Hvala vam.
Sada reč ima narodni poslanik Akoš Ujhelji.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se danas nalazi izuzetno važan zakonski okvir Predlog zakona o ublažavanju posledica energetske krize i rasta troškova života pojedinim kategorijama stanovništva kroz jednokratnu finansijsku podršku i jednokratnu novčanu naknadu.

Kao poslanička grupa SVM detaljno smo analizirali ovaj dokument i sa punim političkim i moralnim uverenjem želim na samom početku da istaknem da će naša poslanička grupa u danu za glasanje podržati ovaj predlog.

Smatramo da je ova mera neophodna, pravovremena i socijalno duboko opravdana. Svedoci smo da je u prethodnom periodu došlo do ozbiljnih, nepredviđenih poremećaja na globalnom i domaćem tržištu energenata i sirovina. Ti poremećaji su izazvali snažne inflatorne pritiske i lančani rast cena osnovnih životnih namirnica, proizvoda i usluga. Ovakav nagli skok troškova života najteže pogađaju socijalno najosetljivije kategorije našeg društva. One sa fiksnim i najnižim primanjima, ali je istovremeno značajno umanjio realnu kupovnu moć svih punoletnih građana Republike Srbije.

Kao odgovorni narodni predstavnici moramo otvoreno reći, redovni zakonski mehanizmi i indeksi usklađivanja penzija i socijalnih davanja koji već postoje u našem sistemu, imaju svoju svrhu i dinamiku. Međutim, ti redovni sistemi nisu projektovani da reaguju trenutno i interventno na ovako nagle i iznenadne ekonomske šokove. Zato je donošenje ovog posebnog zakonskog rešenja, ovog leks specijalisa, jedini ispravan ad hok finansijski i pravni put da država hitno interveniše i pruži direktnu ruku spasa onima kojima je to u ovom trenutku najpotrebnije.

Zato mi u SVM smatramo da je primarnim cilj ovog zakona očuvanje životnog standarda naših građana i očuvanje marko-ekonomske stabilnosti, cilj oko kojeg danas u ovom domu ne sme biti političkih podela.

Uvažene kolege, želim detaljnije da se osvrnem na samu strukturu pomoći i da objasnim zašto je ona sa stanovišta socijalne pravde izuzetno dobro balansirana. Predlog zakona pravi jasnu distinkciju i uvodi dva modela davanja.

Jednokratnu finansijsku podršku za najugroženije kategorije i opštu jednokratnu novčanu naknadu. Prva i najvažnija kategorija jesu naši penzioneri, građani koji su izgradili ovu zemlju i koji danas imaju fiksna primanja. Izuzetno je

11/2 JJ/MJ

pravedno što je finansijska podrška za njih diferencirana u zavisnosti od visine penzije. Najviši iznos od 35.000 dinara predviđen za one čija penzija iznosi do 31.000 dinara, to je direktna i snažna podrška najugroženijim penzionerima da bezbrižnije dočekaju predstojeću jesen i zimu. Iznos od 27.500 hiljada dinara primiće građani čije su penzije u rasponu od 31.000 dinara do 56.800 dinara. Iznos od 20.000 dinara namenjen je penzionerima sa primanjima višim od 56.800 dinara. Ovakav stepenasti pristup jasno pokazuje socijalno odgovornu nameru predlagača.

Pored penzionera zakon direktno prepoznaje i druge izuzeto ranjive grupe. Roditelji i staratelji koji ostvaruju pravo na dečiji dodatak dobiće 25.000 dinara po svakom detetu za koje se to pravo ostvaruje.

Za SVM kao partiju koja se snažno i kontinuirano bori za podršku porodicama i za pronatalitetnu politiku ova mera je od neprocenjive važnosti. Podrška porodicama sa decom u trenucima krize nije samo ekonomska pomoć, to je jasna poruka države da roditelji nisu sami.

Dame i gospodo, dozvolite mi da ukažem na još jedan ključan element ovog zakona koji uvodi i pravo na jednokratnu novčanu naknadu u iznosu od 6000 dinara. Pa, se postavlja ključno pitanje – ko ima pravo na ovih 6000 dinara? Pravo imaju svi punoletni državljani Republike Srbije sa prebivalištem u našoj zemlji.

Poslanička grupa SVM smatra da ovaj zakon predstavlja konkretan, opipljiv i finansijski održiv dokaz da Vlada vodi računa o socijalnoj pravdi, o svojim najstarijim građanima, o deci i o očuvanju dostojanstvenog životnog standarda u kriznim vremenima.

Poštovani narodni poslanici, sada bih želeo da govorim o tome zašto će poslanička grupa SVM podržati rebalans budžeta. Pre svega podržaćemo ga se kroz ovaj dokument koji je najvažnije ne samo finansijska nego i politička strategija razvoja našeg društva potvrđuju naša decenijska zalaganja koja smo formulisali, a imaju za cilj ravnomerni regionalni razvoj i poboljšanje kvaliteta života svih naših građana.

Za SVM je od ključne važnosti što se više naplaćenih prihoda vraća direktno građanima kroz jačanje socijalne i zdravstvene sigurnosti. Ovaj rebalans donosi skoro 30 milijardi dinara više za resor zdravstva. Taj novac je namenjen za uvođenje najsavremenijih inovativnih lekova, lečenje retkih bolesti, ali i za kapitalne projekte kao što je izgradnja dečije bolnice „Tiršova 2“.

Takođe u okviru ovog paketa država je izdvojila 3,7 milijardi dinara kako bi trajno i značajno umanjila cene za 18 najvažnijih lekova na recept za lečenje srčanih slabosti i drugih bolesti. Država sada preuzima do 70% troškova za ove savremene terapije, što znači da građani umesto dosadašnjih visokih cena sada plaćaju najviše 1700 dinara po kutiji. Ova mera za mnoge hronične bolesnike i njihove porodice znači direktnu uštedu u kućnom budžetu i do deset hiljade dinara.

Posebno želim da istaknem i pozdravim najnoviju odluku Vlade da od 1. januara naredne godine minimalna zarada bude povećana na istorijskih 600 eura, odnosno iznosiće 70.470 dinara. Pored toga Vlada je još u martu ove godine smanjila akcize na naftne derivate za 20%, ova odluka je i dalje na snazi kako bi se sprečilo da se nagli rast cena benzina i dizela na svetskom tržištu prelije na teret građana čime se direktno štiti njihov životni standard.

Na osnovu gore navedenog se može zaključiti da i dalje vodimo politiku brige o ljudima, da je rebalans duboko human, socijalno odgovoran i da mu je zdravlje i novac naših građana na prvom mestu i omogućava nastavak ubrzanog ekonomskog razvoja.

11/3 JJ/MJ

Kada ukrstimo budžetske projekcije i zaključke revidirane fiskalne strategije za 2026. godinu sa projekcijama za 2027. i 2028. godinu nedvosmisleno se potvrđuje sledeće ključne činjenice. Stabilan privredni rast u globalno izazvanom okruženju, korigovana je projektovana stopa privrednog rasta Srbije za 2026. godinu i sada iznosi 3,3% BDP što je izuzetan rezultat ako uzmemo u obzir da je za evrozonu najavljen skroman rast od svega 1,5% BDP. Javni dug države iznosi 45% BDP, čime ispunjava Mastrihtski kriterijum od maksimalnih 60%, nalazi se daleko ispod proseka evrozone koja iznosi 88%. Korenita promena modela ekonomskog rasta.

12/1 TĐ/CG 12.00 – 12.10

Dosadašnji model razvoja, koji se predugo zasnivao na privlačenju stranih investicija isključivo kroz relativno jeftinu radnu snagu, uspešno je promenjen. Radna snaga u Srbiji više nije jeftina. Prosečna neto plata u našoj zemlji je zvanično prešla nivo od 1.000 evra i projektovano ide ka 1.150 evra. Ovim tempom ubrzano sustižemo ne samo zemlje Centralne i Istočne Evrope, već smo došli na korak do Bugarske, a ozbiljno se približavamo i zemljama poput Grčke, gde je prosečna plata 100.000 evra, Rumunije, Mađarske, pa sve do Portugala sa 1.300 evra. Šta više, najnoviji podaci Eurostata potvrđuju ovaj istorijski zaokret.

Kada posmatramo standard kupovne moći, odnosno realnu vrednost zarada, naša minimalna primanja pružaju veći životni standard nego što je to slučaj u čak sedam zemalja EU. Mi danas u toj kategoriji iza sebe ostavljamo članice Unije, kao što su: Bugarska, Rumunija, Letonija, Estonija, Slovačka, Češka i Mađarka, jer naš radnik za svoj minimalac u svojoj zemlji može da kupi više nego njihovi radnici u njihovim ekonomijama. To je jasan dokaz da se profit u Srbiji danas ostvaruje kroz veću produktivnost, tehnološki napredak i visoku dodatnu vrednost, a ne preko leđa domaćeg radnika.

Kontinuitet masovnih infrastrukturnih ulaganja. U predloženom rebalansu budžeta za kapitalne investicije, nabavku nefinansijske imovine na nivou Republike opredeljen je ogroman iznos od preko 623,4 milijarde dinara, dok ukupna javna ulaganja dostižu čak 780 milijardi dinara. Ovaj visok nivo izdavanja nedvosmisleno ukazuje na jasan i kontinuirani fokus države na infrastrukturna ulaganja, izgradnju puteva, bolnica i železnica što direktno generiše stabilan privredni rast i obezbeđuje bolju budućnost za sve naše građane.

Pored regionalnih projekata za nas u SVM je izuzetno važno što ovaj rebalans budžeta donosi dodatna sredstva za realizaciju specifične izložbe EKSPO 2027, pre svega za prateću infrastrukturu i energetsko opremanje. Ova izdavanja potvrđuju da je EKSPO prepoznat kao najveća razvojna šansa cele države od koje će ekonomske koristi imati svi naši lokalni privrednici.

Za poslaničku grupu SVM je važno da se na teritoriji Vojvodine uspešno realizuje više kapitalnih projekata. Posebno pozdravljamo činjenicu da su ovim rebalansom unete ključne budžetske stavke koje se odnose na izgradnju brze saobraćajnice „Osmeh Vojvodine“ od Bačkog Brega do Srpske Crnje, što je projekat od životnog značaja za naše građane. U listi kapitalnih projekata uspešno je potvrđena i izgradnja auto-puta Beograd – Zrenjanin – Novi Sad. Takođe, projektovano je i masovno finansiranje za ključne regionalne pruge, rekonstrukciju i modernizaciju pruge Pančevo – Zrenjanin –Banatsko Miloševo – Senta – Subotica u iznosu od čak 106,7 milijardi dinara, kao i pruge Vrbas–Sombor sa 30,9 milijardi dinara.

U ovom kontekstu za nas je od presudnog značaja i rekonstrukcija Pančevačkog mosta, čiji su pripremni projekti u završnoj fazi i gde se početkom sledeće godine očekuje potpuna obnova prilaznih konstrukcija i rampi. Ovaj most je žila kucavica koja spaja južni Banat i celu Vojvodinu sa prestonicom i njegova modernizacija je bezbednosni ekonomski imperativ za hiljade naših građana koji ga svakodnevno koriste.

Ovim infrastrukturnim ulaganjima značajno se podiže kvalitet infrastrukture čime Vojvodina postaja daleko privlačnija za nove investitore, što će direktno doprineti otvaranju novih radnih mesta i rastu zaposlenosti.

Pored velikih saobraćajnih projekata za građane Vojvodine od suštinskog značaja su i ekološke investicije. Ovaj rebalans potvrđuje garancije od preko 271 milijarde dinara za projekat „Čista Srbija“ I i II. Za nas to nisu samo suve cifre već

12/2 TĐ/CG

konkretna rešenja. To znači preko 110 kilometara nove kanalizacione mreže za Suboticu, Palić, Čantavir i Bajmok, ali što je najvažnije i izgradnju dva potpuno nova postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Bajmoku i Čantaviru.

Ravnomerni razvoj Vojvodine ne može se zamisliti bez njenog administrativnog centra. Ovaj rebalans garantuje nastavak izgradnje Fruškogorskog koridora, projekta koji Novom Sadu donosi strateški važan četvrti most, produžetkom Bulevara Evrope i rasterećenje grada od teretnog saobraćaja. Pored toga, investicioni zamah potvrđujemo i kroz Ugovor za izgradnju novog pešačko-biciklističkog mosta na Dunavu koji će spojiti Novi Sad i Petrovaradinsku tvrđavu. Uz auto-put prema Zrenjaninu i Beogradu, ovi projekti čine naš glavni grad pokrajine modernim evropskim saobraćajnim čvorištem.

Zbog svih napred navedenih razlog, poslanička grupa SVM će u danu za glasanje podržati rebalans budžeta za 2026. godinu, kao i sve ostale zakone koji su na dnevnom redu, jer su za našu poslaničku grupu, kako je naš predsednik rekao, normalnost, zdrav razum i odgovorno upravljanje osnovni principi na kojima istrajavamo. Zahvaljujem se.

Hvala vam.
Sledeći reč ima Željko Veselinović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovani ministri, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pretpostavljam da je ovo zadnja sednica Narodne skupštine Republike Srbije u ovom sazivu i s obzirom da većina nas, koji smo ovde, uključujem tu i sebe, neće biti deo nekog narednog mandata i neke narodne skupštine, želeo bih da se kao pristojan i vaspitan čovek zahvalim svima na saradnji u protekle tri godine; želeo bih da se izvinim svima koje sam možda, slučajno ili namerno, u nekom trenutku uvredio. Žao mi je što ovaj saziv Skupštine neće biti baš upamćen po dobru, jer su se ovde dešavale, da kažem, razne stvari – i tuče, i vređanje, i pljuvanja, i omalovažavanja, i lični napada itd., itd., što smatram da nije dobro za parlamentarizam u Srbiji i nije dobro uopšte za demokratiju. Ali bih, eto, iskoristio priliku da u nekom, da kažem, narednom periodu pozovem sve, obzirom da nas čeka, verovatno, burna, naporna i teška kampanja u narednih mesec i po do dva dana, da se otprilike svi, koliko-toliko, vratimo u neku normalnu, da se potrudimo, barem mi koji to možemo i koji imamo neki uticaj na jedan deo građana, da ta predizborna kampanja i sam izborni dan i sve ono posle izbornog dana sprovede u nekom, koliko-toliko, redu, da ne bude incidenata, da ne bude tuča, da ne bude razbijenih glava. Kažem, barem onoliko koliko mi koji smo ovde možemo da utičemo na to.

Što se tiče predloga ovih zakona, smatram da pedeset i devet tačaka u samom finišu nije dobro, jer nemamo mogućnosti niti da se adekvatno i kvalitetno pripremimo, niti imamo prostora i mogućnosti da diskutujemo onako kako treba. A mi iz Radničke partije ćemo svakako jedan deo tih predloga podržati, jedan deo svakako nećemo, ali bih se ja osvrnuo na ono što sam govorio u prethodne četiri godine, što je praktično bio moj posao, a to se odnosi na radnike, na penzionere, na studente i na te socijalno ugrožene kategorije.

Ja ne mogu da kažem da je nešto loše kada se građanima Srbije pomaže finansijski, kada se eventualno neki novac izdvoji u te svrhe, ali smatram da to mora da se radi na jedan drugačiji način. Ako penzioneri dobijaju određen pomoći u skladu sa visinom penzije, pa oni koji imaju najniže penzije dobijaju najviše pomoći, a oni koji imaju najviše dobijaju najmanje, što je logično, isto tako smatram da ova pomoć od

12/3 TĐ/CG

6.000 dinara prosto neće imati nikakvog efekta, barem na jedan ogroman broj građana. Smatram da je i tu trebalo da se radi malo drugačije i da je trebalo da se vodi računa, ukoliko se već ta pomoć daje, da ta pomoć bude praktično namenjena onim najugroženijima, onima sa najnižim platama, onima sa socijalnim primanjima, roditeljima sa bolesnom decom, invalidima itd., jer, barem nama ovde i mnogima drugim ljudima u Srbiji, tih 6.000 dinara ne znači mnogo, ali bi nekima, koji nemaju primanja ili su njihova primanja veoma mala ili su, da kažem, socijalni slučajevi, to bilo mnogo značajnije, i to bi im mnogo više pomoglo i svakako bi mnogo više značilo u nekom narednom periodu.

13/1 AL/VZ 12.10 – 12.20

Kada govorimo o, da kažem, tim nekim zaradama, svedoci smo svi da… Ja se nisam bavio ovde demagogijom, ja sam i rekao da je zaposlenost u odnosu na 2012. godinu povećana drastično, da danas imamo nekih 800-900 hiljada ljudi koji rade više nego što je to bilo 2012. godine, činjenica je da su ti poslovi koji su u međuvremenu dolazili prilično bili ne kvalitetni, nisko plaćeni, ali da je to tržište dovelo do toga da danas mi imamo, ja mislim, i par stotina hiljada stranih radnika. Što, sa jedne strane, govori o tome da ovde ima posla, ali, sa druge strane, isto tako govori da nije dobro bez obzira što je tržište takvo da radinici koji nam dolaze, da njihovi poslodavci i oni koji ih dovode, plaćaju mnogo manje porez i mnogo manje doprinose na strane radnike, nego što ih plaća domaći poslodavac i da se na taj način favorizuju ti strani radnici, a naši domaći radnici, ili oni koji bi želeli da rade, i poslodavci se terete mnogo više finansijski, nego što bi se to teretili kada bi ti strani radnici, odnosno bili plaćeni onoliko, odnosno njihovi poslodavci plaćaju onoliko koliko plaćaju i za domaće radnike.

Što se tiče same zarade, činjenica je da je ona u evrima nominalno povećana i činjenica je da minimalna zarada, koja će od 1. januara naredne godine iznositi 600 evra, jeste povećanje u evrima, ali ako se vratimo, ako vidimo rast cena koje jesu bile prošle godine malo obuzdane onim merama koje je predsednik uveo, a koje smo i mi pre toga predlagali, znači da se ograniči monopol velikih trgovinskih lanaca, koji su koristili svaku mogućnost da dižu cene i koji su se međusobno dogovarali akcije, ali isto tako i dalje Srbija po nekim cenama je, u suštini, u samom vrhu Evrope, ili barem sa nekim evropskim zemljama.

Ako govorimo o visini zarade, problem je u tome što nije statistika uvek sve što se kaže. Kada se kaže da negde oko stotinak hiljada ili 91 hiljada ljudi radi za minimalnu zaradu u Srbiji, to baš i nije tako, jer dovoljno je da jedan poslodavac statistički poveća nekom zaradu za 1 dinar ili mu da 1 dinar topli obrok dnevno, dolazimo u situaciju da taj radnik sa 10 dinara više od minimalne zarade nije statistički više na minimalcu, a činjenica je u suštini da mnogo više zaposlenih u Srbiji je na minimalnoj zaradi. Ako govorimo o poređenju sa zemljama u okruženju, tačno je to da je Srbija već ušla u taj neki deo gde može da se takmiči ili čak i malo više od nekih zemalja Evropske unije, tu naravno pre svega mislim na Bugarsku i na Rumuniju, jer to je neki reper sa kojim mi možemo da se nosimo, i činjenica je da su naše minimalne i prosečne zarade otprilike negde na nivou tih zemalja, možda za nijansu niže.

Ali, ako govorimo o tim zaradama i tim statistikama, onda opet moram da se vratim na ono što sam i ranije govorio, a to je da kažem neko jede kupus, neko jede meso, a svi u proseku jedemo sarmu, to vam je od prilike ta prosečna zarada u Srbiji, koja ako gledamo 1.015 ili koliko 1.050 evra, to zvuči sasvim okej, sasvim korektno, ali ako gledamo medijalnu zaradu koju prima više od polovine stanovništva Srbije, onda je to već malo veći problem. Medijalna zarada u Srbiji je, koju prima najveći broj građana je negde oko 93 hiljade dinara. Tako da, u nekom narednom periodu kada budemo govorili o nekim zaradama, povećanjima plata i tako nekim drugim stvarima, moramo da vodimo računa upravo o toj kategoriji medijalne zarade, ne samo prosečne i ne samo minimalne, nego te medijalne zarade.

Što se tiče pregovora oko minimalne cene rada, ja sam to i ranije govorio, sindikati koji služe i pregovaraju u tom socijalno-ekonomskom savetu su samo, isključivo, ikebane, koji prosto nemaju šta da traže, odnosno tamo sede samo da bi

13/2 AL/VZ

dobijali benefit od strane države i nikada u poslednjih 10, 15, 20 godina se predlog sindikata, odnosno predstavnika zaposlenih nije prihvatio, nego je uvek bio onaj predlog na kraju koji predloži Vlada Republike Srbije. Tako da su oni tamo ikebane. I mi kao radnička partija i kao udruženi Sindikati Srbije Sloga, upravo imamo jedan predlog zakona o radu, koji u sebi ima više sistemskim i zakonskih rešenja, između ostalog i zakon o socijalno-ekonomskom savetu, gde bi smo na jedan kvalitetniji način mogli da uredimo taj socijalni dijalog i sve ono što ovde nas muči, jer mi, nažalost, u Srbiji smo zaboravili da razgovaramo o svemu, ne razgovaramo ni o čemu, i barem u tom delu koji se odnosi na ta radnička prava i tih problema radnika, smatram da bismo trebali da vratimo dijalog umesto monologa, kako bismo mogli da prosto dođemo do situacije da različitim mišljenjima, argumentacijom prosto dođemo do nekih rešenja, a da to ne bude jednostrano nametnuto rešenje.

Ja bih samo voleo da, pre svega, građanima Srbije skrenem pažnju da, kao što je već najavljeno od strane Vlade Republike Srbije, naredne godine nas očekuje promena, odnosno izmena i donošenje novog zakona o radu. Ja ne znam ko će biti u prilici da donese taj zakon, ko će biti u prilici da ga izglasa, kakav će on biti, ali podučen nekim ranijim iskustvima smatram da taj zakon koji će biti u tom nekom narednom periodu svakako neće biti naklonjen radnicima. I ono što isto tako moram da kažem da mi možda kao zaposleni ili predstavnici zaposlenih imamo možda više sreće nego pameti, a to je da je danas, da kažem, biti radnik u Srbiji postalo deficitarno zanimanje i da svi oni poslodavci koji žele da, hajde da kažem, ili koji su bar želeli da iskorišćavaju i ponižavaju radnike Srbije, to više neće biti u prilici i ne zato što su oni postali dobri, nego zato što prosto i tržište radne snage tera na tako nešto.

Isto tako bih želeo da kažem da sam čak i zadovoljan, možda će neko to shvatiti da je licemerno, ali to što iz Srbije polako odlaze neke firme koje su naše radnike koristile kao jeftinu radnu snagu. Svi oni koji su dobijali obilate subvencije od strane Republike Srbije, koji su radnike zapošljavali, da kažem, isključivo zbog tih subvencija, koji su ih maltretirali, ponižavali i koji to što su radili ovde u Srbiji nesu smeli da rade u nekim matičnim državama polako odlaze, ja bih, onako, vrlo bio zadovoljan ako bih mogao još malo da ih poguram, da onako, što pre odu odavde i da što pre prekinu sa uzimanjem novca građana Srbije, a da umesto njih, da kažem, ili domaći privrednici ili neke strane kompanije, malo ozbiljnije, koje donose neke nove tehnologije, neka nova znanja budu u nekom narednom periodu prioritet ovde u Srbiji. I smatram da u svemu tome moramo raditi da privučemo takve firme, a da što pre najurimo ove lešinare koji su opljačkali državu Srbiji i koji su opljačkali građane Srbije.

A, isto tako bih predložio, a pošto ne znam da li ću možda biti više u prilici u nekom narednom periodu da govorim o tome i da kada se bude menjao zakon o radu i kada se budu pričale te stvari oko toga, ne možemo uvek da gledamo samo novac i samo zaradu. To je jedan segment koji jeste vrlo važan i najvažniji za svakog čoveka i građanina u Srbiji. Ali ono što moramo da vodimo računa i na čemu moramo da radimo je da se odnos poslodavaca prema zaposlenima promeni. Znači da bilo koji poslodavac koji dođe ovde iz neke druge države mora našeg radnika da gleda sa poštovanjem i mora našem radniku da ukaže pažnju, jer moje mišljenje, i to je mišljenje koje treba da bude svuda u svetu, radnik i poslodavac, odnosno kapitalista i zaposleni su partneri. Oni zajedno rade na jednoj stvari. Poslodavac ulaže novac, ulaže znanje, ulaže, da kažem, neke inovacije, a zaposleni ulažu svoj rad i svoje znanje. I oni su partneri.

13/3 AL/VZ

Kada budemo mi svojim ponašanjem i mi našim zakonima doveli do toga da radnici i poslodavci i država, naravno, moraju da budu partneri a ne neprijatelji, tada možemo da očekujemo da radnici i građani Srbije budu zadovoljniji. Tada možemo da očekujemo jedan dijalog. Dokle god svaki poslodavac, pogotovo onaj koji dođe iz nekim zemalja koje ne poštuju socijalni dijalog, naše zaposlene ovde bude smatrao za robove i bude ih smatrao za nižu klasu, uvek ćemo imati ti probleme. Tako da, nije sve u novcu. Hajde da se potrudimo da u nekom narednom periodu, ako se već donose zakoni, da nam ti zakoni budu napravljeni tako da korist ima i država i poslodavci, a što se mene tiče, pre svega, da korist imaju radnici i da niko ne može da se iživljava nad radnikom Srbije, da niko ne može da ga maltretira, tuče, da nosi pelene. To smo imali prilike da ranije vidimo. Nadam se da toga više nikada neće biti, a na nama je da se potrudimo. Mi smo sa naše strane uradili jedan kvalitetan predlog. Predlagali smo ga i u prošlom sazivu i u ovom sazivu.

14/1 MV/MP 12.20 – 12.30

Nadam se, kada dođe vreme, da će barem jedan veći deo toga biti usvojen, kako bismo, da kažem, rešili probleme velikog broja građana Srbije, velikog broja radnika, a isto tako i onih koji će biti radnici, jer mi moramo voditi računa i o ovim studentima, moramo voditi računa i o deci koja završavaju srednje stručne ili zanatske škole, jer će i oni za godinu, dve, tri, pet, ako već govorimo o dualnom obrazovanju, biti zaposleni, biti radnici i to će se odnositi i na njih.

Tako da, u svakom slučaju, eto, kažem još jedanput, pretpostavljam da više neću imati prilike da se obratim, hvala svima na saradnji i nadam se da ćemo u nekom narednom periodu moći da razgovaramo na jedan mnogo lepši, kulturniji, pristojniji način i da jednostavno više nećemo da se gledamo preko nišana. Hvala.

Hvala vam.
Nemamo više nikog prijavljenog.
Reč ima Slobodan Cvejić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Čuli smo ministra Malog maločas kako je davao obrazloženja zašto nekoliko nedelja pred izbore vlast ima nameru da usvoji leks specijalis kojim će iz budžeta dati skoro milijardu evra da finansira svoju predizbornu kampanju i tu se pozvao na neka iskustva iz drugih zemalja. Niko od nas nije ni tvrdio da tako nešto nije već rađeno. Uostalom, nama je poznata sklonost ministra Malog da iskopira neka tuđa rešenja, ali to ne doprinosi ništa u poboljšanju situacije građana u ovoj zemlji.

Počeću ukazivanjem na nešto na šta je pažnju skrenuo Fiskalni savet, a to je da se deficit u budžetskim planovima konstantno uvećava i da on postaje neodrživ. Prihodi su veći za 112 milijardi, rashodi za 171 milijardu, što znači da deficit sa ovim rebalansom raste za 50 milijardi dinara. On je 2024. godine bio 210 milijardi, 2025. godine bio je 269 milijardi, u budžetu za 2026. godinu 337 milijardi i sada je došao na 396 milijardi.

Eto, to je suština naprednjačke ekonomske demagogije. Postoji rast, ali je rast sporiji od rasta duga. Prihodi rastu po stopi od 4,7%, a rashodi po stopi od 6,2%. Ovo je dugoročno siguran put u državni bankrot. I kada se pozivate na Grčku, sada kada ovoliko insistirate na EKSPO, podsetite se kako izgledaju objekti koje je Grčka gradila za Olimpijadu 2004. godine. To šalje sasvim jasnu poruku.

Ima ovde još jedan bitan elemenat. Ako vi kažete da je ovo konstantna politika Vlade itd., stalno se pomaže građanima i slično, hajde objasnite zašto je izvršeni deficit u prvih šest meseci 2026. godine bio tek 51,6 milijardi. Oko 87% više od tri četvrtine celogodišnjeg deficita isplanirano je za drugu polovinu godine. E, to je ta predizborna fiskalna pumpa. Jednokratne isplate penzionerima i socijalno ugroženima u trećem kvartalu tačno u izbornom prozoru. Vlada sama kaže da je cilj podstaknuti potrošnju u završnom delu godine. Novac stiže građanima neposredno pred glasanje. Ovo je predizborna demagogija, koja u stvari skriva činjenicu da veći deo građana ima nizak standard i takva redovna primanja kojima ne može da pokrije cenovnu vrednost prosečne potrošačke korpe.

Usvajanjem leks specijalisa, ponovo još jedan, kojim će se raspodeljivati ova sredstva Vlada Republike Srbije je priznala nizak životni standard trećine stanovništva i rasprostranjeno siromaštvo. Ovi problemi se ne mogu rešiti jednokratnim dodeljivanjem, ni 6000, ni 30.000 dinara, nego ozbiljnom razvojnom politikom koja će mnogo više voditi računa o održivom zapošljavanju i prihodima, nego o spektakularnoj potrošnji na vašar, zabave i koruptivne ugovore sa povlašćenim takozvanim privrednicima koji ne bi mogli da izdrže otvorenu tržišnu utakmicu.

14/2 MV/MP

Glavna stvar za režim u ovom zakonu o dodeli jednokratne pomoći je da se uspostave digitalni registri primalaca ove pomoći, tako da mogu biti direktno stavljeni na raspolaganje izbornom štabu SNS-a, sada kada kampanja uđe u završnu fazu.

Evo još nekoliko stavki koje pokazuju kako Siniša Mali prikriva demagoški neodrživ karakter ovog budžeta. Prema obrazloženju rebalansa koji je dala Vlada može se zaključiti da je za povećanje BDP-a, koji je onda osnov i za ambicioznije projektovane budžetske prihode, najzaslužniji dobar poljoprivredni rod u prvoj polovini godine. U Vladi očekuju da će rast poljoprivrede iznositi 13,9% umesto prethodnih 3,1%. To je glavni faktor povećanja procene rasta BDP-a. Ova procena je, ja mislim da to vidite i sami, a i građani mogu da vide sami, neodrživa kao osnova za rebalans u kontekstu činjenice da je već sada jasno da zbog ekstremne temperature i suše u julu i avgustu možemo očekivati značajan podbačaj u prinosima i kvalitetu roda najznačajnijih jesenjih useva, kukuruza, soje, suncokreta, repe, ali i voća i povrća, što će se sigurno negativno odraziti na kretanje BDP-a u drugoj polovini godine. Znaju naši seljaci ili ljudi koji imaju voćnjake i na jesen peku rakiju, šljiva je dobro rodila, zbog ove suše plod je ostao mali i nedovoljno ishranjen, osim ko je imao mogućnost da ga navodnjava.

Ovo neće biti budžetski evidentirano, ovakva pogreška u proceni, kroz neki naredni rebalans u mandatu ove vlade, imajući u vidu najavljene izbore, tako da je za vas ovo – drži vodu dok majstori odu. I lepo bi bilo, majstori, više da odete, sve manje je vode koju možemo da sipamo u to naše bure.

Vlada tvrdi da će privredni rast ove godine biti određen u potpunosti domaćom tražnjom, s obzirom na to da je rast lične potrošnje domaćinstava 4,4%. S druge strane, u odnosu na plan iz budžeta koji je pravljen krajem prošle godine, investicije u osnovna sredstva će podbaciti, pa je rast korigovan sa 6,9 na 4,6%. Ovde leži sva beda naše takozvane razvojne, a u stvari stagnantne ekonomske politike. Znači, mi privredni rast indukujemo domaćom tražnjom, ali mi nismo Kina pa da zbog velikog broja stanovnika možemo dugoročno da održavamo ovakav u suštini autarkičan privredni razvoj.

Još je gore što je taj razvoj uzrokovan rastom uslužnog sektora, a ne proizvodnog. Mi nismo Hrvatska pa da na bazi turističkih usluga možemo da očekujemo stabilan dugoročni rast bruto domaćeg proizvoda. Nismo ni Grčka pa da imamo veliku privatnu trgovačku mornaričku flotu, a ni Švajcarska pa da računamo na rast BDP-a kroz bankarske usluge. Nismo ni neka arapska zemlja iz zaliva, pa da zahvaljujući nafti i gasu do besvesti možemo da jačamo domaću tražnju ka uvoznim robama i time podižemo bruto domaći proizvod i prihode za budžet kroz poreze, kao što je porez na dodatu vrednost. Naša realnost je da je najveći deo domaće tražnje uslovljen primanjima koja su ili u vezi sa državom ili poslovnim entitetima koji raspolažu državnim kapitalom i onda se povećanjem plata indukuje rast domaće tražnje i ta tražnja se zadovoljava robama iz uvoza, a što ne prati porast izvoda domaćih roba ili usluga na svetska tržišta.

Upravo ovaj rebalans predviđa i pad investicija u osnovna sredstva sa prvobitno planiranih 6,9% na rebalansiranih 4,6%, što je još jedan dokaz da je rast privrede na bazi jačanja domaće tražnje koja se zadovoljava uvoznim robama dugoročno neodrživ.

14/3 MV/MP

Zanimljiva stvar, pomenuću na nivou rashoda… Pre toga, zbog sukoba na Bliskom istoku dodatni rast cena energenata i transportnih troškova mogao bi da pojača inflantorne pritiske, pogorša odnose razmene i dodatno oslabi i onako usporenu tražnju najvažnijih spoljno-trgovinskih partnera, pre svega evrozone. Pa odakle onda Vlada crpi optimizam u projekciji rebalansa i planiranju budžeta za narednu godinu?

Dodajmo još na ovo da koliko god da je uočljiv problem da se mi sve više oslanjamo na zaduživanja koja neko treba da vraća kasnije, da to treba računati da su naši dugovi vezani u velikoj meri za euribor za koji mi trenutno ne znamo koliki će biti, ali može da se desi da nas i tu neko povećanje šokira i da više nijedna vlada koja bude na vlasti ne zna gde udara.

Pogledajte sad u stavci rashoda – ovogodišnji budžet za projekat EKSPO 2027. je iznosio 42,57 milijardi dinara. Sadašnjim rebalansom on je smanjen na 35,7 milijardi. Zato se u 2027. godini planira veća potrošnja za EKSPO. S druge strane, rebalans pokazuje da je budžet za nacionalni fudbalski stadion prepolovljen. Šta se, dakle, dešava? Čak i finansijsko miljenče vladajućeg režima je stavljeno u stanje dremanja dok se iz budžeta isfinansira onih 900 i nešto miliona evra za potplaćivanje najugroženijih slojeva pred izbore.

15/1 MT/LjL 12.30 – 12.40

Ogroman deo planiranih rashoda koji su, da ponovimo, rebalansom povećani u odnosu na prvobitni budžet za 171 milijardu dinara ili blizu 1,5 milijardu evra, ići će na direktnu novčanu pomoć građanima, penzionerima, nosiocima socijalne pomoći, dečijim dodacima i praktično svim ili gotovo svim punoletnim građanima, što se uređuje ovim posebnim zakonom.

Tri puta manje od tog iznosa, negde oko 55 milijardi, ide na zdravstvo i retke bolesti, EKSPO, turističke vaučere i vojnu opremu.

Šta je zaključak na kraju? Rebalans koji je pred nama, ukratko rečeno, je predizborno propagandni finansijski dokument koji treba da omogući uz donošenje pratećih zakona trošenje gotovo jedne milijarde evra budžetskog novca na svojevrsno potplaćivanje biračkog tela, u momentu kada se izvesno naslućuju parlamentarni izbori. SNS vlast nastavlja i sa arčenjem javnog novca na projekat EKSPO koji ne može da donese potreban i dugoročan zamajac domaćem privrednom razvoju jer uvozimo i materijale i neku opremu, pa čak i radnike koji rade na EKSPU uvozimo iz inostranstva, nego se takođe radi o jednom pre svega propagandnom i svakako koruptivnom projektu koji je takođe u funkciji očuvanja režimske vlasti. Neka nam je bog na pomoći.

Reč ima potpredsednik Vlade, ministar finansija, Siniša Mali. Izvolite.

Hvala puno.
Poštovani građani Srbije, uvaženi narodni poslanici, samo nekoliko komentara na potpuno pogrešno izlaganje koje ste imali priliku da čujete, kao i nekoliko laži, naravno.
Kaže Fiskalni savet u svom izveštaju da je deficit budžeta Republike Srbije neodrživ. Molim vas samo ako imate priliku da im pokažete u kom paragrafu i na kojoj strani tog izveštaja piše da je neodrživ, s obzirom da Fiskalni savet, a citiraću vam stranu 6. izveštaja Fiskalnog saveta, gde se kaže: "Rebalans ne predstavlja neposrednu pretnju makrofiskalnoj stabilnosti i javni dug bi trebalo da ostane ispod 45% BDP-a."
Kada govorite o visini deficita, profesore, treba da imate u vidu da je visina deficita neposredno vezana za udeo javnog duga u BDP-u. I ako imate situaciju da udeo javnog duga u BDP-u se smanjuje iz godine u godinu, to vam dovoljno govori da ni na koji način niste ugrozili makroekonomsku stabilnost. To je lekcija broj jedan.
Lekcija broj dva – uvek treba da poredite stopu rasta BDP-a i stopu rasta udela javnog duga u BDP-u, jer samo na takav način vidite kako se koriste pozajmljena sredstva, odnosno sredstva iz kredita koja ste više puta pominjali u vašem izlaganju. Ako na sredstva koja su iz kredita, pozajmljena sredstva, to se uči na finansijama, možda prva ili druga lekcija, plaćate nižu kamatnu stopu od stope rasta ili stope povraćaja na investiciju koju ostvarujete na svoju investiciju, onda se, naravno, isplati da uzimate kredite. Dakle, ti krediti doprinose rastu i doprinose porastu BDP-a. To se vidi iz godine u godinu, s obzirom na to da, još jednom ću vas ispraviti ili napomenuti, imamo pozitivan rast naše ekonomije, a s druge strane imamo opadajući udeo javnog duga u BDP-u.
Ako se sećate iz nekih predavanja koja ste možda nekad imali, to se na engleskom zove "leveridž". Dakle, ako imate, recimo, kamatnu stopu koju plaćate od 2 ili 3%, ali sa druge strane na investicije vraćate 5 ili 10%, isplatite kreditoru svojih 2% a ceo povraćaj na investiciju iznad toga ostaje vama. Dakle, taj "leveridž" koji je princip ili pojam u finansijama koji se koristi već stotinama godina unazad, da ne kažem decenijama, je dakle nešto što samo treba da proučite malo bolje kako biste ga razumeli.
15/2 MT/LjL
Još jednom, ni na koji način ne ugrožavamo udeo javnog duga u BDP-u, smanjuje se iz godine u godinu i do kraja ove godine, uprkos povećanom deficitu, nećemo imati više od 44-45%, mnogo manje od nivoa Mastrihta, duplo manje nego prosek evro zone. Srbija je nisko zadužena zemalja. A ono što ne znate je da već naredne godine planiramo, naravno, zavisi od volje građana, deficit od 2,75%.
Ali, nevezano za to, podsetiću vas takođe da smo prošle godine planirali deficit u budžetu od 3%, ostvareni deficit je bio 2,4%. Samo što, ima još jedna stvar ali neću da vam otkrivam tajnu kada je deficit u pitanju, niste to dobro pročitali, i kada je deficit ove godine u pitanju, ima nekih stvari o kojima ćemo verovatno diskutovati u danima koji dolaze.
Poslednja stvar, kada je rast u pitanju, opet ste slagali i vezali ceo rast za rast poljoprivrede. Dakle, raste nam sve, kada su razne delatnosti u pitanju. Drugi kvartal ove godine – industrijska proizvodnja raste 1,5%, građevina raste 8,2%, poljoprivreda je porasla 15,7%, usluge su porasle 3,3%. A treba takođe da kažete koja delatnost najviše doprinosi rastu BDP-a, a to sigurno nije poljoprivreda nego usluge, tako da sa te strane molim vas nemojte da vezujete rast BDP-a samo za rast poljoprivrede. Dobro je što je dobra godina, sve je to lepo, imali smo dve loše godine, tada se niko nije setio da kaže da nam je zbog poljoprivrede loš BDP. Ne, nego su neke druge stvari doprinele tom rastu, ali to se zove, još jednim pojmom da vas naučim – diverzifikacija. Dakle, rast usluge, raste poljoprivreda, raste industrijska proizvodnja, raste i građevinarstvo, na sve moguće načine ste disperzovali taj rizik i doprineli rastu svoje ekonomije. Hvala vam puno.

Hvala vam.
Izvolite, gospodine Cvejiću, dva minuta.

Hvala.

Uvaženi ministre, razumem ja neka od objašnjenja koja vi dajete vezano za ekonomske parametre, ali vi manipulišete i govorite stvari koje nisam rekao.

Dakle, prvo ja sam rekao da je neodrživ ovakav konstantni porast.

Da, da, ja sam rekao da je Fiskalni savet ukazao na to da raste deficit, a ja sam procenio da je neodrživo da on iz godine u godinu ovoliko raste.

Drugo, evo čitao sam sa papira, nisam rekao da se svo povećanje BDP-a zasniva na poljoprivredi, rečenica je glasila da je poljoprivredni rod najzaslužniji u prvoj polovini godini, ako ćemo da budemo precizni.

Tako da, nije u redu. Vi i ja možemo da diskutujemo i debatujemo, ja nemam ništa protiv i da vi iznesete uverljive argumente, ja bih više voleo da ste vi meni govorili o tome gde je stvarno razvoj Srbije u svemu ovome. Evo, ovo je treća diskusija o nekom budžetu o kojem ja na istu stvar ukazujem. To je prilično tipično za ekonomiste, ali ja ih znam mnogo koji su školovani malo šire i znaju da razlikuju rast od razvoja, a u svim glavnim, globalnim strategijama, pa u krajnjoj liniji sada i u načinu prikazivanja to je se jasno pokazuje. Jer, mi smo već ukazivali u vreme prethodne Vlade, tamo recimo do 2012. godine, kada smo imali one značajne stope rasta, da je to bio tzv. rast bez zaposlenosti. I to je kod nas, takođe, jedan deo problema, ali mnogo je važniji taj kakva je struktura onoga u šta vi ulažete i na osnovu čega to raste.

Konačno, rekli ste da raste i građevinarstvo, a sami ste ovde prikazali, ja imam negde i brojke, u svakom slučaju procena rasta u građevinarstvu je smanjena sa nekih oko 6% na oko 4%. Evo, da ne ronjam sad po papirima, to ste sami rekli u pripremanju ovog budžeta.

15/3 MT/LjL

Tako da, ja nisam, mislim rekao sam stvari iza kojih Srbija – Centar stoji, koje naš resorni Odbor za privredu i finansije dobro analizira i procenjuje i trudio sam se da budem precizan u tome što govorim.

Konačno, ovo što vi pričate o učešću duga, procentualno, u BDP-u, dobro znate vi, kao što ponavljamo već dve godine, taj rast BDP-a je u velikoj meri zasnovan i na inflaciji, tako da taj procenat o kojem vi govorite nije stvarno realan. Drugo, kada bi ovde kurs dinara u odnosu na evro bio realan stvari bi stajale još drastičnije. Zamislite jednu Vladu koja hoće da ovo razumno i održivo projektuje na dalji period i donese odluku u svom mandatu da odmah promeni kurs dinara, da on bude lošiji. Ua koliko procenata bi preko noći skočilo to učešće duga u ukupnom BDP-u?

Vi ako želite o tome da razgovarate ozbiljno možete, a ako želite samo da prodajete maglu građanima to je vaša stvar, ja na to ne mogu da utičem.

Hvala.