Profesore, čestitam. Dobili ste ovacije od celokupne opozicije. Dakle, ovo se još nije desilo.
Dobro. Završili smo sa ovim institutom.
Ostala sam dužna juče gospodinu Draganu Đilasu pravo na repliku. Molim vas samo, prijavite se.
Izvolite.

Gospođo Stamenkovski, odgovorili su mi juče pre vas i gospodin Jovanov i gospođa Brnabić. Ni jedno ni drugo me nisu vređali. Vi jeste. Ja vas neću vređati. Neću se baviti vašom političkom karijerom. Odgovoriću na neistine koje ste izneli.

U predlogu SSP ne da postoji deo po kome roditelji dobijaju radni staž, ostvaruju pravo na penziju, nego to je jedna od ključnih stvari u našem predlogu zakona.

Što se tiče tvrdnji da kao gradonačelnik ništa nisam uradio za ovu sa smetnjama u razvoju, evo, nabrojaću nekoliko stvari: predškolski uzrast – angažovali smo 567 stručnjaka, fizioterapeuta, medicinskih sestara, defektologa da rade sa decom; školski uzrast – hiljadu ličnih pratilaca, asistenata koji su ih vodili, bili sa njima u školi; za mlade ljude pokrenuli Program stanovanja uz podršku pet njih uz stručni nadzor po jednom stanu; uradili ceo projekat za Centar za decu sa autizmom u Denkovoj bašti, obezbedio lokaciju i pare, a nažalost posle moje smene nije realizovan.

Danas tražim od vas na vlasti da prihvatite da veći broj ljudi koji imaju decu sa smetnjama u razvoju dobiju status roditelj-negovatelj, sa čim se predsednik Republike saglasio još 2023. godine. Znamo da to nisu male pare, ali ako na nešto država treba da potroši pare, to su ova deca i njihovi roditelji.

I još nešto da vam ispričam. Rekonstruisali smo, kada sam bio gradonačelnik, Centar za boravak dece u Šekspirovoj ulici. Na otvaranju prišao je otac i objasnio mi da je najveći problem za te ljude – kada oni umru šta će biti sa tom decom. I ja sam ga pitao – kako to da rešim. A on mi je rekao da postoje u Evropi objekti gde deca dolaze, sada već odrasli ljudi, borave jedan dan, pa dva dana, pa tri, i onda oni kad umru oni tu nastave da žive i mnogo im je bolje. Ja sam mu rekao – napravićemo ovde odmah pored, neke barake su bile, a znate šta mi je rekao taj čovek? Sada sam hteo da umrem kada je ovaj objekat napravljen. Evo, sad ću živeti još dve godine da sačekam taj za mog sina. I mi to počnemo da radimo. U tim barakama je bila nekakva organizacija ratni vojni invalidi, neki čovek isto invalid, koji nije hteo da se odatle pomeri, jer je

5/3 AL/MJ

mislio prevarićemo ga, neće dobiti pomoć. I znate ko mi je pomogao da napravimo? Vaš lider Aleksandar Vučić. Pošto ja uvek pričam istinu i sad pričam istinu. Ja sam njega pozvao i zamolio ga da razgovara sa tim čovekom, pošto da li je bio član SNS ili je bio samo simpatizer, da mu kaže da ćemo mu sve obezbediti, da može da vidi nove prostorije itd., da mu prenese sve garancije, i on je zaista zvao i preneo mu te garancije, čak je, mislim, sa njim i obišao te objekte, i čovek se odatle iselio. Mi smo to napravili. Ja sam smenjen, a posle mene ipak taj objekat koji je bio gotov je otvoren.

E, vidite. Nije vam u politici sve da vređate ljude i nije svaka tema tema za politiku. Na nekoj temi najveći politički protivnici prihvate da sarađuju i ja vam još jednom kažem da na roditelj-negovatelj zakon prihvatite amandmane i obezbedite da veći broj dece i tih ljudi dobiju tu vrstu statusa, a ja vas više neću zadržavati. Hvala.

6/1 MV/MP 10.50 – 11.00

Hvala.
Reč ima gospođa ministar Milica Đurđević Stamenkovski.
Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsednice Narodne skupštine.
Nažalost, opet imamo odsustvo dijaloga. Saslušala sam izlaganje narodnog poslanika koji je odmah nakon toga napustio salu. Juče ga apsolutno nisam uvredila. Uvredio je on udruženja koja su zastupala interese roditelja i učestvovala u Radnoj grupi i sa kojima smo saglasili Nacrt zakona o roditeljima negovateljima i negovateljima.
Pre nego što sam ušla u ovu salu, na jedan brutalan, neprimeren, neistinit način uvređena je moja porodica, ali ovo nije mesto da o tome govorim danas ovde u parlamentu. O tome treba da se govori na nekom drugom mestu, gde će oni koji su to izneli morati to i da dokažu.
S obzirom na to da nikada na srpskoj političkoj sceni nismo tako olako jedni drugima targetirali porodice, to je nešto što je postala praksa u poslednje vreme i smatram da svi kao odgovorni ljudi treba to da iskorenimo i treba svi to da osudimo. To ne sme biti neka nova normalnost, nikada. A u ovoj sali je bilo svega decenijama unazad. Polivali su se vodom, raspravljali, iznošeni su iz sale, ali se znalo da je porodica političkog oponenta svetinja i da se ona nikada ne pominje.
Imala sam različite situacije kada sam prosto želela u političkoj strasti da kažem možda nešto i što nije primereno, ali nikada ni jednu porodicu nisam pominjala, smatrajući da je to privatnost svakoga od nas i da ti ljudi kao članovi porodice nisu dužni da podnesu teret našeg političkog aktivizma. O svemu što je izrečeno maločas…
(Poslanici opozicije dobacuju uglas.)

Molim vas, ne dobacujete sa mesta.

Nema veze, nemam ja problem sa tim što se tiče koncentracije potpuno.

Izvinite, gospođo ministar, ima veze zato što je to kršenje Poslovnika.

U redu. Vama hvala što ste reagovali.

Samo malo.
Dame i gospodo, drage kolege, imajte dovoljno strpljenja. Ako vam je teško, izađite, popijte kaficu, sokić, ispričajte se. Besmisleno je da govorimo svi uglas. Da ne kažem da je nepristojno i da ne kažem da je protivno Poslovniku o radu.
(Marinika Tepić: Negodujemo.)
Gospođo Marinika, možete da negodujete vanka ili se javite po Poslovniku.
(Marinika Tepić: Ne mogu, ja sam na radnom mestu.)
Ali ne možete u sali jer je protivno Poslovniku o radu, na kojem svi vi insistirate.
Stoga, molim šefove poslaničkih klubova da svojim autoritetom, ukoliko on uopšte postoji, zamolite svoje poslanike da slušaju jedni druge.
Izvinite, gospođo ministar. Nastavite.

Zahvaljujem.

Dakle, vi ovde niste svakako zbog mene, nego ste ovde zbog građana koji su vam dali podršku na izborima i omogućili vam da u Skupštini budete i od tih sredstava građana Srbije finansiraju se i poslaničke plate.

6/2 MV/MP

Bez obzira na to šta ćete vi o meni da govorite, ja poštujem činjenicu da ste vi u ovoj sali prisutni, s obzirom na to da je ovde postala učestala praksa da poslanici bojkotuju rad parlamenta, ali ne bojkotuju poslaničke plate. Juče tokom konstatovanja kvoruma gotovo većina ubedljiva opozicionih poslanika nije bila prisutna u sali, a i kasnije tokom zasedanja videla sam da je mali broj njih prisutan.

(Radomir Lazović: Šest meseci nisi bila u sali kad si bila poslanik.)

Ja kada sam bila odsutna kao poslanik sa sednica moji razlozi su bili vrlo opravdani i poznati javnosti, a ne stav – ja bojkotujem Skupštinu jer joj uskraćujem legitimitet. Ako bojkotujete Skupštinu, treba da bojkotujete i plate. Ali, nekima su i te plate nedovoljne pa su pokušali da pronađu jedno novo svojstvo, da budu na dva mesta u isto vreme, odnosno da naplaćuju troškove puta iako na taj put nisu ni krenuli. Vama bi bilo bolje da se pozabavite time u svojim redovima, jer ako govorite o borbi protiv korupcije, krenite prvo od svojih skupštinskih klupa.

(Poslanici opozicije lupaju o poslaničke klupe.)

Dobro, ne znam da li u svojim domaćinstvima tako udarate od svoje kućne stolove, čisto sumnjam, ali ako je to jedina muzika koju vi možete da proizvedete i to je legitimno.

Dakle, postoji jedna čuvena priča o profesoru koji je govorio svojim đacima o samoj korupciji i onda ih je pitao – da li ste vi danas platili autobusku kartu ili ste se švercovali? Oni kažu – mi smo se švercovali. E, vidite, kaže, i vi ste danas učinili neko loše delo. Onda oni kažu – ali, to je samo 150 dinara. A onda on kaže – nije važno koliko je, uzeli ste onoliko koliko ste danas bili u prilici.

Vidite, kada vi budete osudili, izopštili one koji su naplatili putne troškove puta koji se nije dogodio, tada možete da govorite o vašim velikim ambicijama da iskorenite korupciju. Svako ko je pokušao da prevari građane Srbije na takav način ne zaslužuje da u bilo koga upre prstom.

Što se tiče socijalne zaštite u Srbiji, ona je gotovo bila u potpunosti uništena nakon što ste zemlju zavili u crno. Ja pripadam onoj generaciji čije ste roditelje ostavili bez posla nakon pljačkaških privatizacija. Pripadam onoj generaciji čiji su roditelji za 24 sata dobijali otkaze u velikim privrednim subjektima. Pripadam onoj generaciji koju ste uveravali da ćete magičnim štapićem da promenite sve nakon 2000. godine. Pripadam onoj generaciji čije ste roditelje prevarili 2000. godine i danas ste očajni zbog toga što ne možete ponovo da prevarite njihovu decu koja su danas porasla i koja vas prepoznaju.

Ja znam da vas boli to što Srpska stranka Zavetnici nije htela sa vama da ruši državu. Ja znam da je to moj neoprostivi greh u vašim očima, ali uvek i iznova odabrali bismo isto, jer mi nikada nismo bili isto. Bez obzira na činjenicu što sam imala duži opozicioni staž nego staž u izvršnoj vlasti, mi nikada nismo bili isto. Za nas su uvek Kosovo i Metohija bili sastavni i neotuđivi deo Republike Srbije. Za nas naš narod nikada nije bio genocidan, nikada nije bio zločinački. Za nas nikada NATO agresija nije bila humanitarna intervencija. Za nas nikada nije bio Brisel bliži od Kragujevca, Niša, Subotice, Vranja, Užica, Čačka. Za nas je uvek bio stav da se o Srbiji odlučuje u Srbiji i zbog toga mi nikada nismo bili isto i nikada nećemo biti isto.

Sa vama nikada nisam učestvovala ni na jednom političkom skupu, slovom i brojem ni na jednom, nikada ni u jednoj koalicionoj političkoj opciji. Nikada nismo bili deo iste političke ponude i sve ono što sam zamerala tada kao poslanik opozicije bilo je sve ono što je podsećalo na vašu vlast, odnosno najviše sam zamerala to što je ova Vlada bila previše tolerantna prema činjenici da su nevladine organizacije postale kao strani agenti politički akteri na srpskom političkom nebu.

6/3 MV/MP

Vi ne možete da govorite ni o socijalnoj zaštiti niti o socijalnoj pomoći jer sredstva ubirate iz stranih fondova za političko agitovanje u Srbiji. Naravno, ne svi, ali mnogi od vas. Najvažnije je da čovek veruje u ono što priča, bez obzira gde se nalazi. Mnogi od vas promenili su više političkih stranaka nego odela. Vidite, ja svoju stranku nisam promenila niti sam promenila svoja uverenja. Ponosna sam na to što sam deo državnoj nacionalnog tima koji se trudi da se Srbija nikada više ne vrati u te mračne dane prošlosti i, uprkos tome što postoje mnogi problemi koje još uvek nismo rešili i mnoga pitanja koja nismo odgovorili, postoje rezultati koje ne možete da osporite.

7/1 MT/CG 11.00 – 11.10

Vaš šef poslaničke grupe koji je napustio salu, što dovoljno govori o spremnosti da vodi dijalog, nije izneo ni jedan argument kojim pobija sve ono što sam juče iznela, a kao što vidim jedini argument koji vi možete da iznesete je udaranje rukama od sto. Kao da su vam ove klupe ostale od pradedova, kao da na njih polažete pravo kao na privatnu svojinu, pa možete tako da se izživljavate.

Lako je vama, niti ste ih vi platili, pa možete tako i da ih uništavate. Sve ovde što vidite pripada građanima Srbije, tako da kada udarate po tim klupama zapravo to činite nad imovinom našeg naroda i građana Srbije.

Sve ono što ste izneli u kontekstu bilo kakvog vida pritisaka na centre za socijalni rad je naravno deplasirana priča koju iznova reciklirate i koja više ne može da vam prođe ni na nekadašnjoj „Tviter“ zajednici koja se danas zove „X“.

Pred vama danas branim zakon o roditeljima negovateljima, zakon koji treba da donese sigurnost porodicama, zakon koji treba da vrati nadu mnogim majkama i očevima i koji će im pružiti sasvim sigurno veći stepen izvesnosti u vremenima pred njima.

To što lupate dok govorim o majkama najbolje govori o tome koliko vam je ikada do njih bilo stalo, s obzirom na to da niste u stanju ni da svoje političke strasti ostavite po strani kada govorimo o ovoj važnoj temi.

Jutros sam bila u Pančevu gde smo kao ministarstvo pokrenuli važan projekat, opredeljujući više od osam miliona dinara za kupovina kampera koji će obilaziti sve opštine, sva sela širom naše Srbije. Cilj je da stignemo do svakog čoveka, do svake osobe sa invaliditetom, do svake porodice koja je do sada bila nevidljiva za sistem.

Kamper je danas u Pančevu, naredne sedmice biće na jugu Srbije i sagledavaće njihove zdravstvene i socijalne potrebe zato što je to smisao bavljenja politikom da možete nekome da pomognete, da možete da učinite nešto konkretno za ljude.

Mnogo je lakše sedeti u toj klupi, a verujte sedela sam, pa vam otvoreno govorim, bez bilo kakve odgovornosti, predlagati spisak lepih želja, govoriti o tome šta ne valja, bez ideje šta treba da se uradi.

Vašu političku prošlost poslaće oni kojima ste vi do nedavno aplaudirali. Vas neće ni oni koje ste vi nazvali pobednicima, Soluncima i budućnošću Srbije. Studentska lista neće da vas primi na listu. I to najbolje govori da čak i oni koji imaju opozicione stavove u vama više ne vide ni partnere, ni sagovornike.

Pitajte sebe, nemojte mene, zašto sa vama ne žele ni oni da razgovaraju, a verovatno da je razlog upravo ovo što danas činite.

Političku podršku nemate upravo zbog toga, ali sve što ste danas rekli, rekli ste o sebi, niste ni o meni, ni o Vladi Republike Srbije, ni o predsedniku, niti o bilo kome.

Juče sam reagovala na uvredu da je zakon o roditeljima negovateljima lažan, znajući koliko je ljubavi i truda uloženo od strane svih roditelja da taj zakon bude donet. Kada neko sebi dozvoli tako nešto da izjavi uvek će od mene dobiti odgovor.

To što sam rekla na početku jučerašnjeg izlaganja da smo zahvalni na svačijem doprinosu, jer smatram da je svako ko je imao dobru nameru, a otvorio ovu temu, dao podstrek da ovaj zakon bude usvojen, nije bilo dovoljno da i vi porazmislite i kažete – ajte da se oko ove teme ne gložimo i ajte da barem u ovoj temi budemo jedinstveni.

Vama nije problem zakon, vama je problem što sam ja ministar u tom resoru koji posle 13 godina taj zakon usvaja. Vama je problem što vi niste u ovoj Vladi.

7/2 MT/CG

Nije vama problem to što je zakon na dnevnom redu, nego to što ga vi niste ovde usvojili, a imali ste sasvim dovoljno vremena, 12 godina vlasti, da nešto učinite.

Opet kažem, verujem da je i u to vreme tamo bilo divnih ljudi koji su se borili za sistem socijalne zaštite, ali donosioci političkih odluka više su vodili računa o ličnim interesima.

Kao ministar za brigu o porodici uspela sam uz podršku Vlade i predsednika Srbije da zajedničkim snagama povećamo roditeljski dodatak koji je i danas najveći u celoj jugoistočnoj Evropi. Kao ministar za socijalnu zaštitu dobila sam podršku i predsednika i Vlade Srbije da se usvoji zakon o roditeljima-negovateljima.

Da vam je stalo do tog zakona bili biste svi prisutni u sali.

Ovde se često govori o tome da smatrate da je previše tačaka na dnevnom redu i da je potrebno da svaka ta tačka ima posebnu sednicu, a vi ne dođete čak ni na jednu sednicu.

Mi imamo čitave poslaničke klubove koji ne prolaze pored Skupštine, a onda vi kažete treba o svakoj tački posebna sednica. Znači, za 18 tačaka, 18 sednica. A zašto? Da 18 puta ne biste došli u Skupštinu, a da bi za tih 18 puta naplatili dnevnice kao da ste u Skupštini bili i uredno primali novac i uredno primali plate.

Sve što ste rekli, u prethodnom izlaganju vašeg šefa poslaničke grupe kao nekoga ko je predstavljao stav svih vas, a vas ostavio da se ponašate na način na koji se ponašate, ne znam da li je to instrukcija, ali svakako smatram da ni jedan čovek sebi ne sme da dozvoli da se pretvori u osobu čiji će ključni politički argument da bude udaranje po klupi.

Kao što vidite, moju koncentraciju niste uspeli da ometete zato što dobro znam zašto sam danas ovde. Danas sam ovde kao ministar socijalne zaštite koji tu da brani zakon o roditeljima-negovateljima pred svim poslanicima, bez razlike, verujući da je došlo vreme da posle 13 godina razgovora o tome, a u neko vreme kada ste vi politički odlučivali, o tome se nije čak ni govorilo, da je došlo vreme da o tome više samo ne pričamo nego da na tome radimo.

Juče sam vam ukazala na to da verzije koje ste ponudili nisu na adekvatan način tretirali pitanje staža i da su bile prepisane verzije nečega što već imamo u Zakonu o socijalnoj zaštiti. Vaš lider mi na to nije odgovorio, već je sa nekom toplom, tužnom ljudskom pričom i setom na vreme kada je bio gradonačelnik pokušao da skrene fokus na neka druga pitanja.

Verujem da je u to vreme nešto urađeno, ali juče sam iznela ključne argumente šta sve nije urađeno, a moralo je da bude da biste danas uopšte imali legitimitet da o tome govorite.

Na koncu svega, verujem da će Parlament u danu za glasanje usvojiti zakon o roditeljima-negovateljima i da će većina poslanika glasati za ovaj zakon, jer je to dobro za porodice.