Kako? Američki ambasador Skot.

Ne, nikako. Ja sam rekao …

Ja nisam rekao da su oni…

Gospodine Marinkoviću, šta sam rekao – i vi ste u pitanju… Evo, ja ću se ispraviti - i vi ste članovi tima američkog ambasadora Skota. Da li može tako? Hvala.

Da nastavim. Kažete dalje u vašoj izjavi o donetom zakonu da nećete više da kradete građane Srbije, a nastavili ste još brutalnije, još jače. Onemogućeno je i pravljenje aneksa ugovora koji neće ići na javni tender, jer se tako zloupotrebljavao javni novac. Tačno. Da li se zloupotrebljavao za vreme DS? Jeste. Pa, zašto ste nastavili onda istim tim principom? Zakon koji ste vi doneli, stavili ga van snage, ukinuli.

Hajdemo dalje. Osnovni cilj, kaže tada predsednik Skupštine naprednjačke, zakona jeste efikasna upotreba javnih sredstava propisivanjem jasnih procedura za dodelu javnih ugovora i mehanizama za sprečavanje korupcije i obezbeđenje konkurencije. Pazite sad ovo. Konkurencije nema. Koja konkurencija? Koja je konkurencija bila? Kome ste vi omogućili konkurenciju? Korupcija nikad veća.

Šta se desi kada donesete leks specijalis koji traži Zorana Mihajlović, a vi ne smete da mislite svojom glavom, već morate da glasate? Hajde da prođemo malo autoputevima Srbije. Kaže ovako, naplata putarine Beograd – Paraćin, 200 kilometara, 420 dinara. Naplata putarine Beograd – Čačak, 109 kilometara, 420 dinara. Kakva matematika? Kakvo otimanje od građana Srbije? Da li je to onih 300 miliona da bi se nadoknadilo ili koliko miliona koji su ušli u taj asfalt?

E, sada, gospoda koja dobacuju često se pozivaju na evropske zemlje.

Hajde da napravimo paralelu sa jednom zemljom koja ima, da kažemo, standard tek deset puta veći od Srbije i nešto više, mnogo više, ali hajde da kažemo deset puta, a ima znatno više kilometara auto-puteva. Evo, primer Švajcarska. Tamo je vinjeta na godišnjem nivou, oni imaju negde oko, ako se ne varam, nešto preko 1.900 kilometara auto-puteva, godišnje iznosi vinjeta, znači da koristite sve vreme, 365 dana u godini, neograničeno od 0 do 24 časa, znate koliko košta? Četrdeset franaka ili 4.000 dinara. Toliko košta u zemlji jednoj na godišnjem nivou gde je standard minimum 10 puta veći nego u Srbiji.

To znači da bi paralela negde trebala da bude 400 dinara na godišnjem nivou u Srbiji i tada bi prihvatili ovakve hvalospeve vladajuće garniture kada bi donele na taj nivo i dospele na taj nivo. E ne može zato što u ovoj zemlji svaki američki ambasador pronađe po jednu svoju „krticu“, koja ovde određuje nama kako i na koji način ispumpavati novac građana Srbije.

Onda se postavlja pitanje, nakon Majkl Skota, čija je Zoranina, ko će biti sledeći posle Zorane, ko je sledeći ko će Skotu ili nekom novom Skotu ispunjavati te uslove i ispumpavati novac građana Srbije?

Sa ovim primanjima 100 kilometara - 420 dinara. Hvala.

Hvala.

Evo još jednog dokaza da kad predstavnici vladajuće većine niti slušaju, niti imaju mogućnost da pametno nešto kažu, da repliciraju, onda se, naravno, služe neistinama.

Meni je žao ukoliko poslanici SNS ne znaju šta je prisvojni pridev. Ako meni neko kaže da sam Putinov, onda je to pohvala, jer ja idem samo u rusku ambasadu, ne idem u američku, niti se slikam sa američkim ambasadorom. To je prisvojni pridev ko je čiji. Ne mogu da izmišljam ni imena, ni prezimena.

Bio je jedan i kancelar Austrije koji je skoro dolazio, dok je bio kancelar. Pa, šta sam trebao da govorim - kancelar kancelar? On ima ime i prezime, kao što ja imam ime i prezime.

Ako ih je jedino uvredilo u mom izlaganju prisvojni pridev, a sve ostalo prihvataju, pa govori da sam pogodio u metu. Da sam govorio o tome, pošto evo, ovi koji su me napali verbalno, poređujući me sa nekakvim političkim diletantnom sa kojim su oni u Novom Sadu 2013. godine protestovali protiv Bojana Pajtića, sa Boškom Obradovićem, lično SNS i DSS, oni uveli Boška Obradovića u Skupštinu, iako Boško Obradović nije prešao cenzus. Ovde se radi o strašnoj zameni teza. Vi napadate mene što ste pomagali Boška Obradovića. Pa, vi imate ozbiljan problem. Ja ne mogu da vam pomognem, nisam lekar, zaista.

Sada druga stvar na koju moram da odgovorim. Opet neko pokušava da spočitava Dragana Đilasa. Dragan Đilas za vreme vlasti radikala, krajem 90-ih, nije bio predsednik Košarkaškog Saveza Srbije, nije bio kandidat za gradonačelnika SRS. Da, s ponosom kažem da sam bio kandidat gradonačelnika SRS, jer nisam menjao stranke. Jedina mi je stranka i biće do kraja života SRS, a njima je trebao da bude kandidat Dragan Đilas. Oni su sa Draganom Đilasom otvarali most Zemun – Borča, pogledajte fotografije, pogledajte intervjue, ruku pod ruku predsednik SNS i funkcioneri SNS sa Draganom Đilasom.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Jedna stvar koja je vrlo bitna jeste, a koju mi svi nekako ovde zaboravljamo, odnosno poslanici vladajuće većine, i ovaj set zakona, kao i svi prethodni pokazuju političku scenu Srbije. Jedna politička scena kojoj pripadaju sa leve strane vladajući poslanici, to su poslanici koji podražavaju po svakom osnovu Evropsku uniju. Razlike između onih koji ne dolaze i njih po tom ideološkom smislu nema. I Dragan Đilas i SNS i SPS i svi ovi njihovi koalicioni partneri zapravo su za Evropsku uniju, jedino je SRS protiv ulaska u Evropsku uniju. I koliko sada smešno deluje, na primer, ovaj zakon, izmene zakona, dopuna o autorskim i srodnim pravima jeste činjenica da je u Evropskom parlamentu donet novi zakon i vi sada raspravljate i hoćete da ga usvajate, a za nedelju dana, mesec ili dva ponovo ćete morati da vršite izmene i dopune.

Šta je sada interesantno? Ja bih možda kritikovao ministra Šarčevića, ali kad pogledamo istorijat, ministar Šarčević nije ni bio ministar kada je bila prva javna rasprava o ovom zakonu, još pre pet godina u parlamentu, tada je to organizovao Odbor za kulturu. Je li tako, pre pet godina prva javna rasprava je bila ovo? I sada umesto da ministarstvo koje je započelo neki posao nastavi sa radom, ping-pong, hajde da preskačemo. Posle te prve javne rasprave, pre godinu dana formirana je radna grupa, o čemu je govorila Nataša Jovanović, gde su pripadnici Sokoja učestvovali, onda zaobiđeni. Zašto? Zato što vi morate da usaglasite ovaj zakon sa principima Evropske unije po strategiji koja govori od 2018. do 2022. godine o potpunoj usklađenosti i pošto tu ima nekih stvari koje nisu dobre, vi ste potpuno izbegli ona stručna lica koja kažu – pa, čekaj nije sve dobro što valja u Evropskoj uniji.

E sad, da biste shvatili u šta ste se upleli, taj zakon koji je donela Evropska unija u članu 11. i članu 13. stvoriće potpuni mrak na internetu kada je onlajn sfera u pitanju, internet sfera. Hoćete li i to prepisati sada? Da li znate u čl. 11. i 13. tog zakona vi ćete morati sad usklađivati odmah posle ovog donošenja, govori da će biti selektivni pristup informacijama koje će moći da idu na internet? Pošto ste govorili toliko o medijima danas, da li ćemo i to doživeti da jedna Evropska unija, koja sebe naziva demokratskom, donosi zakon koji kaže – od danas pa u buduće i na Fejsbuku i na Jutjubu i svuda biće selektivno puštanje i informisanje, odnosno šta sme da se deli, šta ne. To je problem što ste vi pre nego što ste pročitali šta su oni doneli došli pred nas narodne poslanike sa predlogom koji ćete ponovo morati da dopunjujete.

Drugi problem je što ste vi preko 30% ovog zakona vršili izmene i dopune. Onda je trebalo praviti novi zakon. Samo da biste shvatili koliko je poguban put taj ka Evropskoj uniji koji vi vodite i zastupate, nažalost, u članu 11. stoji da će autorska prava, kada se vidi, videćete to, dobićete uskoro ili ste i čitali, faktički će moći da zaštite samo velike kompanije, po tom novom zakonu Evropske unije, koja je predlagač, i prošlo je. Te kompanije će moći da svaki pojam kroz zaštitu svoju uvuku u cenzuru, pored tolike cenzure u medijima unazad godina, 30 godina nema slobode medija u Srbiji, nekad je bilo više, nekad manje, ali uglavnom je nema. Podeljeni ste vi sad vladajući na vaše medije sa ovim potpunim izdajnicima sa desne strane sa njihovim medijima. Dokaz je to što okruglih stolova više nema, što najjača poslanička grupa u parlamentu u opoziciji, predstavnici vladajuće većine nikad nisu smeli da izađu na TV duel.

Šta će tu najviše stradati? Stradaće društvene mreže, stradaće autori, fizička lica koja ukoliko ne budu imali u nekoj produkciji zaštitu svojih autorskih prava kada okače na neku društvenu mrežu, društvena mreža poput Fejsbuka ili nekih drugih imaće pravo da skine, iako je to njegova autorska, na primer, pesma, delo, likovno delo, koje god hoćete. To su vam zakoni Evropske unije. Hoćete li i to usaglašavati, pošto kažete, po ovome, da vam je obaveza, jer ste se povinovali jednoj organizaciji koja Srbiji ne misli dobro i nastavili put Dragana Đilasa, pokojnog Zorana Đinđića, Vojislava Koštunice i mnogih drugih, mada se Koštunica u poslednjem trenutku opametio pa je pokušao nešto, ali je bilo kasno.

E sada, gospodin koji se prepoznao pre sat i po vremena kao gospodin sve i svašta hteo je nešto da pomene, nekakav Stari grad, ako se nisam varao, mislim da sam dobro čuo. I govorio je, izdržao do devete minute svog izlaganja da ne spominje njegovog koalicionog partnera Dragana Đilasa i tek u 12 da hvali svog lidera.

Gospodin sve i svašta treba da zapamti da mi nismo lakomisleni i da tek tako lako je zaboravljamo. Gospodin sve i svašta slavobitno se radovao kada je jula meseca 2012. godine zajedno sa DS, zapamtite, pazite, DS i G17 napravio vlast u opštini Rakovica. Tada je sadašnji državni sekretar Miličko bio predsednik opštine koga su izglasali odbornici DS Dragana Đilasa, znači Dragana Đilasa, kao tadašnjeg gradonačelnika i predsednika stranke i G17 Mlađana Dinkića. I tada su odbornici SNS izglasali jednoglasno Branislava Vujovića prvog na listi DS koji je odbornik, za predsednika skupštine opštine Rakovica, a onda su čak medijski, preko čuvenog Javnog servisa pozvali, poput „Blica“ i mnogih drugih, pozvali, čak sugerisali nekim svojim odborima pa vidite kako smo dobru koaliciju napravili, napraviti svuda sa njima. Pa su takvu koaliciju napravili u Lazarevcu. Zašto? To je i bio i logičan splet okolnosti. Koga napravi DS onda je i logično da ga ona podrži. S druge strane logično je jer su samo promenili određene kadrove kada je DS pala sa vlasti.

Da li je DS za EU? Jeste. Da li je to gospodin sve i svašta? Nije bio mesec i po dva, bio je član SRS i tada je bio za veliku Srbiju, bio je protiv EU. Kada je promenio člansku kartu, to su ovi moderni političari, onda politički moderno za novac pričate šta god vam se kaže. Ali tu nije kraj. Godine 2013. oni takođe ovako kako su u jeku svog izlaganja iznose jednu vest, koja je valjda trebala da impresionira građane Srbije, a to je da je čak 200 članova DS preletelo u Lazarevcu iz DS u SNS. Valjda ste toliko kadrovski jaki pa isti ti lopovi o kojima govorite su vam onda bili dobri kada su uzeli vaše članske karte, kao što Dragana Đilasa niste napadali godinama. Kada je trebao da postane vaš gradonačelnik, kada je trebalo da vam bude predsednik Košarkaškog saveza.

Kada ste uzeli Jelenu Trivan koja je u ovoj sali o vama govorila najpogrdnije, sada vam je direktor i kažete da je najbolja. Pa, preko Gorana Vesića, Siniše Malog, Mlađana Dinkića, direktora javnih preduzeća u Beogradu. O čemu vi pričate? Ideološki vi ste klonovi DS i nastavljate put razorenog puta posle 5. oktobra 2000. godine. Da, moramo priznati jednu stvar, sa manje verovatno krađa nego što je bilo, sa više malo rada, jer nikakvog rada nije bilo. Apsolutno je netačna informacija da su gospoda u nekakvom sukobu, jer sukoba između njih nema. I tako će se nastaviti, jer su navikli da medijskim putem sto puta izgovorena laž postaje istina, isto tako svoj narod prevari.

Takođe je gospodin sve i svašta govorio o prosečnoj plati od 500 evra i govorio o Medveđi. Evo ja sam kao narodni poslanik bio u Medveđi. Ja bih voleo da me narodni poslanik gospodin sve i svašta povede da vidim barem 5% građana Medveđe koji ima tu prosečnu platu, barem 5%. Nema te prosečne plate. Prosečne plate su u agencijama, koje su formirale SNS i DS, kojih je bilo tridesetak nekada, danas ih ima 330 i tamo su plate od 700 do 2.000 evra.

Kada govorite o povećanju minimalca onda recite još jednu stvar. Tačno je, vama je lako njih da napadate, ne da ništa nisu uradi, oni su razorili Srbiji, a vi ste samo malo nastavili blažim tonom. Koliko su koštali energenti? Kolika je bila cena života u Srbiji i sa kojim platama, i danas kada te plate skaču, koliko skače samo npr. na nedeljnom nivou litar naftnih derivata? Hvala.

Hvala vam.

Evo, građani Srbije su mogli da vide kada neko ko ima samo naučen tekst kao papagaj može da ponavlja a ne odgovori ni na šta krucijalno već troši vreme da bi neko zaboravio. Prva stvar je bila oko toga da gospodin sve i svašta treba da objasni kako to da mu je DS bila prihvatljiv koalicioni partner baš u vreme kada je gradonačelnik bio Đilas, pa je sada tada, njihov predsednik opštine, gospodin Miličko, govorio sledeće, oko koalicije koju je sklopio sa DS Dragana Đilasa – veoma brzo smo se složili oko programa koji je u interesu građana. Ponoviću, predstavnik SNS kaže za DS kada pravi vlast – veoma brzo smo se složili oko programa koji je u interesu građana. A onda mu pobratim, ideološki odgovara, pobratim iz DS odgovara naprednjaku i tako sve u medijima – poznat je stav gradonačelnika Đilasa da lokalna politika ne treba da bude opterećena temama koje nisu vezane za bolji život Beograđana. To je ta Srpska napredna stranka.

Drugo pitanje na koje nije odgovoreno - 500 evra. Ja bih prvi voleo da bude hiljadu evra, dve hiljade, tri hiljade. Verovatno bih i ja mnogo bolje živeo i moja porodica i sutra moja deca. Zašto mi niste odgovorili, gospodine "sve i svašta"? Hajmo zajedno u Medveđu, u Babušnicu, gde hoćete, u Aleksinac, Veliku Planu, hoćete bliže negde, hajmo da odemo vi i ja i da mi pronađete te ljude koji rade za 500 evra, a da nisu vaši funkcioneri po određenim opštinama i gradovima i da nisu po agencijama. Prestanite da zamajavate narod.

Znači, nema problema, idemo vi i ja.

Hoćemo dalje? Hoćemo li u razvijena mesta? Hoćemo da idemo do Požege, gde su vaši uhapšeni ljudi, a mi vas podržavamo u toj vlasti? Naši čestiti a vaši pohapšeni. Hoćemo do Arilja? Hoćemo do Ivanjice? Hoćemo da vidimo gde su putevi druge kategorije? Ne postoje.

Tačno je, propalo je zbog nemara onih prethodnih. Ali, nemojte se kititi perjem sa nečim što nema blage veze i ulazite bespotrebno u dijalog koji vam nije potreban.

Ne zaboravite kako ste nastali.

Ako ćemo ovako, možemo ceo dan, a ja ću vam citirati još sto stvari i dokazati da sam u pravu, za razliku od vas.

Evo, ponovo su građani Srbije imali priliku kako vešto neko pokušava da ne da odgovor. I upravo se slažem - svako deli svoju sudbinu i politiku. Kao što vaš visoki funkcioner tada reče - sa vama iz Demokratske stranke smo se lako dogovorili i napravili ste vlast. Izgleda dalje nećemo čuti, ni po pitanju Rakovice, Lazarevca i mnogih drugih.

Ali, hajmo da se vratimo na ove informacije koje su potpuno izmišljene i dokaz onoga što mi govorimo, da smo mi Srpska radikalna stranka ali demokratskog karaktera kada je u pitanju odlučivanje. Kada su srpski radikali vladali Zemunom, gospodine Orliću, tada su svi predstavnici opozicionih stranaka imali članove upravnih i nadzornih odbora. Baš iz razloga jer nemamo šta da krijemo, da mogu da nadziru kako radimo. To će vam gospodin Martinović sada potvrditi i gospodin Marijan Rističević. I svako je imao po jednu do dve strane u novinama, zemunskim novinama, gde su mogli da izraze svoj politički stav.

E, sad, koliko niste dobro informisani. Prvo, ja nisam bio član nadzornog odbora, ja sam bio član upravnog odbora. Drugo, moja naknada je bila 20 hiljada dinara, a vi ste u svojim lecima tada iznosili neistine, a to vrlo lako može da se proveri. I treće, nama je kao najjačoj opozicionoj tada stranci ponuđeno baš po tom principu i možete proveriti kako sam radio, da li sam glasao i šta sam uradio za taj Studio B. A vi i dalje možete da se dičite Draganom Đilasom i čuvenim rečenicama, što ćete i uraditi već prvog sledećeg puta kada počnu koalicioni partneri da vas napuštaju, da ponovo sklopite savez. Jer, znate kako, ko vas je stvorio, ruka ruku miluje, on će vam ipak do kraja biti dobar prijatelj.

Gospodine predsedavajući, očekivao sam da ćete samo gospodinu Rističeviću reći da ja ni jednog trenutka nisam govorio ni o kakvim upravnim odborima za gospodina Rističevića. Ja sam rekao da gospodin Rističević može da potvrdi da, kada su srpski radikali bili vlast u opštini Zemun, smo svim opozicionim odbornicima i političkim strankama ponudili i bili su u upravnim i nadzornim odborima. Mi nemamo čega da se plašimo i da krijemo. Samo to. Nijednog trenutka nisam gospodina Rističevića pomenuo ni u kakvom drugom segmentu o kojem je govorio, da prosto ne dođe do zabune da sam nešto loše rekao gospodinu Rističeviću.

(Predsedavajući: Siguran sam da nije bila loša namera.)

Može stenogram. Predlažem da gospodin Rističević pogleda stenogram.

Zašto sam to govorio? Govorio sam zbog gospodina Orlića koga toliko boli ta njegova vlast sa DS, prva odmah koalicija sa DS, nakon pobede SNS, kada su mogli da biraju koalicione partnere, kada je za koalicionog partnera uzeo Mlađana Dinkića za koga je Aleksandar Vučić govorio da će ga prvim danom dolaska na vlast oterati u zatvor. Znate, sada treba ustati i, prvi put četiri minuta i 26 sekundi, drugi put tri minuta i 56 sekundi, ponavljati svaki put isto.

Pazite koliko je to licemerno. On govori o tome da je neko bio nezadovoljan, da je malu naknadu dobijao, a to nije licemerno, to je neznanje. Znate, svaka vlast, da li je to lokalna, da li je gradska, postoje zakoni u ovoj zemlji, pa postoje poslovnici, postoje statuti, pa slučajno oni uređuju sve u jednom javnom preduzeću. Kakva god tada vlast bila, da vas podsetim, za vreme dok je SRS bila najjača opoziciona stranka u skupštini grada, Dragan Đilas nije smeo da uđe, da priviri, kao kada smo ih napali za Luku Beograd, kao i za „Veliki brat“ koji je štampan u 100.000 primeraka, pa su ovde neka gospoda citirala, drago mi je, naše materijale.

Sad se postavlja sledeće pitanje, Srpska radikalna stranka od tada nije u republičkoj vlasti, zašto, gospodine Orliću i njegova stranka, koja je dobila ubedljivo najveće poverenje građana Srbije, nije do sada procesuirala lopove i svoje koalicione partnere, poput Dragana Đilasa, poput Mlađana Dinkića, poput svih onih koji su napadani da su lopovi, kriminalci, a potrebni su im koalicioni partneri? Zamislite da sam ja upao u zgradu RTS sa nekim hladnim oružjem ili bilo koji srpski radikal? Nas hapse i privode zbog paljenja zastave okupatora Hrvatske. Njima ulaze za vreme ove vlasti… Pazite, koliko to SNS odlučuje kada će poštovati zakon. Zašto nisu uhapšeni ljudi koji su upali hladnim oružjem u zgradu RTS?

Ko može da danas odlučuje da li se zakon primenjuje ili ne? Znači, ako je sada izađem ispred Skupštine, ubijem čoveka, ako kaže SNS potpiši za nas ili bićeš po potrebi naš čovek, onda nema procesa.

Zašto nije uhapšen Dragan Đilas? Zašto nije uhapšen Boško Obradović? I to nije bio jedan slučaj. I ista ta SNS je u Republičkoj izbornoj komisiji 2016. godine, tačno biračka mesta dala po nagovoru američkog ambasadora, gde treba ponoviti izbore da bi stranke poput Boška Obradovića uvela u parlament koje nisu prešle cenzus.

Danas smo po ko zna koji put mogli da vidimo s jedne strane podršku narodnih poslanika vladajuće većine politici Vlade Republike Srbije u onom delu kada je u pitanju borba za Kosovo i Metohiju, a tačnije za povlačenje i lobiranje povlačenja onih država koje su priznale nezavisno Kosovo.

S druge strane govorite, isti ti poslanici vladajuće većine govore o nekakvom izlasku Srba na izbore tzv. „države Kosovo“ po zakonima Prištine, pod onim istim Briselskim sporazumima po kojima Priština jednu tačku koju je imala da ispuni nije ispunila, govorite o putu ka EU, koja otvoreno kaže ne možete u EU dok ne potpišete pravno-obavezujući sporazum koji naravno kaže da tim sporazumom moramo da prihvatimo da tzv. „država Kosovo“ bude član UN i onda naravno po automatizmu član Interpola, Unesko, i svih ostalih organizacija i onda se postavlja pitanje zapravo koja je to politika prava prema južnoj srpskoj pokrajini Vlade Republike Srbije?

Podsetiću vas ako ste čitali „Danas“, na primer dnevni list „Danas“, vaš koalicioni partner Vuk Drašković koji ima dva narodna poslanika u vašoj vladajućoj većini rekao je: „Ne može se u Brisel preko Moskve“ i u tekstu kritikujući Evroazijsku ekonomsku uniju, odnosno prilazak i pristupanje Srbije ovoj uniji.

Znači da li ste vi za tu politiku ili niste? Da li vi imate dogovor između sebe koja je to politika koju vi zastupate?

Ja bih vas podsetio da kada ste dobili packu od predstavnika EU, na samu pomisao da uđemo u Evroazijski ekonomski savez, da je tada ministar spoljnih poslova, gospodin Ivica Dačić, rekao: „Kad Srbija postane član EU, raskinuću ugovor sa Evroazijskom ekonomskom unijom“, nakon izjave Mekalistera, Lajčaka i ostalih predstavnika.

Sada, ukoliko vi, kako kažete, brinete o građanima Srbije, za njihovo dobro, šta je bitnije za Srbiju? Evroazijski ekonomski savez, odnosno unija, kako želite, ili EU?

Hajmo da pogledamo, pošto u srpskim medijima, nažalost, o ovoj uniji ne možete čuti ni reči od EU, hajde da čujemo šta je to Evroazijska ekonomska unija? Prvo, površina ove unije je pet puta veća od EU i više nego duplo od SAD. Dalje, ona će se dalje širiti po unutrašnjosti Azije i tu su sledeće članice Iran, Turska, Sirija. Zatim, vremenom na zapad u dublju Evropu, gde sviše ima evroskeptika, kao što su Grčka, Rumunija, Bugarska, Slovačka, Češka i ove zemlje koje nisu u EU poput Severne Makedonije, Crne Gore, Srbije i ostalih.

Šta one, njihov kandidat za pridruživanje, isto je pitanje dana kada će, je pored već sadašnjih članica, koje je 200 miliona skoro tržište, a to su Ruska Federacija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija, Kirgistan, jeste Uzbekistan koji je najveći proizvođač pamuka u svetu.

Šta mi time dobijamo? Kada se ove zemlje priključe novoj uniji, s njom će biti obuhvaćeno 60% svetskih zaliha gasa i više od 50% zaliha nafte. Šta opet Srbija tu dobija? Tu su rudna bogatstva, tu su šumska bogatstva, rečna, kao i najbitniji resurs u budućnosti ove planete, bogatstvo pitkom vodom.

Ono što Moskva za razliku od EU ne traži i ulaskom u ovaj savez ne postavlja nikakve uslove niti jedan uslov Beogradu da traži bilo kakvo priznanje ili da se odrekne suvereniteta bilo kog dela teritorije Republike Srbije, a pri tome bi Srbija dobila poziciju lidera kroz tu uniju na Balkanu i u jugoistočnoj Evropi.

Sada onda imamo logično pitanje koje se postavlja, kako možete da kažete da mi želimo da uđemo, da potpišemo u oktobru, i treba da potpišemo, ali ako pristupimo EU, mi ćemo i sa Ruskom Federacijom raskinuti sporazum i uvesti im sankcije i raskinuti sa Evroazijskim ekonomskim savezom, koja je tu i politička i ekonomska i zdrava logika ove Vlade Republike Srbije?

Kada je pitanje Kosova i Metohije, ovde je pre gospodina Dačića bio Aleksandar Vučić, tada je rekao: „Briselskim sporazumom koji smo potpisali“, meni odgovarajući lično, kaže: „Od tada nismo imali napade na Srbe“.

Evo, pre dva dana je izboden maloletni dečak, Danilo Bojković, od strane šiptarske gamadi iz južne Kosovske Mitrovice. Ali, onda smo mogli da čujemo da predsednik države u Medveđi kaže – ne brinite se, ovo će uvek biti Srbija.

Puno puta smo mi čuli da je neki deo teritorije Republike Srbije Srbija, pa kad uđemo u pregovore, kako vi kažete – evo, sad samo neka ukinu takse, mi ćemo se vratiti za pregovarački sto. Za koji, za ono što Pacoli, Haradinaj ili ko već najavljuje da bi da prošire pitanje Bujanovca, Preševa i Medveđe?

Baš zbog toga ću sutra kao narodni poslanik otići sa kandidatima za odbornike SRS u Medveđi, da odemo da objasnimo narodu u Medveđi da nema pregovora. Kakvog crnog kompromisa, kakvog razgraničenja? Šta to znači – ovo je Srbija? Do kada će biti Srbija? Da li je Srbija četiri opštine sada na severu KiM, dok se ne potpiše pravno obavezujući sporazum ili ćemo onda ući u pregovore jednog dana za Bujanovac, Preševo i Medveđu?

Srbi u Medveđi treba da vam veruju, nakon što kažete da ništa niste ispunili od ukidanja taksi i da ćete sesti ponovo za sto pod pokroviteljstvom EU, koja vam otvoreno kaže – ne možete da jačate finansijski, jer mi tako kažemo i mi određujemo, ne možete sa Rusijom, mi vam određujemo kad može Rusija da vam isporuči naoružanje. Mi se jedan dan hvalimo da odlično sarađujemo sa Rusijom, a onda drugi dan kažemo, odnosno režim u Srbiji, predstavnici režima kažu – imamo prijateljsku saradnju sa predstavnicima EU.

Da li ste čuli da neki prijatelj jedan drugom zabada nož u leđa? Da li vam je prijatelj Mekalister? Da li vam je prijatelj Lajčak? Da li vam je prijatelj Mogerini? Ko su vaši prijatelji? Kada ćemo mi već jednom da čujemo koja je crvena linija preko koje nećete preći?

Govorite o Draganu Đilasu. Pa, koga briga za tog kriminalca? Mi čekamo da ga uhapsite. Ja razumem da ste ga hteli za svog gradonačelnika ispred SNS, nije pristao, šta sada da radimo, nismo mi krivi što vi trgujete sa poslanicima DS, SPO i kakvih već sve ovde ljudi ima koji sede i njihovi predstavnici, govore suprotno od onoga što govori vaš predsednik stranke. Pa, vi između sebe niste saglasni šta hoćete i hoćete da vam verujemo mi i da vam veruje narod. To je nemoguće.

Zašto ne izađete i kažete razliku između Evroazijskog ekonomskog saveza i EU? Zašto niste otišli u Medveđu i rekli pravu istinu, nego otvarate i hvalite se asfaltom? Hoće li asfalt rešiti sutra problem građana Medveđe? Ne, neće. I Medveđa i sve opštine i južno i na teritoriji čitave Srbije može da odahne samo kada pobedi SRS, jer za razliku od predstavnika režima, mi se ne ulizujemo predstavnicima EU.

Pa, vi dođete da razgovarate, hvalite se kako ispunjavate uslove kriminalcima i ljudima koji ne poštuju zakone. Pa, jel to vaša politika? Vaš jedini zadatak je sada kako da ih izmolite da izađu na izbore da bi vam oni bili legitimni. Znači, vi priznajete da nije stanje u Srbiji politički dobro, jer neće biti legitimiteta. Pa, ja se nadam da oni neće izaći na izbore. Evo, gde su oni? Jesu li izašli na izbore? Pa, gde su danas?

Ako imate dokaze, hapsite ih, ali mi želimo da čujemo drugo od vas, da ustane gospodin ministar Dačić, da izađe Aleksandar Vučić, predsednik Vlade Ana Brnabić i da kaže – mi nikada nećemo priznati nezavisno Kosovo i nikada nećemo pedalj srpske zemlje dati šiptarskim teroristima.

Gospodine predsedavajući, nažalost, vrlo sam pomno pratio kada ste vi govorili, kao i svi prethodni govornici, i moram priznati da ste vi delimično u pravu, ali je taj vaš govor više zvučao i izgledao kao da ste u našim klupama kao predstavnici opozicije, ali legalistički na pravi način potpuno poentirali, pa se postavlja pitanje zašto vi i vaša poslanička grupa svih ovih godina unazad kada je problem identifikovan na pravi način niste reagovali?

Ostao sam iznenađen, zaista, kada sam video da nekakva Stranka moderne Srbije, nisam znao ni da to postoji u našem parlamentu, zaista moram da govorim zbog građana Srbije, da shvate da ovaj saziv nema legitimitet onda. Zašto? Četiri poslaničke liste nisu prešle cenzusni prag. Sami ste konstatovali da je vršen pritisak te izborne noći, o čemu smo i mi govorili. Kako je moguće, čija je to snaga u ovoj zemlji da dozvoli bilo kome da prekrši svesno zakone i da pusti u parlament poslaničke grupe koje nisu prešle cenzus.

Znate, SRS u Mladenovcu nije prešla cenzus na lokalnim izborima zbog jednog i po glasa i mi smo prihvatili te rezultate. Nismo tukli žene, niti smo pozivali ambasadore da tražimo da nam ponavljaju izbore n a nekakvim biračkim mestima. I, šta je rezultat takvog vašeg poraza pred ljudima koje je uveo američki ambasador? Vi ste spomenuli nekoliko narodnih poslanika. Nažalost, bosanski lonac je mnogo dublji u ovom sazivu.

Uzmimo primer poslanika Marinike Tepić. Ona je izabrana za poslanika na listi Saveza za bolju Srbiju, koju su činile LDP, SDS i LSV, koalicija koja nije prešla cenzus i to je prvi poraz vladajuće većine. Krajem januara 2017. godine napustila je ligu i pristupila je novoj stranci. Član je bila predsedništva te partije. Od kraja maja 2018. godine član je Kluba samostalnih poslanika u Skupštini Srbije. U martu mesecu 2019. godine postaje šef poslaničkog kluba Samostalnih poslanika nakon što je izmenjen sastav tog kluba. U poslaničkom klubu Samostalni poslanici više nisu bili poslanici Nove Stranke Zoran Živković i Aleksandra Čabraja, koji su, kako je tada izjavila Tepić, odlučili da ne ostanu u njemu. Živković je, međutim, rekao da je laž da je odlučio da ne bude više član tog kluba, navodeći da se za izlazak iz kluba mora potpisati izjava koju nije potpisao.

To je parlament Republike Srbije, medijski jedni druge napadaju i vi ovde verifikujete, jer ste takav zakon doneli i zakon koji je donela tada Demokratska stranka, na čelu je stožer bila Demokratska stranka, a vi ga danas sprovodite.

Tepić je u medijima odbacila navode da će Klub samostalnih poslanika biti klub buduće stranke jednog od lidera Saveza za Srbiju, a onda u aprilu 2019. godine postaje potpredsednik novoformirane stranke Slobode i pravde, na čijem je čelu Dragan Đilas i mi danas u ovom parlamentu koju sliku šaljemo građanima Srbije zato što SNS nije imala snage, ni želju, ni volju da prave zakone donese, izmeni zakone, odnosno vrati odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika.

Imamo situaciju da oni koji imaju novac mogu da kupe i rade šta hoće, da kupe poslanike, poslaničke grupe, da predlažu amandmane i postavlja se onda pitanje svrhe izlaska na izbore. Zašto mi koji poštujemo Zakon i Ustav Republike Srbije moramo da govorimo na ovaj način? Da bi uveli legitimitet u ovaj parlament.

Kako je, nažalost, i sad ljudima ružno zvuči, krenula u zadnje vreme, a moramo tako da kažemo, politička prostitucija, za mene su to, moralnih nakaza u sprskom parlamentu? Ne tako davno, vladajuća koalicija, inače je bila na čelu ovih danas koji nisu ovde, Demokratske stranke, je, čuli smo već i od poslanika Vjerice Radete, bila cilj uništenja SRS i jeste i ja ću sada citirati jedan deo nakon krađe blanko ostavke, a onda i krađe mandata SRS od Tomislava Nikolića i njegovih sledbenika, gostovao je tada srpski radikal i narodni poslanik Aleksandar Martinović i zaista pogodio pravu stvar kada je tamo govorio i rekao je ključnu stvar. Samo ću deo citirati: „Od septembra meseca 2008. godine u sprskom parlamentu se desilo nešto čega nema ni u jednom demokratskom i civilizovanom parlamentu, a to je da se obrazuje neka poslanička grupa neke političke stranke koja uopšte nije učestvovala na parlamentarnim izborima. Ako se legalizuje kriminal u Narodnoj skupštini, kako onda možete da očekujete da će kriminal biti iskorenjen u ministarstvima, javnim preduzećima i jedinicama lokalne samouprave“? Apsolutno se slažem sa izrečenim, ali ima jedan mali problem, Aleksandar Martinović je tada bio poslanik opozicije, SRS, a sada šef poslaničke grupe vladajuće SNS. Postavlja se pitanje zašto i sedam godina nakon svega što se dešavalo, jer vi ste ove izmene zakona, ako se ne varam, primena je krenula 2011. godine, zašto niste promenili i vratili u parlament onako kako treba da bude?

Druga stvar, nakon toga, nedugo zatim, vi ste tvrdili u medijima, predstavnici vaših koalicija, pričam DS, SPS i G17, kaže – pod pritiskom EU, morali smo da izmenimo Zakon o izboru narodnih poslanika i nažalost time je uništen parlamentarizam.

Kada je reč o ulozi Skupštine o ispunjavanju uslova neophodnih za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU, ispunjenje akcionog plana Vlade u 96 tačaka tadašnji predsednik parlamenta, Slavica Đukić Dejanović, je rekla da tu nisu u pitanju samo zakoni i njihovo donošenje već da je na putu jako važno da građani imaju veću ulogu u primeni zakona.

Đukić Dejanović je kao primer navela Zakon o izboru poslanika gde će građani glasovima odlučiti kako će koja politička ponuda proći na izborima i onda nastavivši u istom tonu podržala i hrabrila sve one poslanike koji su krali mandate, rekavši: „Predsednica parlamenta je dodala da je u prošlosti postala praksa potpisivanja blanko ostavki, ali da ona već duže postoji samo formalno, što potvrđuje činjenica da je u ovom sazivu Skupštine nekoliko poslanika napustilo svoje klubove, a da nisu trpeli nikakve sankcije“.

Kada od predsednika parlamenta u javnosti izađe budućim poslanicima informacija da neće trpeti nikakve sankcije, zašto se onda čudimo da se dešava danas ovo što se dešava i dešavaće se i ubuduće? Vi ćete biti gori od Gordane Čomić ukoliko budete danas glasali tako. Bićete gori, jer ste vi dobili glasove građana Srbije, jer ste tada obećavali da ćete promeniti ono sve loše što je donosila DS.

Naprotiv, vi ste nastavili da još jače sprovodite i Poslovnik i zakone koje je donela DS i zaboravili kako je Gordana Čomić tada kažnjavala poslanike SRS i izbacivala iz parlamenta.

Da li je to sada vaša politika? Da li ćete na taj način i dalje da postupate? Zašto je bila ova izjava bitna, predsednika parlamenta, tada? Zato što je rekla otvoreno pod pritiskom EU. Zato govorim da ste isti kao DS, jer vi i dalje donosite zakone, svaki zakon koji je stigao u plenum piše zato što to traži od nas EU, usaglašavanje sa propisima EU, 90% zakona.

Znači, EU kaže - napravite moralne nakaze, političku prostituciju od parlamenta; nema problema, kupite poslanike. Zašto izlazimo na izbore? Koliko košta taj poslanik? Koliko košta poslanička grupa? Da li se za to borimo? Jedan čovek je povodom svih tih takvih tvrdnji, jedan političar, rekao: „Ne stidim se da kažem da sam se promenio, samo se magarci ne menjaju“.

E, vidite, ja kažem ovako – ne stidim se što nisam napustio SRS i 2008. i 2012. godine, kada nije prošla cenzus i 2014. godine kada nije prešla cenzus i kada je Vojislav Šešelj sve vreme bio zatočenik u Haškom tribunalu, antisrpskog tribunala i ne stidim se što ne menjam mišljenje, jer moje mišljenje je da sam u stranci koja ima ideologiju i samo oni koji su zadojeni jakom ideologijom ne menjaju mišljenje, jer ideologija nije mišljenje, ideologija je put, ideologija je cilj.

Dok ne budemo imali u parlamentu da ideološki raspravljamo i da ozbiljno svakom zakonu pristupimo, imaćemo situaciju koju imamo danas. Hvala.

Gospodine Jovanoviću, gospodine Martinoviću, da li se mi slažemo ili ne, ne možemo da se ne složimo u nečemu što je logično.

Gde se ne slažemo? Ne slažemo se u tome, a i vi, gospodine Martinoviću i gospodine Jovanoviću, ste diplomirani pravnici, kažete - to su bili standardi EU. Ne može standard EU, preporuka EU, papir EU, ultimatum EU, molba EU, da bude iznad Ustava Republike Srbije. U Ustavu Republike Srbije, Ustav sam ne poznaje definiciju da je poslanik, gradski odbornik, opštinski odbornik, član mesne zajednice, vlasnik bilo čega.

Da li su napravili štetu? Jedino dobro što je uradila ova desna strana, DS i frakcije njihove i ti Jeremići, Đilasi, Obradovići, više ne znam kako se zovu, jednino je dobro što ne dolaze ovde, jer nisu ni zaslužili da budu ovde. Uništavali su Srbiju tolike godine. Ali, ne možete se oprati od činjenice da je taj zakon stupio na snagu krajem 2011. godine, da je prošlo više izbornih ciklusa i da ste vi znali da će doći do ovog problema i imali ste period od 2012. do 2014. godine da to izmenite, vratite, uskladite sa Ustavom, od 2014. do 2016. i sad od 2016. do 2020. godine.

Pa, ne možemo prihvatiti, svesni smo da je to što nam je dala EU, taj predlog ne valja i mi da ga prihvatimo, jer je to rekla EU. Ja nemam problem da prihvatimo nešto što je dobro, ali je problem kada prihvatimo evo upravo ovo. Zašto to nije na dnevnom redu? O tome treba da razgovaramo. A, Ustav Republike Srbije je jasan. Hvala.

Gospodine Martinoviću, valjda je glavni cilj demokratije u našem društvu da građani odlučuju, narod odlučuje koga želi da vidi u parlamentu i kada želi da ga zastupa on na izborima glasa. Šta zaokružuje? Zaokružuje listu.

Kada govorimo o standardima EU, ne možemo se u jednom složiti, nije valjda standard EU standard da građani budu prevareni. Kada kažem prevareni, tu mislim upravo na primer koji ste dali, a ima više primera sa ove desne strane.

Lista, naziv stranke ili koalicije i lider ili predstavnik koji je na čelu. U kampanji iznosi se politika te stranke, te koalicije. Redosledom, u zavisnosti od procenta koji su dobili, predstavljaju ih narodni poslanici.

Šta se sada dešava? Mi smo slepi i pravimo se da budemo slepi. Činjenice koje nas svakodnevno ovde u ovom parlamentu demantuju, da ne smemo da budemo slepi. Od Sande Rašković Ivić koja je otela mandat DSS, pa otet mandat SPS od strane Dijane Vukomanović, pa onda kreću da prave jednu poslaničku grupu, drugu, treću, četvrtu. Nije to sporno. To je dokaz njihovog morala i vaspitanja.

Nemam ja problem što su, mi moramo reći srpskim jezikom, lopovi. Kada ukradete nešto, mandat kada ukradete, vi ste lopov. Problem je što ne postoji sankcija za tako nešto. To je problem.

Drugi problem, apsolutno verujem da će se makar, koji su sada ovde, svi u ovoj sali složiti… Naš glavni cilj od izbornog ciklusa do izbornog ciklusa je da ubedimo što veći broj građana da izađu na izbore. Da izlaznost ne bude 45, 50, 55%, valjda bismo bili zadovoljni da je izlaznost 70, 80%. Kako da ubedimo, posle ovog saziva, građane Srbije da opet daju podršku? Sada ne govorim o vašoj i našoj poslaničkoj grupi, apsolutno smatram da su kompaktne. Govorim uopšte. Šta sutra kada dođu neke labilnije osobe, manje moralne? Za šta je on glasao? Šta će se desiti? Hoće se menjati izborna volja građana? Znate da u tome najviše primera imamo po opštinama.

Tu su najupečatljiviji primeri. U određenim opštinama jedna politička stranka osvoji 40% i ne formira vlast zato što se svi ostali udruže ili ti naprave koaliciju, ali dođe neki, nazovite ga tajkun, čovek sa određenim interesima, lokalni skot, pa i zapadni skot, dođe kupi poslanike druge političke partije i oni naprave drugu većinu za koju građani nisu glasali. Nisu dali podršku. Takvih primera imamo mnogo, pogotovo u prethodnom periodu.

Podsetiću vas na primer, evo sada najsvežijeg primera, jednog lokalnog parlamenta. To je opština Zvezdara. Tamo je u opoziciji SRS, konstruktivna opozicija, i tamo su na vlasti SNS, SPS i nekakva grupa građana. Sedam meseci pred izbore, naravno, neko je došao, dao novac i rešio da kupi odbornike ili promeni mišljenje ili kako god, šta god vi želite kako to da nazovete. E, to je kada pravite koaliciju sa onima, kada se desi ili uđu oni koji nemaju ni politiku, ni ideologiju, koji su na sumnjiv način ušli, a ja mogu i da dokažem da su na sumnjiv način ušli. Govorio sam i pre izbora i posle izbora, jer su to nekada bili projekti DS, kao i razne grupe građana na Savskom vencu, Starom gradu i drugim opštinama koji su se prijavljivali kao manjine.

Zamislite, jevrejska manjina ili grčka manjina na Savskom vencu. Uđe jedan odbornik, pata-karta, i on odlučuje šta će se desiti. I, naravno, u zavisnosti ko njemu da više, jer on nema program, nema ideologiju, dešava nam se to. Kada se formira parlament od tada kreće buvlja pijaca, od tog momenta. Ista situacija koja je danas u Republičkom parlamentu je u većini lokalnih parlamenata po Srbiji, po opštinama, a to je da odbornici koji su ušli sa nekih lista više ne pripadaju tim listama.

Zato nema tog standarda EU koji treba da definiše demokratiju i parlamentarizam u Srbiji. Probali smo, videli smo da nije uspešno. Probali smo, ne funkcioniše. Hajde da vratimo ono što funkcioniše.

Gospodine Martinoviću, moram da prizna da ste čak i previše svog vremena u diskusiji izdvojili za ljude koji kako ste rekli, sebe zajedno sa Boškom Obradovićem nazivaju nekakvim nacionalistima, patriotama i imaju nacionalističke ideje.

Spomenuli ste tog potpredsednika Narodne stranke, Vladimira Gajića i ono što je za građane vrlo bitno da čuju, pored toga što bi on zabranjivao političke stranke, političke stranke koje kada pogledamo ovu salu, zahvataju četiri petine ukupnog broja mesta, taj gospodin Gajić je svoj nacionalizam skupo naplatio.

Svojevremeno je podsetiću vas, branio Nehata Tačija, regionalnog direktora kosovske policije pred Višim sudom u Beogradu i o njima valjano ne treba trošiti ni mnogo reči, ni rečenica. Oni su nacionalisti kada su i u ovakvoj famoznoj, nikakvoj, kako se predstavljaju u opoziciji, a to šta su radili i kakvi su telefonski razgovori bili, vi se dobro sećate da je SRS objavila knjigu „Vikilis mi javlja“ gde su u depešama američkih službenika do detalja opisali kako Vuk Jeremić govori na televiziji ono što narod želi da čuje, a to je da je KiM sastavni deo Srbije. Onda sutradan ujutru otrči do ambasade i obeća i učini sve ono zbog čega sada imamo problem sa istim tim delom naše teritorije. Sve ono što niko nije smeo da potpiše nikada.

Ali, i to se vrlo malo u javnosti može čuti, jer vi dobro znate da na televizijama sa nacionalnom frekvencijom nema više kao nekada okruglih stolova gde bi oni nama izašli na politički megdan i naravno da bi bili poraženi.

Ali, kada ste rekli, u jednom trenutku – ne brinite, građani sude i građani neće dati glas. Građani od nas političara, koji ih zastupamo ovde, očekuju lojalnost ideji i programu koju smo zastupali i koju moramo da zastupamo. To građani Srbije očekuju od nas.

Kukolja ima svuda i biće, i ne postoji ta zakonska odredba, nikada i neće postojati, koja će maksimalno definisati da sve bude u najboljem redu čak i da ostane da ih promenimo sutradan, da su u našoj političkoj opciji, pa promenimo stavimo drugog poslanika. Pitanje je, kako je moguće da je bio u našoj političkoj opciji godinu, dve, tri, pet, a zapravo se postavilo i dokazalo da nije verovao u ideju koju je sledio godinama, mesecima itd. Mi smo dužni pred građanima Srbije da govorimo otvoreno i da sebe podsećamo svakodnevno šta je to što smo obećavali u predizbornoj kampanji i šta je to što smo uradili do onog momenta kada smo došli u ovu plenumsku salu.

Zašto ovo govorim? Da sam malopre rekao konstruktivna opozicija, šta smatram pod tim? Pa, mi smo i u ovoj sali konstruktivna opozicija. Mi smo obećali građanima Srbije da ćemo se boriti da KiM ostane sastavni deo Republike Srbije. Obećali i tražili njihovo poverenje da se integrišemo sa Ruskom Federacijom. Sporazume koje ste potpisivali, koje je Vlada predlagala, na čijem ste vi čelu, a sporazumi koji su po našem mišljenju i po programu, onaj deo sporazuma koji govori približavanju Ruskoj Federaciju, Belorusiji, Kini vi dobro znate da smo mi ovde podržali i podržavaćemo i dalje.

To je ta odgovornost prema građanima Srbije. Da bi ta odgovornost bila kompletna, mislim da ćemo se složiti još oko jedne stvari, a to je, vi sada, citirali ste malopre deo Ustava i rekli ste da je problem taj deo, jer on poslanik može da stavi svoj mandat političkoj stranci, je li tako, čak ste u jednom delu rekli, da je to vid imovinsko-pravnih poslova. Ne, to jeste vid imovinsko-pravnih poslova i zato koliko god nekome smešno zvučalo, postojale su i vrlo uspešno bile, blanko ostavke. Izvoli, da li si ti Miljane Damjanoviću za ideju velike Srbije? Jesam, da jesam za granice Karlobag-Ogulin-Virovitica. Da li si za integraciju sa Ruskom Federacijom? Jesam. Da li si za saradnju sa Kino? Jesam. Da li se nikada nećeš odreći Kosova i Metohije? Neću. Da li ćemo pokušati na sve načine, za deset, pedeset, dvesta godina da povratimo okupirane zemlje? Da, to je naša politika. Da li ćemo pomagati Srbe koji nasilno asimiluju desetinama godina u Albaniji? Hoćemo. Da li ćemo uraditi sve da se Crna Gora vrati svojoj matici? Da, hoćemo.

Onog momenta, ako samo oko jedne stvari odstupimo, mandat, potpisao sam blanko ostavku i šef poslaničke grupe apsolutno ima pravo da zameni ukoliko ja preko noći počnem da pričam da su potrebna nekakva, što nije naša politika, razgraničenja, da ne potežemo pitanje Republike Srpske Krajine, da dozvoljavamo da nam kriminalac Milo Đukanović hapsi Srbe, osuđuje na kakve robije drakonske, da ne reagujemo ni na šta što je politika moje političke opcije, jer ja sam bio na toj listi koja takvu politiku propagira.

Sada, ne sa situacijom da li smo mi nama lagodnije ili vama manje lagodnije, jer ste vi krenuli prosto putem koji vam je, normalno, manje lagodan, jer nije samo problem ovog zakona, vi znate da je na tom putu vas sačekalo mnogo nelagodnih situacija od arbitraže koju traži Hrvatska za deset hiljada hektara u Vojvodini, preko Kosova i Metohije, preko Raške oblasti, preko toga da i vi znate da je Aleksandar Vučić prvi izašao kada je EU uvela Ruskoj Federaciji i rekao – da, ovo je dobro, sada ćemo da iskoristimo pun kapacitet našeg izvoza. Onda je dotrčala nemačka kancelarka i rekla – ne, vaš procenat u izvozu u Ruskoj Federaciji je 2% i ne može ni pedalj više. Zašto? Tako kaže EU. Ali, nebitno, vi ste na tom stanovištu, toj politici, mi smo na ovoj drugoj i samo ukoliko zaštitimo prava naroda da svojim glasom odlučuje ko će ovde da sedi, on će pratiti rad parlamenta i taj način ćemo ga na bilo kojim sledećim izborima motivisati da izađe i izaći će u što većem broju i onda možemo da kažemo da postoji demokratija u našem društvu. Hvala.

Hvala. Vrlo ću kratko.

Gospodine Milićeviću, zaista, možemo kao i sa prethodnim govornicima da se složimo oko više stvari, ali samo jednu stvar želim da vas podsetim, jer ste vi potpredsednik Narodne skupštine. Od prvog dana ovog saziva poslanička grupa Srpske radikalne stranke je upravo tražila promenu ovako lošeg Poslovnika, da Poslovnik, ukoliko je već zakon loš, delimično loš, ima nedostatke, da prosto i Poslovnikom te nedostatke pokrijemo. Samo u tom smeru treba onda ići. Od prvog dana govorimo da ste nasledili Poslovnik za koji znamo da nije dobar, da ovaj saziv ako je krenuo, da treba novi Poslovnik i, naravno, ne da ga donose, kao što je neko malopre govorio, od saziva do saziva, ili pojedinci, ili samo vladajuća većina, već je valjda interes, ako smo svi mi ovde poslanici treba da poštujemo taj Poslovnik, da zajednički sednemo, jer ovo je pokazatelj da kada postoji volja, nije bitno ko će koliko minuta govoriti, bitna je diskusija i rasprava koja ima neku svrhu, poentu i poruku i to je ono što od nas građani Srbije žele da čuju. Hvala vam.