Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Aleksandar Martinović

Aleksandar Martinović

Srpska napredna stranka

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, jedan od prethodnih govornika je rekao – kako vam nije jasno šta opozicija radi? Jasno nam je šta jedan deo opozicije radi.

(Boško Obradović: Pa ti si pričao za Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića da su lopovi!)

Ramuš Haradinaj je rekao da će takse od 100% za proizvode iz centralne Srbije …

(Boško Obradović: Kako te nije sramota?)

(Radoslav Milojičić: Sedi dole!)

Samo vi vičite.
Dakle, Ramuš Haradinaj je rekao da će takse od 100% biti ukinute ili onda kada Srbija prizna nezavisnost KiM ili kada Aleksandar Vučić padne sa vlasti.
(Boško Obradović: Poslovnik!)
Taj peščani sat koji je Ramuš Haradinaj postavio polako curi. Ovo je sada sve pešadija Ramuša Haradinaja.
Bilo bi dobro da znamo ko ima koji čin. Bilo bi dobro da znamo ko ima koji čin u vojsci Ramuša Haradinaja. Na primer, ovaj žuti koordinator, on bi mogao da bude general – lajtnant Ramušove vojske. Ovaj ovde što je upropastio Smederevsku Palanku mogao bi da bude npr. potpukovnik.
(Radoslav Milojičić: Sedi dole …)
Ovaj bivši ministar pravde …
Mogao bi da bude major u vojsci Ramuša Haradinaja.
Dakle, građanima Srbije je sve jasno. Ovo je vojska Ramuša Haradinaja.
(Slaviša Ristić: Sa tobom je napravio vladu!)
Oni su poslati u Skupštinu Srbije da naprave haos u Srbiji …
(Boško Obradović: Prodao si dušu Haradinaju!)
… zato što ističe rok koji im je odredio. Razumete o čemu se radi? NJima je Ramuš Haradinaj odredio rok.
(Boško Obradović: Gde ti je Ramuš?)
Zato su tako nervozni. NJima je Ramuš Haradinaj odredio rok od 15 dana da moraju da sruše Aleksandra Vučića sa vlasti i taj peščani sat curi, a čovek je dao silne pare, a znate kakvi su Šištari, hoće oni da daju, ali onda su nezgodni kad vam daju pare a vi ne odradite posao. E, zbog toga su oni tako nervozni. Ističe taj rok od 15 dana, a nikako da sruše Aleksandra Vučića. Zato žuti prsluci, zato pozivi na nasilje, zato pozivi na paljenje Beograda, zato pozivi na rušenje.
Mnogo je nervozan ovaj žuti koordinator. Probajte još jedan žuti prsluk da obučete. Nešto što je mnogo važnije.
(Boško Obradović: Vrati plate koje si pokrao narodu.)
Nešto što je mnogo važnije. Kao što znate, pre nekoliko dana jedan o tzv. lidera Saveza za Srbiju Nebojša Zelenović žalio se Savetu Evrope u Strazburu kako ga vlast u Republici Srbiji ugnjetava, odnosno kako se ugnjetavaju prava gradonačelnika Šapca zato što je on iz opozicije.
Sad ću vam pročitati samo jedan deo iz Izveštaja DRI o poslovanju grada Šapca za 2015. godinu i bilo bi dobro, gospodine ministre, da ovo čujete, pa da vidite da Nebojša Zelenović nije nikakav politički mučenik, nego čovek koji je finansijski upropastio grad Šabac, koji je toga svestan i onda pokušava da od sebe napravi političkog mučenika, pa se žali svojim političkim saveznicima u Savetu Evrope kako ga navodno mi iz SNS ugnjetavamo.
Ovo je inače samo jedan deo iz Izveštaja DRI o poslovanju grada Šapca, a tu je i inače šabački nahijski knez, zna on najbolje o čemu se radi.
(Dušan Petrović: Može li replika?)
Naknada za korišćenje gradsko-građevinskog zemljišta se, saglasno odredbama člana 45. Zakona o komunalnim delatnostima, ne utvrđuje od 1. januara 2014. godine. Ostvareni prihod u 2015. godini iznosi 43 miliona 801 hiljadu dinara, što je milion 199 hiljada dinara manje od planiranih prihoda. Ostvareni prihod se odnosi na naplaćena potraživanja iz ranijih godina. Nenaplaćeno potraživanje na dan 31. decembra 2015. godine iznosi 178 miliona 613 hiljada dinara.
Prema izjašnjenju odgovornog lica poslato je 1.150 opomena i 139 rešenja o prinudnoj naplati. Prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti u državnoj svojini koje koriste organi, gradovi i indirektni korisnici njihovog budžeta, pa se onda kaže – grad Šabac raspolaže sa 12 jedinica poslovnog prostora ukupne površine 807 kvadratnih metara, kojim upravlja Javno preduzeće „Stan“ Šabac.
Prezentovan nam je akt, pazite ovo, DRI prezentovan je akt iz 1966. godine, kojim je ovom preduzeću dat na upravljanje poslovni prostor kojim raspolaže grad Šabac. Uvidom u Odluku o promeni osnivačkog akta Javnog preduzeća „Stan“ Šabac, od 7. juna 2013. godine, utvrdili smo da je grad Šabac poverio ovom preduzeću da zaključuje ugovore o zakupu i naplaćuje zakupninu i troškove korišćenja poslovnog prostora, odnosno da zaključuje ugovore o zakupu stanova.
Na osnovu izjašnjenja odgovornog lica u Javnom preduzeću „Stan“, na dan 31. decembra 2015. godine, svih 12 jedinica poslovnog prostora je izdato u zakup. Visinu zakupnine utvrđuje nadzorni odbor preduzeća, a u slučaju novih zakupaca sprovodi se postupak usmenog javnog nadmetanja. Zakupnina se uplaćuje na poslovni račun preduzeća i ne uplaćuje se u budžet. Javno preduzeće „Stan“ je u 2015. godini ostvarilo prihode od zakupa poslovnog prostora u iznosu od devet miliona 421 hiljadu dinara, a nenaplaćeno potraživanje na osnovu zakupa iznosi milion 263 hiljade dinara.
Najgore od svega je sledeće, grad Šabac u svojim poslovnim knjigama, evo tu je nahijski knez šabački, zna on o čemu se radi, na dan 31. decembar 2015. godine vodi 72 stana sa kojim raspolaže na osnovu Zakona o stanovanju. Na osnovu izjašnjenja odgovornih lica, među kojima je i gradonačelnik Nebojša Zelenović, utvrđeno je da je korišćenje tih stanova do 2001. godine grad regulisao zaključivanjem ugovora o korišćenju stanova. Nakon 2001. godine, propisana je obaveza zaključivanja ugovora o zakupu i naplaćivanje zakupnine. Grad je zaključivao ugovore o zakupu samo za one stanove za koje su podneti zahtevi za otkup. Korisnici, navedena 72 stana, dakle, 72 stana u gradu Šapcu koriste ove stanove bez zaključenih ugovora i bez plaćanja zakupnine. Grad Šabac je time ostvario manjak u budžetu od devet miliona 421 hiljadu dinara itd, itd.
Dakle, u pitanju su ljudi koji pljačkaju gradove kojima stoje na čelu. Nisu to nikakvi politički mučenici, nisu to nikakvi opozicionari. To su ljudi koji sistematski upropašćavaju lokalne samouprave kojima stoje na čeflu, a tipičan primer takve lokalne samouprave, koju sistematski upropaštava kavez za Srbiju, jeste grad Šabac i zbog toga SNS skreće pažnju građanima Srbije i građanima Šapca da su u pitanju ljudi koji se bave kriminalom, a koji su na sebe navukli odela političara da bi se spasili od krivičnog progona i da bi se spasili od zatvora. Kako se to radi? To je Nebojšu Zelenovića naučio njegov politički otac, nahijski knez šabački, ovde prisutni Dušan Petrović.
Jesam ja šane rekao da sam magarac ali za razliku od tebe nisam lopov, a ti si bio i ostao najobičniji lopov i kriminalac i ništa se nisi promenio od 2000. godine pa do danas.

U izveštaju DRI, dakle, stoji, da gradska uprava grada Šapca drži neprijavljena 72 stana i ne naplaćuje zakup za 72 stana koja su u vlasništvu grada Šapca, a samo za 12 lokala, dakle, ovde ne pričamo o stanovima, pričamo o 12 lokala, za 12 lokala je u 2015. godini, piše u izveštaju DRI grad Šabac ostvario prihode budžeta manje za devet miliona 421 hiljadu dinara koliko iznose prihodi zakupa poslovnog prostora kojim upravlja JP „Stan Šabac“.

Dakle, ovo je samo deo iz izveštaja DRI u kome jasno stoji kako Dušan Petrović, Nebojša Zelenović i ostali pljačkaju građane Šapca.
Član 27. gospođo Gojković.

Odmah da svima bude jasno, ne zanimaju njih ni amandmani ni budžet ni rasprava u Skupštini. Ovde se radi o sledećem scenariju. Aleksandra Vučića treba proglasiti za novog Slobodana Miloševića, za novog diktatora protiv koga su sva sredstva dozvoljena. U vreme kada Enver Hodžaj javno propagira pakt protiv Srbije na međunarodnom planu, mi na unutrašnjem planu imamo pakt protiv Srbije Dragana Đilasa i svih onih koje je on okupio.

(Radoslav Milojičić: Gde si bio kad su bombardovali? Kupovao si stanove.)

Zato su svi oni došli danas u Narodnu skupštinu po nalogu, po diktatu Dragana Đilasa i svojih stranih mentora, jer ne mogu da pobede Aleksandra Vučića na izborima pa onda pokušavaju opstrukcijom u parlamentu i uvredama na račun Aleksandra Vučića i SNS, da izazovu haos.

Ja samo želim da im kažem da se njih niko ne plaši. Mogu da dođu svi, mogu da viču, mogu da mašu poslovnicima, ovde je stvar sasvim jasna, u pitanju pakt protiv Srbije, ali to su građani Srbije već videli. To smo već videli 5. oktobra 2000. godine, kad od jednog čoveka napravite crnog đavola, pa ga uz pomoć stranaca oborite sa vlasti, pa onda vi preuzmete vlast, pa onda opljačkate sve što može da se opljačka, pa sprovedete privatizaciju, pa se lično obogatite, pa vas taj Aleksandar Vučić 2012. godine zaustavi u krađi…

(Radoslav Milojičić: Kojoj krađi?)

Pa šest godina ne možete da kradete, pa biste opet da kradete, pa onda hajde „Jovo nanovo“ sve iz početka, pa ponovo Draganu Đilasu da se pune kese, pa ponovo da država plaća reket, pa ponovo „Telekom“ plaća reket itd.
Član 107. gospođo predsednice.
U pitanju je, dakle, pakt protiv Srbije. U pitanju je isti scenario koji smo videli 2000. godine. Svako onaj ko danas tvrdi da Aleksandar Vučić stoji iza ubistva Olivera Ivanovića, na strani je Ramuša Haradinaja, na strani je Hodžaja, na strani je Tačija i na strani je svih srpskih neprijatelja.

Dovoljno dugo se svi mi ovde bavimo politikom da bismo mogli veoma lako da izračunamo da su dva plus dva četiri. Ova dame i gospoda su danas poslati u Narodnu skupštinu da bi brutalno napadali, ne predsednika Republike, nego državu Srbiju, da bi državu Srbiju optužili da je izvršila ubistvo Olivera Ivanovića i da je država Srbija kriva za sve zlo što se dešava na Balkanu. To rade po istom scenariju po kome su radili i 5. oktobra 2000. godine.

Godine 2000. su rekli – Srbija je kriva za rat u bivšoj Jugoslaviji. Srbija je razbila bivšu Jugoslaviju. Srbi su najveći zlikovci i zločinci na Balkanu. To tvrde i dan danas.

I danas su u istom frontu, protiv Srbije, protiv njenih građana, protiv srpskog naroda - i Haradinaj i Tači i Hodžaj i Boško Obradović i Vuk Jeremić i Dragan Đilas i svi ostali. I nema ništa drugo, ne postoji ništa drugo što te ljude povezuje, sem jedne stvari – svi se oni bore protiv Aleksandra Vučića i svi se bore protiv Srbije. To je jedino što ih povezuje.

Dakle, imamo dva pakta protiv Srbije.

Jedan se stvara na međunarodnom planu, od pojedinih bivših jugoslovenskih republika koje bi da stegnu omču oko vrata srpskom narodu, a drugi je pakt protiv Srbije koji se stvari iznutra, koga stvaraju oni koji su izgubili vlast 2012. godine.
Niste vi tako loši, gospodine koordinatore, doduše, malo ste u koaliciji sa ovima što su opljačkali Srbiju, što su je upropastili u političkom i ekonomskom smislu. U koaliciji ste sa onima koji su pokušali da zakucaju ekser na mrtvački sanduk koji je trebalo da se zove Kosovo i Metohija, ali relativno ste mladi, ja mislim da ćete se popraviti. Samo, izbegavajte ova novembarska i decembarska kupanja, vidim da to loše utiče na vaše zdravlje.

Ima jedan monarh, koji leči takve kao što ste vi jednom specifičnom metodom, pa probajte kod njega da odete, mislim da se manastir zove Crna Reka, možda vam to pomogne.

Ima nešto drugo što ja hoću da kažem. Ovde je, dakle, na delu otvoreni front svih mogućih unutrašnjih i spoljnih neprijatelja Srbije u momentu kada Srbija bije tešku borbu za svoj narod na KiM. Ako mi kažete da je slučajno to što su u Narodnu skupštinu ušli poslanici koji skoro tri godine u Skupštinu nisu ušli, nego su ušli baš danas, da nam pričaju o tome kako mi hoćemo da izdamo KiM, kako crtamo neke granice, kako ćemo nekome da dajemo Preševo i Bujanovac, ja mislim da to nije slučajno. Dakle, u pitanju je, ja ću to danas da kažem ako treba i sto puta, u pitanju je otvoreni pakt protiv Srbije, kao što je bio pakt protiv Srbije i 2000. godine.

Vi ste, na kraju krajeva, setite se vaših priča o Miloševiću kao velikom kriminalcu, o iznošenju para na Kipar, kako je opljačkao privredu, kako je ubio ovog, kako je ubio onog. Šta se na kraju ispostavilo? Hajde malo da se podsetimo tih vremena. Mira Marković je kriva zato što je bila podstrekač u krivičnom delu da neka njena sekretarica dobije jednosoban stan u Beogradu. To je sve što je dosovska vlast uspela da iskopa o tom velikom kriminalu Slobodana Miloševića. Nemam nikakve velike simpatije prema politici Slobodana Miloševića, ali hoću da vam kažem, ovde je u pitanju ista matrica.

Ovde narod treba ubediti, to treba da ga ubede, ja znam da je to težak posao, to treba da urade ljudi koji su dobili tri, četiri, šest procenata glasova na izborima. Ovde treba narod ubediti da se u Srbiji ništa nije promenilo, da je Aleksandar Vuči u stvari drugi Slobodan Milošević, a da je SNS druga Socijalistička partija Srbije, i da sad treba demokratiju, pravdu, ekonomski boljitak da nam donesu Dragan Đilas, Vuk Jeremić, njegov koordinator i svi oni koji su bili na vlasti od 2000. do 2012. godine.

Oni koji su isisali svaki život iz Srbije i u ekonomskom i u biološkom smislu sada su svi na gomili. Neki su i ovde fizički prisutni u sali, svi su ovde, i Boško Obradović, i Zoran Živković, i Dušan Petrović. Ovde se pričalo o tome, gospođo Gojković, kaže sa jedne liste SNS kaže imate više poslaničkih grupa. Ovde imate Narodnu stranku Vuka Jeremića koja ima dve poslaničke grupe. Ima poslanike u dve poslaničke grupe, a uopšte nije učestvovala na izborima, i onda nam oni govore o tome kako treba da izgleda demokratija, kako treba da izgleda parlamentarizam, i kako je sve ovo što mi radimo, kako su naši amandmani fantomski i kako mi od Skupštine pravimo cirkus. Vi hoćete da uradite isto ono što ste uradili i 5. oktobra, samo ste slabi.

Ono što mene zanima, kažite mi šta su vam rekli ti vaši strani mentori? Šta su vam rekli Englezi, šta su vam rekli Amerikanci? Koji scenario sada treba da primenite pa da srušite čoveka koji ima podršku 60% građana Srbije? Nema više DŽo bageriste. Gde vam je Maki Arsenijević što je molotovljevim koktelima palio ovu zgradu? Morate nešto novo da smislite, ali niste odmakli mnogo u ti vašim inovacijama, ista vam je matrica, nema slobode, nema demokratije, nema slobode štampe. Koje god novine da otvorite, iz njih iskaču tzv. lideri opozicije. Upalite neke televizije, 24 časa najgore moguće propagande, ne samo protiv Aleksandra Vučića, protiv države Srbije.

Odgovorno tvrdim, televizija N1 vodi goru propagandu nego što to radi HRT. Svi su se družili protiv Aleksandra Vučića. Eno, u Zagrebu štampaju knjigu, kaže – sto godina srbijanskog terora u Hrvatskoj. Na naslovnoj stranici te knjige, kralj Aleksandar Karađorđević, Svetozar Pribićević i Aleksandar Vučić. Znači, ista je matrica, svuda je ista priča i u Zagrebu, i u Prištini, na žalost, evo, i ovde u Beogradu. Ne valja Aleksandar Vučić, treba da ga sklonimo. Zašto? Pa, ne odgovara nam jaka Srbija, treba nam ona invalidna, ona bogaljasta Srbija koju su vodili Boris Tadić, Zoran Živković, Dušan Petrović, Vuk Jeremić, Dragan Đilas. Ta Srbija nam treba, Srbija koja nema ekonomsku snagu, Srbija koja nema svoju vojsku, Srbija koja nema svoje dostojanstvo. Nama takva Srbija treba.

Nama ne treba Srbija sa jakom ekonomijom, nama ne treba Srbija sa jakom vojskom, nama treba slaba Srbija. I to je stara kominternovska teza koju su preuzeli i ovi obojeni komunisti u novom DOS. Kaže – što slabija Srbija, to stabilniji Balkan, zato treba srušiti Aleksandra Vučića. Zbog toga ste se vi udružili, kakav drugi vi interes imate, kakvu ideju?

Stalno pričate – ne možemo da dođemo do reči, ne možemo da kažemo naše ideje. Pa, koje su vam ideje? Ideje su – mrzimo Vučića, mrzimo njegovog brata, treba mu pobiti celu familiju. To su vam ideje. Hajde, kažite mi jednu vašu političku ideju, jednu ekonomsku ideju. Sem da je ekonomska ideja – hajde da dođemo u Vladičin Han i da zatvorimo fabriku koju je Vučić prethodni dan otvorio. To vam je politika.

Kažete – mi smo za Kosovo i Metohiju, a onda dođete u Skupštinu i kažete – e, onaj Aleksandar Vučić, on je izdajnik zato što hoće da gradi autoput Niš–Merdare–Priština. Pa, čije su Merdare? Pa, čija je Priština? Za vas nisu srpski. I onda vi kažete – Aleksandar Vučić hoće nešto da izda. Pa, nema toga što u ovoj državi vi već niste izdali, nema toga. Jedino što umete da radite, to je da služite srpskim neprijateljima. Govorite isto što i oni. Vaša retorika se ne razlikuje ni za jotu od retorike koja se čuje u Zagrebu, koja se čuje u Sarajevu, koja se čuje u Prištini. Krivi su Srbi za sve zlo koje se desilo tokom devedesetih godina i kriv je danas Aleksandar Vučić zbog toga što je, navodno, Balkan nestabilan. Hajde da srušimo Aleksandra Vučića, pa ćemo onda imati stabilan Balkan. Pa su onda pronašli, u suštini, raspalu Demokratsku stranku, podeljenu na sastavne delove, kojoj su dali novo ime – Savez za Srbiju. Jer, šta je drugo Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Dušan Petrović i Zoran Živković, da se mi mnogo ne lažemo i da se ne pravimo da smo mala deca, to je raspala Demokratska stranka. E, sad neko pokušava od te raspale Demokratske stranke da napravi neku novu političku snagu koja treba da bude alternativa Aleksandru Vučiću.

Ja vam kažem, 5. oktobar da reprizirate ponovo nećete moći. Neće vam građani Srbije dozvoliti. Pa, neće vam dozvoliti ovde poslanici SNS koji sede. Vas se niko ne plaši. Ja znam šta su vaše ideje – ne možemo da pobedimo Vučića na izborima, pa da ga pobedimo na ulici. Nema više ulice. Možete da ga pobedite jedino tako što ćete dobiti više glasova od Aleksandra Vučića i SNS. Ali, morate mnogo da radite. Nije dovoljno samo da mrzite nekoga, morate mnogo da radite. Mi smo ponosni na politiku koju Aleksandar Vučić vodi.

Koordinator kaže danas, crta neke granice da da Preševo i Bujanovac. Aleksandar Vučić je danas vodio teške i mukotrpne razgovore sa evropskim komesarom Johanesom Hanom da se pomogne srpskom narodu na Kosovu i Metohiji da se ukinu sulude i besmislene takse od 100% na proizvode iz centralne Srbije. Nije govorio ni o kakvim mapama i ni o kakvom iscrtavanju granica.

I dok mi pomažemo srpskom narodu, šta vi radite? Vi hoćete da dodatno destabilizujete Srbiju. I to vam je zadatak? Ja vas ponovo pitam, evo, otvoreno vas pitam, vi koji tvrdite za nas da smo izdajnici – šta su vam na tim sastancima rekli Englezi i Amerikanci? Oni su eksperti u rušenju režima koji im nisu po volji. Koji je novi recept? Kažite mi, šta su vam rekli Englezi? Oni su majstori u zakulisnim igrama, još od 27. marta pa na ovamo. Ništa dobro nam nisu doneli. Možda su izmislili neki novi recept kako da pobedite čoveka koji uživa 60% podrške građana.

Ko je tukao Borka Stefanovića? Tukli ga mi iz SNS? Pa, ko je? Gde je tučen Borko Stefanović? U Kruševcu? Pa, tamo za njega niko nije ni čuo. Za Borka Stefanovića sa kojim sam ja studirao u Novom Sadu niko nije čuo u Novom Sadu, a ne u Kruševcu. Čovek ima podršku nula na poslednjim izborima, na poslednjim izborima imala je podršku Levica Srbije 0,1%. I, kao, sad je neko iz SNS tukao Borka Stefanovića, velikog lidera opozicije. Pa vi sami sebi kažete – vi. Vi ste kao austrijski car Franjo Josif, kad je proglašavao aneksiju Bosne i Hercegovine. Kaže – mi, Franjo Josif. Kaže – e, mi lideri. Čega ste vi lideri? Kojih strančica? Pola vas ne postoji u istraživanjima javnog mnjenja. Koji ste vi crni lideri, koga vi predvodite? Ali, super, ako ste vi lideri u vašim očima, nemam ništa protiv toga, ali nemojte da mislite da su građani Srbije slepi i da ne vide šta je po sredi.

Pokušavate za interese stranih sila da destabilizujete državu Srbiju, da urušite interese srpskog naroda i za to je neko dobio novac, kao što je neko dobio novac i 5. oktobra 2000. godine. Isti je scenario kao 5. oktobra 2000. godine. Malo su se promenili neki igrači, neki su, doduše, stari, ima i novih, ali je matrica ostala ista. Samo morate, gospodo, da nađete drugog Slobodana Miloševića. Aleksandar Vučić nije Slobodan Milošević. Aleksandar Vučić nije neko ko je blizu ili tu negde oko 50%. Aleksandar Vučić sam na svoje ime i prezime osvaja preko 60% građana Srbije. To je muka, to je muka vaša koju ne znate kako da rešite. Pa, onda izmišljate, onda lažete, onda se služite svim mogućim sredstvima protiv sopstvene države.

Ali, mi ćemo kod svakog amandmana da raskrinkavamo ono što mislimo da je šteta za državu Srbiju i nećemo dozvoliti da od parlamenta pravite arenu u kojoj će se izvoditi najžešći mogući napadi po Srbiji i po građanima Srbije. Mi nemamo više vremena za gubljenje. Srbija treba da ide napred. Onaj ko nije shvatio da je 2012. godina bila pre šest godina, on nema šta da traži u politici. Ovo je Srbija koja ima rast BDP-a od 4,5%. Ovo je Srbija koja je uspela za četiri godine da smanji nezaposlenost na 11%. Ovo je Srbija koja ponovo ima snažnu vojsku. Ovo je ponovo Srbija koja može da ubedi nekoga u svetu da povuče priznanje Kosova i Metohije.

Koga ste vi uspeli da ubedite? Niste uspeli da ubedite nikoga. U vreme kada su Kosovo i Metohija proglasili nezavisnost, vaš Boris Tadić je pobegao u Rumuniju i proterali ste, kao dokaz vrhunske hrabrosti, posle šest meseci crnogorskog i makedonskog ambasadora. Znači, sve je već viđeno. Sve što je neki engleski ili neki američki um mogao da smisli, mi smo sve već videli. Moraju malo više da razmišljaju, moraju malo više da vas motivišu, moraju malo da rade na vašoj edukaciji, morate malo manje da budete neprepoznatljivi. Suviše ste prepoznatljivi. Sve ovo je već viđeno. Sve ovo je vrlo jeftino. Sve ovo su građani Srbije mogli da vide 5. oktobra 2000. godine. Ali, 5. oktobar zaboravite. Bilo, prošlo i ne ponovilo se.
Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega želim da vas podržim gospođo Gojković u vašem radu. Znam da vam danas nije lako, ali dobro je da građani Srbije danas vide ovako sve na gomili ko sebe predstavlja kao alternativu Aleksandru Vučiću.

Pomenuću samo ili da ukažem na neke od njih. Inače, svi su oni manje-više bili u poziciji u kojoj je svojevremeno bio onaj prvi jevrejski car koji je u travi našao carsku krunu, a tražio je izgubljene magarce. Oni su svi 5. oktobra 2000. godine tražili izgubljene magarce, a pronašli carsku krunu.

Evo ga jedan koji je bio jedan palanački advokat, kasnije čovek postao jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji, ministar pravde, pa ministar poljoprivrede. Evo ga jedan iz Niša za koga je Aleksandar Tijanić svojevremeno rekao da je pravio pljeskavice i ćufte. Neki kažu da je švercovao bunde, pa onda palio račune za struju u buradima, pa postao predsednik Vlade.

Onda imamo jednog koji je jako ucveljen, kome je jako teško pod režimom Aleksandra Vučića koji kuka i plače svaki dan, ali je specijalni savetnik generalnog direktora Pošte. Predsednik je poslaničke grupe DS, sa platom od 150.000 dinara.

Onda imamo jednog bivšeg predsednika opštine koji je popio na hektolitre piva i od Smederevske Palanke napravio jednu od najzaduženijih opština u Srbiji. Zatim imamo koordinatora svih njih koji je ideološki ubeđen LJotićevac. LJuti se na nas kada mu kažemo da je izdajnik. LJotićevci su bili izdajnici u vreme Drugog svetskog rata, služili Nemcima i danas služe onima koji su protiv Srbije i onima koji su protiv srpskog naroda.

Onda imamo jednog koji je prodao stranku Vuku Jeremiću, neki kažu za 50, neki kažu za 100.000 evra. Zatim imamo jednu gospođu koja je bila pokrajinski sekretar za omladinu i sport koja je davala milione iz pokrajinskog budžeta za razvoj tradicionalnog sporta koji se zove „Banatske šore“.

Zatim imamo jednu bivšu ambasadorku Republike Srbije u Italiji kojoj su puna usta Kosova, Srbije i srpskog naroda, ali čije je srce toliko krvarilo za KiM da nije htela da se vrati u Srbiju na poziv sopstvenog predsednika stranke i na poziv sopstvenog predsednika Vlade i koja je rekla da nije ništa sporno u operaciji „Oluja“, da je to bila jedna intervencija na koju je Hrvatska imala pravo.

Onda vidim tamo jednog tačijevog ministra poljoprivrede, velikog borca za KiM, izgubio se ovaj što je 2011. godine uvodio granicu između Srba i Srba na Jarinju i Brnjaku, koji je inače takođe gospođo Gojković mnogo ucveljen pod režimom Aleksandra Vučića, a i dan danas prima platu kao zaposlen u Poreskoj upravi u Zubinom Potoku, u opštini u kojoj živi. Dakle, to je ta šarena družina koju je neko spojio. Ko ih je spojio? Neko mnogo moćan, neko mnogo jak i neko ko pre svega ima mnogo novca.

Svi ovi ljudi koje sam naveo imaju jednu jedinu ljubav koju ne mogu da sakriju, to je ljubav prema novcu, ljubav prema bogatstvu. Neka kažu ti koji sada pitaju Sinišu Malog koliko je bilo zaposlenih 2003. godine – u kakvoj su garderobi i sa kakvom su imovinom došli na vlast 5. oktobra 2000. godine, a u kakvoj garderobi i sa kakvom imovinom su napustili vlast 2012. godine?

Sećam ih se u pocepanim farmericama, u pocepanim patikama, u pocepanim jaknama. Sada imaju stanove na Vračaru, sada imaju na računima nekoliko desetina i nekoliko stotina miliona evra i predstavljaju najbogatije ljude, ne u Srbiji, nego u regionu. Dobro je da ih narod vidi, dobro je da su ustali.

Dakle, svi ovi koji su ustali su bili gospodari života i smrti u Srbiji od 2000. do 2012. godine, a u Vojvodini neki i do 2016. godine. Pričaju o ubistvima, da ih podsetim, oni su ubili 2008. godine Ranka Panića …

(Maja Videnović: Pobogu!)

(Radoslav Milojičić: Sram te bilo.)

Pre toga su 2001. godine ubili Momira Gavrilovića, pa su onda ubili Boška Buhu, pa su onda ubili Nenad Batočanina, a 2003. godine su uspeli da ubiju i premijera Zorana Đinđića.

Što se tiče Borka Stefanovića, Saša Janković je rekao da je Borko Stefanović dobio batine u Kruševcu zato što ga ljudi nisu prepoznali. Da su ga prepoznali, niko ne bi digao ruku na njega. To je rekao Saša Janković. To je rekao vaš politički prijatelj. To je rekao vaš istomišljenik, to nisam rekao ja. Citirao sam reči Saše Jankovića.

Još da vas podsetim na najnoviji biser vašeg velika kulturne i umetničke scene u Srbiji Sergeja Trifunovića. Kaže – šta se ovi bune protiv Legije, Legija je bio jedan hrabar čovek, branio Srbe na Kosovu, doduše znao je ponekad po nekim beogradskim kafićima da nekom udari ćušku i da otkine minđušu, ali je inače bio pozitivan momak. To su reči čoveka za koga ste vi do juče tvrdili da je neko ko će možda biti ministar kulture kada vi preuzmete vlast.

Dakle, dobro je što su svi ustali, dobro je da ih narod vidi, dobro je da građani Srbije konačno vide ko su ljudi koji se navodno predstavljaju kao lideri opozicije u Srbiji i ko su ljudi koji navodno mogu da pobede Aleksandra Vučića. Super. Pobedite, ali morate da pobedite na izborima.

Ono što je jako dobro da građani Srbije znaju, legla je uplata. Ne bi oni stajali džabe, ništa oni u životu nisu radili džabe. Legla je uplata, sada je samo pitanje, verovatno je malo dao Đilas, malo su dali Šiptari, malo su dali Englezi, malo su dali Amerikanci, malo je stiglo para iz Hrvatske, malo je stiglo iz Crne Gore, malo je stiglo iz Makedonije, stiglo je sa raznih strana, ali uglavnom uplata je legla i svaka im čast opravdali su i do poslednjeg uloženog evra.
U jednom se slažem sa prethodnim govornikom. Ja sam zaista bio, imam hrabrosti to da ponovim, magarac i ja sam zaista rekao za Aleksandra Vučića nešto što nije tačno.

(Poslanici opozicije aplaudiraju.)

Evo, vidite, za razliku od vas, ja imam hrabrosti da vas pogledam u oči i da vam to kažem. Ali, Aleksandar Vučić je jako veliki čovek i jako veliki državnik, kada je protiv sebe uspeo da ujedini povampirene ustaše, kada je uspeo da ujedini one koji sad hoće NJegoša da nam ispišu iz srpstva i da ga upišu u neku novu kominternu. Mnogo je veliki čovek kada je protiv sebe uspeo da ujedini Ramuša Haradinaja, Hašima Tačija, Hodžaja i njima slične. Mnogo je veliki čovek kada je uspeo protiv sebe da ujedini sve vas koje ni Sveti Petar nije mogao da ujedini pre tri godine. On je uspeo. Dakle, sve vas, bivše ministre, bivše predsednike Vlade, ljude koji su dovedeni 5. oktobra 2000. godine i koji su vladali Srbijom 12 godina. Dakle, Aleksandar Vučić je zaista veliki čovek i veliki državnik. Samo protiv velikih državnika takva sila srpskih neprijatelja može da se ujedini.

Što se tiče nekih sastanaka sa kriminalcima o kojima je pričao gospodin koji je prodao stranku Vuku Jeremiću, pa, evo ga na fotografiji vaš Vuk Jeremić u Hong Kongu 5. aprila 2013. godine, vodi zapisnik na sastanku osumnjičenog Lozoje sa onim Patrikom Hom, u vreme dok je bio predsedavajući Generalne skupštine UN. Evo, to je čovek koji kaže za Aleksandra Vučića da je izdajnička bitanga.

A, evo, šta kaže vaš budući ministar kulture Sergej Trifunović, u koga ste se kleli do juče, ne znam da li se kunete i dan danas, kaže – Legija je ratovao na Kosovu protiv oslobodilačke vojske Kosova, nije tukao Srbe na ulicama. Doduše, ponekad kad se napije šamarao je po klubovima i skidao minđuše, ali to su dijametralno različite stvari, napisao je Sergej Trifunović.

Pa, sada ja vas pitam – jel vi stojite iza reči vašeg budućeg ministra kulture? I, objasnite jedanput građanima Srbije tu veliku nepoznanicu koja prati Legiju od 5. oktobra 2000. godine pa do danas. Da li on kriminalac ili je heroj? Da li je on izdajnik, ili je neko ko je zaslužan za Srbiju? Da li vam je on pomagao 5. oktobra da preuzmete vlast, pa 12. marta 2003. godine postao državni neprijatelj broj jedan, a sada u 2018. godini, vidim, da ga ponovo slavite kao junaka? Dakle, objasnite građanima Srbije šta u stvari vaš budući ministar kulture Sergej Trifunović, hoće da kaže.

Aleksandar Vučić je veliki čovek, pošlo mu je za rukom nešto što nije pošlo nikome u istoriji Srbije, uspeo je da ujedini protiv sebe sve srpske neprijatelje. Znam da mu nije lako, teško mu je, ali građani Srbije su uz njega, srpski narod je uz njega, i srpski narod iz Srbije i iz Republike Srpske, i iz Crne Gore i sa Kosova i Metohije, i iz Makedonije, i svuda gde žive Srbi. U njemu, i ja znam da to vas boli, u njemu Srbi u svim bivšim jugoslovenskim republikama vide svog istinskog lidera. Ne vide ni u Draganu Đilasu, ni u Vuku Jeremiću, ni u ovom bivšem ministru pravde, ni u ovom što je prodavao ćufte i palio račune za električnu energiju u buradima, vide u Aleksandru Vučiću.

A, to što je ova gospođa ambasadorka iz Rima, stavljala masku, pa to nije ništa novo, pa vi ste sa maskama i došli na vlast, sa fantomkama, sa automatskim puškama, sa mitraljezima ste upadali u Narodnu skupštinu, u Saveznu uprava carina, u Narodnu banku Srbije. Samo to vreme je prošlo, peti oktobar je završen i više se neće ponoviti.
Dame i gospodo…
Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je jedan poslanik Vuka Jeremića rekao da oni stoje zbog naroda. Ne, oni stoje zato što su dobili nalog da to danas rade, za 14. decembar Kadri Veselji, njihov politički saveznik, možda i finansijer, najavio je formiranje tzv. vojske Kosova. Treba napraviti haos u Srbiji. Treba napraviti haos u Srbiji u trenutku kada Šiptari na Kosovu i Metohiji pokušavaju da naprave vojsku. Ovo je njihova politička vojska u Srbiji. Oni služe neprijateljima Srbije.

To građani Srbije treba da znaju. Uvek ste služili neprijateljima Srbije. Kad god je mogao da se posluži bilo kom neprijatelju Srbije, vi ste bili na strani neprijatelja, i danas ste na strani neprijatelja.

Zbog teške situacije u kojoj se Srbija nalazi predsednik Republike će u 18 časova i 15 minuta da se obrati građanima Srbije i da kaže…

(Narodni poslanici govore u glas.)

Tako je, uvek budite na strani srpskih neprijatelja, samo to znate da radite. Samo napred. Neka građani Srbije vide na čijoj ste strani.

Mi smo na strani Aleksandra Vučića. Mi smo na strani Srbije, mi smo na strani srpskog naroda koji se danas na Kosovu i Metohiji bori za goli život, a vama neka služi na čast što ste politička vojska Ramuša Haradinaja i Kadrija Veseljija.

Vi ste isti oni koji su 2001. godine pustili na slobodu 2.108 šiptarskih terorista. Vi ste pustili na slobodu braću Mazeku. Vi ste omogućili onima koji su Srbe klali, onima koji su Srbe silovali, onima koji su Srbe ubijali da budu na slobodi. Vi ste njihovi politički saveznici. I Ramuš Haradinaj i Hašim Tači od vas većih političkih prijatelja nemaju.
Napadači na Borka Stefanovića su otkriveni i protiv njih se vodi krivični postupak i kao što vidi srpski državni organi danas efikasno rade svoj posao za razliku od 2008. godine kada ste vi policijskim čizmama izgazili glavu Ranka Panića samo zato što nije mislio isto kao Boris Tadić i kao Demokratska stranka.

Vi ste 2000. godine uradili nešto što nije uradila ni jedna ozbiljna vlast. Vi ste prihvatili da je SRJ nova država i kao nova država je primljena u UN i vi ste time nivelisali Srbiju i Crnu Goru sa onima koji su razbili SFRJ i priznali ste da podjednako pravo na sukcesiju SFRJ imaju i Slovenija, i Hrvatska, i Bosna, i Hercegovina i Makedonija, podjednako kao i Srbija i Crna Gora koje su branile suverenitet i teritorijalni integritet Jugoslavije. To je uradila vaša štetočinska vlast.

Što se tiče dugova koje ste vratili, jedini dugovi za koje sam ja čuo da su vraćeni, je otpis dugova Londonskog i Pariskog kluba i to je bio poklon vama od onih, zahvaljujući čijoj pomoći političkoj, medijskoj, finansijskoj ste i došli na vlast. A na vlast ste došli tako što ste 5. oktobra 2000. godine upali ovde u zgradu Narodne skupštine, tada Savezne skupštine. Ovde je da podsetim građane Srbije bilo sedište Savezne izborne komisije i onda ste do temelja spalili kompletan izborni materijal. To takođe nijedna pobednička vlast u istoriji nije uradila da neko pobedi na izborima i onda uništi odnosno zapali dokaz svoje pobede. To nije uradio niko drugi, to je uradio DOS 5. oktobra 2000. godine.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovde nam je upućeno pitanje… U stvari, rečeno nam je kad god mi spomenemo…

(Radoslav Milojičić: Arsiću, jel vidiš da tražim reč?)

(Boško Obradović: Replika!)

Morate ih razumeti, gospodine Rističeviću, taksimetar radi, novac je uplaćen i novac mora na neki način da se opravda, a taksimetar radi od 10.00 sati jutros.

Ovde nam je rečeno da pitamo, navodno mi koji smo zaboravili, koje su to sve bile tekovine 5. oktobra 2000. godine i da pitamo šta je to sve dobro ta nova vlast uradila za Srbiju i, evo, ja bih sada hteo da pitam Boška Buhu, policijskog generala o kriminalu DOS posle 5. oktobra 2000. godine, ali ne mogu, ubili su ga. Hteo bih da pitam Momira Gavrilovića, zvanog Gavru, o kriminalu DOS posle 5. oktobra 2000. godine, ali ne mogu, ubili su ih. Hteo bih da pitam visokog policijskog oficira Nenada Batočanina…

(Dijana Vukomanović: Olivera Ivanovića!)

(Boško Obradović: Olivera Ivanovića!)

… o kriminalu DOS posle 5. oktobra 2000. godine, ali ne mogu, ubili su ga.

Kao što vidite, ubili su sve koji su bili svedoci. Znaju građani Srbije o čemu pričam. Ubili su sve one koji su imali podatke o tome kako su došli na vlast i šta su radili kada su preuzeli vlast 5. oktobra 2000. godine.