Poštovane dame i gospodo, nastavljamo rad sednice Osmog vanrednog zasedanja.
Molim vas malo tišine da se čujemo.
Hvala.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 88 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, proceduru znate, molim vas da stavite kartice u identifikacione jedinice.
Prisutno je 99 narodnih poslanika.
Imamo kvorum za rad.
Ulazimo u sat postavljanja pitanja, traženja obaveštenja i objašnjenja, na osnovu člana 287.
Prvu tu priliku ima gospodin Dragan Jonić.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.
Poštovani građani Srbije, žalosno je što stalno u pitanjima moramo pominjati probleme.

Izvinjavam se, gospodine Joniću.
Molim vas samo sedite, tako ćete biti bliži mikrofonu, ovako se ništa ne čuje.
Samo sedite. Sedite i govorite, jer ćete biti bliži mikrofonu.
Sada se prijavite, da vam dam vreme od početka.
Znam da se dešava.
Znači, molim vas prijavite se i onda ništa ne dirajte i budite samo malo glasniji, jer kad stojite slabije se čujete.
Izvolite.
Molim vas, prijavite se ponovo.
Izvolite.
Gospodine Joniću, izvolite. Sad samo govorite.

Nadam se da je ova skalamerija konačno proradila.

Na veliku radost kolega od preko puta koji su veoma razdragani, što mi je jako drago, od jutros. Malo ćemo da im pokvarimo radost, nažalost.

1/2 MT/MP

Poštovani građani Srbije, od kako smo u ovoj Skupštini moje kolege i ja skrećemo pažnju na brljotine i nepočinstvo ove vlasti. Ali, kako koji mesec prođe to uzima sve veće i veće razmere, zato moramo koristiti svaki način da srpskoj, odnosno javnosti u Srbiji skrenemo pažnju na sve što pokušava da se gurne pod tepih.

Najpre bih hteo da se pozovem na jučerašnje izlaganje jednog od kolega od preko puta koji je istakao svoj patriotizam rekavši da navija za Srbiju, a da mi sa ove strane navijamo za Hrvatsku. Najpre, ne znam odakle njemu pravo da priča o tome ko za koga navija, a drugo kao čovek čiji su preci ovde 400 godina već ja drugu otadžbinu nemam, sem Srbije, i zato mi je stalo da Srbija ostane čista, a Srbija ne može ostati čista sa ovim.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je dimnjak ne u nekoj globalnoj zabiti, već u sred Beograda, Institut „Torlak“.

Postavljam pitanje ministarki za zaštitu životne sredine Sari Pavkov – da li zna šta se emituje iz dimnjaka Instituta „Torlak“?

S obzirom na to da Institut već ima integrisanu dozvolu skoro 10 godina, šta to znači? Da se dozvole izdaju samo radi papira i radi formalnosti?

O zakonu ću nešto kasnije, koji je napisan tako zbrda-zdola da to pas maslom pojeo ne bi, ali zahtevam odgovor na pitanje.

Pošto znamo da se na Institutu „Torlak“ tretira otpad, nisu ovo teorije zavere, radi se o tome da se tamo otpad tretira u autoklavima pomoću vodene pare, postoje dve mogućnosti. Ili se za zagrevanje pare koristi mazut, pri čemu u vazduh izlazi evo ovo, na 200 do 300 metara od objekta.

Dakle, da li je ovo mazut ili je u pitanju sagorevanje neke nepoznate materije? Insistiram da Ministarstvo pošalje inspekciju koja će utvrditi činjenično stanje i da me o tome izvesti.

Takođe, koristim priliku da kažem da na sva pitanja koja sam postavio od kako sam ovde ne znam da li sam dobio više od 20% odgovora. To je sramno. To pokazuje da izvršna vlast ne poštuje one koji su je doveli na taj položaj.

Drugo – 1.380 dana je prošlo od katastrofalne, odnosno akcidenta sa ispuštanjem amonijaka u okolini Pirota 25. decembra 2022. godine. Dakle, 1.380 dana dve porodice oplakuju svoje stradale. Hiljadu tri stotine osamdeset dana ni oni, ni mi nemamo odgovor šta se toga dana desilo i ko je kriv pre svega za gubitak ljudskog života, a takođe i za ugrožavanje ljudi u Pirotu i okolini.

Od ministarke Sare Pavkov insistiram da sprovede postupak, u saradnji sa svojim kolegama, a od ministra pravde zahtevam da pošalje urgenciju postupajućem tužiocu, da to ne bismo radili mi, da vidimo dokle se stiglo sa ovim postupkom, ko je za to kriv i kada će konačno krivci biti izvedeni pred sud pravde i porodice stradalih dobiti kakvu takvu zadovoljštinu.

Hvala lepo.

Hvala vama.
Molim sve poslanike koji traže obaveštenje ili objašnjenje, postavljaju pitanje samo da vode računa, da vas ja ne bih prekidala, da je vreme predviđeno za ovaj institut pet minuta.
Reč ima gospodin Milija Miletić.
Izvolite.
2/1 VS/CG 10.10 – 10.20

Zahvaljujem se uvažena potpredsednice.

Ja ću kao prvo, jer današnjeg dana 7. jul. Oni koji su stariji to pamte, bivša Jugoslavija. To je Dan ustanka u Srbiji. To se nekom sviđa, nekome se ne sviđa, ali mi smo to nekada slavili. Za mene kao pravoslavca je veoma bitno da kažem da današnji dan Ivadan i slava sveti Jovan, letnja slava sveti Jovan. Koristim priliku da svim pravoslavnim vernicima čestitam slavu sa željom da ova godina bude rodna i blagorodna kako na njivi, tako i u kući. To sam uvek tako govorio jer smo sada svedoci što se tiče poljoprivrede to će biti i ministru poljoprivrede pitanje.

Evo sada je krenula berba višnje. Svedoci smo šta je bilo prošle godine. Bila je cena odlična. Sada dolazimo u situaciju da ljudi koji imaju svoju višnju, to je deo jugoistočne Srbije gde je veliki broj naših ljudi od toga žive. Cena sada baš nije sjajna, gde je iznos od 100 dinara, sada je 80 dinara prva klasa, druga klasa 60, pa sada čak ide do 60 dinara druga klasa. Kako se ocenjuje ta druga klasa to je sve pod znakom pitanja.

Moje pitanje nadležnom Ministarstvu poljoprivrede pošto znam jer sam u Odboru za poljoprivredu, zato što je moja politička organizacija Seljačka stranka jeste da smo mi u prethodnom periodu dosta ulagali što se tiče poljoprivrede i u voćarstvu, sve ono što je bilo potrebno da ti zasadi višnje bude aktuelni, da rađaju u punom kapacitetu.

Da li ima mogućnosti da se onim ljudima, evo konkretno sada naš jugoistočni deo Srbije, veliki broj ljudi se žali kako otkupi sada organizaciju, kako daju manju cenu višnje, na neki način ucenjuju te naše ljude koji svakog dana nose, neće da kuće i smanjuju cenu?

Da li ima mogućnosti da se to na neki način predupredi, da nadležno ministarstvo ili neko drugo ministarstvo se uključi oko toga i da se sve to proprati, da ne dozvolimo da niko ne ucenjuje naše seljaka mučenika, čoveka koji svojim radom štiti prvo sebe, svoju porodicu a kasnije i celu našu zemlju Srbiju? To je moje pitanje, da li će naše ministarstvo da se uključi u okviru toga ono što je moguće da se obezbede uslovi pravični i da se nađe rešenje da ti naši ljudi tu svoju višnju ne daju po neku bagatelnu cenu?

Drugo pitanje isto se tiče poljoprivrede. Tiče se IPARD tri. Kroz taj program IPARD tri mi smo to prošli put naglasili na Skupštini, imali smo mogućnost i da li će sada ovi ljudi ta jugoistočna Srbija da se njima obezbede posebni uslovi da se kroz neke programe kroz IPARD tri obezbede ta veća sredstva za infrastrukturu, za izgradnju objekata i svega ostalog? Da nađemo rešenje, tu je nadležno Ministarstvo finansija. Da nađemo rešenje, neka kreditna garancija naše Vlade, naše države da ti ljudi koji tamo učestvuju, a nemaju svoja sredstva, da oni ta sredstva sebi obezbede kroz program koji naša država može da potpomogne.

Još jednom mislim da je IPARD tri program za nas vrlo bitan i u to moramo svi da se uključimo. I svi oni koji su iz poljoprivredne stručne službe. Ovog trenutka bih želeo da pohvalim poljoprivrednu službu na nivou cele Srbije koja je veoma aktivna, koja obilazi naše ljude. Njih možemo da uključimo i da se pomogne, kako sam rekao onim ljudima koji sada imaju problema sa otkupom višnje.

Još jedno pitanje za nadležno pitanje Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, dosta puta sam govorio i pominjao, tiče se pošto dolazi vreme maksimalne podrške našim penzionerima, bilo bi dobro da se nađe rešenje i ja sam podneo taj zakon, da se ukinu oni kazneni poeni za one ljude koji odu rano u penziju, odnosno pre 65. godine. Kada napune 65 godina, da oni tada imaju punu penziju, jer je to Ustavom zagarantovano.

2/2 VS/CG

Hvala još jednom i još jednom čestitam svima slavu Sv. Jovana, zdravlja, sreće, uspeha u životu svakome.

Hvala najlepše.
Sledeći je gospodin Petar Bošković.

Ja ću onako po običaju postaviti pitanju, za Ministarstvo odbrane i za ministra, a i vama, da malo skrenem pažnju kako vi to radite. Sigurno ste gledali film o Košarama.

Juče je ova savetnica, zavetnica držala toplu ljudsku priču o tim ljudima i vidite, sećate se onog detalja u filmu kada je tenk došao do Košara i uspeo da izvuče vojnike i taj je pukovnik Miloje Ilić, meni jeste ovo bitno, jer sam ja četiri godine proveo na ratištu, zato što imam više ratnog staža, nego vaši ovde svi zajedno, zato molim vas, budite ljubazni i zato ste gospodina pukovnika Miloja Ilića, koji je tenkom zaštitio naše ljude, stavili na mesto referenta u Somboru.

Zašto i zbog čega? Čoveka koji je završio Generalštabnu školu u Rusiji, vi prekomandujete na mesto referenta u Somboru. Da objasnim ovim mladim koji nemaju radnog staža, nemaju godina, koliko ja radnog staža, bilo gde, molim vas, ja neću trpeti ova vređanja, ja njih ne vređam.

Sve u redu, svako ima svoje vreme i imaćete prilike da kažete jedni drugima na temu da odgovorite i tako dalje i molim vas da saslušamo jedni druge. Gospodine Boškoviću, daću vam vreme koje vam sada oduzimam, ali i vi vodite računa, jer u našim redovima se nalaze borci i invalidi sa Košara.
Znači, nemojte paušalno da govorite o tome.

Ne govorim paušalno, ja sam definisao na primeru..