Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Miljan Damjanović

Miljan Damjanović

Srpska radikalna stranka

Govori

Hvala, gospodine predsedavajući.

Zaista, kada slušamo naše ministre, ministre Vlade Republike Srbije, unazad pa punih 18 godina, jer likovi su se menjali, ali politika i vokabular nije. Podseća nas na onu staru - statistika naša dika, što poželiš ona naslika.

Sećamo se posle „buldožer revolucije“ 5. oktobra, onaj princip koji vi danas provodite u praksu, kod nas se govorilo - ulazak u EU samo što nije, strane investicije nikad bolje, za razliku od režima 90-ih, koji je bio loš, otvaramo fabrike, nikada bolji minimalac, ulaze strane firme. Naravno, a po sredi svega toga u pozadini za 18 godina uništene su sve domaće firme, sve domaće fabrike. Uništena je kompletna privreda Republike Srbije, ali je neverovatno kako svake godine iz godinu u godinu kada dođe rebalans budžeta, kada dođe budžet, slušamo kako je ovo budžet, Predlog budžeta koji je najbolji na istorijskom nivou.

Samo što ima jedan mali problem, građani od toga neće videti ništa osim što kada slušaju televizije sa nacionalnom frekvencijom i informativni program i naše ministre, žive kratko u zabludi dok ne odu do prve prodavnice.

E, sada da vas podsetim gospodine ministre, vi ste i ovde se govorilo i moje kolege, bili presrećni, valjda i svaki građanin Srbije treba da bude presrećan kada skače minimalac. Hajde da vidimo dvoje zaposlenih ljudi koji radi i više od minimalca. Evo, neka im je 35.000 dinara plata. To je 70.000. Imaju samo dvoje dece, ne troje, koliko minimum bi trebalo kako bi pospešili rast naših građana i prirodnog priraštaja i sprečili makar na kratko belu kugu.

Ako uzmemo da žive u proseku od 50 kvadrata, ne više, hajmo da izračunamo kolika je cena infostana, vodovoda i kanalizacije, grejanja. Isključićemo da imaju automobil, da koriste gorivo, to ne treba, to je već višak. Da uzmemo vrtić. Evo na primer da uzmemo vrtić, šest hiljada dinara puta dva je 12, po hiljadu i po dinara engleski jezik, to je tri hiljade, to je ukupno 15, po sport hiljadu i po, to je ukupno 18 hiljada dinara.

Isključićemo SBB, Telekom, MTS, ne treba nam kablovska, ne treba nam fiksni telefon. Uzećemo jedan mobilni telefon. Osamnaest hiljada dinara je samo vrtić. Ako uzmemo još 25 hiljada, koja je minimalna cena ako se uključuje mašina u 12 uveče kada je jeftinija struja, pod pretpostavkom da vas ne prijavi komšija Komunalnoj policiji, dobijete kaznu, pod tom pretpostavkom, to je 33 hiljade dinara. Mobilni telefon neka je hiljadu dinara, znači 34.

Znači, nemamo automobil, nemamo gume, nemamo registraciju, nemamo kablovski operater. Imamo par televizijskih kanala. Ostaje 30 hiljada dinara za život. Za život, obuća, odeća, hrana.

Kako vas nije sramota?

Možete reći – U redu, evo ovim Predlogom budžeta uspeli smo da povećamo, nije dobro, loše je, katastrofalno je, ali nemojte govoriti kako će građani živeti bolje. Od čega? Tako što više neće morati, šta, zemlju da jedu, pa će moći neku salamu da kupe?

Lako je na primer gospodinu Orliću. On predaje tamo pored ove poslaničke plate, predaje na nekom tamo fakultetu, ko zna u kojim je još upravnim i nadzornim odborima. Tuku po 200-300-500 hiljada dinara on i njegove kolege i onda ustane i priča o minimalcu od 30 hiljada. To je u najmanju ruku licemerno i cinično sa vaše strane.

Meni je drago kada vidim osmehe sa ove leve strane poslanika koji mi se smeju, SNS, jer je to dokaz koliko poštuju građane Republike Srbije. To je suština.

Druga stvar vrlo bitna. Kada ste govorili ovih dana o predlogu i kažete – jednokratna pomoć penzionerima. Pa vi ste rekli da u penzionere nikada nećete dirati, da je to poslednje što bi ste uradili i smanjili ste im penzije? Sada šta, pred izbore im vraćate, dajete po pet hiljada dinara?
Gospodine ministre, vrlo je lepo bilo slušati skoro pet minuta vašeg odgovora, a u tih pet minuta mogli smo samo da čujemo jedan podatak, a to je da je sa 19 hiljada skočio minimalac na 30 hiljada dinara i svaka čast.

Ali, ima jedan mali problem, vrlo mali problem, a to je da ste vi u ovoj koaliciji, vi ste na vlasti, hvala Bogu, od 1945. godine, ali u ovom sada, sa ovim koalicionim partnerima ste od 2012. godine, punih sedam godina. Trebalo bi podsetiti građane Srbije koliko je koštao prosečan život pre sedam godina, kompletno, svi ostali troškovi, koliko je bio litar goriva, koliko je koštao infostan, koliko je koštala vekna hleba. To je nekada bilo omiljeno socijalistima, da iznose vekne hleba, da li je 500 grama, kilogram, pa da li je tri dinara, šest dinara, ali je to sad sve nebitno.

Ja govorim o podacima koji u praksi svakodnevno osećaju građani Srbije. Evo, za građane Beograda, nisam dao još jedan podatak. Moramo da se švercujemo u GSP-u da bi imali deci da kupimo neki slatkiš, jer ako kupe dvoje roditelja još i busplus, pa stavite i to na konto koliko košta, da ne govorimo o ostalim rashodima. Zašto?

Vi sada imate situaciju da infostan, na primer, zaboravite da uplatite jedan mesec, pogrešno uplatite na drugi račun, nema više da vam šalju opomenu, odmah šaljete svojim izvršiteljima i onda i tu dodatno derete narod. To je istina.

Kada govorite o prosečnoj plati od 500 evra, ja razumem da vi imate potrebu i morate da ponavljate ono što predsednik Vlade, predsednik države svakog dana ponavlja, hajde da vidimo hoćemo li da pričamo o prosečnoj plati, kako dolazite do tih 500 evra? Kako? Tako što vam direktori 330 Vladinih agencija i zaposleni imaju prosečno u agencijama preko 80.000, a direktori 200.000, a 100.000 starih lica ne prima penziju u Srbiji. Kako da dođemo do tog proseka? To nam izračunajte, pa nam recite, gospodine Antiću.
Gospodine ministre, ja bih ovaj današnji dan ocenio kao odličan iz razloga što ste se maksimalno uključili da činjenice vi sa vaše strane, mi sa naše strane iznesemo, a izbori će pokazati jer sud građana je jedini koji je važeći i građani će znati da procene ko je bio u pravu.

E sada, čuli smo dosta vaše argumente, čuli smo i od naših poslanika ključne stvari o kojima smo želeli da govorimo, a to jeste kakav je trenutno život građana Srbije u relanosti. Jedno su brojke, brojke ne mogu da utiču na svakog građanina ponaosob, to je normalno, ali hajde da pogledamo kako stvarno stoji situacija.

Vi ste u jednom trenutku kada smo razgovarali koliko košta život, ko živi sa dva minimalca ili malo više od minimalca, pa mogli bi da uzmemo i one koji rade za minimalac i za prosečnu platu, ali jednu stvar ne možemo da, jednu činjenicu, ne možemo da zaboravimo. Postoji dobar deo građana Srbije, a i vi ih verovatno poznajete, bračnih parova, gde je bar jedan supružnik nezaposlen. U tom momentu kolika god da je plata, da li je minimalac ili je prosečna, pitanje je koliko je moguće iznad proseka, gde bi taj bio zaposleni, ako pogledamo sadašnje fabrike i investitore koji dolaze. Evo, gledao sam sinoć na Dnevniku 2 jednog investitora iz Turske, dobro je što dolaze investitori, ali su to bili zaposleni uglavnom sa osnovnom i srednjom stručnom spremom i plate su na minimalcu i malo iznad minimalca.

Znači, ukoliko jedan supružnik ne radi, život je još teži i to je ključna stvar oko koje ne možemo da se složimo kada iznosite, predstavnici Vlade, u javnost i kažete – evo, to sada ide ovim tempom, ide ovim ili ide ovako ili ide onako.

Znači, nekada širu sliku moramo postaviti i moramo da govorimo i o onim građanima koji zaista izuzetno teško žive u uslovima koji su danas na snazi.
Hvala, gospodine predsedavajući.

Evo, još jedan u nizu zakona suštinskih, kada govorimo o oblasti ekonomije, suštinskim problemima koji se dešavaju u praksi i nešto što, kada su prošle godine od uvođenja PDV-a i njenog povećanja nismo dobili ključan odgovor – koji je to nivo kroz poreze koliko smo kao država prihodovali?

Druga, po meni mnogo bitnija stvar, a kako stoje stvari, ni ove godine nećemo čuti, a to je gde su ta finansijska sredstva utrošena. Mi ovde meseci unazad slušamo od ministara, predstavnika Vlade da se ulaže najveći deo sredstava u infrastrukturu, putnu infrastrukturu i sve ostalo, Ali se postavlja sledeće pitanje – kada će neka Vlada doneti i poštovati Ustav Republike Srbije, doneti zakon o završnom budžetu? To, šta će reči neki ministar, da li ćete vi dovoljno ubedljivi biti da nam kažete – evo, to je sada tu otišlo, smanjićemo ovde, ovde ćemo dodati, ja vama lično mogu i da verujem na reč, poznajem vas dobro i mogu da vam verujem na reč, ali da li će građani Srbije da veruju? Neće, zato što ne vide gde su ta sredstva koja oni redovno plaćaju kroz programiranje različitih finansijskih dobara i obaveza, gde su ta sredstva utrošena za sve ove godine.

Tu se postavlja pitanja. I zašto, ukoliko ne krijete, zašto kao Vlada Republike Srbije posle 15 godina budete prva Vlada koja će doneti zakon o završnom računu, da se pogledamo u oči i da vidimo gde su tačno ta sredstva koja su, kako kažete ušteđena ili dodatno zarađena, kako god ih nazivali. Utrošena za sve ove godine, pa ćemo doći do tih 72% za sedam godina, kroz akcize, kroz PDV, kroz sve ostalo, gde je povećan budžet, kompletno ukupna nominalna vrednost koja je, gde su ta sredstva za ovih sedam godina utrošena? Hvala.
Hvala, gospodine predsedavajući.

Kao što možemo da vidimo i danas, kao i prethodnih godina, kao i svih ovih godina od 2000. na ovamo, kada Srbijom vladaju tzv. proevropske vlade, pogotovo ove što su u međuvremenu proevropski evoluirale, uvek se govori samo u sadašnjem vremenu i kada nam stigne nešto na dnevni red, samo hvalospevi o tome šta i kako će se uraditi, ponoviti 50 puta istu floskulu – evo, gradimo, radimo, da kad onda pokušamo i pravno da ih demantujemo, rasturimo u sitne paramparčiće i delove i pravno i stručno i politički, e onda kreće ona čuvena kontra poslanika vladajuće većine, pogotovo se za to koriste mediji ministara kojima ne možemo da odgovorimo, da mi ne želimo autoputeve, da mi ne želimo klinički centar, da mi ne želimo škole. Ne, gospodo, mi to i te kako želimo, ali želimo da to bude bez pljačke i da od toga imaju građani Srbije pravu korist.

Evo da vidimo šta je to kada izglasate ovde nešto što je čista krađa, kako se to posle manifestuje prema građanima Srbije, a građani Srbije, nažalost, nisu upoznati sa tim.

Malopre je moj kolega spominjao problem, primer, kako god želite, firme „Behtel“ i Moravskog koridora, čija je cena bila veća 300 miliona evra od projekta, istog projekta koji je postojao 2013. godine, pre šest godina, kada je dato kineskoj kompaniji i vi ste ovde izglasali zbog jednog bahatog ministra Zorane Mihajlović, koja naučila da živi na visokoj nozi, da se pošto-poto podigne ta cena i po ko zna koji put ste za ovaj primer izgradnje autoputa doneli leks specijalis i time po ko zna koji put van snage stavili opšti zakon. Zašto ako je sve čisto?

Koliko ste kontradiktorni govori i činjenica da je baš visoki funkcioner stranke kada je bio predsednik Skupštine, citiraću, 23. decembra 2012. godine, dan uoči nego što je u Skupštinu ušao zakon, tada novi Zakon o javnim nabavkama, rekao sledeće: usvajanjem Zakona o javnim nabavkama Srbija uštedi između 600 miliona i milijardu evra godišnje. Ovo građani Srbije treba da čuju.

Znači, za vreme naprednjačke vlasti i današnjeg ovog zakona vi ste godišnje štedeli do milijardu evra. To znači da vi trenutno imate osam milijardi evra uštede. Da li je to istina? Da li je u budžetu osam milijardi evra samo po ovom zakonu donetom, ušteđeno i kada ćemo videti, pošto ne donosite Zakon o završnom računu, kada će stići taj zakon o završnom računu, da vidimo gde ste tih osam milijardi, koje ste navodno uštedeli, na šta ste ih potrošili, na šta usmerili?

Da li znate koliko je to kilometara autoputeva, koliko je to škola, bolnica zbog lažnog obećanja koje ste dali građanima Srbije ili jeste uštedeli, a novac je nestao? Neko ovde laže.

Hajde da vidimo dalje šta ste rekli kada ste donosili taj zakon. Potpuno su onemogućene direktne pogodbe. Pazite, onemogućene direktne pogodbe? Kako vas nije sramota? Kako ste onda glasali za leks specijalis Zorane Mihajlović i dali joj pravo direktne pogodbe?

Da li ste svesni da ste time, tim postupkom, stavili ovaj zakon van snage, opšti zakon? Ukinuli ste ga. Šta je sledeće što ćete da glasate? Hoćete ponovo kao neki iz Bodruma? Razumem da ste preuzeli njihovu ideologiju i kadrove i njihov način postupanja u Skupštini. Šta je sledeće posle Bodruma? Solun ili možda je nekome bliže ako je u Minhenu trenutno, pa prati utakmicu? Šta je sledeće? Stigne leks specijalis, donesite. Kradete građane Srbije. Gde su osam milijardi evra od kada ste doneli Zakon o javnim nabavkama? Kada ćete nam isporučiti račun o tih osam milijardi evra?

Dalje kaže u vašoj izjavi - više niko neće moći da se direktno dogovara za novac građana Srbije u javnim nabavkama. Pa, čija je Zorana Mihajlović? Ja shvatam da je Labusova, shvatam da je G17, shvatam da je Mlađana Dinkića, ali je sada vaša…

(Vjerica Radeta: Skotova.)

… i Skotova. Mada je Skot zvanično kao otišao. Mada ste i vi Skotovi, jer donosite takve zakone.
Kako? Američki ambasador Skot.
Ne, nikako. Ja sam rekao …
Ja nisam rekao da su oni…
Gospodine Marinkoviću, šta sam rekao – i vi ste u pitanju… Evo, ja ću se ispraviti - i vi ste članovi tima američkog ambasadora Skota. Da li može tako? Hvala.

Da nastavim. Kažete dalje u vašoj izjavi o donetom zakonu da nećete više da kradete građane Srbije, a nastavili ste još brutalnije, još jače. Onemogućeno je i pravljenje aneksa ugovora koji neće ići na javni tender, jer se tako zloupotrebljavao javni novac. Tačno. Da li se zloupotrebljavao za vreme DS? Jeste. Pa, zašto ste nastavili onda istim tim principom? Zakon koji ste vi doneli, stavili ga van snage, ukinuli.

Hajdemo dalje. Osnovni cilj, kaže tada predsednik Skupštine naprednjačke, zakona jeste efikasna upotreba javnih sredstava propisivanjem jasnih procedura za dodelu javnih ugovora i mehanizama za sprečavanje korupcije i obezbeđenje konkurencije. Pazite sad ovo. Konkurencije nema. Koja konkurencija? Koja je konkurencija bila? Kome ste vi omogućili konkurenciju? Korupcija nikad veća.

Šta se desi kada donesete leks specijalis koji traži Zorana Mihajlović, a vi ne smete da mislite svojom glavom, već morate da glasate? Hajde da prođemo malo autoputevima Srbije. Kaže ovako, naplata putarine Beograd – Paraćin, 200 kilometara, 420 dinara. Naplata putarine Beograd – Čačak, 109 kilometara, 420 dinara. Kakva matematika? Kakvo otimanje od građana Srbije? Da li je to onih 300 miliona da bi se nadoknadilo ili koliko miliona koji su ušli u taj asfalt?

E, sada, gospoda koja dobacuju često se pozivaju na evropske zemlje.

Hajde da napravimo paralelu sa jednom zemljom koja ima, da kažemo, standard tek deset puta veći od Srbije i nešto više, mnogo više, ali hajde da kažemo deset puta, a ima znatno više kilometara auto-puteva. Evo, primer Švajcarska. Tamo je vinjeta na godišnjem nivou, oni imaju negde oko, ako se ne varam, nešto preko 1.900 kilometara auto-puteva, godišnje iznosi vinjeta, znači da koristite sve vreme, 365 dana u godini, neograničeno od 0 do 24 časa, znate koliko košta? Četrdeset franaka ili 4.000 dinara. Toliko košta u zemlji jednoj na godišnjem nivou gde je standard minimum 10 puta veći nego u Srbiji.

To znači da bi paralela negde trebala da bude 400 dinara na godišnjem nivou u Srbiji i tada bi prihvatili ovakve hvalospeve vladajuće garniture kada bi donele na taj nivo i dospele na taj nivo. E ne može zato što u ovoj zemlji svaki američki ambasador pronađe po jednu svoju „krticu“, koja ovde određuje nama kako i na koji način ispumpavati novac građana Srbije.

Onda se postavlja pitanje, nakon Majkl Skota, čija je Zoranina, ko će biti sledeći posle Zorane, ko je sledeći ko će Skotu ili nekom novom Skotu ispunjavati te uslove i ispumpavati novac građana Srbije?

Sa ovim primanjima 100 kilometara - 420 dinara. Hvala.
Hvala.

Evo još jednog dokaza da kad predstavnici vladajuće većine niti slušaju, niti imaju mogućnost da pametno nešto kažu, da repliciraju, onda se, naravno, služe neistinama.

Meni je žao ukoliko poslanici SNS ne znaju šta je prisvojni pridev. Ako meni neko kaže da sam Putinov, onda je to pohvala, jer ja idem samo u rusku ambasadu, ne idem u američku, niti se slikam sa američkim ambasadorom. To je prisvojni pridev ko je čiji. Ne mogu da izmišljam ni imena, ni prezimena.

Bio je jedan i kancelar Austrije koji je skoro dolazio, dok je bio kancelar. Pa, šta sam trebao da govorim - kancelar kancelar? On ima ime i prezime, kao što ja imam ime i prezime.

Ako ih je jedino uvredilo u mom izlaganju prisvojni pridev, a sve ostalo prihvataju, pa govori da sam pogodio u metu. Da sam govorio o tome, pošto evo, ovi koji su me napali verbalno, poređujući me sa nekakvim političkim diletantnom sa kojim su oni u Novom Sadu 2013. godine protestovali protiv Bojana Pajtića, sa Boškom Obradovićem, lično SNS i DSS, oni uveli Boška Obradovića u Skupštinu, iako Boško Obradović nije prešao cenzus. Ovde se radi o strašnoj zameni teza. Vi napadate mene što ste pomagali Boška Obradovića. Pa, vi imate ozbiljan problem. Ja ne mogu da vam pomognem, nisam lekar, zaista.

Sada druga stvar na koju moram da odgovorim. Opet neko pokušava da spočitava Dragana Đilasa. Dragan Đilas za vreme vlasti radikala, krajem 90-ih, nije bio predsednik Košarkaškog Saveza Srbije, nije bio kandidat za gradonačelnika SRS. Da, s ponosom kažem da sam bio kandidat gradonačelnika SRS, jer nisam menjao stranke. Jedina mi je stranka i biće do kraja života SRS, a njima je trebao da bude kandidat Dragan Đilas. Oni su sa Draganom Đilasom otvarali most Zemun – Borča, pogledajte fotografije, pogledajte intervjue, ruku pod ruku predsednik SNS i funkcioneri SNS sa Draganom Đilasom.
Hvala, gospodine Marinkoviću.

Jedna stvar koja je vrlo bitna jeste, a koju mi svi nekako ovde zaboravljamo, odnosno poslanici vladajuće većine, i ovaj set zakona, kao i svi prethodni pokazuju političku scenu Srbije. Jedna politička scena kojoj pripadaju sa leve strane vladajući poslanici, to su poslanici koji podražavaju po svakom osnovu Evropsku uniju. Razlike između onih koji ne dolaze i njih po tom ideološkom smislu nema. I Dragan Đilas i SNS i SPS i svi ovi njihovi koalicioni partneri zapravo su za Evropsku uniju, jedino je SRS protiv ulaska u Evropsku uniju. I koliko sada smešno deluje, na primer, ovaj zakon, izmene zakona, dopuna o autorskim i srodnim pravima jeste činjenica da je u Evropskom parlamentu donet novi zakon i vi sada raspravljate i hoćete da ga usvajate, a za nedelju dana, mesec ili dva ponovo ćete morati da vršite izmene i dopune.

Šta je sada interesantno? Ja bih možda kritikovao ministra Šarčevića, ali kad pogledamo istorijat, ministar Šarčević nije ni bio ministar kada je bila prva javna rasprava o ovom zakonu, još pre pet godina u parlamentu, tada je to organizovao Odbor za kulturu. Je li tako, pre pet godina prva javna rasprava je bila ovo? I sada umesto da ministarstvo koje je započelo neki posao nastavi sa radom, ping-pong, hajde da preskačemo. Posle te prve javne rasprave, pre godinu dana formirana je radna grupa, o čemu je govorila Nataša Jovanović, gde su pripadnici Sokoja učestvovali, onda zaobiđeni. Zašto? Zato što vi morate da usaglasite ovaj zakon sa principima Evropske unije po strategiji koja govori od 2018. do 2022. godine o potpunoj usklađenosti i pošto tu ima nekih stvari koje nisu dobre, vi ste potpuno izbegli ona stručna lica koja kažu – pa, čekaj nije sve dobro što valja u Evropskoj uniji.

E sad, da biste shvatili u šta ste se upleli, taj zakon koji je donela Evropska unija u članu 11. i članu 13. stvoriće potpuni mrak na internetu kada je onlajn sfera u pitanju, internet sfera. Hoćete li i to prepisati sada? Da li znate u čl. 11. i 13. tog zakona vi ćete morati sad usklađivati odmah posle ovog donošenja, govori da će biti selektivni pristup informacijama koje će moći da idu na internet? Pošto ste govorili toliko o medijima danas, da li ćemo i to doživeti da jedna Evropska unija, koja sebe naziva demokratskom, donosi zakon koji kaže – od danas pa u buduće i na Fejsbuku i na Jutjubu i svuda biće selektivno puštanje i informisanje, odnosno šta sme da se deli, šta ne. To je problem što ste vi pre nego što ste pročitali šta su oni doneli došli pred nas narodne poslanike sa predlogom koji ćete ponovo morati da dopunjujete.

Drugi problem je što ste vi preko 30% ovog zakona vršili izmene i dopune. Onda je trebalo praviti novi zakon. Samo da biste shvatili koliko je poguban put taj ka Evropskoj uniji koji vi vodite i zastupate, nažalost, u članu 11. stoji da će autorska prava, kada se vidi, videćete to, dobićete uskoro ili ste i čitali, faktički će moći da zaštite samo velike kompanije, po tom novom zakonu Evropske unije, koja je predlagač, i prošlo je. Te kompanije će moći da svaki pojam kroz zaštitu svoju uvuku u cenzuru, pored tolike cenzure u medijima unazad godina, 30 godina nema slobode medija u Srbiji, nekad je bilo više, nekad manje, ali uglavnom je nema. Podeljeni ste vi sad vladajući na vaše medije sa ovim potpunim izdajnicima sa desne strane sa njihovim medijima. Dokaz je to što okruglih stolova više nema, što najjača poslanička grupa u parlamentu u opoziciji, predstavnici vladajuće većine nikad nisu smeli da izađu na TV duel.

Šta će tu najviše stradati? Stradaće društvene mreže, stradaće autori, fizička lica koja ukoliko ne budu imali u nekoj produkciji zaštitu svojih autorskih prava kada okače na neku društvenu mrežu, društvena mreža poput Fejsbuka ili nekih drugih imaće pravo da skine, iako je to njegova autorska, na primer, pesma, delo, likovno delo, koje god hoćete. To su vam zakoni Evropske unije. Hoćete li i to usaglašavati, pošto kažete, po ovome, da vam je obaveza, jer ste se povinovali jednoj organizaciji koja Srbiji ne misli dobro i nastavili put Dragana Đilasa, pokojnog Zorana Đinđića, Vojislava Koštunice i mnogih drugih, mada se Koštunica u poslednjem trenutku opametio pa je pokušao nešto, ali je bilo kasno.

E sada, gospodin koji se prepoznao pre sat i po vremena kao gospodin sve i svašta hteo je nešto da pomene, nekakav Stari grad, ako se nisam varao, mislim da sam dobro čuo. I govorio je, izdržao do devete minute svog izlaganja da ne spominje njegovog koalicionog partnera Dragana Đilasa i tek u 12 da hvali svog lidera.

Gospodin sve i svašta treba da zapamti da mi nismo lakomisleni i da tek tako lako je zaboravljamo. Gospodin sve i svašta slavobitno se radovao kada je jula meseca 2012. godine zajedno sa DS, zapamtite, pazite, DS i G17 napravio vlast u opštini Rakovica. Tada je sadašnji državni sekretar Miličko bio predsednik opštine koga su izglasali odbornici DS Dragana Đilasa, znači Dragana Đilasa, kao tadašnjeg gradonačelnika i predsednika stranke i G17 Mlađana Dinkića. I tada su odbornici SNS izglasali jednoglasno Branislava Vujovića prvog na listi DS koji je odbornik, za predsednika skupštine opštine Rakovica, a onda su čak medijski, preko čuvenog Javnog servisa pozvali, poput „Blica“ i mnogih drugih, pozvali, čak sugerisali nekim svojim odborima pa vidite kako smo dobru koaliciju napravili, napraviti svuda sa njima. Pa su takvu koaliciju napravili u Lazarevcu. Zašto? To je i bio i logičan splet okolnosti. Koga napravi DS onda je i logično da ga ona podrži. S druge strane logično je jer su samo promenili određene kadrove kada je DS pala sa vlasti.

Da li je DS za EU? Jeste. Da li je to gospodin sve i svašta? Nije bio mesec i po dva, bio je član SRS i tada je bio za veliku Srbiju, bio je protiv EU. Kada je promenio člansku kartu, to su ovi moderni političari, onda politički moderno za novac pričate šta god vam se kaže. Ali tu nije kraj. Godine 2013. oni takođe ovako kako su u jeku svog izlaganja iznose jednu vest, koja je valjda trebala da impresionira građane Srbije, a to je da je čak 200 članova DS preletelo u Lazarevcu iz DS u SNS. Valjda ste toliko kadrovski jaki pa isti ti lopovi o kojima govorite su vam onda bili dobri kada su uzeli vaše članske karte, kao što Dragana Đilasa niste napadali godinama. Kada je trebao da postane vaš gradonačelnik, kada je trebalo da vam bude predsednik Košarkaškog saveza.

Kada ste uzeli Jelenu Trivan koja je u ovoj sali o vama govorila najpogrdnije, sada vam je direktor i kažete da je najbolja. Pa, preko Gorana Vesića, Siniše Malog, Mlađana Dinkića, direktora javnih preduzeća u Beogradu. O čemu vi pričate? Ideološki vi ste klonovi DS i nastavljate put razorenog puta posle 5. oktobra 2000. godine. Da, moramo priznati jednu stvar, sa manje verovatno krađa nego što je bilo, sa više malo rada, jer nikakvog rada nije bilo. Apsolutno je netačna informacija da su gospoda u nekakvom sukobu, jer sukoba između njih nema. I tako će se nastaviti, jer su navikli da medijskim putem sto puta izgovorena laž postaje istina, isto tako svoj narod prevari.

Takođe je gospodin sve i svašta govorio o prosečnoj plati od 500 evra i govorio o Medveđi. Evo ja sam kao narodni poslanik bio u Medveđi. Ja bih voleo da me narodni poslanik gospodin sve i svašta povede da vidim barem 5% građana Medveđe koji ima tu prosečnu platu, barem 5%. Nema te prosečne plate. Prosečne plate su u agencijama, koje su formirale SNS i DS, kojih je bilo tridesetak nekada, danas ih ima 330 i tamo su plate od 700 do 2.000 evra.

Kada govorite o povećanju minimalca onda recite još jednu stvar. Tačno je, vama je lako njih da napadate, ne da ništa nisu uradi, oni su razorili Srbiji, a vi ste samo malo nastavili blažim tonom. Koliko su koštali energenti? Kolika je bila cena života u Srbiji i sa kojim platama, i danas kada te plate skaču, koliko skače samo npr. na nedeljnom nivou litar naftnih derivata? Hvala.
Hvala vam.

Evo, građani Srbije su mogli da vide kada neko ko ima samo naučen tekst kao papagaj može da ponavlja a ne odgovori ni na šta krucijalno već troši vreme da bi neko zaboravio. Prva stvar je bila oko toga da gospodin sve i svašta treba da objasni kako to da mu je DS bila prihvatljiv koalicioni partner baš u vreme kada je gradonačelnik bio Đilas, pa je sada tada, njihov predsednik opštine, gospodin Miličko, govorio sledeće, oko koalicije koju je sklopio sa DS Dragana Đilasa – veoma brzo smo se složili oko programa koji je u interesu građana. Ponoviću, predstavnik SNS kaže za DS kada pravi vlast – veoma brzo smo se složili oko programa koji je u interesu građana. A onda mu pobratim, ideološki odgovara, pobratim iz DS odgovara naprednjaku i tako sve u medijima – poznat je stav gradonačelnika Đilasa da lokalna politika ne treba da bude opterećena temama koje nisu vezane za bolji život Beograđana. To je ta Srpska napredna stranka.

Drugo pitanje na koje nije odgovoreno - 500 evra. Ja bih prvi voleo da bude hiljadu evra, dve hiljade, tri hiljade. Verovatno bih i ja mnogo bolje živeo i moja porodica i sutra moja deca. Zašto mi niste odgovorili, gospodine "sve i svašta"? Hajmo zajedno u Medveđu, u Babušnicu, gde hoćete, u Aleksinac, Veliku Planu, hoćete bliže negde, hajmo da odemo vi i ja i da mi pronađete te ljude koji rade za 500 evra, a da nisu vaši funkcioneri po određenim opštinama i gradovima i da nisu po agencijama. Prestanite da zamajavate narod.

Znači, nema problema, idemo vi i ja.

Hoćemo dalje? Hoćemo li u razvijena mesta? Hoćemo da idemo do Požege, gde su vaši uhapšeni ljudi, a mi vas podržavamo u toj vlasti? Naši čestiti a vaši pohapšeni. Hoćemo do Arilja? Hoćemo do Ivanjice? Hoćemo da vidimo gde su putevi druge kategorije? Ne postoje.

Tačno je, propalo je zbog nemara onih prethodnih. Ali, nemojte se kititi perjem sa nečim što nema blage veze i ulazite bespotrebno u dijalog koji vam nije potreban.

Ne zaboravite kako ste nastali.

Ako ćemo ovako, možemo ceo dan, a ja ću vam citirati još sto stvari i dokazati da sam u pravu, za razliku od vas.
Evo, ponovo su građani Srbije imali priliku kako vešto neko pokušava da ne da odgovor. I upravo se slažem - svako deli svoju sudbinu i politiku. Kao što vaš visoki funkcioner tada reče - sa vama iz Demokratske stranke smo se lako dogovorili i napravili ste vlast. Izgleda dalje nećemo čuti, ni po pitanju Rakovice, Lazarevca i mnogih drugih.

Ali, hajmo da se vratimo na ove informacije koje su potpuno izmišljene i dokaz onoga što mi govorimo, da smo mi Srpska radikalna stranka ali demokratskog karaktera kada je u pitanju odlučivanje. Kada su srpski radikali vladali Zemunom, gospodine Orliću, tada su svi predstavnici opozicionih stranaka imali članove upravnih i nadzornih odbora. Baš iz razloga jer nemamo šta da krijemo, da mogu da nadziru kako radimo. To će vam gospodin Martinović sada potvrditi i gospodin Marijan Rističević. I svako je imao po jednu do dve strane u novinama, zemunskim novinama, gde su mogli da izraze svoj politički stav.

E, sad, koliko niste dobro informisani. Prvo, ja nisam bio član nadzornog odbora, ja sam bio član upravnog odbora. Drugo, moja naknada je bila 20 hiljada dinara, a vi ste u svojim lecima tada iznosili neistine, a to vrlo lako može da se proveri. I treće, nama je kao najjačoj opozicionoj tada stranci ponuđeno baš po tom principu i možete proveriti kako sam radio, da li sam glasao i šta sam uradio za taj Studio B. A vi i dalje možete da se dičite Draganom Đilasom i čuvenim rečenicama, što ćete i uraditi već prvog sledećeg puta kada počnu koalicioni partneri da vas napuštaju, da ponovo sklopite savez. Jer, znate kako, ko vas je stvorio, ruka ruku miluje, on će vam ipak do kraja biti dobar prijatelj.
Gospodine predsedavajući, očekivao sam da ćete samo gospodinu Rističeviću reći da ja ni jednog trenutka nisam govorio ni o kakvim upravnim odborima za gospodina Rističevića. Ja sam rekao da gospodin Rističević može da potvrdi da, kada su srpski radikali bili vlast u opštini Zemun, smo svim opozicionim odbornicima i političkim strankama ponudili i bili su u upravnim i nadzornim odborima. Mi nemamo čega da se plašimo i da krijemo. Samo to. Nijednog trenutka nisam gospodina Rističevića pomenuo ni u kakvom drugom segmentu o kojem je govorio, da prosto ne dođe do zabune da sam nešto loše rekao gospodinu Rističeviću.

(Predsedavajući: Siguran sam da nije bila loša namera.)

Može stenogram. Predlažem da gospodin Rističević pogleda stenogram.

Zašto sam to govorio? Govorio sam zbog gospodina Orlića koga toliko boli ta njegova vlast sa DS, prva odmah koalicija sa DS, nakon pobede SNS, kada su mogli da biraju koalicione partnere, kada je za koalicionog partnera uzeo Mlađana Dinkića za koga je Aleksandar Vučić govorio da će ga prvim danom dolaska na vlast oterati u zatvor. Znate, sada treba ustati i, prvi put četiri minuta i 26 sekundi, drugi put tri minuta i 56 sekundi, ponavljati svaki put isto.

Pazite koliko je to licemerno. On govori o tome da je neko bio nezadovoljan, da je malu naknadu dobijao, a to nije licemerno, to je neznanje. Znate, svaka vlast, da li je to lokalna, da li je gradska, postoje zakoni u ovoj zemlji, pa postoje poslovnici, postoje statuti, pa slučajno oni uređuju sve u jednom javnom preduzeću. Kakva god tada vlast bila, da vas podsetim, za vreme dok je SRS bila najjača opoziciona stranka u skupštini grada, Dragan Đilas nije smeo da uđe, da priviri, kao kada smo ih napali za Luku Beograd, kao i za „Veliki brat“ koji je štampan u 100.000 primeraka, pa su ovde neka gospoda citirala, drago mi je, naše materijale.

Sad se postavlja sledeće pitanje, Srpska radikalna stranka od tada nije u republičkoj vlasti, zašto, gospodine Orliću i njegova stranka, koja je dobila ubedljivo najveće poverenje građana Srbije, nije do sada procesuirala lopove i svoje koalicione partnere, poput Dragana Đilasa, poput Mlađana Dinkića, poput svih onih koji su napadani da su lopovi, kriminalci, a potrebni su im koalicioni partneri? Zamislite da sam ja upao u zgradu RTS sa nekim hladnim oružjem ili bilo koji srpski radikal? Nas hapse i privode zbog paljenja zastave okupatora Hrvatske. Njima ulaze za vreme ove vlasti… Pazite, koliko to SNS odlučuje kada će poštovati zakon. Zašto nisu uhapšeni ljudi koji su upali hladnim oružjem u zgradu RTS?

Ko može da danas odlučuje da li se zakon primenjuje ili ne? Znači, ako je sada izađem ispred Skupštine, ubijem čoveka, ako kaže SNS potpiši za nas ili bićeš po potrebi naš čovek, onda nema procesa.

Zašto nije uhapšen Dragan Đilas? Zašto nije uhapšen Boško Obradović? I to nije bio jedan slučaj. I ista ta SNS je u Republičkoj izbornoj komisiji 2016. godine, tačno biračka mesta dala po nagovoru američkog ambasadora, gde treba ponoviti izbore da bi stranke poput Boška Obradovića uvela u parlament koje nisu prešle cenzus.
Danas smo po ko zna koji put mogli da vidimo s jedne strane podršku narodnih poslanika vladajuće većine politici Vlade Republike Srbije u onom delu kada je u pitanju borba za Kosovo i Metohiju, a tačnije za povlačenje i lobiranje povlačenja onih država koje su priznale nezavisno Kosovo.

S druge strane govorite, isti ti poslanici vladajuće većine govore o nekakvom izlasku Srba na izbore tzv. „države Kosovo“ po zakonima Prištine, pod onim istim Briselskim sporazumima po kojima Priština jednu tačku koju je imala da ispuni nije ispunila, govorite o putu ka EU, koja otvoreno kaže ne možete u EU dok ne potpišete pravno-obavezujući sporazum koji naravno kaže da tim sporazumom moramo da prihvatimo da tzv. „država Kosovo“ bude član UN i onda naravno po automatizmu član Interpola, Unesko, i svih ostalih organizacija i onda se postavlja pitanje zapravo koja je to politika prava prema južnoj srpskoj pokrajini Vlade Republike Srbije?

Podsetiću vas ako ste čitali „Danas“, na primer dnevni list „Danas“, vaš koalicioni partner Vuk Drašković koji ima dva narodna poslanika u vašoj vladajućoj većini rekao je: „Ne može se u Brisel preko Moskve“ i u tekstu kritikujući Evroazijsku ekonomsku uniju, odnosno prilazak i pristupanje Srbije ovoj uniji.

Znači da li ste vi za tu politiku ili niste? Da li vi imate dogovor između sebe koja je to politika koju vi zastupate?

Ja bih vas podsetio da kada ste dobili packu od predstavnika EU, na samu pomisao da uđemo u Evroazijski ekonomski savez, da je tada ministar spoljnih poslova, gospodin Ivica Dačić, rekao: „Kad Srbija postane član EU, raskinuću ugovor sa Evroazijskom ekonomskom unijom“, nakon izjave Mekalistera, Lajčaka i ostalih predstavnika.

Sada, ukoliko vi, kako kažete, brinete o građanima Srbije, za njihovo dobro, šta je bitnije za Srbiju? Evroazijski ekonomski savez, odnosno unija, kako želite, ili EU?

Hajmo da pogledamo, pošto u srpskim medijima, nažalost, o ovoj uniji ne možete čuti ni reči od EU, hajde da čujemo šta je to Evroazijska ekonomska unija? Prvo, površina ove unije je pet puta veća od EU i više nego duplo od SAD. Dalje, ona će se dalje širiti po unutrašnjosti Azije i tu su sledeće članice Iran, Turska, Sirija. Zatim, vremenom na zapad u dublju Evropu, gde sviše ima evroskeptika, kao što su Grčka, Rumunija, Bugarska, Slovačka, Češka i ove zemlje koje nisu u EU poput Severne Makedonije, Crne Gore, Srbije i ostalih.

Šta one, njihov kandidat za pridruživanje, isto je pitanje dana kada će, je pored već sadašnjih članica, koje je 200 miliona skoro tržište, a to su Ruska Federacija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija, Kirgistan, jeste Uzbekistan koji je najveći proizvođač pamuka u svetu.

Šta mi time dobijamo? Kada se ove zemlje priključe novoj uniji, s njom će biti obuhvaćeno 60% svetskih zaliha gasa i više od 50% zaliha nafte. Šta opet Srbija tu dobija? Tu su rudna bogatstva, tu su šumska bogatstva, rečna, kao i najbitniji resurs u budućnosti ove planete, bogatstvo pitkom vodom.

Ono što Moskva za razliku od EU ne traži i ulaskom u ovaj savez ne postavlja nikakve uslove niti jedan uslov Beogradu da traži bilo kakvo priznanje ili da se odrekne suvereniteta bilo kog dela teritorije Republike Srbije, a pri tome bi Srbija dobila poziciju lidera kroz tu uniju na Balkanu i u jugoistočnoj Evropi.

Sada onda imamo logično pitanje koje se postavlja, kako možete da kažete da mi želimo da uđemo, da potpišemo u oktobru, i treba da potpišemo, ali ako pristupimo EU, mi ćemo i sa Ruskom Federacijom raskinuti sporazum i uvesti im sankcije i raskinuti sa Evroazijskim ekonomskim savezom, koja je tu i politička i ekonomska i zdrava logika ove Vlade Republike Srbije?

Kada je pitanje Kosova i Metohije, ovde je pre gospodina Dačića bio Aleksandar Vučić, tada je rekao: „Briselskim sporazumom koji smo potpisali“, meni odgovarajući lično, kaže: „Od tada nismo imali napade na Srbe“.

Evo, pre dva dana je izboden maloletni dečak, Danilo Bojković, od strane šiptarske gamadi iz južne Kosovske Mitrovice. Ali, onda smo mogli da čujemo da predsednik države u Medveđi kaže – ne brinite se, ovo će uvek biti Srbija.

Puno puta smo mi čuli da je neki deo teritorije Republike Srbije Srbija, pa kad uđemo u pregovore, kako vi kažete – evo, sad samo neka ukinu takse, mi ćemo se vratiti za pregovarački sto. Za koji, za ono što Pacoli, Haradinaj ili ko već najavljuje da bi da prošire pitanje Bujanovca, Preševa i Medveđe?

Baš zbog toga ću sutra kao narodni poslanik otići sa kandidatima za odbornike SRS u Medveđi, da odemo da objasnimo narodu u Medveđi da nema pregovora. Kakvog crnog kompromisa, kakvog razgraničenja? Šta to znači – ovo je Srbija? Do kada će biti Srbija? Da li je Srbija četiri opštine sada na severu KiM, dok se ne potpiše pravno obavezujući sporazum ili ćemo onda ući u pregovore jednog dana za Bujanovac, Preševo i Medveđu?

Srbi u Medveđi treba da vam veruju, nakon što kažete da ništa niste ispunili od ukidanja taksi i da ćete sesti ponovo za sto pod pokroviteljstvom EU, koja vam otvoreno kaže – ne možete da jačate finansijski, jer mi tako kažemo i mi određujemo, ne možete sa Rusijom, mi vam određujemo kad može Rusija da vam isporuči naoružanje. Mi se jedan dan hvalimo da odlično sarađujemo sa Rusijom, a onda drugi dan kažemo, odnosno režim u Srbiji, predstavnici režima kažu – imamo prijateljsku saradnju sa predstavnicima EU.

Da li ste čuli da neki prijatelj jedan drugom zabada nož u leđa? Da li vam je prijatelj Mekalister? Da li vam je prijatelj Lajčak? Da li vam je prijatelj Mogerini? Ko su vaši prijatelji? Kada ćemo mi već jednom da čujemo koja je crvena linija preko koje nećete preći?

Govorite o Draganu Đilasu. Pa, koga briga za tog kriminalca? Mi čekamo da ga uhapsite. Ja razumem da ste ga hteli za svog gradonačelnika ispred SNS, nije pristao, šta sada da radimo, nismo mi krivi što vi trgujete sa poslanicima DS, SPO i kakvih već sve ovde ljudi ima koji sede i njihovi predstavnici, govore suprotno od onoga što govori vaš predsednik stranke. Pa, vi između sebe niste saglasni šta hoćete i hoćete da vam verujemo mi i da vam veruje narod. To je nemoguće.

Zašto ne izađete i kažete razliku između Evroazijskog ekonomskog saveza i EU? Zašto niste otišli u Medveđu i rekli pravu istinu, nego otvarate i hvalite se asfaltom? Hoće li asfalt rešiti sutra problem građana Medveđe? Ne, neće. I Medveđa i sve opštine i južno i na teritoriji čitave Srbije može da odahne samo kada pobedi SRS, jer za razliku od predstavnika režima, mi se ne ulizujemo predstavnicima EU.

Pa, vi dođete da razgovarate, hvalite se kako ispunjavate uslove kriminalcima i ljudima koji ne poštuju zakone. Pa, jel to vaša politika? Vaš jedini zadatak je sada kako da ih izmolite da izađu na izbore da bi vam oni bili legitimni. Znači, vi priznajete da nije stanje u Srbiji politički dobro, jer neće biti legitimiteta. Pa, ja se nadam da oni neće izaći na izbore. Evo, gde su oni? Jesu li izašli na izbore? Pa, gde su danas?

Ako imate dokaze, hapsite ih, ali mi želimo da čujemo drugo od vas, da ustane gospodin ministar Dačić, da izađe Aleksandar Vučić, predsednik Vlade Ana Brnabić i da kaže – mi nikada nećemo priznati nezavisno Kosovo i nikada nećemo pedalj srpske zemlje dati šiptarskim teroristima.