Kako se ne umorite?
Peđa Mitrović po Poslovniku.

Molim vas, predsedavajuća, gospođo Raguš, član 107, dostojanstvo, naravno. Ovde ne može da se preti. Dakle, ne možete da pretite. Ovo što izgovara gospodin Mirković sada, da će doći po pravdu, da će on da bude taj koji će da izvodi pravdu, ne znam šta hoće. Dakle, molim vas da poštujemo dostojanstvo, da vratimo debatu u parlament i da pričamo o temi dnevnog reda. Možemo da vodimo i debatu koja je oštrija, ali ovo je zaista prešlo granice.

Gospodine Mirkoviću, samo ću vas podsetiti, tri poslanika opozicije imaju razvijenu glavu. Tri poslanika opozicije imaju razvijenu glavu. O čemu vi pričate više?

Da li želite da se Skupština u Danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika? (Ne.)
Prosto neverovatno.
Reč ima Nataša Jovanović.
Izvolite.

Uvažena gospođo Raguš, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, meni je zaista izuzetno zadovoljstvo što imam priliku u ovoj raspravi da govorim u pojedinostima i da podržim čitav set izmene pravosudnih zakona uvaženog kolege dr Uglješe Mrdića.

Najpre iz razloga što je on pokazao veliku odgovornost kao predstavnik parlamentarne stranke i naše poslaničke grupe koja je osvojila gotovo dva miliona glasova na parlamentarnim izborima 2023. godine i iskoristio je kao jedan od nas svoje ustavno pravo iz člana 107. stav 2. Ustava Republike Srbije, koji kaže da svaki narodni poslanik, a on je i te kako pozvan da to uradi kao doktor pravnih nauka, može da predloži zakon pred Narodnom skupštinom, a naročito zbog ovog stava 3, hvala vam na tome, uvaženi kolega Mrdiću, u ime ovih dva miliona građana, koji kaže, a eto ovi blokaderi koji su na odlasku iz Skupštine iz ove blokaderske opozicije ni to ne znaju, da i 30.000 najmanje građana Republike Srbije može da predloži bilo koji zakon.

On je to uradio u ime dva miliona ljudi i onih koji nisu glasali, a koji će tek glasati za našu Srpsku naprednu stranku i listu koju predvodi Aleksandar Vučić, zato što su oni obespravljeni, zato što su oni videli da tužilački brod na čelu sa vrhovnom javnom tužiteljkom Zagorkom Dolovac nije potonuo, već je pravac usmerio van granica Republike Srbije da drugi njime upravljaju i da izdaju komandu njoj na kormilaru tog broda koji je učinio mnoga zla u proteklim godinama ne delajući onako kako Ustav i zakoni ove zemlje govore.

40/3 MV/MP

Podsetiću vas, uvažena koleginice Raguš, jer ste bili prisutni tog dana, tog 30. novembra 2009. godine, kada je prvi put Zagorka Dolovac izabrana za vrhovnog javnog tužioca, istog dana je, gospodine ministre, i ovaj njen pajtos Miljko Radisavljević izabran za specijalnog tužioca za organizovani kriminal, kao i Nata Mesarović tog istog dana za predsednicu Vrhovnog kasacionog suda, da je ona izabrana bez prisustva tadašnje ministarke koja se nije pojavila na tom zasedanju. Njenu biografiju, vrlo skromnu, u dve rečenice je pročitao Nenad Konstantinović koji je bio vedeta Demokratske propale stranke, kao i Boško Ristić, onaj kriminalac koji je rukovodio Odborom za ustavna pitanja, a koji je postavljao i tužioce i sudije.

Znate li šta su nam rekli na naša pitanja? Evo, moje konkretno, a podsetila sam se pre neki dan u ovim stenografskim beleškama jer sve je zabeleženo, pitala sam ko je ta osoba, kakve su njene reference, šta nju kvalifikuje da bude, sećate se toga, gospođo Raguš, vrhovni javni tužilac? Jer, znate kako, ja koja nisam pravnik, ali dugo godina sam u političkom životu Srbije, odgovaram prema građanima, jer ljudi su preneli deo svog suvereniteta na nas, moram da znam o kojoj osobi se radi, da li će ona odgovorno da zastupa Ustav i zakone.

41/1 MZ/CG 17.35 – 17.45

Rečeno nam je da je nju pohvalila jedna zapadna ambasada, u konkretnom slučaju u tom vremenu američka ambasada, jer joj je ustupljen predmet o kome je govorio uvaženi kolega Mrdić, Miladina Kovačevića. To je onaj veliki skandal koji se desio. Na moje konkretno pitanje da li su nju kvalifikovali neki njeni predmeti koji su bili temeljni i koji nisu pali jer je došla iz okružnog tužilaštva, nijedna reč o tome.

Eto neka osoba, za koju sada neki mediji kažu – ne druži se ni sa kim, niko ne može da je vidi. Čekajte, zar nije čovek na pravdi Boga procesuiran, ovaj Žunić Stanislav, jel tako beše, Uglješa, koji je samo pitao ono što je pitao svaki građanin Republike Srbije i svako od nas narodnih poslanika – gde si ti do sada, gde se ti nalaziš, jesi li ti u zemlju propala?

Evo, recimo, mene i mnoge moje druge kolege niko nije procesuirao. Godinama sam se javlja za reč i pitala da li je ta žena živa uopšte, gde se ona nalazi, zašto se ne oglašava na kriminal koji je sprovela ta dosovska kriminalna organizacija i svi repovi posle nje. Niko nikada ništa nije odgovorio.

I gle čuda, baš da se nađe ona u društvu tog Radisavljevića, koji je par meseci pred penzijom, gospodine ministre, i da traže nekakvu zaštitu u Amsterdamu. Naravno, oni u tome ne mogu ništa da urade, koliko god da jauču, da kukaju, traže te pomoći, kako su navikli, pa od jedne, pa od druge ambasade. Neka se sastaje sa kime god može. A na to ih je znate šta nateralo? Štrajk, dobra volja i pre svega znanje i hrabrost Uglješe Mrdića da izađe pred Narodnu skupštinu sa ovakvim predlozima zakona.

Onda ovaj neznalica, juče je govorio o tome, uvaženi kolega i šef poslaničke grupe, pominjući Slobodana Jovanovića, gospodin Jovanov, kažu – kako on to radi kao narodni poslanik? Nije on samo Slobodan Jovanović, koji nije bio samo predsednik Vlade, dva puta rektor univerziteta, ministar, kao i predsednik Srpske kraljevske akademije. Znate, on je pisao i druga dela, osim ovih, o tome kako treba narodni poslanici da obavljaju funkciju, kako mogu da vrše zloupotrebu, kako mogu da zloupotrebljavaju svoj imunitet. Sve su to ovi sa druge strane radili isto, po istom nalogu, istih mentora kao Zagorka Dolovac, Nenadić i ostala družina, da ruše Srbiju, da ruše naš politički sistem i naš ustavni poredak.

Treba da podsetim na to da su u avgustu mesecu ove godine ti blokaderi blokirali sud u Novom Sadu. Znate, pa to je neverovatno. Traže kao nekakvu pravdu, pa oni će da sude ovima, pa onima. Znate, kada su komunisti u odsustvu, opet da se vratim na Slobodana Jovanovića, njemu sudili te davne 1946. godine, čoveku od 77 godina su zabranili da se bavi svojim radom, da ide na prinudni rad 20 godina, zamislite vi to. E, po istom modelu ovi koji su sledbenici takve ideologije, ovi anarhisti, rušitelji države hoće nama da presuđuju, predsedniku Republike, njegovim članovima porodice, svima nama, da nas spaljuju, da nas vešaju, da nas kolju. Ne znam šta bi nam sve radili, samo da se dodvore onima koji su ih instalisali da rade te prljave poslove, a protiv Republike Srbije.

Zašto su ovi zakoni dobri? Iz razloga što taj dvojac kriminalni Zagorka Dolovac i Nenadić, kao i ovaj prirepak Radisavljević, nemojte misliti da će on da se smiri i kada ode u penziju. Sećate se, gospođo Raguš, da su nam rekli tog dana kada je on postavljen na tu funkciju kako je napravljen brend od Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal. Evo, to pamti i kolega Arsić. A oni zaštitili čitav kriminal Demokratske stranke, zatvaranje preduzeća, otimanje fabrika, ostavljanje ljudi bez posla, a da ne govorim o tome da je taj isti koji je bio glavni zagovornik da Dolovac, sada joj je i dalje prijatelj, sa njim se ona druži i uslikana je, učestvovao u nezakonitom hapšenju mnogih ljudi u čuvenoj akciji „Sablja“. Eto, sa takvim ljudima mi imamo posla. Oni ih štite. Dobra je njima, zato što za njih završava sve te prljave poslove.

41/2 MZ/CG

Šta je zapravo bio njihov cilj? Njihov cilj je bio da držanjem na funkciji tih ljudi koji će sada biti sa umanjenim nadležnostima, a ona da ima časti i obraza, kao što nema, pošto nije dobila pozitivnu ocenu od nadležnog odbora za svoj rad, podnela bi ostavku. Naravno, ona čeka i dalje šta će biti sa njom, ali dobro, Uglješa, načeta je, pa ćemo da vidimo šta će da se dešava posle usvajanja ovih zakona.

Dakle, oni stavljaju da vršljaju, prete ljudima, ta Pomoriški, koju je više puta Uglješa pominjao, takođe poziva ljude po tužilaštvima širom cele Srbije, prave taj svoj lobi, ali avaj, pokušaj obojene revolucije je odavno propao, razotkriveni su, kao i ovi koji su njima služili, ove sluge u službi rušenja države Republike Srbije.

Ono što je bilo veoma važno da napomenemo u raspravi po ovim zakonima, kao i o ovome o kome se sada vodi diskusija je ono što ste vi juče istakli, gospodine ministre. Mi kao odgovorna država, koja se nalazi u procesu evropskih integracija, i hvala vama jer ste vi bili jedan od zaslužnih ljudi prilikom prvog klastera koji je otvoren kada vas nije toliko možda šira javnost poznavala, a kao stručan čovek i za sve kasnije što ste radili u kontekstu ispravljanja one katastrofalne reforme pravosuđa iz 2009. godine, jer ste bili u komisiji od 2013. godine, da ispravimo sve ono što su ovi žuti uradili kada su 837 sudija otpustili u jednom danu, 100 tužilaca i zamenika tužilaca i druge ljude, za koje ste juče lepo rekli da su logistika i veoma potrebni da rade u sudu, zaposleni i svi oni su zbog tog nepočinstva DS-a naplatili štetu od države, ovi zaposleni mislim 5,5 milijardi dinara, a sudije i tužioci, oni koji su dočekali da budu živi, 11 milijardi dinara.

Sve ovo sada ide, naravno, u dobrom pravcu. Čeka nas, kao što se i najavili juče, izmena krivičnog zakonodavstva. To je veoma bitno. Da bismo mogli i da bi ovi ljudi koji će doći da odgovorno rade, za razliku od ovih bandita Dolovac i Nenadića i Pomoriški, svoj posao, mogli da sude po zakonu, za nova krivična dela koja će biti kvalifikovana i da mogu efikasno da rade u službi građana Republike Srbije. Ona ne samo da se nije pojavila i nije se oglasila, nego jednostavno ne želi ni da razmišlja o tome da legitimno izabranom predsedniku Aleksandru Vučiću, koji je dobio 2.300.000 glasova, svakoga dana neko od njih, neko od njihovih sledbenika, otvoreno preti da će da ga likvidira, fizički da ukloni, i njegovoj i maloletnoj deci i naravno i Danilu i Milici koji su sada već odrasli ljudi.

Neverovatno da oni nemaju nikakvog osećaja ni za svoju državu, ni za čast, ni za poštenje. Zato da nas ne čudi, gospođo Raguš, jutros smo govorili o tome, ali ja zaista moram u ovom delu na to da se fokusiram, da njih uopšte ne pogađa šta mi njima govorimo kada se oni dodvoravaju i kada puze pred Piculom. Naravno, građani Republike Srbije, ne samo stradalnici, i njihovi potomci znaju da se hrvatska država nikada za to ne da nije izvinila, nego nikada nije snosila nikakve sankcije za na stotine hiljada na najmonstruozniji način, vi ste pomenuli sve te metode i to je zaista jezivo, zajedno smo i radile nekada na jednom takvom projektu i proučavale tu literaturu, to je neverovatno da to čovek može i da izgovori, a kamoli da uradi.

I sada oni jednom Piculi, koji je zarobljen u toj ideologiji endehazije, zato što oni to nikada nisu priznali, zato što se on slikao, pokazivali smo, sa ustaškom uniformom i sa sve onim mitraljezom u ruci, i hvali taj novi genocid nad Srbima, odnosno zločinačku „Oluju“, oni mu puze, oni se njega boje i oni kažu i podržavaju ovakvo obraćanje koje je danas pročitano ovde, da je njegov senzibilitet, pazite, takav i ove družine koja sa njim dolazi da oni ne mogu da prođu kroz hol Narodne skupštine, gde je ova postavka „Jasenovac – trajna opomena“.

41/3 MZ/CG

Samo da vas pitam, gospodo iz blokaderske opozicije, da li ste ovo poneli? Da li ste poneli svojim članovima porodice? Da li ste prelistali? Da li ste na nekoj od ovih strana videli reči patrijarha Germana, kada je osvešten taj spomenik u Jasenovcu, koji je rekao: „Unuci, praunuci i svi posle toga treba da pamte i da znaju kakav je zločin urađen prema najstradalnijem srpskom narodu“.

42/1 JJ/MT 17.45 – 17.55

Ne, vi ga branite, vi smatrate da je to opravdano, a sutra ćete, jer valjda čekate da svane jedva, i to vreme i taj tajming kada trebaju sa Piculom da se sastanu da opet pljujete po svojoj državi i da podržavate one koji su napravili toliko skupova i toliko terora nad ovom zemljom da je narod bio sablaznut 12 meseci šta se to dešava u jednoj Srbiji koju je iz pepela podigao Vučić, stavio je na noge da se razvija, da bude stabilna, da bude jaka.

Nije samo, gospodo, taj logor smrti bio koji je najveći u istoriji čovečanstva i ljudske civilizacije. Jel treba da vas podsetim na Jadovno i Pag gde je više od 40 hiljada ljudi stradalo, na Garavice kod Bihaća gde je 13 civila za 20 dana pobijeno, Dalivansko polje gde je na Ognjenu Mariju 1941. godine 1.500 Srba, žena i dece, bačeno u jame? Jel treba da vas podsetim na Sanski Most gde je ubijeno više od 10 hiljada Srba? Što to ne kažete sutra Piculi i podsetite se tog mračnog dela novije istorije, a da se ne vraćamo danas.

U mestu Zanesovići kod Bugojna ubijeni su najbliži rođaci našeg predsednika Aleksandra Vučića, Đorđe i Rajko, a njegov dela Anđelko i još četiri člana najuže porodice odvedeni u Jasenovac.

Takvom čoveku oni su u stanju, predsedniku Republike, njegovom ocu, njegovoj majci, gde je takođe u kraju odakle je ona, u Janju kod Šipova, u kućama i štalama spaljeno više stotina ljudi, oni su u stanju da govore najmonstruoznije stvari, da mu priželjkuju zlo dok se on bori za Srbiju svakog dana i gradi ona poznanstva i one mostove koji treba da nas vode u bolju budućnost, u budućnost za svu decu Srbije i onu koji su danas mali, koji su u kolevci, koji tek treba da se rode. To njima ne dolazi u glavu. Znate li zbog čega? Zbog tog podaničkog mentaliteta. To je jače od njih. Novac, podanički mentalitet i što gore Srbiji to njima bolje.

Zato, uvažene kolege narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, budite sigurni, a to zna i gospodin ministar, jer juče je lepo objasnio da su ovi zakoni u skladu i sa ondašnjim preporukama Venecijanske komisije, kada su izvršene izmene u pravosuđu naše zemlje, kada je izmenjen Ustav, budite sigurni da ćemo mi ovakvom našom snagom i voljom pre svega da radimo odgovorno svoj posao. To oteto pravosuđe da vratimo narodu da ljudi budu sigurni u svakom trenutku, da žive u zemlji koja je ponosna, uspravna i koja nikada neće da se dodvorava neprijateljima Srbije i koja će uvek svakome u lice da kaže sve ono što misli.

Živela Srbija!

Još samo da dodam je predsednik Republike Aleksandar Vučić jedini predsednik Srbije koji je tražio poslednjih pet godina, i svaki put obnavlja isti zahtev, da poseti Jasenovac, da se pokloni senima žrtava i da mu to ne dozvoljavaju kao zvaničnom predstavniku jedne zemlje koja je toliko stradala, čiji je narod tako stradao, a ne dozvoljavaju mu čak ni privatno kao potomku Jasenovačkih žrtava pod obrazloženjem da se nisu stekli uslovi.
Reč ima dr Uglješa Mrdić.
Izvolite.

Jedan od prethodnih govornika je rekao da ja služim Aleksandru Vučiću, kako moje kolege iz poslaničke grupe, tako i ja.

Neko služi državi Srbiji i predsedniku, a neko ne može da služi ni u cirkusu, kao i vi.

Dalje, ovde se dosta toga govorilo o napadima na novinare, govorilo se i o slučaju Miladina Kovačevića gde je direktnu ulogu imao ovaj što je pobegao iz sale, a neće mi biti problem da to isto ponovim na narednoj sednici.

42/2 JJ/MT

Naime, od 2012. godine do danas ni jednom novinaru u Srbiji dlaka sa glave nije falila i niko se nije suočio sa krivičnim progonom, bez obzira kakve su kampanje vodili ovi vaši tajkunski novinari i da li su pozivali na rušenje ustavnog poretka i na nasilje, a jesu.

Od 2000. do 2012. godine evo šta se dogodilo za vreme vašeg režima – 2000. godine pretučen i brutalno prebijen direktor RTS-a Dragoljub Milanović i urednik Informativnog programa RTS-a Milorad Komrakov; 2003. godine u Jagodini ubijen dopisnik „Večernjih novosti“ novinar Milan Pantić, u vaše vreme; 5. maja 20006. godine gašenje „BK Televizije“, izgubila privremenu licencu za emitovanje tv programa na 30 dana zbog navodne političke pristrasnosti. Sutradan nešto posle ponoći u prostorije „BK Televizije“ upala je policija po nalogu, prekinula emitovanje programa. Oko 11 časova istog dana većina kablovskih operatera prekida distribuciju signala „BK Televizije“. Uprkos zabrani „BK Televizija“ nastavlja emitovanje programa putem satelita i organizuje proteste u Knez Mihailovoj ulici, u vaše vreme.

Dalje, 28. oktobra 2009. godine uhapšen Slavoljub Kačarević, bivši urednik „Glasa javnosti“.

Zatim, 2009. godine upad policije u „Kurir“, hapšenje vlasnika i osnivača „Kurira“ Radisava Rodića i Slavoljuba Kačarevića, milionske kazne Finansijske policije „Kuriru“ kako bi vlasništvo bilo formalno prebačeno na Aleksandra Rodića, a suštinski je novinu u ime Borisa Tadića vodio Slobodan Homen, danas u bekstvu jer je optužen za krađu ordenja u Srbiji.

Godine 2009. 21. februara policija je upala u dnevni list „Borba“ sa nalogom za privođenje urednice Olivere Zekić, glavne i odgovorne urednice lista „Borba“. Posle objavljivanja afere o Miladinu Kovačeviću u „Borbi“ postala je jedini glavni urednik koga je policija saslušavala zbog odbijanja da oda izvor informacija. Usledio je finansijski pritisak, liste „Borba“ ugašen.

Ovaj što nije u sali, a što je menjao ime, što služi žutom tajkunu, imam nekoliko pitanja za njega.

Da li je na njegov zahtev policija 21. februara 2009. godine pokušala da privede urednika lista „Borba“ Oliveru Zekić? Da li je to uradio zato što je list „Borba“ objavio da je Vlada Srbije donela odluku da isplati milion dolara odštete porodici američkog studenta koga je prebio Miladin Kovačević? Da li je isti ovaj koji je pobegao iz sale dao nalog da se Miladinu Kovačeviću izda pasoš, da napusti SAD i da li nas je taj njegov nalog koštao milion dolara iz budžeta? Da li je tačno da je na stranačkom sastanku u DS rekao da novinarku Oliveru Zekić ne treba uhapsiti već ubiti zato što je objavila vest da je Vlada obezbedila milion dolara za odštetu za brljotine ovog što je menjao ime, a što služi žutom tajkunu?

Dakle, toliko o njemu, optuži a onda ne sačeka odgovore.

Dalje, što se tiče ovih amandmana u vezi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokog tehnološkog kriminala, očigledno ovi koji su kritikovali nisu ni čitali. Ovom prilikom želim da se zahvalim i pojedinim narodnim poslanicima koji su izneli pohvale ili neke objektivne kritike, ali je barem rasprava bila demokratska, za razliku od vas blokadera koji znate samo lično da vređate, a ne da govorite o zakonu.

Samo da pojasnimo, zbog građana, dakle, ja sam ovde predložio u članu 5. a to vam je nejasno, a sada će vam biti jasno, radom posebnog odeljenja rukovodi rukovodilac posebnog odeljenja, rukovodioca posebnog odeljenja postavlja glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu iz reda javnih tužilaca Višeg javnog tužilaštva ili Apelacionog javnog tužilaštva. Prilikom postavljenja prednost imaju

42/3 JJ/MT

javni tužioci koji poseduju posebna znanja iz oblasti informatičkih tehnologija. Pošto ste rekli da će biti postavljeni tužioci koji nemaju potreban znanja. Rukovodilac posebnog odeljenja odgovara za rad posebnog odeljenja i za svoj glavnom javnom tužiocu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu u skladu sa zakonom, uvažena gospodo, ko što je sve ovde predloženo u skladu sa zakonom.

43/1 VS/LŽ 17.55 – 18.05

Dalje, za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 1. ovog zakona nadležno je Više javno tužilaštvo u Beogradu za teritoriju Republike Srbije. U Višem javnom tužilaštvu u Beogradu obrazuje se posebno odeljenje za borbu protiv visokog tehnološkog kriminala. Ako ovih zakonom nije drukčije određeno na posebno odeljenje primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje javno tužilaštvo. Radom posebnog odeljenja rukovodi rukovodilac posebnog odeljenja. Rukovodilac posebnog odeljenja odgovara za rad posebnog odeljenja i za svoj rad glavnom javnom tužiocu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu u skladu sa zakonom.

Na kraju, ono što je možda ostavilo i najveći utisak danas, ali negativan je, ova vaša odbrana Tonina Picule, vaša kritika izložbe o Jasenovcu i vaša podrška da ova delegacija predvođena Piculom ne ide kroz centralni hol, nego da ide hodnicima, kako bi izbegli da vide ono što se dogodilo, da vide potvrdu i da vide fotografije strašnih zločina koji su se dogodili nad srpskim narodom i nad Romima, Jevrejima i svima drugima koji su zajedno sa našim narodom stradali u Jasenovcu. I, mesto da osudite takav postupak Tonitna Picule, i umesto da ga napadnete, da ga kritikujete, a da osudite strašne zločine nad srpskim narodom, vi niste niti osudili zločine, niti pohvalili izložbu, a ceo dan branite Tonina Piculu, kao da vam je politički šef, a očigledno jeste. Sada je sasvim jasno, da je Tonino Picula koji je bio u hrvatskim oružanim snagama koji su ubijali Srbe i vršili zločine, nekima od vas danas pisao govore. Zato ne sme te i nećete da osudite zločine nad Srbima ni devedestih, ni četrdesetih godina.

Ali, s druge stane, ima nas iz SNS, koji ćemo uvek osuditi zločine, osuditi anti sprske izjave i anti srpsko delovanje Tonina Picule, i uvek građanima reći istinu. Zahvaljujem.

Na kraju nekoliko minuta za odgovore poslanicima od strane ministra gospodina Nenada Vujića, ministra pravde. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi narodni poslanici, što se tiče predloženih amandmana na zakone, nemamo nijednu konkretnu odredbu kojima se ukidaju ustavne garancije i kojima se menja status sudija i tužilaca, ili omogućava nezakonito mešanje u pojedine predmete. To je vrlo jasno i u predlozima amandmana mi tu situaciju nemamo.
Ovo moram da ponovim zbog javnosti, zato što se i to nekoliko puta danas ponavljalo. Ovim amandmanima se ni u jednom delu ne menja dostignut nivo garantovanih prava i samostalnosti tužilaštva i nezavisnosti sudstva.
Kada govorimo o suđenju u razumnom roku, moram ponovo. Ono obuhvata i izvršenje. Bez obzira što izvršenje poseban proces imate presude. Definicija šta sve se uzima kada se ocenjuje suđenje u razumnom roku, ponašanje stranaka, složenost predmeta i td, definisana je u predmetu Kening protiv Nemačke još 1978. godine. Da je izvršenje deo suđenja u razumnom roku, sud je utvrdio u presud Horsbi protiv Grčke iz 1997. godine.
Od tada je to vrlo jasna praksa i zbog javnosti govorim o tome, tako da, vrlo dobro znamo zato što sam Evropski sud kaže da je izvršenje deo celog gledanja suđenja u razumnom roku, jer kaže Evropski sud, da pravnosnažna presuda bez izvršenja predstavlja teorijsko i uzorno pravo. Toliko o tome šta govorimo, kada govorimo o pravu na suđenje u razumnom roku i da li sam ja dobro to definisao. Ja nemam šta da definišem, definisao je Evropski sud u Strazburu.
Ponavljam kao i juče kada sam govorio o iznošenju podataka iz istrage, mogu i da vam dostavim određene presude koje to govore.
43/2 VS/LŽ
Što se tiče predloženih amandmana, kada govorimo o procedurama, član 2. Ustava je jasan, suverenitet je na građanima, građani suverenitet ostvaruju kroz referendum i narodnu inicijativu, a neposredno preko narodnih poslanika. Narodni poslanici su ti koji predstavljaju građane, koji nose volju građana.
Nemojmo brkati sa nekakvim neformalnim grupama sa nečim što ne znamo ni kako ni ko se organizovao, jer Narodna Skupština je telo ove zemlje i svakako javna rasprava u Narodnoj skupštini nije vrhunac demokratskog dijaloga u institucijama i nemojmo brkati pojmove u demokratiji. Postoji narodna inicijativa, postoji referendum, ali sam dijalog u Narodnoj skupštini on najbolje predstavlja građane Republike Srbije. Toliko o celom procesu, usvajanja samog zakona.
Što se tiče hijerarhije, u tužilaštvu, ona je prepoznata u svim zemljama članicama EU i to je model kao kod nas. Prema tome, ne uvode se nova rešenja da se to sada podređuje neko nekom. To je samo poboljšanje i fino podešavanje zato što postojanje jasne definicije i linije odgovornosti nije suprotno samostalnosti tužilaštva, to citiram stav Venecijanske komisije.
Takođe, Venecijanska komisija, polazi od stava da funkcionalno tužilaštvo i efikasno tužilaštvo nisu jedan drugom u sukobu. Naprotiv kaže da neefikasno tužilaštvo podriva poverenje javnosti i da je jako opasno imati neefikasno tužilaštvo, jer ponavljam, stav Venecijanske komisije, da samostalnost i efikasnost nisu suprotstavljeni.
Kada govorimo o visokotehnološkom kriminalu, ovim izmenama zakona ne ustanovljavamo odeljenje, ono već postoji. Glavni tužilac i danas imenuje godišnjim rasporedom tužioce koji rade u tom odeljenju. Prema tome, ovo je regulisano već zakonom, ali gledamo u tom jednom hijerarhijskom lancu da imamo posebno odeljenje za borbu protiv korupcije gde je glavni tužilac imenuje i to posebno odeljenje isto je nadležno za celu apelaciju Beograd, u Kraljevu je za kragujevačku apelaciju, u Nišu za nišku i u Novom Sadu za novosadsku, a opet to je pri višem tužilaštvu. Tako se i zakonodavac opredelio da imamo pri Višem tužilaštvu u Beogradu za visokotehnološki kriminal zato što zbog broja predmeta, da vidimo zbog same specijalizacije, ali neophodno je da postoji usklađenost i hijerarhijska povezanost.
Na kraju krajeva, i sam narodni poslanik koji je govorio o centralizaciji i decentralizaciji kaže – odgovoran je glavni tužilac u Beogradu, ma kako se on zvao. Danas je to neko. Kada istekne mandat doći će neko drugi, ali sistem mora da bude uspostavljen i da postoji.
44/1 GD/LjL 18.05 - 18.10
Ovde se kaže - odgovoran je zato što ne radi visokotehnološki kriminal, slabi su nam rezultati, sami poslanici koji govore i koji predlažu amandmane. Kaže - briše se. A kažemo da nemamo rezultat u borbi protiv visokotehnološkog kriminala. Ako je to tako, dajmo onda da vidimo gde je ta linija odgovornosti i naravno, da taj sistem funkcioniše na najbolji mogući način.
Ponavljam, i potpuno sam saglasan i sa stavom Venecijanske komisije, samostalnost i funkcionalna samostalnost i efikasnost su neodvojivi deo javnog tužilaštva i neefikasno tužilaštvo podriva poverenje javnosti.
Što se tiče upućivanja, sama Venecijanska komisija je u svojim stavovima iznela prilikom ocene zakona preporuku da to radi Visoki savet tužilaštva kao telo koje upravlja tužilaštvom, koje bira.
Ono što se pojavljuje u javnosti da se želi ukinuti Tužilaštvo za organizovani kriminal, ja ne znam ko je i gde to pročitao?
Drugo, iznose se brojevi, koliko je upućenih. To govori o tome da je izuzetak urgentna mera, hitna mera, primenjivana kao redovno stanje. Zato je neophodno da telo koje upravlja tužilaštvom, koje bira tužioce, pa i tužioce koji rade u Tužilaštvu za organizovani kriminal a već dve i po godine je konkurs otvoren i nije izabrano, a sa druge strane imamo da neko ko je u hijerarhiji na čelu i koji treba da upravlja sistemom, ali ne vezano za upućivanje, jer to jeste nešto što izvorno pripada Visokom savetu tužilaštva, koje onda i brine o kadrovskim rešenjima u Tužilaštvu za organizovani kriminal.
Ako imamo veliki broj upućenih, onda je to problem da li mi koristimo i upotrebljavamo i zloupotrebljavamo mehanizam koji je predviđen samo za izuzetne situacije da bi se neke stvari premostile, zašto imamo ljude kojima se obnavljaju mandati, svake tri godine, pa tako da imamo onda i tužioce u tom tužilaštvu koji su tu već od 2006. ili 2007. godine i stalno je to na po tri godine.
Tako da ovo rešenje da to radi Visoki savet tužilaštva, savet je taj koji brine o kadrovima, o kadrovskim kretanjima, o sistemskim rešenjima. I zašto onda savet na najbolji mogući način onda može da brine i o upućivanju, ponavljam, kao meri koja treba da bude posebna i urgentna. Tako da tu nema nikakvog nekakvog spora kojim se uvodi smanjenje samostalnosti, već naprotiv, upućivanje od strane pojedinca i davanje prevelike moći, to kaže i Venecijanska komisija, pojedincu u odnosu na kolektivno telo, onda upućivanje predstavlja mehanizam kojim vi smanjujete samostalnost tužioca a ne da mu povećavate.
Hvala narodnim poslanicima i zadovoljstvo mi je da čujem i primedbe i sugestije i na naš rad i na moj rad kao ministra pravde, a isto tako, otvoreni smo i za dijalog i o budućim izmenama. Hvala.

Najlepše hvala, gospodine ministre, pogotovo zbog vaše predanosti i zbog toga što ste tu sve vreme i što ja verujem da niste promašili da odgovorite ni na jedno postavljeno pitanje tokom današnjeg rada.
Drage kolege, dame i gospodo, završili smo današnje zasedanje.
Nastavljamo u utorak u 10.00 sati.
Hvala svima na konstruktivnom radu.