Zahvaljujem.
Što bi neki jutjuberi, tiktokeri rekli – teška priča. Celo jutro ili ceo dan, hajde da kažem, slušamo neke stvari. Ja sam bio jutros tu na utvrđivanju kvoruma, ali moram da kažem da nisam potpisao zahtev za smenu Vlade, ne zato što nisam hteo da potpišem taj zahtev, nego zato što podnosioci nisu hteli da nam dostave… Znate, imate uvek one koji su hardkor opozicija, a imate i one koji nisu hardkor opozicija, tako da nismo potpisali, ali sam bio tu na davanju kvoruma.
Ono što želim da kažem je da smatram da je ova sednica potpuno bespotrebna i da ova sednica troši i vreme i novac građana Srbije potpuno bespotrebno, jer smo imali prilike da vidimo da je predsednik Republike najavio da će izbori biti u naredna dva do tri meseca i da sve ovo što mi danas radimo apsolutno nema nikakve svrhe, niti nikakvog efekta, osim pravljenja još jednog rijalitija, još jednog cirkusa da se narod zabavlja, da se narod smeje u ove letnje dane.
Kada bi mene neko postavio, ako govorim o Vladi Srbije, u isto prostoriju sa polovinom ministara iz ove vlade, ja verujem da polovini njih ne bih znao ni ime da navedem, niti bih znao da ih prepoznam ni sa slike, ni uživo, što znači da se nisu nešto mnogo mešali u svoj posao, ali sa druge strane moram da kažem još jednu stvar, znam da se to možda mnogima neće svideti, ali ja sam imao prilike da obavljam neke razgovore sa pojedinim ministrima, baveći se svojim poslom, ne kao poslanik, ne kao zastupnik Radničke partije, nego isključivo kao predsednik Udruženih sindikata Srbije Sloga. Oko Zakona roditelj-negovatelj razgovarali smo sa predsednicom Parlamenta Anom Brnabić i imali smo neke svoje sugestije i neke svoje predloge i ti neki naši predlozi su usvojeni i taj zakon nije idealan, a mi ćemo u narednom periodu predati neke dopune i neke izmene, ali je početak, od čega se, da kažem, krenulo.
41/3 TĐ/CG
Mnogi su želeli da se kite tim zakonom i mnogi su želeli da govore o tome kako su upravo oni zaslužni za sve to. Mislim da smo svi zaslužni, ali ako se jedna osoba izdvaja, onda je to moja koleginica Irena Živković koja se time bavi već nekih 15 godina, ali to, da kažem, u krajnjem slučaju nije ni važno, važno je za roditelje dece da se taj zakon usvojio.
42/1 AL/LjL 16.55–17.05
Imao sam sastanak sa gospođom Milicom Đurđević Stamenkovski, gde smo razgovarali i oko Zakona roditelj negovatelj, ali smo razgovarali i o Zakonu o radu. Vidim da je gospođa ministarka danas izjavila da će u nekom narednom periodu biti usvojen novi zakon o radu. Mi već imamo spreman novi zakon o radu, tako da smatram da to možemo, ako postoji dobra volja, da uradimo i u narednih nekoliko dana, ali svakako je pohvalno da se o tome razgovara i u nekom narednom periodu.
Imao sam prilike da razgovaram sa gospođom Mesarević, kao ministarkom privrede, oko problema nekih radnika u nekim određenim preduzećima. Uspeli smo neke pomake da napravimo.
Razgovarao sam sa gospodinom Gašićem oko problema radnika u metalskom kompleksu, odnosno u namenskoj industriji, koja pripada metalskom kompleksu. Uspeli smo za određena preduzeća neke stvari da rešimo.
Razgovarao sam sa gospodinom Zoranom Gajićem i uspeli smo da jedan sport u Srbiji spasimo od gašenja i da taj sport ostane i dalje, da možda čak ode i na olimpijske igre, a istovremeno da nekoliko hiljada dece nastavi da radi, odnosno da se bavi tim sportom.
Sa nekim drugim ministrima nisam ni razgovarao. Sa gospodinom Lončarom su razgovarale moje kolege iz sindikata zdravstva, imali su nekih napredaka. Sa nekim drugim ministrima nisam ni razgovarao, nisam imao potrebe, po svojoj prirodi posla. Moram da kažem da su postojali ministri koji su, uslovno rečeno, kao što sam rekao, gospodin Dejan Vuk Stanković se seća da sam ja rekao, kad je on izabran, da će biti batina za prosvetne radnike i batina za studente i za nedisciplinovane ljude u prosveti. Gospodin Bratina je isto tako imao neke izjave u kojima je pozivao da se studenti tuku, pa čak možda i na ubistvo, da imaju pravo da ih ubiju, ako tako mogu da kažem. Imali smo prilike da gledamo mnogo puta kako se i u toj zapadnoj Evropi, gde neki naši hoće da hrle otvorenih grudi, kako policija postupa u nekim slučajevima, čak i mnogo grublje nego kod nas, ali to sad nije ni važno.
Ono što sam želeo da kažem, potpuno je nevažno kako ćemo glasati, mi se čak nismo ni dogovorili kako ćemo glasati, verovatno ćemo glasati za smenu Vlade ali, kažem, to u krajnjem slučaju nije ni važno, pošto nas izbori čekaju u nekom narednom periodu, ali ja smatram da sam svoj posao narodnog poslanika, razgovarajući sa nekim ministrima, radio kako treba. Jer, ako sam uspeo da makar za jedan santimetar ili milimetar poboljšam, kao predsednik sindikata i kao zastupnik Radničke partije, da poboljšam život nekih ljudi, običnih ljudi, pre svega govorim o običnim ljudima, radnicima, deci koja se bave sportom, ako sam malim delićem učestvovao u tome, ja smatram da sam ulogu narodnog poslanika na koju sam izabran odradio kako treba.
Jer, ja smatram da u ovako polarizovanom društvu i opozicija mora da se bori za dobrobit građana. Moj zadatak i moja misija, ceo život to radim, borim se za dobrobit radnika Srbije. Koliko sam imao uspeha u tome, drugi mogu da kažu. Nekad jesam, nekad nisam, nekad više, nekad manje, ali i za vreme ovog svog mandata ovde sam se trudio da u tim nekim razgovorima uspem da makar za milimetar neke stvari promenim na bolje. Zbog toga sam ponosan i zbog toga mogu da kažem da sam neku, barem jedan deo svoje misije, opravdao.
Smatram da ratovanjem, pljuvačinom, uvredama, apsolutno ništa ne možemo da dobijemo. Niko živi ne može ništa da dobije i mislim da niko živi ne može da uradi ništa ni za svoje glasačko telo, niti za bilo koga drugog.
42/2 AL/LjL
Ako smatramo da je politika to da ustanemo u podne, popijemo kaficu, nešto tvitnemo i onda je ceo dan to izjava, da tako kažem, koja se vrti po medijima, mi radimo nešto, eto, nešto radimo, nešto korisno radimo. Ali, onda se postavlja pitanje – šta smo mi uradili za običnog građanina? Šta smo uradili za običnog radnika? Šta smo uradili za seljaka, za penzionera, za studenta, za nezaposlenog? Šta smo uradili za te ljude? To je pitanje koje treba da se postavi.
U svakom slučaju, mislim i svestan sam toga, da ćemo u nekom narednom periodu, kao što sam već rekao, ne kao što sam ja rekao, ili kao što vi kažete, nego onako kako je rekao predsednik Republike, koji vodi celu državu, vodi ovu vladu, ali, imaćemo prilike za nekoliko meseci da izađemo na izbore.
Opet naglašavam, mislim da je ova sednica potpuno bespotrebna i mislim da ova sednica nije uopšte ni trebala da se održi, ali, hajde, ako hoćemo hleba i igara, što bi neko rekao, hajde da učestvujemo.
Da imam prilike da kao neko ko je na ovoj strani ali koji se ne slaži sa politikom ni jedne ni druge strane, da imam prilike da se negde u nekim medijima, s obzirom da svi govore kako imamo nezavisne, objektivne medije, svi govore istinu a niko ne govori istinu, svi govore neistinu i svi huškaju, verovatno se ne bih ni pojavio ovde. Ali, s obzirom da nemam prilike da se pojavim ni na jednom mediju, onda sam došao da kažem svoje mišljenje.
Smatram i nadam se da ćemo uspeti u narednom periodu, ja ću barem nastojati da razgovaram sa svima koji mogu da pomognu, pre svega, radničkoj klasi, koji se nalazi u ovoj vladi Srbije. Ako je greh razgovarati, ako je greh to što odeš na sastanak sa predsednikom države ili sa nekim ministrom, ja sam grešan. Ali ako tim sastankom ja uspem da pomognem nekome, e, onda sam ja srećan i apsolutno me baš briga šta će neko misliti, šta će neko pisati i šta će govoriti po društvenim mrežama, jer društvene mreže su najveći kancer ne samo ovog društva, nego celog sveta. I mislim da sam ja prvi, mada su neki posle toga počeli da govore o tome i ja se sa tim slažem, ali mislim da sam ja prvi u ovoj skupštini, ako se sada vratimo negde, govorio da, recimo, društvene mreže treba zabraniti, kao u Australiji, mlađima od 16 godina. I drago mi je što neki drugi, da kažem, preuzimaju naše ideje i o Zakonu roditelj-negovatelj i, evo, oko zabrane društvenih mreža za mlađe od 16 godina. Ali to je dobro. To je, čak šta više, dobro, što znači da vodimo dobru politiku, a ja se nadam da će neki drugi u nekom narednom periodu preuzeti našu politiku zaštite radnika, zaštite onih najsiromašnijih, zaštitu svih onih koji su obespravljeni i da ćemo svi zajedno uspeti da donesemo pre svega jedan zakon o radu. Ja se na to osvrćem, gospođo Stamenkovski. Znam da nećete u ovom mandatu uspeti time da se bavite, ali se svakako nadam da ćemo u narednom periodu usvojiti jedan nov, moderan, evropski zakon o radu, gde će ljudi, gde će radnik biti prepoznat, gde će biti zaštićen od bahatih poslodavaca, poput poslodavaca iz "Linglong", poslodavaca iz "Jure", poslodavaca iz nekih drugih firmi. I, u svakom slučaju, Radnička partija, koju predstavljam, i udruženi sindikati Srbije Sloga će se svakako u narednom periodu zalagati za to. Zahvaljujem.
