Kad već govorimo o konkretnim stvarima, hajde da pogledamo šta ovaj zakon donosi.

Prelaskom građevinske inspekcije sa gradskih opština na nivo Grada Beograda, sada pričamo o Beogradu, gradsko rukovodstvo preuzima ovim zakonom nadzor nad gradnjom i do 800 kvadratnih metara.

Šta to, ministre, u prevodu znači? To znači da će oni preuzeti kompletnu gradnju u Beogradu. Postavlja se pitanje zašto vi sada ovo radite, ukoliko upravo SNS direktno kontroliše 15 od 17 opština u Beogradu i da li vi kao predlagač ovog zakona smatrate da će se borba protiv divlje gradnje bolje voditi ukoliko dođe do potpune centralizacije, kako ovim zakonom uređujete uprave u Beogradu, do potpunog razvlašćivanja već razvlašćenih gradskih opština ili je krajnji cilj ove mere da se centralizuje izrada rešenja o rušenju i popisnih lista, odnosno antidatiranje istih, kako bi se omogućila kompletna kontrola postupka legalizacije i svih propratnih elemenata koji idu uz nju?

Konkretno na to mislim i konkretno ovim predlogom sada će Gradska građevinska inspekcija podnositi popisne liste Gradskom sekretarijatu za legalizaciju i za objekte do 800 kvadratnih metara.

Da li je konkretno razlog činjenica da SNS nije uspela da možda obuzda svoje kadrove u nekim beogradskim opštinama u tolerisanju divlje gradnje, jer ste na vlasti već dosta godina, uzimanju mita ili je cilj da se sa tom praksom sada nastavi, ali da se centralizuje i da taj novac ide kod jednog čoveka?

Ne postoji logično objašnjenje za preuzimanje nadzora nad izgradnjom objekata do 800 kvadrata i dalje razvlašćivanje gradskih opština, iz prostog razloga što Gradska građevinska inspekcija nije, pod jedan, u stanju ili neće da vrši nadzor ni nad objektima u izgradnji za koje je trenutno nadležna.

Za one iznad 800 kvadratnih metara sa sigurnošću možemo reći da će ova mera voditi daljem urbanističkom haosu.

Bio sam ovlašćen ispred poslaničke grupe SRS kada je ovde bio Zakon o stanovanju i malopre ste spomenuli, za Tomine Vikendice niste smeli da odgovorite jer smo bili mi srpski radikali ponovo u pravu, ali kada ste već tu kao potpredsednik Vlade i kada se hvalite brojkama, ja bih vas zamolio da saopštite u procentima, a to je da većina beogradskih i ne samo beogradskih, čitave Srbije uopšte, nije ni do 10% tih jedinica uspostavilo. Mislim da je najviše na Novom Beogradu, 20%, ali šta se dešava sa onima što ste uradili sa zaštićenim stanarima?

Da vas podsetim, ministre, zaštićeni stanari nisu nasilno useljena lica, već se radi o ljudima koji su nakon Drugog svetskog rata dobili ugovore o trajnom zakupu i ograničili snižene cene stanarima, jer se radilo o gradskoj sirotinji. Vi ste im svojim zakonom povećali koeficijente za izračunavanje visina mesečne zakupnine, kojim, po vašem zakonu, dolazi do povećanja stanarine do nivoa tržišnih cena, što apsolutno nije pravedno i niste uspeli da im rešite taj problem, već ste taj problem produbili. Pričam o ljudima koji žive u stanovima koji su ulagali u ovu državu kroz stanove, očuvanje stanova preko 70 godina i sada imamo veliki broj ljudi koje hoćete nasilno da oterate iz svojih stanova. Pritom, ne dajete im kvadraturu 1/1, niti im dajete u istim opštinama, odnosno mestima na kojima je, ako gledate tržište cena kvadrata, mnogo veća nego što ste sada kada ste radili sa ovim, dali im veću cenu, odnosno cene kvadrata koliko košta.

Konkretno, uzimate ljudima stanove koji su na Starom gradu, gde je cena kvadrata 2.000 i više evra, a nudite im stanove gde je cena kvadrata 1.000 evra sa još manjom kvadraturom ukoliko ima više od 70 kvadrata i broj članova domaćinstava.

Poštovane kolege, ono o čemu smo raspravljali u petak i u ponedeljak, evo i danas kada su na red konačno došli i amandmani, jeste, ja ću ponovo po ko zna koji put ponoviti da je vladajuća većina penzionere kojima je uskratila ustavno zagarantovana prava 2014. godine nazvala „investitorima“. Verovatno su ti „investitori“ penzioneri bili veći od svih drugih investitora koji su stizali u Srbiju, ali se sada postavlja pitanje, kao i svaki investitor koji završi određeni posao, očekuje i određeni prihod.

Ukoliko se govori da su investitori iz 2014. godine, nasilnim putem, ne pitajući ih, a obećanjem da neće biti investitori, oteta ta sredstva i investirana ta sredstva na primer na porporne zidove na Koridoru 10, u šminku Zorane Mihajlović, ministra, u jarbole, u novogodišnju rasvetu koja je već počela da se stavlja po Beogradu i košta 340 miliona, u raznorazne raspevane fontane. Moramo priznati, sada se menja plej lista češće nego što je bila ranije.

Postavlja se pitanje, sa druge strane, kada je tu ministar Nedimović i kaže da pomažemo poljoprivredi, postavlja se pitanje – šta je sa poljoprivrednim penzijama? Da li oni koji hvale ovaj zakon i koji hvale svoje investitore i zahvaljuje im se na jedan najbrutalniji, najodvratniji, najciničniji način, znaju kolika je penzija poljoprivredna, visina poljoprivredne penzije? Da li znaju starosno doba ljudi koji se bave poljoprivredom u Srbiji?

Time što ste im otkup tom cenom ove godine i malina i kupina i jabuke i svih poljoprivrednih proizvoda bukvalno unakazili, penzija iznosi ne više od 12 hiljada, gospodo. Od 10 do 12 hiljada dinara. Da li se zapitate nekada da li iko može da živi od takvih sredstava koje ste omogućili svojim investitorima?

Za početak, vratite vi ono što ste „investitorima“ oduzeli. Donesite zakonom tačno usklađeno koliko će oni primati penzije i po kom modelu ćete isplaćivati, po tom osnovu će penzioneri biti zahvalni svima nama.

Poštovane kolege, kao što znamo, ovi zakoni su stigli po hitnom postupku. Verovatno jedan od najvažnijih zakona jeste ovaj Zakon o izmenama i dopunama Zakona o PIO, ali, s obzirom na činjenicu da je vama, kako predstavljate javnosti, penzionerima, budućim penzionerima i kompletnoj naciji, toliko bilo hitno, govori i podatak da se ministar nije pojavio na sednici Odbora za budžet.

Moram priznati, slušajući raspravu i u petak i danas da je mnogo kvalitetnija bila rasprava na sednici Odbora, iako u njoj nisu učestvovali predstavnici Ministarstva kada su postavljali poslanici SRS pitanja. Nisu odgovarali. Ostali smo bez odgovora. Imali smo kvalitetniju raspravu sa predstavnicima vladajućih stranaka koji su članovi Odbora, nego što smo to mogli da čujemo u petak i danas, jer danas smo mogli da čujemo ko se kako oblači, ko je više kriv, ko je prevario narod, ko je šta tvitovao, ko je šta pisao po društvenim mrežama, a zaboravljamo da nam je ono što je zaista najneophodnije kvalitetna i zdrava rasprava.

Zdravu raspravu nismo ni mogli da očekujemo i zbog činjenice da niste uslišili molbu Saveza penzionera kako Srbije, tako i AP Vojvodine, koji su zamolili za malo više vremena kako bi se upoznali sa ovim izmenama i dopunama, jer ono što je ostalo zaista nepojašnjeno do kraja jeste modalitet.

Kao što znamo, ranijih godina modalitet povećanja penzija je, prosto, bio preciziran zakonom i tada smo imali različite modalitete. Prethodnih, hajde da kažem, 20 godina bilo je različitih predloga i zakonskih rešenja, da li su to troškovi plus primanja, pa da li su vezani za inflaciju, da li sa porastom BDP. Bilo je, kažem, različitih modela.

Često su ti modeli menjani, jer, kao što znamo, od „Buldožer revolucije“ koja se desila Srbiji, Srbijom upravlja MMF i njihovi predstavnici, koji, naravno, imaju za cilj da bi bili stalno angažovani i zarađivali svoje plate, u interesu svom, terali države da se uzajme što više, da uzimaju što više kredita kako bi oni svoj proces rasparčavanja i rasturanja određene države i završili, odnosno nikada do kraja, kako bi uvek bili angažovani, a sada možemo da kažemo da se to nešto odnosi na nekih 0,3, koji ste vi jednim novim članom zakona, novom izmenom, odnosno dopunom odredili, koja ne znamo šta znači. Da li to znači da vi već unapred znate da će u narednoj godini biti više u budžetu? Ne znamo da li će 2020. godine biti 0,6.

Ono što je apsolutno nepojmljivo jeste da se ukida formula, a davanje diskrecione mogućnosti Vlade da odlučuje o usklađivanju penzija i samom povećanju jeste potpuno suprotno od onoga za šta se vi makar javno zalažete.

Vaša vlast, od kada ste preuzeli, vi ste govorili da se često poredite sa zemljama EU, sa zemljama koje su izuzetno razvijene i koje imaju razvijenu ekonomiju, pa se postavlja pitanje, postavljam pitanje i vama – a koja to razvijena država u svetu ima ovakav model koji ste vi predložili ili možda smatrate da su Maroko i Alžir neke zemlje na čiji model treba da se ugledamo i koje trebaju da budu put Srbiji ka vođenju kvalitetne ekonomske politike?

Ono što smo mogli da čujemo na Odboru, a s obzirom da nismo mogli da čujemo predstavnike ministarstva, pa će se moja kritika i govor više bazirati na to da ne znam kako nekome nije jasno, a nama se svaki čas i više pokušava nametnuti jedna floskula koja je neistinita, a to je da se obračunski period vraća na nivo 2014. godine sa uvećanjem.

Mislim da smo tada dokazali i na odboru da je to nemoguće jer vi ste tada izrekli da ono kako ste zatekli, kako ste rekli tada, kada zateknete kasu koju ste zatekli, onda morate da zovete i MMF, koji, ponovo kažem, nisu ništa do uterivači običnih dugova.

Ono na čemu trebamo da preciziramo jeste zašto i kako verovati, jer ovde pričamo o opoziciji koja treba da se predstavi i da radi u interesu svog naroda. Mi smo prihvatili i rekli da je ovo istorijski momenat s obzirom da kroz privredni i ekonomski razvoj investicije koje su stigle, i tu moram opet da podržim predsedavajućeg Odbora, koja, citiram, je rekla da su finansijeri uglavnom stigli sa istoka, a ne sa zapada, drago mi je da je tako jer je konačno i Vlada Aleksandra Vučića shvatila da je najbolja politika politika SRS, a to je da su nam prijatelji na istoku, da treba da sarađujemo sa istokom.

Podsetiću vas da je pre više od 15 godina i prof. dr Vojislav Šešelj posle „Buldožer revolucije“ govorio da treba da se okrenemo Ruskoj Federaciji, da će Ruska Federacija stati na noge i da treba blisko sarađivati sa Kinom. Tada se većina poslanika smejala takvoj politici, a danas svi sa ponosom govore o investicijama koje stižu i iz Kine i iz Ruske Federacije i iz ostalih zemalja sa istoka i eto ponovo, ako ništa drugo, jedne ozbiljne konstatacije – Srbiji apsolutno ne treba ovaj strmoglavi put ka EU i kada pričamo o velikim investicijama, priznajete da stižu odande odakle treba da stižu.

Jednu stvar moramo da konstatujemo. Ne može biti uvećanje. Možemo govoriti o tome da se obračunski period vraća na 2014. godinu, a onda kada vratite, onda novim modalitetima, koji ne smeju da budu nikako ostavljeni kao diskreciono pravo Vlade, već mora biti zakonski rešeno. Zna se kako se rešava, kao što je i do sada bilo rešeno, jer u predlogu zakona nigde, kada ste govorili, ne piše šta smatrate vi pod terminom finansijske održivosti.

Zaista smatramo jednom floskulom to kada kažete da brinete o interesu naroda, jer, kao što je rekao u uvodnom, slobodno mogu da kažem, predavanju, ekonomskom predavanju, Vojislav Šešelj u petak, a to je da mi moramo da se kao država i vi kao Vlada izborimo da penzije budu, one najminimalnije, što veće.

To je onda ozbiljan oblik socijalne politike, a ne ovako kako ste nam predstavili u novom zakonu, jer vi se hvalite činjenicom da penzije od 25.000 dinara će sada skočiti za 13,3%, a oni koji imaju penzije preko 120.000 samo za 8,4%. Zaista, to je zabrinjavajuće kada se tako govori, ako vi zaista to ozbiljno mislite. Koliko ima tih ljudi koji primaju penziju 120.000 dinara i više, a koliko onih koji su primali 25.000 dinara?

S druge strane, vi ste o penzionerima koji su najviše stradali u prethodne četiri godine govorili kao o investitorima na toj sednici, da su oni investirali u državu Srbiju iako ste im u predizbornom ciklusu obećavali da nijedan penzioner u Srbiji neće stradati i tu smo slobodno mogli da vas podržimo, jer tako je, trebali su da stradaju, da se ukinu mnoge vladine agencije gde su plate abnormalno velike, mnogo finansiranja velikog broja nevladinih organizacija i mnogih drugih radnika u administraciji, ali u penzije nije smelo da se dira.

Postavlja se onda pitanje - u šta su to penzioneri investirali u prethodnE četiri godine? Da li su investirali u onog kriminalca Blagoja Spaskovskog, kadra Mlađana Dinkića, koga ste prisvojili, koji je pravio takvu dubiozu, da još 20 godina otimanja penzionerima ne bi moglo da pokrije rupe i hvala Bogu dođoše Kinezi i nadam se da će umesto fotelje zaslužiti konačno mesto gde i treba, a to je da je Srpska radikalna stranka došla na vlast, bio bi tamo gde mu je i predsednik tadašnje stranke Mlađan Dinkić i ništa drugo nego u zatvoru.

Da li je taj novac otišao na finansiranje svih onih šminki, skupih ručkova i večera ministra Zorane Mihajlović?

Da li je taj novac otišao za one potporne zidove na Koridoru 10 koji su padali, gde je opet učestvovala niko drugi nego Zorana Mihajlović i ko zna kako nameštala tendere?

Da li je deo tog novca otišao i za one za koje ste rekli da treba da se pokrije onaj kriminalni ugovor vezan za BUS PLUS koji ste isto obećali da ćete ukinuti, pa kad ste makli Dragana Đilasa vama se usladilo i isto to nastavili da radite?

Ili je možda otišlo za ove novogodišnje svetiljke? Evo, dok sam dolazio danas u Skupštinu vidim da iako je tek septembar mesec već se postavljaju po Beogradu, a koštaju ni manje ni više više od 300 miliona?

Onda se tu govori o odgovornosti prema onim ljudima koji kažete da su investirali u našu budućnost, investirali, izvukli iz krize našu zemlju. Da li je kriza bila velika? Jeste. Da li je neodgovoran prethodni režim iz 2008. godine uradio nešto što nije smeo da uradi? Nije. Da li je neosnovano podizao penzije? Apsolutno jeste. Da li je to radio mimo bilo kakvog privrednog rasta samo da bi kupio izbore? Jeste, i 2008. i 2012. godine. Ništa sporno. Zašto ste obećavali nešto što niste mogli da ispunite? Kako će ovaj sada model dalje da u praksi bude uspešan? Da li vi stvarno mislite da neko veruje da ćete diskrecionom politikom ubediti nekog da bude siguran…

Evo, završavam rečenicu.

… da može da ulaže u sebe i sutra za svoje bolje sutra u starosti koju treba da dočeka. Hvala?

Predsedavajući zahvaljujem, mada zaista ne znam zašto je prvo dobila repliku poslanik SNS, ni jednom je nisam spomenuo, ali nema problema i pri tome je govorila tri minuta umesto dva, ali u redu.

Kada smo govorili, vraćam se na odbor jer predstavnici ministarstva tada, da li je maca pojela jezik ili ne znam šta je, kada smo govorili o svim modalitetima oni su se povukli i ćutali su.

To da li ja lažem ili ne, uskoro će se videti kako će ovaj modalitet u praksi da izgleda. Naravno da ću uvek govoriti da je potpuno sumanuto sada da ustanu svi poslanici vladajuće većine kojima je napisano da govore o tome kako je ovo povećanje penzija povratak na 2014. godinu i povećanje.

Odlično. Koliko je koštalo gorivo 2014. godine? Koliko je koštalo sve ostalo? Koliko su koštale osnovne namirnice? Koliko je koštao život? Koliko je koštala voda? Koliko je bilo šta? Evo grad, koliko je povećao sada sve ove nove dažbine, infostan i ostalo? Kolika je tada bila penzija, da pogledamo sve pokazatelje?

Onda vi govorite – evo mi povećavamo; i kažete onda – mi nismo smanjivali penzije onima do 25 hiljada dinara. Živite vi sa 25 hiljada, da vidim da li ćete živeti, da plaćate stanarinu, da plaćate školovanje, da plaćate vrtić, da kupite deci hranu, osnovne potrepštine, a da ne pričam o bilo kakvim ozbiljnijim letovanjima, zimovanjima i bilo čemu. Lako je vama da govorite kada imate i uprave odbore i ko zna šta sve ne iz pozicije vlasti, ali nemojte obmanjivati javnost da je sve isto i sada bolje.

Gospodine predsedavajući, povredili ste član 27. stav 2, jer ovo je evidentno da smo potpuno izašli iz teme dnevnog reda i da se ovde više ne govori o tome šta je na dnevnom redu.

Ovo je već viđeno stotinu puta, da gospodin Orlić ustane, ničim izazvan spomene Boška Obradovića, dupli pas, a jednima i drugima je mentor američki ambasador. Ovog je doveo u Skupštinu 2016. godine, ove doveli na vlast 2012. godine. Na sve to, ministar se obraća sa ti ljudima i objašnjava da li su ovi naši bivši i koji. Svi su oni bili u istim strankama DS, DSS, G17, sada čine levu i desnu stranu. Uporno se govori sa ove leve strane je opozicija. Ne, to je ova NATO opozicija. Mi, prava opozicija, ovde zastupamo stavove naših građana i nećemo dozvoliti da nas upletu u ovu njihovu raspravu. Ovo je sve dogovoren jedan običan cirkus između bivših članova istih stranaka kojima su isti mentori, koji se i preko televizija svakodnevno napadaju. Zašto jedni druge nisu pohapsili kada su bili u mogućnosti ako su toliki lopovi? Molim vas, vratite red na sednici.

Evo, slušajte šta pričaju.

Hvala vam, gospodine predsedavajući.

Slušajući juče i danas, a i čitajući obrazloženje, na primer, Predloga zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, kaže da odredbe zakona o finansijskoj podršci predstavljaju deo ukupne društvene brige o deci i odnosi se na poboljšanje uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece, a onda dalje kaže da je, uključujući demografske potrebe, ujedno i važan instrument populacione politike.

Ovde moramo priznati da postoji socijalna kategorija, ali apsolutno ne postoji nikakav instrument populacione politike, pogotovo ako imamo i ako uzmemo u obzir da je ovde izvršena na jedan način ozbiljna diskriminacija dece rođene pre nego ovog datuma od kada će ovaj zakon stupiti na snagu.

Evo o čemu se radi. Kada država treba da otme građanima pare, onda postoji nešto što se kaže može i retroaktivno da deluje, jel tako? E, tako ste doneli jednu uredbu gde ste ljudima koji koriste automobile na plin doneli odluku da umesto na deset godina sada plaćaju državi na pet godina korišćenje plinskih boca, pa i oni koji su imali, na primer, nalepnicu Mašinskog fakulteta na deset godina, kao što imam svoj slučaj da iznesem, posle šeste, sedme godine dođem, iako imam pečat i nalepnicu, oni kažu - doneta uredba, morate lepo sad da platite još šest hiljada dinara.

Ovde se postavlja pitanje kako niste razmišljali da do desete godine, ona deca koja nisu još navršila desetu godinu, pričam o trećem i četvrtom detetu, zašto oni ne dobijaju određena sredstva? Ako ima devet godina i osam meseci, izvolite pa u ove mesečne rate koje ste trebali da platite, platite mi ta četiri meseca.

Oni koji imaju dve godine, koji imaju mesec dana, po čemu se ta deca razlikuju od ove dece koja će naknadno biti rođena ili možda sada ako vidimo da razmišljate o ovakvoj politici, nešto još želite da poboljšate, pa da sačekamo još dve, tri godine. Možda će se još nešto dobijati, pa nema potrebe da sada pravimo decu?

Ono što je dalje zaista potpuno iluzorno jeste i da nemate uopšte ovde u Zakonu da spominjete peto, šesto, sedmo, osmo, deveto, deseto dete. Nekada je u Srbiji, pričamo o vremenu mojih dedova, bilo normalno da Srbi imaju po sedmoro, osmoro dece. To je bilo najnormalnije. Evo, Petar Jojić desetoro. Šta sada, peto nećemo? Ne, najbolje da ste doneli zakonom da peto dete sada vrati one pare za treće i četvrto. Ko dobije peto dete, da vrati. Jel zabranjeno dobiti peto dete? Hoćemo li tako? Zaista ste neozbiljni.

Ovo na sve liči, samo ne liči na populacionu politiku. Hajde da pričamo za drugo dete. Koliko sada dobija od države? Zašto to isto niste rekli – čekajte, dok ne napuni dve godine, ona deca koja su rođena, pa lepo 50% od ovog iznosa.

Zašto ovo govorim? Zato što ja smatram da su roditelji u prethodnom periodu bili hrabri kada su zasnivali porodicu i imali po troje, četvoro i više dece. Sada njihovu hrabrost ne nagrađujemo, a u buduće ćemo nagrađivati roditelje sa više od jednog deteta ili one koji uopšte nisu ni zasnovali porodicu?

Moralo se o tome razmišljati i nije kasno, naravno, prihvatiti pametnu nekad reč opozicije i reći – dobro, u pravu ste, hajde da ubacimo ovo, jer je u interesu svakog mladog roditelja. Evo, ja za sebe smatram da ispod četvoro sigurno neću imati. Zasad ih imam samo dvoje, ali, s obzirom da sam tek četiri godine u braku, ima vremena.

Rešio sam da ministra Zorana Đorđevića, mislim da on ima samo dvoje, taman kad budem ja dobio treće da napravimo neko takmičenje. Čak i to nije loše i da u tom delu treba razmišljati.

Ono što jeste i dalje neverovatno jeste da u drugom zakonu koji govori o radnom angažovanju na sezonskim poslovima, verovatno je primenljiv u razvijenim državama zapadne Evrope. Ja se divim onom čoveku koji je pisao ovaj zakon. Taj ili u životu nije izašao iz Beograda i sa asfalta ili se pravi lud.

Evo, sada, zajedno samnom krenite, a ovde ima i poslanika vladajuće većine iz zapadne Srbije, pa mi nađite i jedno selo koje ima asfalt do njihovih domova ili u zavisnosti čime se bave, malina, oraha, šta li već beru, kojim poljoprivrednim proizvodima, voćarstvom, da li čuvaju ovce ili šta već nešto peto.

Vi prvo njima niste obezbedili asfalte. Ko kaže da nije tačno, evo ja ću ga sutra povesti sa mnom u zapadnu Srbiju, pa lepo nek podnese odmah ostavku ili on ili ja. Idite, na primer, u Zlatiborski okrug, pa dođite na Maglič, pa ako nađete metar asfalta ili taj koji je rekao da nije tačno ili ja podnosimo neopozivu ostavku. Znači, nemojte izmišljati.

S druge strane, imate dobar deo tih sela gde čak vrlo često nestaje struja, gde nije rešena vodovodna mreža, gde ne postoji navodnjavanje. Da ne pričam o tome da su škole prazne. To je vezano i za ovaj prvi deo zakona.

Zašto se to dešava? Zato što u tim selima su ostali ljudi koji imaju preko 60 godina i više i oni se bave poljoprivredom i onda vi u Predlogu zakona kažete i kada ste obrazlagali, ne mogu da se setim ko je tačno rekao, kaže – ovo je još jedan vid borbe protiv sive ekonomije. Da li ste vi normalni?

Ko danas, ko su ti ljudi koji idu i bave se sezonskim poslovima? To su ljudi koji su ojađeni posle 5. oktobra. To su ljudi koji su ostali bez posla, bez dinara nadoknade od ove države, koji su izbačeni na ulicu kada su pozatvarane fabrike. Ali, slično nastavljate i vi. Uzmite primer Rakovice. Tamo gde su vam bile velike fabrike, vi gradite tržne centre i još se hvalite kako ste zaposlili 500-600 ljudi sa platama od 200 evra, a zatvorili proizvodnju. Hoćete i ovo malo ljudi koje je ostalo na selu i koje nešto konkretno radi i privređuje da ih oterate, da im zabranite, jel to sledeći korak?

Pazite šta vi kažete. Kažete da je sezonski radnik koji radi, pa ovo je stvarno i zaista interesantno, kaže u članu 6. – sezonski radnik koji radi 8 časova dnevno ili duže ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta, ne sme biti duže radno vreme od 12 časova dnevno.

Pa živo me interesuje, šta, hoćete vi uvesti kamere kao u Zadruzi, neko će da prati, da se stavi časovnik ko koliko radi? A, šta ćemo kad pada kiša, kada su vremenski uslovi loši? Kad nema berbe, bere se ujutru dva, tri sata i onda nemamo više berbu do kraja dana, kako ćete to voditi?

Dalje, kaže – poslodavac je dužan da sezonskog radnika pre stupanja na rad upozna sa poslovima koje će obavljati, mestom rada, očekivanom trajanju radnog angažovanja, uslovima za bezbednost i zdravlje na radu itd, rokovima isplate. Pazite ovo, rokovima isplate. A čime ste vi to omogućili poljoprivredniku da kad da proizvod da na vreme bude on isplaćen pre nego što plati sezonskog radnika?

Da li vi znate da većina malinara je tek sada pred ovu berbu naplatila prošlogodišnju, jer ste vi tada zaštitili ljude koji su napravili monopol Ugovorom o otkupu poljoprivrednih proizvoda, koji je Krivičnim zakonikom sankcionisan? Koga vi ovde ubijate? Vi ovde ubijate i sezonskog radnika i proizvođača.

Dalje, poslodavac je dužan da sezonskom radniku na njegov zahtev izda potvrdu koja sadrži podatke o poslodavcu, pa kaže, PIB i ostalo itd. Takvih skoro i da ne postoji jer je većina fizičkih lica, ali onda vi kažete i tu da se i poslodavcem u smislu ovog zakona smatra i fizičko lice, nosilac ili član porodičnog poljoprivrednog gazdinstva. I tu je vrlo malo ljudi koji imaju poljoprivredna gazdinstva.

I, onda kažete sledeće – evidenciona prijava i odjava sezonskih radnika podnosi se elektronskim putem Poreskoj upravi. Hoćete vi mene sad da ubedite da će lica koja imaju preko 60 godina, sede umesto da nahrane svinje i kokoš, da ode i ubere maline i ostale poljoprivredne proizvode koje ima, on sedi za lap-topom, igra se preko interneta na kompjuteru, šta? Da li vi očekujete da ćete njih opismeniti, ne razumem, u sedmoj, osmoj deceniji? A ništa im niste omogućili.

LJudi, nemojte se igrati. Vi ili nikada niste otišli da radite ili niste bili sezonac, ili ste angažovali ljude koji treba da predstave danas narodu da ste sve probleme rešili, zaista ušli u 21. vek kao ostale države, pa je ostalo još samo ovo.

Vi danas da nađete radnika, jel mislite da je lako naći radnika? Evo, ja vam sad kažem, neko mi je rekao da je radnik 1400 dinara. Ne možete naći radnika za 1400 dinara. Radnik je 2000 dinara plus doručak, ručak, večera i smeštaj. Minimum 2000 da vam dođe neko da radi, jer to nije lak posao.

Hajde sad vi izračunajte koliko vam je potrebno radnika po aru, bilo kog poljoprivrednog dobra, pa stavite na papir koliko ste dužni unapred da imate novca da platite tog sezonskog radnika, nemate sigurnost od države da naplatite svoju prodaju, svoj proizvod i onda stavite prst na čelo i recite mi – zašto radi taj poljoprivrednik, za koga?

Da ne pričam sad o ovom glavnom problemu, kad vam je malina pala i na 70 dinara. Kako se radi ucena, ono o čemu vi ne radite?

Koliko imam još, predsedavajući. Da li imam još za dve rečenice?

Još dve rečenice i završavam.
Pošto su oni u selima gde nemaju dostupnost, šta su se dosetili ti privatnici koji hoće preko noći da postanu bogati? Dođu lepo kamionom i kažu onom starcu – ili ćeš meni odmah da daš, ili će tebi to sutra ujutru propasti jer nemaš kome da odneseš. I onda je on dužan, prosto ucenjen, da mu da po ceni koliko god da mu je on ponudi, a te cene su mnogo ispod i od zagarantovane cene . Hvala vam.

Našim amandmanom zatražili smo da se ovaj Predlog zakona briše iz više razloga.

Šta je praksa pokazala? Praksa je pokazala da se preko noći, kako se koja vlast promeni, stvaraju na teritorijama, pričam sada o beogradskim opštinama, nove nevladine organizacije i te organizacije, ili kako sada hoćete da ih zovete udruženja, služe samo za ispumpavanje finansijskih sredstava, novca iz opština i lokalnih samouprava.

Ovde se često govori o svemu onome što nedostaje našem gradu. Na samo sedam kilometara od centra Beograda vi imate naselja bez kanalizacije, vodovodnih mreža i svega ostalog, a onda pogledamo koliko se u 17 beogradskih opština izdvaja za tzv. nevladine organizacije i njihov rad, pa se postavlja logično pitanje da li smo tolio napredovali i završili sve naše obaveze, pa je sada potrebno baciti novac na zaista neke projekte koji su beznačajni?

S druge strane, imamo kroz opštine, kao što znate, odbore. Članovi odbora su uglavnom odbornici. Čine ih odbornici, stručna lica i neretko ljudi iz građanskog sektora mogu da učestvuju.

Ako se već formiraju odbori, kao što imamo za ekologiju i za mnoge druge stvari, i za to su plaćeni kroz dnevnice, postavlja se pitanje čemu onda finansirati ljude koji dolaze sa beznačajnim projektima? Nismo videli nikakav njihov uspeh na terenu. Čemu onda služi i Skupština i odbornici i lokalna samouprava ako ćemo mi neke genijalce donirati kako bi oni za svoje interese završavali određene poslove?

Hvala.

Dođe vreme da prođu sve moguće replike, povrede Poslovnika itd.

Što se tiče zakona koji dolaze inače u naš parlament, može se plastično, onako u stihovima reći, teoretski zakon lepo zvuči, malčice je drukčije u praksi. Na samo par minuta od našeg doma nalazi se Beogradska poslovna škola i najveći problem te škole jeste direktor Visoke škole strukovnih studija. Pored desetine prosvetnih, finansijskih, budžetskih i mnogih drugih inspekcija, čak i konačne odluke Agencije za borbu protiv korupcije, dokazanih malverzacija, stiče se da se zakoni koje donosimo u ovom parlamentu ne primenjuju u praksi. Postavlja se logično pitanje – zašto mi te zakone donosimo ukoliko izvršni organ selektivno određuje kada će ga primeniti i na kome?

Još decembra 2017. godine, što se može videti ovim predmetom, Agencija za borbu protiv korupcije kaže – utvrđeno je da je rešenjem v.d. direktora Agencije, pod brojem tim i tim, izrečena mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje sa javne funkcije direktora škole, jer ste postupili suprotno odredbama …

Ko je rekao da je taj zakon?

Ja govorim o finansijskim malverzacijama i govorim o tome …

Gospodine Arsiću, ja objašnjavam …

Ja objašnjavam da zakoni koji se donose, kao i ovaj koji će se sada doneti, postavlja se pitanje da li će biti primenjiv u praksi i dajem konkretan primer kako se određeni zakoni, koji postoje, apsolutno ne primenjuju kada su neki ljudi zaštićeni kao beli medvedi. Javnost treba biti upoznata …