pre nego što je došlo do likvidacije, a 2019. godine su mali privrednici iz Vranja poslali inicijativu odnosno primedbu komisiji, jer je država tolikim subvencijama ubila male privrednike koji su nastali raspadom "Koštane". Da li su vratili taj novac u budžet ili ne, to niko ne zna.

13/2 GD/LjL

Drugi slučaj je slučaj "Grunera" iz Vlasotinca, kada je komisija trebalo da utvrdi da se krši ugovor o subvencijama i da se ljudi otpuštaju a vaš ministar Basta je meni odgovorio da "Gruner" treba da vrati preko 400 hiljada evra u budžet. Da li je to uradio ili nije, takođe niko ne zna.

Zato je komisija sa ovakvim nadležnostima besmislena, a još besmislenije je da mi ovde biramo članove. Ili ćemo kao Narodna skupština da toj komisiji damo nadležnost da ima smisla, ili oni primaju platu o trošku građana potpuno bespotrebno. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima narodna poslanica Biljana Ilić Stošić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, kolege poslanici, dragi građani, pre svega izražavam najveće zadovoljstvo što je konačno u skupštinsku proceduru ušao dugo očekivani set zakona o pravosuđu.

Najpre bih se osvrnula na izmene i dopune Zakona o Javnom tužilaštvu, iz razloga što su ove izmene zaista urgentne i neophodne, jer mnogo postupaka Javnog tužilaštva prosto izaziva nepoverenje kod građana.

Na primer, Tužilaštvo za organizovani kriminal je pokrenulo krivični postupak finansijske istrage brze pruge Beograd-Budimpešta i objavilo da je naneta šteta državnom budžetu u vrednosti od 115 miliona dolara. Ono što je veoma upitno ovde je kako su uopšte došli do te cifre, jer su tek pet meseci posle podizanja krivične prijave naručili ekonomsko-finansijsko veštačenje?

Dogodilo se još nešto što više izaziva nepoverenje građana u tužilaštvo. Naime, krajem prošle godine je održana jedna od sednica Odbora za pravosuđe, čiji sam član, i na toj sednici je bio prosto red da se pojavi vrhovna tužiteljka. Zašto? Zato što smo razmatrali izveštaj o radu i vrhovne tužiteljke i izveštaj o radu kompletnog tužilaštva za poslednje četiri godine. Gospođa tužiteljka je izvolela ne doći i ne pojaviti se na skupštinskom odboru. Na taj način je pokazala pre svega izuzetno nepoštovanje prema Skupštini kao instituciji a opet, na drugoj strani, ona je direktno prekršila Ustav, konkretno član 156. stav 1. koji jasno kaže da vrhovni javni tužilac za svoj rad i rad tužilaštva odgovara Skupštini.

Takođe je frapantna cifra od 152 miliona evra isplaćena iz državne kase kao nadoknada onima koje je tužilaštvo optužilo i pritvorilo, a kasnije nije uspelo pred sudom da dokaže njihovu krivicu.

Još jedan nonsens u vezi sa tužilaštvom. U članu 31. Zakona o tužilaštvu stoji da je tužilaštvo jedino nadležno za sopstvenu međunarodnu saradnju. Drugim rečima, ono ne mora da pita nikoga kakve će međunarodne sporazume da potpisuje, na kakve će seminare da ide, na kakve će obuke da ide, pa nam se, nažalost, dugo godina unazad dešavala loša praksa da su nam tužioci vrlo često bili polaznici raznoraznih seminara i obuka koje plaćaju strane organizacije, čak i strane vlade i strane ambasade. Da ne upotrebim neku grublju reč, ovo je najblaže rečeno sumnjivo. Naravno, ubuduće neće oni moći sami sebi da određuju sa kim će sarađivati i na koje će seminare ići, moraće da rade to uz saglasnost Ministarstva pravde.

Uopšte, mnogo je stvari u radu tužilaštva koje izazivaju nepoverenje kod građana i uznemirenost javnosti. Evo još jednog frapantnog primera. Organizovanu terorističku grupu, za koju je dokazano da je radila protiv države, da je spremala državni udar, tužilaštvo pušta na slobodu posle dva meseca. Prosto, neverovatno.

Što se tiče zakona o sudijama, rešenje da predsednici osnovnih sudova koji zadovolje kriterijume Visokog saveta, koji su radili dobro, logično je da oni imaju

13/3 GD/LjL

pravo na još jedan mandat. Zašto kvariti dobru praksu, zašto kvariti nešto što je dobro? Takođe, mislim da je odlično rešenje da Beograd dobije bar još jedan sud. Kažem bar još jedan. I to je malo i to je nedovoljno, pre svega imajući u vidu načelo efikasnosti sudova i načelo, odnosno princip i pravo građana na suđenje i presuđivanje u razumnom roku.

Sve u svemu, dugo očekivani odlični predlozi izmena zakona koji će povratiti poljuljano poverenje građana, uliti pravnu sigurnost i, pre svega, pozvati na odgovornost određene delove pravosuđa koji, kako sada stvari stoje, izgleda da su se otuđili od naroda i od države. Zbog toga vas, drage kolege, pozivam da u danu za glasanje podržimo ove predloge izmene zakona jer pravda i pravo drži gradove i državu, kako reče naš mudri narod, još od Cara Dušana. Zahvaljujem.

14/1 TĐ/JG 12.15 – 12.25