Ponavljam da je čast slušati profesora kada ima ovakav naboj i kada govori o tome, da sam proizvodno govori. Proizvoljno ja nikada ne govorim. Evo, neka kaže jedan primer koji sam uzeo iz svog govora, da li je ijedan od ovih filmova snimljen pre naprednjačke vlasti ili nakon toga. Govorio sam o filmu kao jakoj propagandnoj poruci i mediju koji se danas koristi ne samo u Srbiji, u Srbiji se skoro i ne koristi, čak naprotiv, nego se koristi u Evropi i u svetu. Mogu da vam i nabrojim koliko je baš zbog toga nije slučajno snimljeno u Holivudu, snimljeno filmova u kojima su Srbi prikazani kao najlošiji momci, poput filma „Mirotvorac“, „Lov u Bosni“, „Dobrodošli u Sarajevo“ i onda sigurno ne bih otišao i grlio Bila Klintona koji je nas je bombardovao zbog nekog političkog poena. To je velika razlika.

S druge strane ne morate vi braniti Vojislava Šešelja od mene. Za razliku od vas ja sam u SRS ostao i za mene je Vojislav Šešelj i dalje aktuelan šef. Zato je vama bivši. Vama je bivši šef, meni je bio, biće i što se mene tiče do kraja života ostaće jer neću menjati SRS, odnosno zato što poštujem njenu ideologiju i program i zaista pokušavam da je zastupam na najbolji mogući način.

To što se vi ne stidite određenih posveta, pa ne stidim se ni ja u životu za ovih 18 godina kolika sam u političkom životu bilo šta što sam uradio i mislim da s ponosom mogu da pričam kako smo dobro sarađivali dok ste i vi srcem i dušom bili u SRS, dok niste bili za EU kao što ste danas.

Član 104, član 107. Prvo bi trebalo da predsednik Skupštine obavesti Skupštinu da li je danas odsutna ili sprečena pa ne predsedava, pa njeni zamenici, potpredsednici, predsedavaju ili o čemu se radi?

S druge strane, moram da priznam da je apsolutno svojim znanjem gospođa Maja Gojković danas istakla kandidaturu za ministra kulture i želim joj svu sreću.

S treće strane, meni je zaista drago kada me gospođa Maja Gojković onako ishvali. Kada kaže da kuloari pričaju, ja sam onda potpuno siguran da sve što sam rekao i sve što radim, radim ispravno.

Gospodine ministre, mi se izgleda jesmo razumeli, ali nismo razumeli. Ja sam govorio o filmu trenutno kao jedan ozbiljan medij. Nešto slično je govorio gospodin Bačevac, koliko može imati uticaja u propagandne svrhe i naveo primer „Balkanske međe“, kao nešto što Srbija treba da radi, istiniti događaj da predstavi, upravo suprotno onome što nam rade zapadne zemlje.

Kada sam govorio i naveo nekoliko filmova koji su dobili novac i snimili, koji su izražajno, nisam rekao samo antisrpski, rekao sam dva antisrpska, pa su bili protesti, neke naveo sa eksplicitnim scenama seksa, nasilja i svega ostalog, a onda sam uporedio, jer ste vi rekli savremeniji scenariji dobijaju, jel tako, ja sam rekao – hajde da vidimo da li će biti gledaniji „Maratonci trče počasni krug“, naveo filmove, „Tri karte za Holivud“ i prosto te neke filmove koje gledaju svi mogući naraštaji i gledaće se još ko zna koliko godina ili ovi koji su snimljeni, gde prosto Srbiju i svet i Srbiju u kojoj živimo predstavljaju na jedan brutalan način. Kome predstavljaju? Svetu. Gde se prikazuju? U Kanu. I tako neko onda vidi Srbe. Kada odgleda još holivudski film, gde Srbin iz BiH odlazi u UN i stavlja, ni manje ni više, atomsku bombu, on kaže – pa, jeste, mi smo ovo snimili, a evo i Srbin je snimio, prikazuje svog čoveka kako se ponaša i to je to.

Znači, ja nijednog trenutka nisam imao direktnu nameru, niti bilo šta u drugom smeru govorio. Kada sam govorio ovo o nevladinim organizacijama, ja sam vama govorio kao predstavniku Vlade, iz razloga što sam rekao – jedan od primera pored filmske industrije, da finansiramo ono što je na uštrb Srbije i našeg naroda. U tom smislu je išlo i povezao sam. Nijednog trenutka, posle ovde o čemu se raspravljalo, ja nisam govorio, ali mi je bilo, moram priznati, interesantno.

Gospodine ministre, samo još jednu stvar, mogao sam da nabrajam tih filmova i više, i kasnije, sada da ih ne nabrajam, da vidimo da li znamo i „Tri palme za dve bitange i ribicu“, itd, itd, ima puno, „Kad porastem biću kengur“. Ima tih filmova koji jednostavno predstavljaju naš mladež i naše ljude, zaista svakodnevnicu, ali na jedan normalan način i sa srpskim humorom. U tom smislu sam govorio zašto su ti filmovi, ta ostvarenja bitnija, a ova gospoda, nek se sami snalaze za novac. Vi ste lepo rekli, kao u Holivudu, ali zašto da im država omogućava određena sredstva da se onda još oni hvale i dobijaju nagradu sa jednim straobalnim scenarijom po pitanju našeg društva.

S druge strane, hvala Bogu, pa, imamo i Emira Kusturicu i Miloša Bikovića, i nadam se, sada da ne nabrajam i ostale, i ako se napravi dobra strategija, nacionalna strategija, tačno je, potreban je mukotrpni proces, to ste lepo rekli, ali hajde da to bude svetlo na kraju tunela i onda ćemo biti, nadam se, svi zadovoljni.

Da li sam, gospodine Markoviću, veliki Srbin ili nisam, ponosno mogu da kažem da su mi koreni iz Stare Hercegovine, iz Crne Gore ispod Ostroga.

(Predsedavajući: Kolega Damjanoviću, molim vas, po Poslovniku.)

Pozivam se na član 27, jer niste prekinuli prethodnog govornika Aleksandra Markovića kada je neprimerenim rečnikom govorio o drugim narodnim poslanicima. To da li Aleksandar Vučić ima ili nema snage ili volje da kaže šta se dešava u Crnoj Gori, a vi ovde da ga branite i da nazivate Milov režim ustaškim je potpuna glupost. I te kako predsednik države ima pravo da sazove upravo ove ljude i da zatraži… (Isključen mikrofon.)

Evo, građani Srbije su mogli da vide u direktnom prenosu, a ja posle nisam hteo da se mešam, kako pokušavate da izvrgnete ruglu istinu koja se dešavala pre dva sata kada sam ja govorio, ali da se vratimo temi.

Ozbiljna država je morala da bude spremna na ovakve poteze režima Mila Đukanovića i ovo što se dešavalo juče, što se dešava danas i što će se dešavati u narednim danima, budite uvereni, podsetiće i biće spreman neki novi 17. mart i svi mi imamo moralnu obavezu i svaku drugu da branimo srpski narod gde god se on nalazio.

Država Srbija je pokazala slabost. Vi pozivate da ćutimo. Ne, ne treba ćutati kada se napada i tuče srpski narod u Crnoj Gori. Govorili ste ovde da su uhapšeni poslanici. Treba narod Srbije da zna da je, u ovom trenutku, pretučeno više građana srpske nacionalnosti i pravoslavne veroispovesti u Crnoj Gori. Jednom je čak u Mojkovcu od takvog batinjanja policije Mila Đukanovića polomljeno rebro, a jednom je polomljen kuk.

Šta ćemo čekati? Šta čeka država Srbija? Šta čeka predsednik Vlade i predsednik države? Da nam proteraju svoje stanovništvo iz Crne Gore? Da se dese „Bljesak“ i „Oluja“ da bi reagovali?

Srpska radikalna stranka je uvek bila uz svoj narod i uvek je ovde i u Skupštini svuda pokazivala odgovornost i bila spremna da brani srpske nacionalne interese. Nemojte nas stavljati u isti koš sa raznoraznim plaćenicima, izdajnicima, koji bi uvek da skrenu pažnju sa najbitnijih tema i dešavanja.

Zaista je ovo još jedan od pokazatelja da Skupština bez radikala ne valja i ne može. Eto, od 2016. godine, kada smo se vratili u parlament, pod pritiskom SRS, dobro je što je vladajuća većina shvatila da je vreme došlo da se poštuju zakoni i da se, koliko-toliko ona ne pravdaju i prema ovom Domu i prema zakonima i prema građanima Srbije ispravi, jer Zakon o budžetskom sistemu nalaže da se završni račun budžeta sačinjava svake godine za prethodnu godinu i ta odredba mora da se poštuje bez obzira ko je na vlasti i koliko ima poslanika u skupštinskim klupama. Oni moraju da se dostavljaju na vreme i redovno.

Ono što je meni i poslanicima SRS bolo oči, jeste ovaj prvi deo izdvajanje za kamate. Samo za rashode za kamate u Republičkom budžetu za 2020. godinu planirana su sredstva od 111,4 milijarde dinara ili 942 miliona evra, što čini 8,57% ukupnih budžetskih rashoda za iduću godinu.

O kolikim sredstvima se u konkretnom broju radi, najbolje pokazuje podatak da je za Ministarstvo odbrane planirano 91,3 milijarde dinara, što je niže od izdvajanja za kamate za 18%, ako znamo da u MUP ima skoro 49.000 zaposlenih i da je njihov planirani budžet za iduću godinu 90,8 milijardi dinara, jasno je koliki su izdaci za kamate u tako viskom iznosu.

Ono što možemo da zaključimo jeste da nije SNS defakto kriva za ogromna zaduženja, jer ova zaduženja su nas sledili ko god da je došao na vlast 2012. godine do danas, zadužene od strane najvećih štetočina koje je Srbija videla i srpski parlament, a to su dosmanlije u različitim oblicima koji su bili od 2000. pa do 2012. godine, ali ste vi ipak krivi što onog trenutka kada ste došli na vlast niste informisali Skupštinu, ovaj Dom, o svim onim fabrikama koje su za vreme dosmanlija na protivzakonit način ugašene, onaj broj fabrika i preduzeća koji su prodati u bescenje, kao i primer, koji znamo, za tri šećerane koje su prodate za čitavih devet evra i kako su i za šta trošeni ogromni krediti, a iz njih su i pokrivani deficiti za nedostajuće prihode budžeta.

Za kamate od 2007. godine, zaključno sa 2020. usmereno je čak 10,1 milijarda evra. Tu treba napraviti paralelu. Ako uzmemo da je za rashode, za bruto zarade svih zaposlenih u 2020. godini, izdvaja se 2,7 milijarde evra, što znači za neto zarade oko 1,5% a za kamate u idućoj godini 942 miliona evra. Prema tome, dolazimo da kamate gutaju 63% neto zarada svih zaposlenih.

Onda se dolazi problem o kojem govorimo, da štetočinska antinarodna vlast, koja je bila od 2000. do 2012. godine, dolazi do činjenice koliko su nas zadužili do grla, pa iako imamo razvoj od 2015, drastičan razvoj, te dugove ne možemo da servisiramo na vreme, ne možemo da ih u celosti otplatimo i onda možemo samo da konstatujemo, kako se vidi i iz dosmanlijske vladavine, iz budžeta za 2015. godinu, kada je za kamate dato bezmalo milijardu i 83 miliona evra, a za ukupne bruto zarade nešto manje od dve milijarde evra. Prema tome, tada je za kamate otišla polovina od bruto zarada, a 72% neto zarada svih zaposlenih u Republici Srbiji.

Ono što je dalje interesantno jeste deo izdvajanja za nedostajuća sredstva za isplatu punih penzija. U republičkom budžetu za iduću godinu planirana su nedostajuća sredstva za isplatu penzija od 111,4 milijarde dinara ili 1,33 milijarde evra, što čini 11,8% budžetskih ukupnih rashoda.

O kolikom izdvajanju se radi najbolje pokazuje budžet za 2012. godinu, kada je za rashode po tom osnovu planirano 273,4 milijarde dinara ili 2,57 milijardi evra sa učešćem u tadašnjim ukupnim rashodima budžeta od 26,46%. Te godine za bruto zarade svih zaposlenih iz republičkog budžeta je usmereno samo 249,3 milijarde dinara, što je manje nego za kamate od 8,8%.

Za ovih 14 godina za nedostajuća sredstva za isplatu punih penzija izdvojeno je 26,6 milijardi evra.

Ako pogledamo kakvo je izdvajanje za kapitalna ulaganja iz republičkog budžeta, u proteklih 13 godina i za narednu 2020. godinu, kapitalni izdaci za investiciona ulaganja iz republičkog budžeta kretali su se od 11,87% iz 2007. godine, da bi to palo na 4,14% budžeta u 2012. godini, da bi opet u budžetu za narednu godinu kapitalna ulaganja narasla na 14,90% iznosa republičkog budžeta.

Za ovih 14 godina kapitalni izdaci za investiciona ulaganja iz republičkog budžeta iznosili su devet milijardi i 220 miliona evra, od čega ulaganja u zadnje tri godine, plus planirana ulaganja u narednoj godini čini pet milijardi i 62 miliona evra, a ulaganja onih 10 prethodnih godina samo četiri milijarde i 158 miliona evra. Dakle, po godini su ova prosečna ulaganja u ove četiri godine tri puta veća i još jednom se postavlja pitanje kako je to moguće da je toliko narastao i tolika su izdvajanja ako znamo i ako vidimo iz ovih podataka kako su nas i gde dosmanlije dovele.

Ono što u ovim završnim računima definitivno nedostaje jeste, i da bi ovo bilo pravo mesto da se odgovori na sva važna javna pitanja, deo koji govori, pored ostalih, i o tome što nije dovoljno razjašnjeno po kom osnovu je država plaćala kazne i penale, iako je taj iznos veliki i rastući, svake godine sve više, pogotovo u 2020. godini, ali ono što je posebno interesantno jeste deo koji govori o korisnicima subvencija za strane investitore koji nisu poznati.

Podsetiću ovde sve u parlamentu, ovo je bitno zbog građana Srbije, zamenik predsednika SRS i narodni poslanik Aleksandar Šešelj je pre više meseci postavio ovde u ovom domu poslaničko pitanje predsedniku Vlade, kako je po Poslovniku i dozvoljeno. Ali, po Poslovniku ono što narod ne zna, ministar nema obveza da odgovori, ili predsednik Vlade, i odgovor nije stigao od predsednika Vlade, što je vrlo bitno da se zna.

Pitanje je bilo upravo usmereno za korisnike subvencija za strane investitore. Koliko je tačno investitora stiglo u Srbiju, stranih investitora, od 2012. godine? Koliko ste tačno izdvajali sredstava za radna mesta? Koliko je tih fabrika, preduzeća, kompanija, onog momenta kada su zagarantovana sredstva od četiri godine potrošena od strane Vlade, data kroz subvencije tim preduzećima, ugašena, otišla iz Srbije? Da li je taj broj merljiv, nemerljiv, tačan? Koliko je tačan u odnosu na broj preduzeća koji je stigao?

Pored toga što nije dobio odgovor od predsednika Vlade na konkretna pitanja, onda dodatno bode oči i uzimamo za sumnju to da u ovom završnom računu nemate detaljan opis kojim preduzećima koliko ste izdvojili, koliko ste dali, koliko je to po radnom mestu? Da li je to pet, sedam, osam, deset, dvanaest, petnaest hiljada? Šta su donela ta ulaganja? Koji su efekti tih ulaganja, koliko se državi vratilo?

Prosto, jedan opis, o čemu bi onda trebali da diskutujemo. Ovako, vi ste to nakaradno samo stavili – toliko i toliko sredstava je izdvojeno, to ide za to i ćao, doviđenja.

Završni račun i delovi završnog računa služe upravo da vidimo i nemate šta da krijete, da vidimo šta je to i gde je išao novac poreskih obveznika Republike Srbije.

Kako se ne bi dešavale takve stvari i da vas optužujemo za nesavesno vođenje ekonomske politike, na veliku žalost i nas poslanika SRS, ali i građana na Kosovu i Metohiji, pored velikih zalaganja države Srbije da poboljša ekonomski život Srba na Kosovu i Metohiji, lokalni moćnici, moćnici SNS, to tamo maksimalno koriste. Daću vam dva primera.

Prvi je Voćarska zadruga „Ice –Fruit Koretište“, osnovana 21. avgusta 2018. godine. Ova zadruga je dobila novčanu situaciju od strane Kancelarije za Kosovo i Metohiju, za izgradnju i opremanje destilerije u iznosu od 26 miliona dinara. Članovi ove zadruge, slučajno ili ne, su srodnici predsednika opštinskog veća Srđana Mitrovića. Goran Cvetković, direktor zadruge, pored toga što je brat od tetke Srđanu Mitroviću, ujedno je i član opštinskog veća. Velibor Tasić je brat od strica Srđanu Mitroviću. Danijela Marković je rođena sestra supruge predsednika opštinskog veća. Nebojša Đokić, tast predsednika opštinskog veća, koji je pored ovog dobio i projekat poljoprivredne mehanizacije u vrednosti od dva miliona dinara.

Drugi primer Voćarske zadruge „Organic-Fruits Zebince“, osnovana takođe 21. avgusta 2018. godine, istog dana, istog meseca i iste godine kao i Voćarska zadruga „Ice –Fruit Koretište“. Ova voćarska zadruga je dobila od Kancelarije za Kosovo i Metohiju projekte u dva navrata u vrednosti od 14 miliona i 27 miliona dinara za hladnjaču i destileriju. Članovi zadruge su: Aleksandar Stojanović, direktor zadruge je bratanac supruge predsednika opštine Novo Brdo Svetislava Ivanovića. Vesna Ivanović je supruga predsednika opštine Novo Brdo Svetislava Ivanovića. Dejan Vulić je radnik zaposlen u opštini Novo Brdo. Član zadruge je njegova supruga Zorica Vulić, koja je zaposlena u zdravstvenom sistemu tzv. države Kosovo. Da, gospodo, u sistemu zdravstva tzv. države Kosovo, one kojima vi šaljete subvencije i dotirate novac.

Novčanu stimulaciju za nabavku i gradnju mašina, kao i za adaptaciju objekta za pakovanje lešnika i ostalog koštunjavog voća, dobila je i Snežana Trajković iz sela Donje Budrige. Njen suprug Stanko Trajković je član veća i radnik u Opštini Parteš.

Vidite, da se ne bi dešavale ovakve stvari, potrebno je da poštujete, prvo vi u Skupštini kolege narodne poslanike. Ovo ne možete čuti, možete čuti ovde iz razloga što vaš kadar Milovan Drecun ne pada mu na pamet da zakazuje sednice Odbora za Kosovo i Metohiju, to građani Kosova i Metohije treba znaju. Sednice Odbora za Kosovo i Metohiju se ne održavaju. Ovakve stvari pokušavaju na jedan način da se sakriju, ali što se kaže – u laži su kratke noge i brzo izađe na površinu.

Ovo sigurno ne ide u prilog nikome, ni građanima srpske nacionalnosti i svih nealbanske nacionalnosti koji poštuju Ustav Republike Srbije, žive na Kosovu i Metohiji, jer upravo ovakve stvari koje se dešavaju dodatno destimulišu srpski narod da ostane na svojim ognjištima.

Hvala.

Gospodine predsedavajući, zahvaljujem se.

Zaista sam ostao bez teksta i želim da pitam gospodina Martinovića, šefa poslaničke grupe SNS, da li se slaže sa izlaganjem svog poslanika koji je govorio malopre, gospođe LJiljane Malušić? Da li je to nova politika Vlade Republike Srbije ili je onaj naš strah koji smo rekli da hoćete da priznate Kosovo i uvedete na mala vrata?

Ovde je rečeno, citiraću je: „Da se autoput E80, na deonici Niš-Merdare pravi kako ne bi bilo više gužvi na prelazu Merdare oko osam sati“. Koji je to granični prelaz, sa kojom se državom to Merdare graniči? Sa kim se vi to graničite? Jel hoćete da priznate Kosovo, kao što biste hteli da naselite migrante, što je vaš predlog ponovo bio na jednoj od sednica odbora kada ste govorili? Je li to plan SNS?

Evo, zatražiću stenogram. Uzmite stenogram i pročitajte šta je poslanik SNS izgovorila. Osam sati se čeka na prelazu Merdare. Prema čemu? Prema kome? Sa kim? To je pod jedan.

Pod dva, govorili ste o tome da neki govore da ne žele razvoj putne infrastrukture. Ne da samo želim razvoj putne infrastrukture, ali…

(Aleksandar Martinović: Koji su to neki?)

… evo, gospođa Ana Čarapić je govorila o nekima, pa je uzela primer da Podujevo ima više stanovnika nego Toplica, i primer Kuršumlije. Ja ću da vam dam primer zašto ljudi odlaze iz tih delova Srbije. Evo, na primer, država je preko Fonda za razvoj uložila 25 miliona evra u preduzeće „Simpo Šik“ u Kuršumliji. Oni pri tome, od osnivanja 2010. godine, ta firma ne uplaćuje poreze i doprinose za oko 500 radnika. Od ovih 25 miliona, po nalazu sudskog veštaka, uloženo je samo tri miliona evra i štrajkači ovog preduzeća su taj problem prezentovali predsedniku države. Umesto da pronađu gde je ukradeno, gde je nestalo preko 20 miliona evra, vrate novac i pohapse lopove kao što su i, kako kažete, Dragan Đilas, ali ga ne hapsite, dešava se nešto potpuno drugačije. Država uplaćuje 150 miliona dinara opštini Kuršumlija da podeli pomoć socijalno ugroženim građanima, da smiri štrajk zaposlenih i na taj način zaštiti lopove.

Da stvar bude još gora, tu nastaje nova krađa pri podeli tih 150 miliona dinara, jer je dobar deo tih para završio ne socijalno ugroženim, već u džepovima opštinskih funkcionera i dobrostojećih privatnika.

Kao primer kome je otišao taj novac, evo gospodine Martinoviću, 620 hiljada dinara kao socijalnu pomoć, dobio je Nebojša Jović Gibe, inače opštinski funkcioner. Jedini koji nisu dobili socijalnu pomoć jesu odbornik SRS, Zvezdan Ristić i jedan od vođa protesta, Nebojša Krstić. To je pravo stanje u Kuršumliji.

Kad govorimo oko toga zašto u Podujevu ima više ljudi, rekli smo, evo, zašto i napuštaju, mi imamo i drugi problem kada vi govorite o borbi protiv kriminala, korupcije, čak potpisujete sporazume i uzimate primer SAD-a, po podacima poreske uprave, najnovijim podacima poreske uprave, firma „Mera invest“ vlasnika Marka Miškovića dužna je na ime poreza 1,08 milijardi dinara ili 9,1 miliona evra, Miroslav Bogićević „Magma prom“ 990,4 miliona dinara na ime poreza, 8,3 miliona evra, Dušan Borovica 772 miliona dinara, Dragan Đurić 540 miliona dinara i još mnogi drugi. Ovim se dokazuje da su veliki igrači vaš sistem provalili ili u dogovoru, kako su radili sa DS tako i sa SNS, prijave svoja velika dugovanja, ne plaćaju porez i onda sledi reprogramiranje dugova, delimično otpis dugova, naravno bez zastajkivanja u proizvodnji. Šta se dešava u praksi sa malim preduzećima?

(Aleksandar Marković: Šta se dešava?)

Ja volim kad mi gospodin Marković dobacuje, jer je on zaista ekonomski ekspert i razume o čemu ja govorim.

Evo, na primer, gospodin Marković poznaje nekog Željka Rusića iz Vojislava Ilića sa opštine Vračar, koji je imao market, trgovinsku radnju i bio je samo jedan od onih gde se poreski inspektori pojave…

(Aleksandar Marković: To je Zvezdara.)

Pa, toliko znate, gospodine Markoviću, Vojislava Ilića ulica je tromeđa Zvezdare, Vračara i Voždovca. Ali, dobro, vi dalje od nekih kafana tamo niste ni mogli dalje da obilazite.

…i gde pronađu višak ili manjak samo od 500 - 1000 dinara zatvarali su trgovinske objekte, kažnjavali ih brutalno i na taj način oduzimali tim ljudima hleb i bili na udaru kompletno mali objekti, što trgovinski, što ugostiteljski, a i dan danas su na udaru represije poreskih inspektora vlasti SNS, jer oni nisu u stanju, kao veliki igrači koji su ovoj državi dužni milijarde dinara, da unapred u dogovoru sa vama pripreme već onaj, kako ga vi zovete UPPR i vi lepo nastavite narednih pet godina da reprogramirate dugove. Na taj način pokazujete kakvi su dvostruki aršini, s jedne strane kako se ophodite i štitite tajkune, a s druge strane kako kažnjavate običan narod koji pokušava da zaradi bukvalno za sebe i svoju porodicu.

E sada, pod jedan, vi kada se poredite sa zemljama EU treba da znate da praksa koja postoji u njihovom sistemu nije ni nalik u Srbiji, jer u zapadnim zemljama, pogotovo u zapadnim zemljama EU, koja god je firma napravila dug koji je veći od kapitala, onda sledi toj firmi stečaj, a zatim se oni naplaćuju od direktora ili vlasnika, odnosno ide od njegovih potraživanja što se vodi na njegovo ime i zatim je i dužan da plati veliku novčanu kaznu na ime poreza. Zato je naroda u Srbiji sve manje i napušta zemlju, zato što ne mogu da zarade za sebe i svoju porodicu i zato što i dalje nastavljate da štite tajkune koji su bili tada tajkuni Demokratske stranke, a sada su tajkuni Srpske napredne stranke i to je istina.

Bilo je interesantno danas čuti narodne poslanike, predstavnike vladajuće većine i mogli smo pored ostalog na kraju da čujemo da argumentima treba da izlazimo pred građane, da ni jedan zakon koji se donese ne može nikoga u Skupštinu uvesti mimo glasova građana Srbije. Tu je samo napravljen jedan problem, taj argument je bio lažan.

Upravo je SNS 2016. godine, iako liste Čeda, Čanak, Boris i druga lista DSS, Dveri nisu prešle cenzus, odnosno građani Republike Srbije im nisu dali dovoljan broj glasova da pređu cenzusni prag od 5%, pod pritiskom američkog ambasadora Skota tada je SNS uvela jednu novu formulaciju u srpskom političkom životu, a to je dovoljno da vas pozove američki ambasador ili neki ambasador uticajnih zapadnih zemlja i glasovi građana nisu potrebni i može da uđe u Skupštinu ko kako hoće.

Onda kad im isti ti političari, koji nisu dobili poverenje građana, okrenu leđa i ne dolaze više u ovaj parlament, onda ih raznim diskusijama mole, vape za njima, da se vrate u skupštinske klupe.

Ono što je interesantno takođe, zaista je bilo prelepo i idilično slušati hvalospeve, prevashodno Predloga zakona o javnim nabavkama, i podsetiću vas da je prvi Zakon o javnim nabavkama stupio na snagu 6. januara 2013. godine, pričam o zakonu SNS. Sada ću gospodina ministra da podsetim i pročitaću kako ste ga najavljivali, pošto ste slično i danas tako najavljivali ovaj novi zakon.

Godine 2011. vaš ekonomski tim je izašao sa sledećim stanovištem – srpska ekonomija na godišnjem nivou gubi i do deset milijardi evra kroz crne tokove. Najveću odgovornost snosi Vlada Srbije. Više od milijardu evra gubi kroz oblik korupcije. Zakon kojim se štedi 60 milijardi dinara znači da država ne bi morala da uzima međunarodne kredite, ni kredite od komercijalnih banaka u vrednosti od 600 miliona evra. To je direktna ušteda, a ušteda ako se ne bi uzimali krediti i plaćali troškovi zaduživanja, troškovi kamata, opterećivanje budućih generacija, sigurno se može proceniti na milijardu evra godišnje. Takođe, bitan je mehanizam za kontrolu primene pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva, mehanizam za sprečavanje sukoba interesa i korupcija u javnim nabavkama.

Ovako ste vi kritikovali zakon vaših prirodnih koalicionih partnera, čiju ste politiku nastavili, Dragana Đilasa, Borisa Tadića i ostalih, a onda ste doneli svoj zakon i najavili uštede u vrednosti od 60 milijardi dinara i potrebu tog donošenja zakona tim zakonom kako ste najavili, krediti vam više neće biti potrebni.

Hajde da vidimo, pa i da vam poverujemo, tada ste ipak bili u opoziciji, pa ste iznosili, što vam nije strano, neistine da bi prevarili građane Srbije, hajde da vidimo šta ste govorili o tom zakonu kada ste ga doneli. Decembra 24, 2012. godine predsednik Skupštine, Nebojša Stefanović, danas potpredsednik Vlade, ministar spoljnih poslova, ocenio je da će usvajanjem zakona, koji je tada donet, o javnim nabavkama, znači pričam o zakonu o kojem je Arsić govorio, da je izdržao stub vremena, izdržao sve moguće, uštedeti između 600 miliona i milijardu evra godišnje. Pazite, ponavljam, zbog građana Srbije, znači od januara 2013. godine do danas, punih šest godina vi ste po ovom zakonu trebali da uštedite na godišnjem nivou od 600 miliona do milijardu evra godišnje. Što znači da govorimo o nekih između pet i po i šest i po milijardi evra za ovo vreme i verovatno biste taj novac umeli pametnije da utrošite, ne biste uzimali kredite kako ste i najavljivali.

Nebojša Stefanović je dalje kazao da će uštedama biti iznenađeni i najveći skeptici. Evo, ja se prosto tresem, šokiran sam kako je moguće da nisam tada verovao njemu i naprednjacima da nećete toliko štedeti i da će biti onemogućene pogodbe. Najviši funkcioner SNS je to obećavao.

Onda se postavlja pitanje a, šta ste to radili sa projektima poput „Beograda na vodi“, različitim koridorima, kada ste, po navici, isključivali Zakon o javnim nabavkama, kad vam god padne na pamet.

Dalje, kaže Stefanović, više niko neće moći da se direktno dogovara za novac građana Srbije u javnim nabavkama. Pozivam Nebojšu Stefanovića da uhapsi Zoranu Mihajlović. Ona je direktno, direktno, pregovarala sa predstavnicima američkih kompanija i prihvatila nepovoljniju ponudu, a gospoda sa leve strane, što je još žalosnije, glasala za takav predlog.

Sada, s obzirom na činjenicu da ste već toliko ishvalili zakon koji ukidate, i koji je na snazi bio skoro sedam godina, danas je ministar Đorđević čitao delimično obrazloženje zakona, kada je obrazlagao ovaj predlog zakona, i sada ja pitam gospodina ministra i gospodina Arsića, koji je nahvalio taj zakon, koji su efekti primene zakona iz 2013? Hoćemo da čujemo decidno, koliko ste uštedeli za tih šest i po godina? Koliko tačno u evrima, od tih sredstava koje ste uštedeli? Gde ste tačno uštedeli? Nemam problem da odmah izađem sa podacima iz 2013. godine, u trećem i četvrtom kvartalu, da dokažem da niste uštedeli ni 600 miliona evra, ni milijardu evra, po zvaničnim podacima, ali želim da vidim da li vi znate, pa možemo da diskutujemo, već je bilo mnogo manje, jer ste legalizovali korupciju i nastavili put DS, tamo gde su oni stali. To je ona krilatica – gde ja stadoh, ti produži i time ste onda morali da krenete da otimate od penzionera, smanjivali penzije da bi punili budžet.

Znači, prvo i osnovno pitanje ministru i gospodinu Arsiću jeste – dajte nam efekat predloženog zakona. Koliko ste tačno uštedeli od primene početka zakona 6. januara 2013. godine, do danas? Slavobitno ste to najavljivali i za Grad Beograd, i umesto da danas čujemo šta je to što nije valjalo, gde ste pogrešili, pa predlažete novi zakon, vi izlazite sa potpuno netačnim informacijama, hvalite zakon koji ukidate.

Ponovo, zbog građana Srbije da ponovim samo, kad ste donosili zakon, taj u decembru 2012. rekli ste da pogodbi više neće biti. Najavili ste, a pravnici znaju šta su javne nabavke i tenderi, da se nadmeću oni koji su najbolji, koji će pružiti najbolje, koji će dati najviše, vi ste za svaki projekat gde ste onima kojima ste obećavali zbog dolaska na vlast šta ćete ispuniti, radili upravo ono što je radila i DS, i po tim pitanjima ne razlikujete se ni najmanje od njih.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Ovo je još jedan od onih zakona gde, kada pročitamo obrazloženje, dolazimo do toga da se neke stvari ovde nekad ne poklapaju, kada vi govorite o vašem putu, odnosno kada predstavnici režima govore o putu, uspešnom, kako kažu, putu Srbije ka Evropskoj uniji. Ono što, naravno, uvek bode oči svim našim ljudima jeste što je po pravilu postalo činjenica koju ste pokupili još od Mlađana Dinkića i termin "eksperti" da u svojim obrazloženjima stavljate na novim zakonima koje predlaže Vlada Republike Srbije, obično učestvuju eksperti, nekakvi eksperti EU. I šta je sad tu interesantno u tom obrazloženju?

Naravno, mi smo protiv ovoga, ali kada vi dajete obrazloženje, ovo bi bilo interesantno da su ove izmene i dopune rađene šest meseci, godinu dana nakon dolaska na vlast sadašnje koalicije, ali interesantno je da tek posle punih sedam godina režim uvidi da nešto nije bilo u redu, da su sve države u regionu davno promenile te svoje zakone, uskladile ih sa evropskim standardima i sedam godina kasnije, odnosno danas, vi smatrate da su naši privrednici bili nekonkurentni a da smo imali problem sa međunarodnim tržištem i institucijama.

Sada shodno tome treba podsetiti da mi nismo nekonkurentni na tržištu, i našem i na tržištu EU zato što ovi zakoni nisu bili dobri, već mi nismo prevashodno konkurentni na tom tržištu, a nažalost i na sopstvenom, iz razloga što je jednostrana primena SSP-a dozvolila nekontrolisani uvoz strane robe na naše tržište i tako uništila srpskog privrednika, proizvođača i svih ostalih.

S druge strane isto treba napomenuti da istim tim ugovorom mi nismo konkurentni ponovo na tržištu EU iz razloga što sa druge strane mi kada izvozimo plaćamo i carine i porez i sve ostalo. I ovo je zapravo samo još jedan u nizu neuspešnih pokušaja i vašeg puta i destabilizacije naše privrede, jer ovim zakonom ništa nećete doprineti, odnosno izmenama i dopunama, da naši privrednici ili bilo ko stanu na noge i budu konkurentni, ne samo na međunarodnom, već i na sopstvenom tržištu. Jer, razlog, dokle god budete išli ovim putem stranputice a ona se zove Evropska unija, naš privrednik, proizvođač, poljoprivrednik, nažalost, neće biti konkurentan.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Zaista, kada slušamo naše ministre, ministre Vlade Republike Srbije, unazad pa punih 18 godina, jer likovi su se menjali, ali politika i vokabular nije. Podseća nas na onu staru - statistika naša dika, što poželiš ona naslika.

Sećamo se posle „buldožer revolucije“ 5. oktobra, onaj princip koji vi danas provodite u praksu, kod nas se govorilo - ulazak u EU samo što nije, strane investicije nikad bolje, za razliku od režima 90-ih, koji je bio loš, otvaramo fabrike, nikada bolji minimalac, ulaze strane firme. Naravno, a po sredi svega toga u pozadini za 18 godina uništene su sve domaće firme, sve domaće fabrike. Uništena je kompletna privreda Republike Srbije, ali je neverovatno kako svake godine iz godinu u godinu kada dođe rebalans budžeta, kada dođe budžet, slušamo kako je ovo budžet, Predlog budžeta koji je najbolji na istorijskom nivou.

Samo što ima jedan mali problem, građani od toga neće videti ništa osim što kada slušaju televizije sa nacionalnom frekvencijom i informativni program i naše ministre, žive kratko u zabludi dok ne odu do prve prodavnice.

E, sada da vas podsetim gospodine ministre, vi ste i ovde se govorilo i moje kolege, bili presrećni, valjda i svaki građanin Srbije treba da bude presrećan kada skače minimalac. Hajde da vidimo dvoje zaposlenih ljudi koji radi i više od minimalca. Evo, neka im je 35.000 dinara plata. To je 70.000. Imaju samo dvoje dece, ne troje, koliko minimum bi trebalo kako bi pospešili rast naših građana i prirodnog priraštaja i sprečili makar na kratko belu kugu.

Ako uzmemo da žive u proseku od 50 kvadrata, ne više, hajmo da izračunamo kolika je cena infostana, vodovoda i kanalizacije, grejanja. Isključićemo da imaju automobil, da koriste gorivo, to ne treba, to je već višak. Da uzmemo vrtić. Evo na primer da uzmemo vrtić, šest hiljada dinara puta dva je 12, po hiljadu i po dinara engleski jezik, to je tri hiljade, to je ukupno 15, po sport hiljadu i po, to je ukupno 18 hiljada dinara.

Isključićemo SBB, Telekom, MTS, ne treba nam kablovska, ne treba nam fiksni telefon. Uzećemo jedan mobilni telefon. Osamnaest hiljada dinara je samo vrtić. Ako uzmemo još 25 hiljada, koja je minimalna cena ako se uključuje mašina u 12 uveče kada je jeftinija struja, pod pretpostavkom da vas ne prijavi komšija Komunalnoj policiji, dobijete kaznu, pod tom pretpostavkom, to je 33 hiljade dinara. Mobilni telefon neka je hiljadu dinara, znači 34.

Znači, nemamo automobil, nemamo gume, nemamo registraciju, nemamo kablovski operater. Imamo par televizijskih kanala. Ostaje 30 hiljada dinara za život. Za život, obuća, odeća, hrana.

Kako vas nije sramota?

Možete reći – U redu, evo ovim Predlogom budžeta uspeli smo da povećamo, nije dobro, loše je, katastrofalno je, ali nemojte govoriti kako će građani živeti bolje. Od čega? Tako što više neće morati, šta, zemlju da jedu, pa će moći neku salamu da kupe?

Lako je na primer gospodinu Orliću. On predaje tamo pored ove poslaničke plate, predaje na nekom tamo fakultetu, ko zna u kojim je još upravnim i nadzornim odborima. Tuku po 200-300-500 hiljada dinara on i njegove kolege i onda ustane i priča o minimalcu od 30 hiljada. To je u najmanju ruku licemerno i cinično sa vaše strane.

Meni je drago kada vidim osmehe sa ove leve strane poslanika koji mi se smeju, SNS, jer je to dokaz koliko poštuju građane Republike Srbije. To je suština.

Druga stvar vrlo bitna. Kada ste govorili ovih dana o predlogu i kažete – jednokratna pomoć penzionerima. Pa vi ste rekli da u penzionere nikada nećete dirati, da je to poslednje što bi ste uradili i smanjili ste im penzije? Sada šta, pred izbore im vraćate, dajete po pet hiljada dinara?

Gospodine ministre, vrlo je lepo bilo slušati skoro pet minuta vašeg odgovora, a u tih pet minuta mogli smo samo da čujemo jedan podatak, a to je da je sa 19 hiljada skočio minimalac na 30 hiljada dinara i svaka čast.

Ali, ima jedan mali problem, vrlo mali problem, a to je da ste vi u ovoj koaliciji, vi ste na vlasti, hvala Bogu, od 1945. godine, ali u ovom sada, sa ovim koalicionim partnerima ste od 2012. godine, punih sedam godina. Trebalo bi podsetiti građane Srbije koliko je koštao prosečan život pre sedam godina, kompletno, svi ostali troškovi, koliko je bio litar goriva, koliko je koštao infostan, koliko je koštala vekna hleba. To je nekada bilo omiljeno socijalistima, da iznose vekne hleba, da li je 500 grama, kilogram, pa da li je tri dinara, šest dinara, ali je to sad sve nebitno.

Ja govorim o podacima koji u praksi svakodnevno osećaju građani Srbije. Evo, za građane Beograda, nisam dao još jedan podatak. Moramo da se švercujemo u GSP-u da bi imali deci da kupimo neki slatkiš, jer ako kupe dvoje roditelja još i busplus, pa stavite i to na konto koliko košta, da ne govorimo o ostalim rashodima. Zašto?

Vi sada imate situaciju da infostan, na primer, zaboravite da uplatite jedan mesec, pogrešno uplatite na drugi račun, nema više da vam šalju opomenu, odmah šaljete svojim izvršiteljima i onda i tu dodatno derete narod. To je istina.

Kada govorite o prosečnoj plati od 500 evra, ja razumem da vi imate potrebu i morate da ponavljate ono što predsednik Vlade, predsednik države svakog dana ponavlja, hajde da vidimo hoćemo li da pričamo o prosečnoj plati, kako dolazite do tih 500 evra? Kako? Tako što vam direktori 330 Vladinih agencija i zaposleni imaju prosečno u agencijama preko 80.000, a direktori 200.000, a 100.000 starih lica ne prima penziju u Srbiji. Kako da dođemo do tog proseka? To nam izračunajte, pa nam recite, gospodine Antiću.

Gospodine ministre, ja bih ovaj današnji dan ocenio kao odličan iz razloga što ste se maksimalno uključili da činjenice vi sa vaše strane, mi sa naše strane iznesemo, a izbori će pokazati jer sud građana je jedini koji je važeći i građani će znati da procene ko je bio u pravu.

E sada, čuli smo dosta vaše argumente, čuli smo i od naših poslanika ključne stvari o kojima smo želeli da govorimo, a to jeste kakav je trenutno život građana Srbije u relanosti. Jedno su brojke, brojke ne mogu da utiču na svakog građanina ponaosob, to je normalno, ali hajde da pogledamo kako stvarno stoji situacija.

Vi ste u jednom trenutku kada smo razgovarali koliko košta život, ko živi sa dva minimalca ili malo više od minimalca, pa mogli bi da uzmemo i one koji rade za minimalac i za prosečnu platu, ali jednu stvar ne možemo da, jednu činjenicu, ne možemo da zaboravimo. Postoji dobar deo građana Srbije, a i vi ih verovatno poznajete, bračnih parova, gde je bar jedan supružnik nezaposlen. U tom momentu kolika god da je plata, da li je minimalac ili je prosečna, pitanje je koliko je moguće iznad proseka, gde bi taj bio zaposleni, ako pogledamo sadašnje fabrike i investitore koji dolaze. Evo, gledao sam sinoć na Dnevniku 2 jednog investitora iz Turske, dobro je što dolaze investitori, ali su to bili zaposleni uglavnom sa osnovnom i srednjom stručnom spremom i plate su na minimalcu i malo iznad minimalca.

Znači, ukoliko jedan supružnik ne radi, život je još teži i to je ključna stvar oko koje ne možemo da se složimo kada iznosite, predstavnici Vlade, u javnost i kažete – evo, to sada ide ovim tempom, ide ovim ili ide ovako ili ide onako.

Znači, nekada širu sliku moramo postaviti i moramo da govorimo i o onim građanima koji zaista izuzetno teško žive u uslovima koji su danas na snazi.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Evo, još jedan u nizu zakona suštinskih, kada govorimo o oblasti ekonomije, suštinskim problemima koji se dešavaju u praksi i nešto što, kada su prošle godine od uvođenja PDV-a i njenog povećanja nismo dobili ključan odgovor – koji je to nivo kroz poreze koliko smo kao država prihodovali?

Druga, po meni mnogo bitnija stvar, a kako stoje stvari, ni ove godine nećemo čuti, a to je gde su ta finansijska sredstva utrošena. Mi ovde meseci unazad slušamo od ministara, predstavnika Vlade da se ulaže najveći deo sredstava u infrastrukturu, putnu infrastrukturu i sve ostalo, Ali se postavlja sledeće pitanje – kada će neka Vlada doneti i poštovati Ustav Republike Srbije, doneti zakon o završnom budžetu? To, šta će reči neki ministar, da li ćete vi dovoljno ubedljivi biti da nam kažete – evo, to je sada tu otišlo, smanjićemo ovde, ovde ćemo dodati, ja vama lično mogu i da verujem na reč, poznajem vas dobro i mogu da vam verujem na reč, ali da li će građani Srbije da veruju? Neće, zato što ne vide gde su ta sredstva koja oni redovno plaćaju kroz programiranje različitih finansijskih dobara i obaveza, gde su ta sredstva utrošena za sve ove godine.

Tu se postavlja pitanja. I zašto, ukoliko ne krijete, zašto kao Vlada Republike Srbije posle 15 godina budete prva Vlada koja će doneti zakon o završnom računu, da se pogledamo u oči i da vidimo gde su tačno ta sredstva koja su, kako kažete ušteđena ili dodatno zarađena, kako god ih nazivali. Utrošena za sve ove godine, pa ćemo doći do tih 72% za sedam godina, kroz akcize, kroz PDV, kroz sve ostalo, gde je povećan budžet, kompletno ukupna nominalna vrednost koja je, gde su ta sredstva za ovih sedam godina utrošena? Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Kao što možemo da vidimo i danas, kao i prethodnih godina, kao i svih ovih godina od 2000. na ovamo, kada Srbijom vladaju tzv. proevropske vlade, pogotovo ove što su u međuvremenu proevropski evoluirale, uvek se govori samo u sadašnjem vremenu i kada nam stigne nešto na dnevni red, samo hvalospevi o tome šta i kako će se uraditi, ponoviti 50 puta istu floskulu – evo, gradimo, radimo, da kad onda pokušamo i pravno da ih demantujemo, rasturimo u sitne paramparčiće i delove i pravno i stručno i politički, e onda kreće ona čuvena kontra poslanika vladajuće većine, pogotovo se za to koriste mediji ministara kojima ne možemo da odgovorimo, da mi ne želimo autoputeve, da mi ne želimo klinički centar, da mi ne želimo škole. Ne, gospodo, mi to i te kako želimo, ali želimo da to bude bez pljačke i da od toga imaju građani Srbije pravu korist.

Evo da vidimo šta je to kada izglasate ovde nešto što je čista krađa, kako se to posle manifestuje prema građanima Srbije, a građani Srbije, nažalost, nisu upoznati sa tim.

Malopre je moj kolega spominjao problem, primer, kako god želite, firme „Behtel“ i Moravskog koridora, čija je cena bila veća 300 miliona evra od projekta, istog projekta koji je postojao 2013. godine, pre šest godina, kada je dato kineskoj kompaniji i vi ste ovde izglasali zbog jednog bahatog ministra Zorane Mihajlović, koja naučila da živi na visokoj nozi, da se pošto-poto podigne ta cena i po ko zna koji put ste za ovaj primer izgradnje autoputa doneli leks specijalis i time po ko zna koji put van snage stavili opšti zakon. Zašto ako je sve čisto?

Koliko ste kontradiktorni govori i činjenica da je baš visoki funkcioner stranke kada je bio predsednik Skupštine, citiraću, 23. decembra 2012. godine, dan uoči nego što je u Skupštinu ušao zakon, tada novi Zakon o javnim nabavkama, rekao sledeće: usvajanjem Zakona o javnim nabavkama Srbija uštedi između 600 miliona i milijardu evra godišnje. Ovo građani Srbije treba da čuju.

Znači, za vreme naprednjačke vlasti i današnjeg ovog zakona vi ste godišnje štedeli do milijardu evra. To znači da vi trenutno imate osam milijardi evra uštede. Da li je to istina? Da li je u budžetu osam milijardi evra samo po ovom zakonu donetom, ušteđeno i kada ćemo videti, pošto ne donosite Zakon o završnom računu, kada će stići taj zakon o završnom računu, da vidimo gde ste tih osam milijardi, koje ste navodno uštedeli, na šta ste ih potrošili, na šta usmerili?

Da li znate koliko je to kilometara autoputeva, koliko je to škola, bolnica zbog lažnog obećanja koje ste dali građanima Srbije ili jeste uštedeli, a novac je nestao? Neko ovde laže.

Hajde da vidimo dalje šta ste rekli kada ste donosili taj zakon. Potpuno su onemogućene direktne pogodbe. Pazite, onemogućene direktne pogodbe? Kako vas nije sramota? Kako ste onda glasali za leks specijalis Zorane Mihajlović i dali joj pravo direktne pogodbe?

Da li ste svesni da ste time, tim postupkom, stavili ovaj zakon van snage, opšti zakon? Ukinuli ste ga. Šta je sledeće što ćete da glasate? Hoćete ponovo kao neki iz Bodruma? Razumem da ste preuzeli njihovu ideologiju i kadrove i njihov način postupanja u Skupštini. Šta je sledeće posle Bodruma? Solun ili možda je nekome bliže ako je u Minhenu trenutno, pa prati utakmicu? Šta je sledeće? Stigne leks specijalis, donesite. Kradete građane Srbije. Gde su osam milijardi evra od kada ste doneli Zakon o javnim nabavkama? Kada ćete nam isporučiti račun o tih osam milijardi evra?

Dalje kaže u vašoj izjavi - više niko neće moći da se direktno dogovara za novac građana Srbije u javnim nabavkama. Pa, čija je Zorana Mihajlović? Ja shvatam da je Labusova, shvatam da je G17, shvatam da je Mlađana Dinkića, ali je sada vaša…

(Vjerica Radeta: Skotova.)

… i Skotova. Mada je Skot zvanično kao otišao. Mada ste i vi Skotovi, jer donosite takve zakone.