MILJAN DAMJANOVIĆ

Srpska radikalna stranka

Rođen 1984.godine u Prizrenu. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Dugogodišnji član SRS. Predsednik je gradskog odbora SRS u Beogradu.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24.aprila 2016.godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Oženjen, otac dve devojčice.

Osnovne informacije

Statistika

  • 8
  • 0
  • 31
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 12.12.2016.

Gospodine Arsiću, prekršen je član 96. ovog Poslovnika, a u skladu i sa članom 112. Ustava RS. Član 112. tačka 4. kaže – predsednik Republike predlaže Narodnoj skupštini nosioce funkcija u skladu sa Ustavom i zakonom, što možete posvedočiti da smo u materijalu koji smo dobili od generalnog sekretara, predsednika Nedeljka Tomovića, iako i tu nije baš najbolje definisano, piše – dostavljam vam predlog predsednik Republike, gospodin Tomislav Nikolić, kao kandidate za sudije Ustavnog suda, valjda dostavlja predloge. I danas bi onda ovde trebao da se pojavi, em je to nepismeno, jer ovde ispada da je predsednik Republike predložen za sudiju Ustavnog suda, ali avaj, a sa druge strane, onda je trebao predlagač ovde pred nama da se pojavi i onda kaže – član 96. da on dobije reč, i tako dalje.
Sada, ono što je nepobitno i nesumnjivo tačno, postavlja se pitanje dalje diskusije i daljeg našeg vođenja ovog sastanka, da li je razlog za nedolazak predsednika Republike to što je tema sudije Ustavnog suda, jer kao što znamo, čovek koji ima falsifikovanu, odnosno kupljenu diplomu, čovek koji je krao mandate, čovek koji je nelegalno napravio vikendice, ne samo da ne zaslužuje, nego je morao do sada više puta, podneti ostavku na funkciju predsednika Republike, ali je sramota nepoštovanje ovog parlamenta. On je danas ovde morao biti pred nama, da obrazlaže predloge koje nam je pismenim putem dostavio. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 17.11.2016.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, imali smo u prethodnom periodu diskusije da čujemo razloge zbog čega treba, zbog čega ne treba podržati ove predloge. Ja smatram da, što se tiče profesora Predraga Dedeića i njegove akademske biografije, da zaista nema spora da je čovek koji je, što se tiče akademske biografije, izuzetan, izuzetan stručnjak, ali s druge strane, mi ovde govorimo zaista samo o kozmetičkim promenama.
Moram da se osvrnem na ono što su prethodne kolege govorile i branile svoj predlog, a to je da, i zašto kažem da su kozmetičke promene, a to je da ćemo jedan deo članova ovim predlogom zadržati, a ove druge koje verujem, i kako kaže gospođa Tomić, u tom je slučaju gospodin Marko Janković izuzetno kvalitetan, što ne sumnjam čim ste tako izneli i obavili razgovore i čim je većina članova Odbora i iz redova opozicije glasala za takav predlog, ovde se radi o drugim stvarima i konkretnim koje ste i vi dobili tog 14. jula na sednici Odbora, jedno pismo zaposlenih iz Komisije za hartije od vrednosti. Ovde su sporni drugi ljudi, oni koji ostaju. Pitanje je šta će onda profesor Dedeić, ako je ovo zaista istina, moći da uradi sa takvim ljudima?
Ono što smo već konstatovali je da Komisija za hartije od vrednosti nije dobro radila i da je poslovala s gubitkom i čak zatražila pomoć iz državnog budžeta. Mi znamo da je u tom periodu predsednik bio gospodin Milićević Žarko, koji, ukoliko za vreme njegovog mandata, a setićete se, mislim da je gospodin Arsić govorio, verujem da je on promenio gospodina Ćirovića njegovog prethodnika, kada je govorio da je jednog on promenio dok je bio predsednik Odbora za budžet, onda se postavlja pitanje kako će gospodin Dedeić moći da sarađuje sa takvim čovekom koji je postavljao dosta nestručnih ljudi i vukao čudne poteze u ovom prethodnom mandatu, jer ga vi sada predlažete za člana u ovom sazivu?
S druge strane, moram da se osvrnem, pošto je bilo reči, opet zbog javnosti, a to je da ljudi, svaka čast ko je imao i veću platu pa prelazi na manju platu, ovde se radi o ozbiljnoj instituciji, ali opet zbog javnosti, da ne bude uskraćena, ovo je zvaničan dokument koji je na njihovom sajtu - visina isplaćenih zarada u Komisiji prema podacima za mesec septembar 2016. godine. Želim samo da javnost zna se ne radi tu o nekim prosečnim platama ili tek možda nekim malo više od prosečnih plata. Radi se o zaista za naše uslove ozbiljnim platama. Imenovana i izabrana lica su u septembru primali 122.215 dinara i do 154.732, zatim, rukovodioci odeljenja i direktori sektora od 78.677 do 130.803 i ostali zaposleni 25.920 do 102.494 dinara, što ćemo se složiti da su ipak zarade kada je u pitanju državni sektor na zadovoljavajućem nivou.
Ono zbog čega mi ne možemo da podržimo ovaj predlog jeste upravo zbog dvoje, troje ljudi za koje nam nije najjasnije zašto su predloženi. U prvom redu, pa pretpostavljam, pošto ste i vi dobili to pismo, gospođo Tomić, i verujem da ste izvršili neku analizu i porazgovarali, pa bih želeo ukoliko vi imate dodatnih odgovora, predsedniku i članovima Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava stiglo je 21. jula pismo zaposlenih ljudi, popisani su samo kao zaposleni. I sami znate da je uvek bio strah zaposlenih od svojih direktora, od svojih rukovodioca da li smeju javno da kažu, da li ne smeju, da li će snositi neke posledice ili ne zbog svog tog iznošenja dokumenata ili informacija, a tiču se njihove firme, u ovom slučaju Komisije za hartije od vrednosti.
Mi po ovome što sam video i na zvaničnom sajtu, za sada ova Komisija, iako smo konstatovali da loše radi, koja ima jedan veći broj sektora i podsektora, prvo sa čim će gospodin Dedeić morati da se suoči jeste definitivno izuzetno loše selektirani sektori i podsektori. Pa imamo podsektore gde imamo samo po dvoje zaposlenih, ali imamo rukovodioce. S druge strane, imamo situaciju da su oni predvideli 52 zaposlenih, a govorimo da ne mogu ni za ovih sadašnjih koliko je zaposleno po zvaničnom ovom podatku 37 plus jedan ugovor, gde ću vas zamoliti da mi kažete da li je istinit podatak da je osoba koja je po ugovoru primljena, da se radi o Maji Aksentijević za vanredno završenim frizerskim zanatom? Da li je to taj ugovor, ako postoji?
Sve ovo govorim, izneću još nekoliko podataka upravo zbog predloga vašeg, znači, nesporno je, verujem da su oni vama izneli kako to treba sada da izgleda. Ja sad govorim o gospodinu koji je vodio, tako je, o Žarku. Postavlja se onda logično pitanje, ako je zaista ono što zaposleni tvrde radio u prethodnih par godina, da se bahato ponašao prema zaposlenima, da je njega uveo u ceo posao gospodin Zoran Ćirović, za kojeg znamo i već je ranije govoreno da nije dobro taj posao radio, a vi ste malopre istakli jednu apsolutnu istinu i zbog čega predstavnici bivšeg režima, kad kažem bivšeg, bivšeg, bivšeg režima, poslednji su koji mogu da govore o tome. Kada se govori o zaštiti malih akcionara, upravo su najviše stradali, ako što je već spomenuto, mali akcionari „C-marketa“ i svih tih privatizacija koje su se dešavale od 2001. godine pa do završetka tih privatizacija. I znamo da su upravo u tim privatizacijama glavni bili uključeni Mišković, ali i Beko, i da nikako ne možemo porediti tadašnje podatke i da je tada, iako je bilo višestruko veća prisutnost na berzi, trebalo je da bude mnogo veća nego što je bila, jer su bukvalno malim akcionarima otimane akcije za budzašto određenim cenama.
Ja ću vas podsetiti da ništa bolji primer nije bio i primer Luke Beograd.
Vi se sećate da su zahtevana dva anketna odbora. Jedan anketni odbor je zahtevala SRS, a tada je šef poslaničke grupe bio Dragan Todorović u Republičkom parlamentu. Koliko se sećam, nije zaživeo, a drugi anketni odbor je bio organizovan, odnosno Skupština grada je pokrenula. Interesantno je da taj anketni odbor nikada nije završen, nikakav izveštaj nije stigao, sem kolateralne štete Strahinje Sekulića koji je napustio, ili je, ako se ne varam, smenjen sa mesta javnog pravobranioca Grada Beograda. Zbog svega toga što se dešavalo u prošlosti, a stradali su mali i akcionari, stradali su zaposleni i javni problem sa čim se, makar mi iz SRS, suočavamo kao problemom jeste da li su ti ljudi, koji su u prethodnom periodu bili u Komisiji za hartije od vrednosti, bili na određenim pozicijama, da li su bili predsednici?
Ja ću vas podsetiti za gospodina Žarka Milićevića. Na njemu sam se najviše zadržao, jer mi je zaista interesantna njegova biografija, a to je da je on završio svoje obrazovanje, započeo oktobra 1996. godine, decembra 2006. godine. Znači, nakon decenije i nešto preko i prvo zaposlenje je bilo odmah nakon završenog fakulteta u Ministarstvu finansija, Upravi za trezor 2007. godine do 2009. godine. Imam bojazan, jer se dobro sećam ko je tada vodio to Ministarstvo, koje ga je zatim naknadno preporučilo. Pod istim tim režimom u narednom periodu bio je i dalje 2010. do 2011. godine u Ministarstvu finansija, ali onda prelazi od 2011. godine, a opet znamo koji je režim tada bio na vlasti, u Komisiju za hartije od vrednosti i postaje kabinet predsednika Komisije.
Šta je ono što je očigledno za njega, a što nikako ne sme po našem mišljenju da prođe i trebali biste da povučete taj predlog kada je on u pitanju? Jeste da je upravo on nasledio svog najbližeg saradnika, koji ga je inače doveo, Zorana Ćirovića, a za kojeg su se i u medijima, a ima i dokaza, vrlo često se dešavalo da se uopšte nije nalazio na svom radnom mestu, da je često i putovao, a da je na taj način uništavao ovo o čemu danas govorimo, a to je da vi sada sa novim predsednikom hoćete da reorganizujete. Ja govorim da je njegov tim loš koji se selektira.
Takođe, odmah nakon toga čim je preuzeo funkciju gospodin Žarko Milićević, umesto da je kao vama, pošto ste predsednik Odbora za budžet predao izveštaj poslovanja, vi to nemate, koliko sam upućen, pitao sam bio, ako imate voleo bih da dobijem, onog momenta kada je preuzeo Žarko Milićević. On je kao, iako je to kako se kaže nezavisno telo, a ne može se samostalno nažalost da se finansira, iako smo mi već ti koji izdvajamo novac od građana Republike Srbije, njegov osnovni zadatak je bio pri preuzimanju funkcije da napravi presek, finansijski presek, presek organizacione strukture, presek zaposlenih, da li su svi bili zaposleni u skladu sa onim što je bila potreba ove Komisije ili su bili zapošljavani kao što se danas govori non-stop o tome, koja je stranka koja ga je predložila.
Kada govorimo koga je koja stranka predložila i kada je ovo javno, u ovom trenutku je potpuno nebitno, jer postoji zakon koji daje uslove i predviđa određene uslove, ali je isto neverovatno da se ovakav, ako to nazovete propust, ili jedino ako bude da je sve ovo što sam rekao neistina, kada govorimo o tome šta je i kako je gospodin Ćirović i u kom stanju ostavio ovu Komisiju. Znači, gospodin Žarko Milićević je morao prvo da napravi presek i da dostavi to vama.
Dalje, šta je prvo uradio Žarko Milićević kada je postao predsednik, a koga danas želite i predlažete da ostane član Komisije? On je odmah predložio osmoro novih radnika i po našim informacijama, za koje ja verujem da i vi imate informacije, oni nisu imali radno iskustvo za odgovarajuće poslove za koje su tada bili predloženi, a ja ću vam reći imena tih zaposlenih, što se može utvrditi naknadno, pošto ne žurimo nigde. On je tada primio: Tijanu Cvetković Gajičić, Laketić Nenada, Gašić Aleksandra, Stanić Gajić Veselina i Basta Borisa, raspoređujući ih tada na radna mesta viših saradnika i savetnika. Tada su bile još, moram zbog građana da napomenem, veće zarade, nego što su danas, još veće zarade i na taj način dolazimo u paradoksalnu situaciju da govorimo da oni sada ne mogu da se samofinansiraju. Ne mogu ako je neko pogrešno i loše vodio, da li po nečijem nalogu, nemojmo sada ko je kome šapnuo ili da je njemu nekad neko šapnuo. Govorimo zaista o pravom i činjeničnom stanju kakvu je Komisiju iza sebe on ostavio.
Osim toga, vrlo je bilo simptomatično, to ću ostaviti za kasnije, a to je drugi predloženi kandidat, šta bi trebalo zapravo proveriti? U pitanju je Mirjana Ivošević. Ona je, ako se ne varam, od 24. marta 2011. godine ulazi u sektor za razvoj, finansijski analitičar i, po našim informacijama, tada je, protivno članu 246. Zakona o tržištu kapitala, što se može proveriti u personalnom dosijeu zaposlenog, Žarko Milićević, što bi žargonski rekli, progurao mimo zakona. Tada ona nije imala, po našim saznanjima, završen fakultet, već je naknadno završila, čini mi se, Bankarsku akademiju ili kako se već zove, istu onu gde je predavač bio profesor Dedejić u jednom periodu. Ne povezujem, da ne bi pomislili, nego samo kažem da se radi o… Nisam zaista znao da postoji ta neka Bankarska akademija. Znam za neke državne fakultet, poput Ekonomskog fakulteta, Pravnog fakulteta, itd. Tek od marta meseca 2011. godine, opet žargonski moram da kažem, po našim saznanjima, isposlovao je raspoređivanje na poslove sa visokom stručnom spremom i na dan potpisivanja izjave da ispunjava članove Zakona o tržištu kapitala postala je sa samo nešto više od četiri godine radnog iskustva. Znači, iako je u međuvremenu završila fakultet, iako je raspoređena na višu funkciju, ona tada nije ispunjavala osnovnu zakonsku obavezu.
Ako mi danas imamo takva dva predložena, džabe vama dobar predsednik te Komisije. Ako ostavite ono što je šuplje, ono što je nakaradno i ono što je godinama unazad, a oni su oboje već dugi niz godina, što se vidi iz biografija, bili prisutni u ovoj Komisiji, onda ćemo, gospodo narodni poslanici, drage kolege, napraviti veliku grešku. Mi tu grešku ne možemo da napravimo, jer ćemo glasati protiv i izneli smo vam svoje argumente.
Mene ovo podseća danas, ukoliko se ne daj Bože donese odluka, ako sam govorio neistinu, vi ćete reći, izneti kontra podatke, nije nikakav problem, prihvatićemo, ali ukoliko je istina ovo o čemu ja govorim i ukoliko se ustanovi kao tačno, ulazimo u jedan problem – kako ćete vi glasati za? Da li će to biti po sistemu kao na Odboru za evrointegracije? Ustav postoji. Ustav propisuje koji je jezik u upotrebi, službeni, postoji Poslovnik koji kaže ko može da se obrati, a onda neko donosi odluku i kaže – to je dobra praksa, bila je dobra praksa u prethodnom periodu.
Ako ustanovimo da su ovi ljudi došli na način na koji su došli u komisiju i dokaže se da je gospođa Tijana već tada napravila prekršaj, kako onda možemo da verujemo da sutra neće učestvovati u bilo kakvim manipulativnim daljim poslovima ili bilo čemu drugom što će štetiti i komisiji i Odboru za budžet koji ima nadzor kontrole, a zajedno i narodnim poslanicima i Skupštini Republike Srbije, zato što će taj predlog podržati.
Zato vas zaista molim, apelujem, ovo su poverljivi podaci, ima dosta i zvaničnih podataka na sajtu, sinoć dok sam se pripremao, samo sam delimično izneo, govori se i radi se o ljudima koji su godinama unazad, upravo oni predlagani od tadašnjeg režima, bili na mnogo većim platama što sada jesu, ali da li ćete vi sad napraviti istu grešku? Ako su oni pravili grešku, pa nemojte i vi. Ako su oni to uradili, zašto biste vi nastavili tu lošu praksu? Hvala vam.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 17.11.2016.

Kao ovlašćeni predstavnik.
Gospođo Tomić, vi i ja se izgleda samo u jednoj stvari nismo razumeli, a to je da ja ni jednog trenutka nisam rekao da je bilo šta strogo poverljivo, nego je proverljivo. Strogo nisam, znači proverljivo.
Ja sam vam izneo podatak za gospođu Mirjanu Ivošević. Tada nije ispunjavala uslov. Znači, protivzakonito rešenje. Ispunjavala je četiri, zakon propisuje pet. I to se može proveriti.Sada ako budemo imali pauzu, to se da proveriti u roku od pet minuta. Pozove se Kadrovska služba i proveri se i to je to.
I oko ovih drugih stvari o kojima sam govorio, jednostavno sam rekao – vi možete da proverite. Ja ni jednog trenutka nisam izašao iz delokruga tačke dnevnog reda, govorio sam upravo o ljudima za koje smatram da su, koji su ostali iz prethodnog perioda, moje mišljenje je, uvidom u materijal koji sam ja video i gledao kod njih na sajtu, da je prosto, pošto nemam sada vremena, iskoristiću posle u svom drugom javljanju, reći vam, za još određene sektore koje je on izuzetno loše tada postavio. Zašto je tada kao predsednik loše postavio, ja ne znam. Ja verujem da je on na intervjuu bio odličan i rekao – šta će sada menjati sa tim Dedejićem. To je drugo šta će raditi u budućnosti. Ja govorim kako je on loše postavio sektor u prethodnom periodu. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 22.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Član upravnog odbora Javno Radiodifuzno preduzeće Studio B Javni Mesečno RSD 01.12.2010 - 09.11.2012.
- Skupština gradske opštine Stari Grad Beograd (Odbornik) Grad Po sednici 3970.00 RSD 05.06.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 07.03.2017, 14:49