Evo, gospodine Marinkoviću, ja sam mislio da ste me zaboravili, s obzirom na činjenicu da smo ovaj spisak krenuli naopačke, odozgo nadole, ali to nema veze sa ovim.

Hteo bih vama prvo da se obratim, da je danas ministar valjda imao obavezu da dođe da obrazlaže zakon i da brani Predlog zakona. Evo, od jutros od kada je ministar tu, a i pojedini poslanici vladajuće većine, pokušavaju da dezavuišu javnost jednim prizemnim ophođenjem prema poslanicima opozicije, tako što non-stop ponavljaju istu floskulu – mi smo za izgradnju autoputeva, a ovi nisu. Ko to nije za izgradnju autoputeva danas od prisutnih u sali? Ne mislim na razne lopove i kriminalce koji neko vreme već ne dolaze ovde. To je dokazano. A ko to nije?

Gospođo Mihajlović, ja bih voleo i da je gospodin Šarčević juče odgovarao na pitanja i vi to treba da smatrate pozitivnim što sa nama diskutujete i to je dobro što i vi diskutujete, jer mi pokušavamo da onim informacijama kojima mi baratamo i dobijamo da ono što je najbolje za Srbiju dođemo do nekog konačnog zaključka.

Evo danas, da vas podsetim, pošto ćemo samo rečnikom činjenica, danas je sreda 26. jun 2019. godine, ponavljam, 26. jun 2019. Televizija Telemark, 31. decembar 2017. godine, znači pre 18 meseci – Srbija na Koridoru 11 počinje sledeće godine isto važnu deonicu, a to je Preljina-Požega, ja mislim da je to jedna od najvažnijih deonica na Koridoru 11, koju, dakle, počinjemo da radimo sledeće godine, najkasnije do maja. Dve godine je potrebno da se ta deonica uradi. Komercijalne ugovore u novembru 2017. godine potpisala ministarka Mihajlović sa potpredsednikom kineske kompanije "China Communications Construction Company" na Samitu Kine i 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope u Budimpešti. Ovo je najavila ministar Zorana Mihajlović 31. decembra 2017. godine.

Znači do sada je završen auto-put po vama. Ajmo dalje, vaš prethodnik pošto je tema koju zaobilazite američka kompanija, ministarka Verica Kalanović je govorila baš kao i Aleksandar Vučić, da je to deonica koja košta do 500 miliona, 450 pa 500. Dogovorite se između sebe onda ko govori neistinu. I još tada ministar Kalanović govorila kao i vi, evo sledeće će godine biti gotovo, vaš ministar, iz vaše koalicije, pre sedam punih godina.

Ajmo dalje, vi sada kažete, ne interesuje vas ko je šta je, kako je i preskačete temu „Behtela“, 19. juna 2018. godine, kaže – nakon određenih sastanaka sa vama ambasadoru SAD je rekao, potencijalno učešće američkog investitora predstavljalo važan korak unapređenju odnosa između dve zemlje. Znači nije bitan kvalitet, nije bitna cena, bitno je unapređenje odnosa, kako kaže Skot. Vjerica Radeta vam je govorila o primeru Hrvatske. Pa o tome je pisao nemački „Špigl“. Pa, zatim podsetiću vas da je „Behtel“ zajedno sa „Enkom“ 2014. godine dobio posao izgradnje auto-puta vredan 820 miliona dolara koji povezuje Kosovo i Metohiju i Makedoniju, prištinske vlasti su tada dali. Pa, zatim još jedan projekat blizu milijardu dolara povezivanja sa Albanijom, isto bez tendera, bez javnih nabavki, bez ičega. Tada je šef međunarodne civilne kancelarije u Prištini Piter Fejt čak reagovao. To je kompanija koja dobija jedino poslove direktnom pogodbom.

Ajmo dalje, mi Amerikancima ne dugujemo ništa, za razliku od Tačija, mi moramo da brinemo o građanima Srbije. E, tu se razlikuju srpski radikali od vas. Ajmo dalje. Obećanje, ajmo sredina jula 2018. godine, Vučić na svečanoj akademiji povodom 150 godina turizma u Vrnjačkoj Banji najavio da uskoro krećemo i sa tim radovima i brzo ćemo da završimo, vezano za ovaj auto-put. Ajmo dalje, od kada je SNS na vlasti, na konferenciji za novinare 22. januara 2013. godine u Mozaik sali gradske uprave Kruševac, tadašnja ministarka za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu Verica Kalanović najavila izgradnju puta 2013. Prvog dana avgusta 2013. godine Bratislav Gašić je najavio da će se raditi nekoliko projekata uskoro, a to je auto-put ovaj o kome govorimo. Dalje, marta 2014. godine u jeku predizborne kampanje Gašić u društvu tadašnjeg predsednika Skupštine Srbije Nebojše Stefanovića najavio da će izgradnja auto-puta Pojate – Preljina početi ove godine 2014.

Ajmo dalje, Zorana Mihajlović potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva saobraćaja i infrastrukture u martu 2017. godine obećala je da će do kraja godine biti potpisan ugovor o izgradnji Moravskog koridora.

Ajmo dalje, na predstavljanju rezultata prvih 100 dana Vlade Srbije u Kruševcu 14. oktobra 2017. godine Mihajlovićeva je rekla da je auto-put Pojate – Preljina projekat vredan oko milijardu evra od strateške važnosti za Vladu Srbije i da očekuje da će sredinom naredne godine, znači 2018. da budu poznati partneri u izgradnji, kao i model finansiranja. I vi danas nama dolazite da govorite šta će i kako će biti i uporno se raspravljate bez ikakvih činjenica sa nama.

Onda se pojavilo, kao što znamo, posle više nagoveštaja da će koštati ovaj put 450 i 500 miliona kao grom iz vedra neba, 800 miliona sa „Behtel“. E, sada, da vas podsetim, kada smo spominjali, tj. kada ste spominjali Obrenovac – Čačak, podsetiću opet zbog javnosti, ovo sve govorim da bi javnost shvatila, da ste vi navikli njih da svakodnevno obećavate, dajete informacije da prosto zaborave i onda vi svaki put kada ovde dođete ili odete na gradilište, neko misli da je ponovo nešto novo otvoreno, kao što ste tvrdili da ima 200 kilometara auto-puta, a iz vašeg ministarstva nam stiglo da je 123,5 urađeno. Mogu i to da vam, hoćete i to da vam pročitam, hoćete li?

Nadam se da će te mi na sve ovo odgovoriti, ako sam i jednu stvar pogrešno rekao. Ajmo dalje, 4. april 2019. godine, auto-put koji će povezati Beograd i Čačak praktično je gotov i biće pušten u saobraćaj početkom juna. Danas je gospodo, 26. jun, ministar ne govori istinu, neću da kažem da laže, početkom juna. Kako su nam rekli u ministarstvu na delu Koridora 11 od Obrenovca do Čačka, ostalo je da se obave mali, sitni završni radovi. Ajmo dalje, ajmo šta kaže opet Zorana Mihajlović, pre leta pustićemo u saobraćaj deonice od Obrenovca do Preljine a do kraja godine biće završena i deonica Surčin – Obrenovac, što znači da ćemo imati opet kilometre. To je mnogo lepo kad narod svaki put sluša koliko kilometara puta će biti.

Ajmo dalje, samo malo kasnije, 6. juna, samo dva meseca posle ovakvih strašnih, monstruoznih neistina prema građanima Srbije, izlazi Zorana Mihajlović i kaže – otvaranje auto-puta od Obrenovca do Čačka još jednom je odloženo, evo, otvorićemo ga 28. juna. Da li je tako? E, onda opet izlazi ministar Zorana Mihajlović pa kaže, 20. juna, stajaću im nad glavom auto-put od Obrenovca do Ljiga biće gotovo do 15. avgusta. E, verovatno pošto je danas u Skupštini i nije mogla da im stoji nad glavom, verovatno danas tamo ništa nije rađeno, jer kao što znate na Koridoru 10 ispucao je asfalt, pristupni put nije pušten, baš kao i na deonicu Ub – Lajkovac. Hajde da vidimo kad smo kod Koridora 10 da ispucao asfalt šta vi kažete. Insajder 14. novembra 2018. godine – naravno da se Koridor 10 završava i da će se završiti i da ćemo mi automobilima proći ovde do kraja godine i kroz Grdelicu, zamislite kroz Grdelicu. I, sada da ne čitam ostalo nadam se da ćete dati neki odgovore, pa ćemo da vidimo ko je ovde u pravu, a ko nije.

Hvala gospodine predsedavajući.

Nisam imao problem, ne dva, pet i devet, bilo je lepo slušati starijeg kolegu Martinovića, verovatno je i po stažu u SRS bio duže od mene tako da sam imao šta i da naučim.

Ali, hvala Bogu jednu stvar nisam od njega nisam naučio, a to je izvrtanje istine. Ja ni jednog trenutka nisam govorio o nekakvim poplavama, nisam govorio da je teško, govorio sam i čitao zvanične informacije, one koje je davala Zorana Mihajlović sledećim medijima za koje vi kažete da su protiv Vučića. To su televizija „Telemark“ iz Čačka, Agencija „Beta“, Agencija „Tanjug“, RTS, televizija „Pink“.

Tako da, pošto vi imate izgleda to ko je za koga, ja sam čitao zvanične izjave koje ni jednog trenutka i iz emisija gde je govorila niko nije terao Zoranu Mihajlović da daje bilo kakve rokove. A, da bih vas podsetio kolega Martinoviću na još jednu stvar, iz iskustva, zbog zakona koje je predlagalo resorno ministarstvo, kojim predsedava, na čijem čelu je ministar Zorana Mihajlović, danas imamo samo neuspešne zakone.

Evo, ja vam kažem, proverite zakon gde se govori za legalizaciju u Službenom glasniku izjavom ministra Mihajlovića, kada je donošen zakon, gde je rekla - Do 31. decembra 2015. godine, rešićemo kompletno problem legalizacije u celoj Srbiji i 80% u Beogradu. Rešeno je 8% do pre godinu dana u Beogradu, rešenjima koje ste vi donosili. Nemojte mi spočitavati i stavljati neke reči koje ja nisam izgovorio.

Iz prakse i izjava iz svega što se dešavalo, ja sam ovo naveo i vere da će biti do kraja završeno kako je završeno. Naravno da sam ceo zakon pročitao i nije problem, jer vi gde god piše u zakonu da je legalizacija pre četiri godine završena, a ona tek treba da počne jer se nije maklo dalje od početka.

Mi smo na 20 godina problema legalizacije podsetili Zoranu Mihajlović, odneli joj prigodno tortu, poklon i rešenje SRS, ali mene lično nije želela da primi.

Ja vam, gospodine Martinoviću, nisam Balša Božović. Balša Božović je vaš student, dolazi vam na predavanja, pa njemu pričajte, pošto ne dolazi u Skupštinu. Nema potrebe vi da branite ministra Zoranu Mihajlović koja je rečita od mene, imam ja šta još i o čemu sa njom da razgovaram.

Prvo, vi kao diplomirani pravnik dobro znate da je osnovni izvor korupcije bilo gde, ne samo u Srbiji i u svetu, bilo gde je tamo gde su najveća finansijska sredstva u pitanju da se vrsti najveći kapital.

Mi u Srbiji imamo situaciju da ministar ima platu, ispravite me 700, 800, 900 evra, svaki ministar ima drugačije, jel tako, verujem da vam nije veća plata, a sklapa poslove od 800 miliona.

Sa druge strane, vi prebegavate činjenicu da se isključuje proces javne nabavke iz ovog zakona gde upravo Zakon o javnim nabavkama insistira i traži da se poštuje pravac ekonomičnosti, transparentnosti, konkurentnosti, to su članovi: 8, 9, 10, 11, 12. Zakona o javnim nabavkama, zatim članovi 7. i 7a, koji govore u kojim situacijama jedino ne može da se koristi Zakon o javnim nabavkama, a mi ovim zakonom isključujemo i kaže - Ne primenjuju se propisi kojima se uređuje postupak javnih nabavki u članu 17. i to na iznose, da li je 500, 600, 700 miliona, milijardu evra, potpuno je nebitno. Gde je princip konkurentnosti? Vi ste svojim ličnim šarmom odlučili, šarmirali neku kompaniju da izgleda spusti cenu i da radi kvalitetno za Srbiju.

Nemojte molim vas, pri tom, ono što sam ja čitao, gospodine Martinoviću, jesam čitao kako se govorilo, znači imali ste ministra Kalanović, pa ministra Zoranu Mihajlović, u istom svemu ovome sedam godina, a zakone ove o kojima ja govorim i koje citiram ste vi donosili. Vi onda morate poštovati zakon. Šta je tu sada, opet zli radikali što se pozivaju, ne razumem.

Kada ste govorili o autoputevima, kilometar autoputa je veliki. Da li vam je neko rekao danas da ne valja što pravite autoputeve? Ja govorim zbog izjava, gospodine Martinoviću i ministre danas prisutni. Vi ste bez ikakve potrebe glorifikujete stalno svoje podatke, na primer RTS, ova televizija koja mrzi Aleksandra Vučića, 26. 07. 2017. godine, kaže Zorana Mihajlović – Imamo 200 kilometara autoputeva više nego pre tri godine, a u novembru očekujemo i kraj radova na deonici Srpska kuća - Levosoje na južnom kraku Koridora 10. I mi ne budemo lenji, dobijemo vaš podatak iz ministarstva na taj dan, evo ovo je vaš podatak gde kaže – ukupno kilometara na dan 31. 07.2017. godine, imate 123,5.

Da li je 123,5km veliko? Jeste, svaka čast! Da li ste rekli 200km? Da, jeste. Dezavuisali ste javnost. I sada ćete vi meni da spočitavate da ja govorim nešto što nije?! Uradite još tih 66,5km auto-puta, slobodno se slikajte, hvalite se, treba da se hvalite kada nešto dobro uradite, još ako je kvalitetno, još ako nije skupo i ono što je najbitnije, još ako poštujete zakone države Republike Srbije i ovaj Dom, niko vas neće kritikovati. Hvala.

Gospodine Martinoviću, zaista je privilegija sa vama diskutovati, ne zbog toga što ste vi sada meni neke stvari dodatno pojasnili, jer, ponavljam, ja to nisam rekao što ste vi iznosili, možemo uzeti i stenogram, ali nije problem i nije za shodno zbog građana Srbije da čuju sve te i sa vaše strane činjenice koje ste izneli i opet da dam odgovor.

Nije Miljan Damjanović, niti jedan poslanik SRS, niti predsednik SRS prof. dr Vojislav Šešelj izašao u javnost i rekao, citiram – ovim zakonom koji donosimo do 31. decembra 2015. godine biće završen proces legalizacije u Beogradu 80%, u ostatku Srbije kompletno.

Da li je samo zakon dobar zakon ukoliko se ne primenjuje, tu ćemo se složiti, na terenu imaće loše rezultate. Jel tako? Istog tog dana kada se to govorilo, mi smo ovde u Skupštini, bila je ministar Zorana Mihajlović, ja sam govorio i kada je bio Zakon o stanovanju, i govorili smo o primerima sa terena i o brojkama. U tom momentu, grad Beograd, kao jedinica lokalne samouprave, jer opštine u Beogradu, nego je grad, je imao samo jedan Sekretarijat za legalizaciju. Ponosan sam na činjenicu što smo vam pre dve godine na to ukazivali i što sada Skupština grada, ako se ne varam, do 15 jula usklađuje Statut grada, izmene, sa onim zakonom koji vraća delimično opštinama, centralnim do 400 kvadrata, ovim drugim valjda do 4.000, ispravite me ako grešim, nije ni bitno. Ali, prošlo je dve godine.

Znači, ja ni jednog trenutka nisam rekao – Zorana je uradila to i to ili zašto nije tako. Ona je, ja sam citirao, ona je tada dala predlog zakona i rekla – za sedam dana, kada stupi na snagu, ovim rešenjima doći ćemo do rešenja za 15 meseci. Šta je činjenica? Do rešenja i pozitivni rezultata se nije došlo.

Kada sam, gospodine Martinoviću, govorio o Zakonu o javnim nabavkama, zašto sam ga spomenuo? Vi se sećate da je upravo vaša sadašnja stranka faktički u gradu Beogradu svojevremeno dobila izbore na toj temi. Ako se ne varam, prethodna vlast, vlast Dragana Đilasa, ostavila je dug od preko milijardu i sto, koliko već, 108, 110 miliona evra, kako god i SNS je tada kao osnovno stavila da će doneti Zakon o javnim nabavkama, koji će morati svi da poštuju i da će upravo primenom Zakona o javnim nabavkama godišnje grad uštedeti i do milijardu, iliti za jedan mandat četiri milijarde.

Da li sam možda i to sada slagao što sam rekao? Ja ne podsećam, gospodine Martinoviću, ja govorim da ne možete u jednom trenutku reći – ovamo je bio Đilas i zato što nije primenjivao Zakon o javnim nabavkama nije valjalo. Ali, ovde smo u zakon uneli član 18. koji je ukinuo Zakon o javnim nabavkama. Ne interesuje nas transparentnost, ne interesuju nas ekonomičnost i efikasnost, ne interesuje nas ništa što piše u tom zakonu, ne interesuju nas članovi 7. ili 7a tog zakona, ne interesuju nas članovi 8, 9, 10, 11. i 12. tog zakona, hajmo zato što ćemo brže ovo rešiti.

Kada sam govorio ove podatke, upravo zbog toga govorim, ukoliko smo prvo zbog poplava kasnili, pa se kasnilo zbog nekih projekata, pa se kasnilo zbog ovoga, pa se odustalo od Kineza, pa se došlo do nekih Amerikanaca, potpuno je sada za ovu priču hipotetički, zaboravimo. Vi kažete – mi ovo hoćemo da bi ubrzali. Pa, ako sedam godina od kada ste na vlasti, kada ste prvi put rekli – kreće od sledeće godine, ništa se sporno neće desiti ukoliko do kraja budemo poštovali zakone Republike Srbije. Ja na tome insistiram. A, te primere koje ste vi rekli nama, da je bilo i pored ovih i nisu se poštovali zakoni, znači da tu praksu nije uvela SRS, nego vi. Nemojte onda osuđivati druge koji nisu zakone poštovali.

Da vas podsetim još jednu vrlo bitnu stvar. Kada ste govorili o poplavama, jesam li ja i jednog trenutka rekao nešto? Pa, nisam ja lud kao Dragan Đilas ili onaj Jeremić da govorim da je kriva država što je onako nevreme bilo. Jeste li negde pročitali bilo koga od srpskih radikala da su bilo kakvo saopštenje dali ili napali vlast zbog tih stvari? Samo lud čovek bi to mogao da uradi.

Ali, hajdemo drugu stvar da kažemo. Kada ste spomenuli Ovču, Borču i Krnjaču, mi participiramo u toj vlasti sa vama, gospodine Martinoviću, SRS i mi smo dobro upoznati sa problemom kanalizacije. Ne može se rešiti za godinu dana, ne može. Znate li zašto? Zato što je prethodno vladala DS deset i više godina i zato što su svake izbore na levoj obali dobijali s obećanjem da će rešiti kanalizaciju, sedam kilometara od Knez Mihailove, i nisu je rešili. I potukli smo na izbore DS na Paliluli, i SNS i SRS i SPS, koja je u koaliciji zajedno sa nama.

Do kog problema smo došli? Došli smo do problema što nadležnost opštine nije da se bavi velikim infrastrukturnim problemima, iako smo identifikovali. Šta smo mogli? Mogli smo da čistimo kanale. Jesmo li, gospodine Martinoviću, to radili? Može svako da kaže, svaki građanin i Ovče i Borče i Krnjače, ono što je bilo do nas i da utičemo na javna preduzeća, gradska javna preduzeća. Kanalizacija je proces, ne može se rešiti za godinu. Sutra rešite, danas, da se sastane Vlada, projekti i sve ostalo, minimum 3, 4 godine. Samo govorim ovo kao malopre, sve vreme, nemojmo onda zadavati one datume koje ne možemo da ispoštujemo.

Rokovi nisu tu da bi narod lakše disao i rekao - e, super, završiće za šest meseci. Nije sramota, evo, ja vam kažem, ispred te koalicije na Paliluli, kao srpski radikal, ne može, treba tri, četiri, pet godina. Ne može za godinu dana, jer je nasleđe takvo bilo Demokratske stranke. Ništa bolje nas ni u drugim opštinama nije sačekalo. Radilo se kako se radilo, oni su videli da, ko god dođe na vlast, oni ne idu u zatvor. Tužilaštvo ne radi svoj posao.

Ne znam jel ste bili prošli put, ima tome 15-ak dana, ja sam ovde iznosio primer Voždovca. Kako je nestalo milijardu? Tako što država nije reagovala. A sve, ako ćemo po zakonu, ljudi dobijali građevinske dozvole, sve je u redu. Ali, ima jedan mali problem. Oni odu u Direkciju, ne plate ni dinara, zgrada završena, jel tako, Direkcija kaže, hajmo da napravimo na 12 meseci, 20, 60, nebitno, reprogram, oni uplate prvu ratu, u međuvremenu prodaju stanove, firma se gasi i Direkcija biva oštećena, za samo četiri godine vladavine Demokratske stranke, za milijardu dinara, a pri tom nasleđe i problem ostaje opštini Voždovac, zbog gradnje koju ne možete ni da legalizujete, pa problem parkinga, problem putne infrastrukture, problem kanalizacije, problem vodovoda i svega ostalog što je bilo.

Ja sam govorio samo zašto onda davati, i čitao rokove, koje ste svesni da ćete probiti? Čak, ne mora u zakonu da stoji - e, članom 6. garantujemo, ako se kaže, do tog dana biće gotovo. Pa zar ministru stoji da kaže - evo, ja ću im dubiti nad glavom, ali to mora da završe do 15. avgusta. Pa, što im ne dubi nad glavom? Zašto je danas ovde? Nek dođe 16-og, pa da aplaudiramo, bravo, 15-og ste završili posao.

Jesam li jednog trenutka u svom prvom izlaganju uvredljivo bilo šta rekao za bilo koji kilometar auto-puta? Kilometar je veliki ako znamo da od 2000. godine nije građeno ništa, a ne 120, 200 i 400. Ali, mora da se zna jedna stvar - ako imamo zakone, poštujmo zakone.

Ako kao resorni ministar, sa svojim timom, dajete obećanja, poštujte to što ste rekli i nemojte, ako nekad i ne znate odgovor, vi ste više puta sa kolegom Mirčićem dok ste raspravljali, diskutovali i govorili - ja nemam pojma. Dobro, i ako nemate pojma, nije strašno. Ali, nemojte tamo, uživo u programu ili bilo gde reći - e, ja dam informaciju i onda se čudite što vas kritikujemo. Verujte mi, evo, ovo je sve pripremljeno što ste vi govorili, od toga da ima 20 miliona automobila više pa su zato gužve, pa zvaničan podatak od vas dobijamo da je 10 miliona, sutradan od vašeg ministarstva, i sada da ne nabrajam sve to. Nema potrebe za tim. Recite - ne znam, javićemo vam sutra, dobićete odgovor iz ministarstva. Nemojte u javnost iznositi neistine.

I molim vas, ne može niko od vas da odlučuje kada ćete neki zakon staviti van snage, prosto da bi vi ubrzali neki proces. Prvo promenite onda zakon, ako nije bio dobar, stavite u zakon da to može da se radi, ali onda da to važi za sve nivoe državne uprave, i lokalne i gradske i pokrajinske i republičke, a ne ovde da stvaramo zlu krv. Građanima Srbije su potrebni auto-putevi, i zbog privrede i zbog turizma i ekonomski i, na kraju krajeva, samo i zbog toga što će brže stizati negde. Zašto bih ja putovao po tri sata, ako mogu za sat i po auto-putem, koji će biti gotov, 180 km? Pa, naravno da ćemo reći - bravo. Ali, ne slažemo se samo oko toga zašto na ovaj način to raditi. To je radila nekada Demokratska stranka. Pričam retorički, jer oni na terenu ništa nisu radili. Vi uradite nešto na terenu, ali uradite kako valja.

I još jednom, i da završim, ne možete reći, normalno je, direktnom pogodbom, sedam godina govorite, javno govorite da smo dobili najbolje ponude od Kineza, javno govorite za banke koje smo dobili, javno iznosite koliko će, sve to, i onda dođe samo informacija i kaže - sreo se sa tim i tim ambasadorom, rešeno. Naravno da ćemo ući u ovakvu diskusiju. Hvala.

Gospođo Mihajlović, ne znam čime sam toliko zaslužio da budete tako arogantni i da govorite na početku da sam izneo neistine, poluistine i nabacao nekakve informacije.

Uzmite stenogram da vidimo kako ste započeli. Rekli ste da sam govorio neistine, poluistine i nabacao nekakve informacije.

Gospođo Mihajlović, jer ste vi na čelu tog ministarstva ja sam prvo na početku rekao, zahvalio se što ulazite u dijalog sa poslanicima SRS, jer je to normalno, za razliku od onih ministara koji ćute, dođu ovde, presede i odu.

S druge strane, nijednu poluistinu i nijednu neistinu nisam izneo. Zamolio sam vas to kamere nisu snimile, recite jednu, uzmite stenogram, ja sam govorio o onome što ste vi kao resorni ministar tada davali naznake, obećavanja, kada će se završiti. Znate, mene to podseća na ono Vučićevo, kada kaže na tom i tom protestu bilo je 2746 ljudi. Ko je vas terao da govorite 15. juna, 28. Biće ove godine, biće do kraja leta, nije ni bitno. Uporno kada nama odgovarate odgovarate kao da smo mi protiv izgradnje infrastrukture u Srbiji. To je potpuna neistina. Potpuna neistina. I, mi želimo građanima Srbije sve najbolje. To je prosto normalno, ne bi valjda sedeli ovde i ne bi obilazili narod i razgovarali sa njima.

Kada smo govorili, i sve moje kolege pre mene, govorili smo upravo ono što smo i dobijali i saznavali iz javnosti. Kada sam, a to ste preskočili, kada sam govorio o firmi Behtel, upravo govorio konkretne primere i pisanja što nemačke štampe, što ostalih. Nisam izneo neistinu ni poluistinu.

Prvo mi je drago što smo došli do zaključka da nisam govorio ni neistine, ni poluistine, već isključivo istinu, ali gospođo Mihajlović, evo ponovo.

Ja ću vam dati vaše podatke. Znači, kada sam rekao pripremio sam, nije mi jasno zbog čega ta non-stop glorifikacija. Ja ću vam pročitati – TV „Prva“, 16.7.2018. godine, znači 2018. godine – glavni razlog za gužve je to da duž naših puteva ide mnogo više vozila nego što je to ikada bilo. Dakle, 20 miliona vozila više Srbija danas ima nego u odnosu na pre dve godine, znači 2016. godinu.

Niko nije rekao da je loše što je bilo 53 miliona gospođo Mihajlović, ali je problem što je 2016. godine bilo 43 miliona. Znači, ne 20 miliona više, bilo je 10 miliona više. Evo ga vaš podatak iz Ministarstva da je bilo 43 miliona. Nemojte molim vas, uzmite vaš podataka iz Ministarstva.

Ja sam to govorio. Nisam rekao da je bilo malo vozila. Odlično je, sa 37 miliona koliko je bilo 2014. godine, skočilo je na 53 miliona 2018. godine, ali ne na 63 kako ste rekli. Zatim ste odmah posle nekoliko dana gostovali na RTS i to potvrdili ponovo.

Nisam rekao da ne valja što je veliki broj automobila. Samo mi recite – da li sam rekao da ne valja? Nisam. Vi ste 2018. godine izjavili da je 20 miliona više vozila u odnosu na pre dve godine, a 2016. godine „Putevi Srbije“ koliko je prošlo, evo ga podatak od 43 miliona. U tom smislu sam vam rekao. Voleo bih da je 100 miliona, pa zašto da ne uzmemo više od putarina, da obnavljamo puteve i da gradimo puteve. To nam je zajednički interes. Recite mi samo jel tako? Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre, bilo je lepo slušati prethodne govornike, imao sam utisak kao da su jedni od drugih prepisivali šta će reći ili čitali vaše obrazloženje, pa naučili napamet. Ovde se ključno pitanje postavlja – šta možemo da kažemo da ste hteli da uradite sa ovim zakonom? Ja bih rekao po onom starom srpskom – mnogo hteo, mnogo započeo, a ništa uradio. Smatram da lično ne znate šta ste želeli da uradite i postignete, jer da ste znali šta želite da postignete, ovakav zakon biste sigurno zabranili da stigne do narodnih poslanika i danas ne bi raspravljali na ovaj način.

Ključna pitanja kada se analizira zakon jesu - za koga ste pisali ovaj zakon, u čijem interesu i sa čim je usklađen. Kada sam pitao za koga ste pisali ovaj zakon, valjda je početna ideja da ste ga pisali zbog državnog interesa ili interesa istraživača ili ste ga ipak, možda, namenili za pojedine sukobljene interesne grupe kako bi sukob tih grupa izbalansirali, a mislim da dobro znate o kojim grupama govorim.

Ono što u ovom zakonu jedino pozitivno možemo da izdvojimo su naznake da će deo istraživača i naučnika konačno dobiti stalno zaposlenje i beneficije, ali se i to dovodi u pitanje, pošto u zakonu postoje, ponavljam, samo naznake.

Pitanje je drugo - kako mislite da zadržite te mlade naučnike o kojima su prethodni govornici pričali da će ostati, a starije načinite ponosnim time što su nekada davno odlučili da se bave naukom, a država im nije omogućila da se istim kvalitetno i predano bave?

Da li ovim zakonom, gospodine ministre, jednako tretirate istraživače i naučnike? Ja mislim da ne, ali očekujem od vas odgovor. Mislim da ih delite tako što niste podigli zvanja i naučno-istraživačka na nivo institucije, što je praksa svuda u svetu. Poenta je da niste uspeli da prepoznate državni interes, šta je to važno za budućnost ove zemlje, a nažalost ovo vam i nije prvi put. Vi možete u ovom mandatu da se pohvalite rezultatima pisanja, rezultatima prepravljanja loših zakona koji apsolutno nisu imali pozitivan efekat i moraju da idu redovno na doradu.

Nažalost, slična sudbina će biti i sa ovim zakonom i jedino što mogu da kažem da ste uspeli u prethodnom periodu, a i uspećete, jeste da putem medijama izmanipulišete javnost da će ovim zakonom se uraditi nešto pametno, tako da ste se već kvalifikovali, mogu slobodno da kažem, za ministra informisanja u nekoj narednoj vladi, ukoliko narod pogreši na sledećim izborima i da vlast vladajućim strankama, jer ukoliko SRS dobije poverenje građana, sigurno ministar poput vas ne bi mogao da bude u Vladi Republike Srbije.

Ovde smo slušali malopre koji će biti rezultati ovog zakona. Rezultati ovog zakona će biti dalje ubrzanje i podstrek odliva mladih naučnika i kadrova, dalje deljenje naučne zajednice na manje važne i više važne interesne grupe, institute, gde je jedino merilo - prisustvo predstavnicima režima. Čini mi se da je Ministarstvo usvojilo princip otvorene nauke, a kada ste govorili o javnoj raspravi, a i moje kolege poslanici, prećutali ste jednu bitnu stvar. Prećutali ste da ste tokom javne rasprave dobili od mladih naučnika apele da nauku napravite transparentnom. Oglušili ste se na te apele, gospodine ministre. U zakonu ste izostavili mlade kadrove i njihove ideje a posledica toga je da će i jedno i drugo otići iz zemlje. Nismo bogati, gospodine ministre, ni kadrovima, ni idejama i svako sa idejama je naše blago koje treba čuvati. To nisu ljudi poput pojedinih ministara kojima su važni novac, avioni, kamioni, kako god želite. To su ljudi kojima je stalo da realizuju sopstvene ideje, a vi ćete ih direktno sprečiti u tome ovim zakonom, a da toga niste svesni.

Kada smo došli do obrazloženja zakona, imamo par ključnih pitanja mi iz SRS. Da li reformišete sistem naučno-istraživačke delatnosti tako što ćete unaprediti ili tako što ćete vratiti nauku više decenija unazad? Kako mislite da rešite ključne probleme ovim zakonom, a mi mislimo da su to sledeći: niska primanja, loša infrastruktura, odliv mozgova, ne transparentnost i ne konkurentnost?

To što ste deklarativno ovim zakonima i ovim Predlogom zakona na kraju vašeg mandata načelno obezbedili institucionalno finansiranje pojedinih naučno-istraživačkih organizacija, kao formiranje Fonda za nauku, postavlja se pitanje - gde ste bili ove tri i po godine?

Mogli ste za sve ovo vreme da se više potrudite pa da u vreme vašeg mandata vidite da ovo sve nije dovoljno za naučno-istraživačku zajednicu.

Ključno je pitanje, gospodine ministre, gde je uvećanje budžeta za nauku? To se ne vidi u zakonu, već samo u nekim papirima i vašim izjavama. Da li ćete to ostaviti nekom novom ministru, koji će morati da traži značajna povećanja budžeta za nauku i da prepravlja loše zakone, ali izgleda ovakav zakon se ne može ni prepraviti, nego će morati da piše novi.

Garantujem vam da nećete unaprediti kvalitet naučno-istraživačkog rada, kako ste naveli u istraživanju. Garantujem vam da nećete biti efikasni delotvornijeg rada tela, komisije i drugih organizacija u sistemu naučno-istraživače delatnosti. Garantujem vam da neće biti poboljšanje efikasnosti alokacije i upotrebe svih naučno-istraživačkih i razvojnih resursa i garantujem vam da nećete ovakvim rešenjem uspeti da izradite i dalje razvijate inovativno društvo zasnovano na znanju, već ćete ovakvim predloženim rešenjima ubrzati odliv kadrova.

Koliko je ovaj zakon usklađen sa Strategijom naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2016. do 2020. godine pošto se spominje u zakonu? Da li ste ga uskladili sa ovom strategijom, koja je inače sama po sebi već loša i nije usklađena sa pozitivnom praksom u svetu, a vi ste govorili u početku da primenjujete praksu iz sveta? Ja vas pozivam da nam kažete - koji su to primeri i koje su to prakse.

Šta znači činjenica da zakon donosite na kraju strategije? Gde ste bili svo ovo vreme? Ako kažete da vam je važna naučna zajednica, šta ste čekali tri i po godine? Šta u ovom zakonu sve nedostaje? Nema značajnog povećanja budžeta za naučno-istraživačku delatnost. Toliko o tome, gospodo iz vladajućih stranaka. Nema značajnog uključivanja privrede. To što ste vi pokupili iz različitih zakona rečenice i floskule, koje se vama dopadaju, apsolutno u praksi ovo ne postoji.

Nema orjentacija ka istraživaču i njegovim idejama, već ka sistemima zastarelih institucija. To je ključno. Nema opšteg sistematskog pristupa konekciji nauke i privrede, a samim tim nema, a neće biti sredstava, za čuvanje kulture i kulturnog ambijenta stvaralačkog obrazovanja. Država se nije obavezala da će da izdvaja značajna veća sredstva, već će u odnosu na razvijene zemlje odvajati skoro 10 puta manje procenata BDP-a, sve dok imamo ministra koji se ne razume u nauku, pa ni nauci ne može biti bolje, dok se u prvi plan stavljaju zastareli sistemi organizacija naučno-istraživačkog rada, a ne istraživači i njihove ideje, neće biti pozitivnih pomaka.

Ko može vas i mene, gospodine ministre, da ubedi da su vaše ideje ili ideje bilo kog poslanika ili ideje bilo kog direktora instituta, bilo kog dekana fakulteta, bolja od ideja istraživača koji se bave samo stvaranjem novih ideja ostvarivanjem novih dostignuća u otvorenom takmičenju sa najistaknutijim naučnicima širom sveta, a nemaju vremena da sede po beogradskim kafanama i ulaguju se predstavnicima režima kako bi napredovali?

U medijima ste često pominjali ulaganje u CERN. Veliki broj naučnika sa kojima su predstavnici SRS komunicirali se neće složiti i oni na to gledaju kao na vašu ličnu reklamu i otvoreno sumnjaju u vašu kvalifikovanost da o tome donosite svoj sud. Slažu se u jednom da je to dobra reklama za vas.

Kada uzmemo zakon, ako pogledamo tačku 5. zakona, član 28. i činjenica da vi produbljujete podele ovim zakonom, u tački 5. članu 28. vi kažete – zajednica instituta Srbije, a ne zajednica naučno-istraživačkih organizacija.

U tački 9. prava i obaveze zaposlenih. Da li vi, gospodine ministre, znate da ste prvo ovim zakonom u ovom delu trebali da definišete da određeni istraživači i naučnici trebaju da znaju gde su im kancelarije instituta? Postoji veliki broj naučnika koji se hvala da po tri, četiri meseca ne odu do matične organizacije, tj. instituta gde su zaposleni, dok neki koji ne znaju gde se nalaze institucije primaju plate.

Da li može sam ministar po ovom pitanju onda i da predloži amandman sa sledećom definicijom – bar da oni koji sa takvih znaju lokaciju i veb sajt instituta, onih kod kojih primaju platu - prema podacima do kojih je došla SRS i njen ekspertski tim, koji su predočili nama poslanicima, takvih je skoro 10% istraživača koji su bliski režimu i ne dolaze na posao.

Da li član 129, gospodine ministre, predstavlja udar na Ustav gde vi i država Srbija delite na više i manje podobne, gde vi istraživače koji su započeli svoju karijeru u inovacionim centrima i fakultetima ne tretirate na podjednak način kao one koji su započeli karijere u institutima, već ih šaljete u inostranstvo? Sa tim u vezi, u članu 29. stav 3. ovog člana bi morao da bude mnogo jasniji. Pročitajte član 3. pa bih voleo da dobijem odgovor na ovo pitanje.

Četiri ključne stvari u ovom zakonu jesu – nema povećanja sredstava, sistemsko povećanje u nauku, podvlačim – sistemskog povećanja. Da li vi mislite da u 21 veku možete bez značajnog, a ne samo deklarativnog i minornog izdvaja za nauku da napravite pomak? Dok se ne ugledate na pozitivne primere u inostranstvu gde nauka nije trošak, već ulaganje i višestruko se vrati, nećete imati do tada pozitivan rezultat.

Drugo, zakon se donosi na kraju strategije, a donosi se kao da ona ne postoji ad hok bez uvažavanja i poštovanja onoga što se tamo nalazi i bez uvažavanja tendencija u naučno-istraživačkom svetu i pozitivnih tendencija koje su dale dobra rešenja i rezultate. Nije čudo što donosite onda zakon na kraju mandata. Razlog je vaša nekvalifikovanost kao ministra. Nažalost, rezultati ovog zakona, ja vam danas garantujem, će biti poražavajući i nadam se da ćemo se ponovo sresti za jedno četiri, pet godina, kako vi kažete posle pet godina se očekuju rezultati, da vidite da od tih rezultata neće biti ništa.

Zakon nije orjentisan ka istraživačima i njihovim idejama ka državnom interesu, već ka ispunjenju želja pojedinih interesnih grupa. Posledica ovoga da umesto ujedinjenja naučno-istraživačkog kapaciteta koji vi niste uradili, doći će do dalje polarizacije naučno-istraživačke organizacije ubrzanog odlaska najboljih i najvrednijih kadrova u inostranstvo i odsustvo svake pomisli na želju da oni koji su već otišli da se vrate. Žao mi je prethodnog govornika koja je govorili da će se vratiti. Ne, neće se vratiti.

Četvrta stvar ovog zakona. Zakon zadržava arhaičan pristup organizovane naučno-istraživačke delatnosti, koji se više nigde ne primenjuje u svetu, jer nije zasnovan na ideji i prosperitetu ka cilju koji treba ostvariti. Da li ste se orijentisali pozitivnim primerima bilo gde u svetu, jer po meni očigledno niste i ovaj zakon bi mogli nazvati, pisanje Frankenštajnovim pristupom, što kao celina ne može da funkcioniše jer, kao što sam malopre rekao, od svega ste uzeli pomalo iz svakog zakona, ali ćemo mi ovaj zakon brzo promeniti jer čim dođe SRS na vlast zaista će se ozbiljno ophoditi prema ovim pitanjima.

Ne postoji, gospodine ministre, nijedan veliki sistem koji bez dobre strategije može da funkcioniše. Vaše iskustvo vođenja jedne osnovne i srednje škole nije isto iskustvo vođenja sistema obrazovanja, nauka i tehnološkog razvoja i zato nemate rezultate tokom ovog vašeg mandata i zato sva obećanja koja ste pomenuli niste realizovali, kao i sva obećanja koja ste na početku mandata davali.

Strategija nauke kao najvažnije stvari konstatuju da postoji izuzetno malo istraživača iz privrede, a posle ovog zakona, nažalost, biće ih još manje. Mladi istraživači, njihova budućnost je zagarantovana u ovom zakonu i nećete ih sretati nigde, a ja ću njih viđati u inostranstvu gde će realizovati svoje ideje, biti uvaženi, ravnopravni u istraživačkom timu bez obzira na godine, gde se mere rezultati, a ne po stranačkoj pripadnosti i interesnim grupama. Budućnost nauke je zagarantovana, ovim zakonom se vraća u prošlost. Ovim zakonom vraćamo se nažalost u kameno doba. Da je vaš pristup tome i ovom zakonu potpuno neadekvatan, govori i činjenica da vam nije palo na pamet da predložite formiranje instituta za evidenciju i analizu haških presuda.

Mi imamo danas u Srbiji samo jednog čoveka pobednika nad Haškim tribunalom, koji je obradio skoro sve procese i osuđenih Srba u Haškom tribunalu, od kršenja procesnih prava Slobodanu Miloševiću, do naučnih dela „Srpski narod mora da oslobodi Republiku Srpsku Krajnu“ i osuđenih Srba po pitanju Krajne, „Srpski narod mora da oslobodi Kosovo i Metohiju“, osuđenih naših generala, gde su nas u Haškom tribunalu optuživali da smo genocid, da smo ubice, a s druge strane da ste ovo formirali, onda biste pomogli da ni samo jedan čovek nego cela Srbija stane da se bavi ovom temom, pravnici bi dobili posao, jer ima veliki broj pravnika koji se danas nalaze na birou, a oni bi mogli to da rade i iz oblasti master studija, doktorskih studija i to bi im bio veliki stimulans.

Da je u Srbiji sve više falsifikata, svakodnevno je sve više falsifikata, interesnih grupa koji pokazuju svakodnevno da se novcem sve može kupiti, govori o onim ljudima, jedan se zove, ako se ne varam, Vuk Pozderac Jeremić, koji je prethodnih dana kritikovao neke članove režima o lažnim diplomama ili o čemu sve ne, i zamislite, kada imate čoveka koji nekog optužuje za falsifikat, a on kupio političku stranku, došao, izvadio novac, pitao koliko košta. Sve se u ovoj Srbiji može kupiti, zakoni su takvi. I onda mu to nije bilo dovoljno nego on koji je sa DS u ovom parlamentu doneo Zakon o izvršiteljima, tu pošast srpskog naroda, najavljuje peticiju prikupljanje potpisa peticije za ukidanje izvršitelja ili skoro mesec dana nakon što je to SRS već uradila, samo što za razliku od njega, mi nismo donosili taj zakon.

Mi smo bili protiv tog zakona i izdali smo činjenice i dokle god se u ovoj Skupštini bude tolerisalo kroz ovakve zakone koji se donose, da se kupuju mandati poslanika, da se kupuju poslaničke stranke kupljenim mandatima i dokle god bude išla težnja da se uvažavaju falsifikatori i Tužilaštvo se ne bude bavilo svojim poslom i dokle god ne budu ljudi koji zaslužuju u koji imaju pamet da ovu državu povedu napred, cela Srbija će biti u problemu i nažalost gospodine ministre, nećemo mi onako ići kako ste vi zamislili. Hvala.

Gospodine predsedniče, juče ste u svom izlaganju krenuli od istorijskih aspekata, to su pokazatelji, a onda ste prešli na Rezoluciju 1244, naravno, s obzirom na činjenicu da su nam isporučili rezoluciju ko nam je isporučio i potpisana kakva jeste, to je nažalost ostao jedan jedini papir za koji smo mogli da se uhvatimo nakon NATO agresije.

Kada ste govorili o negativnim delovima Rezolucije 1244, treba napomenuti ključne delove koji su bitni za Srbiju, koji kaže – član 4. potvrđuje da će nakon povlačenja dogovornog broja jugoslovenskog i srpskog vojnog i policijskog osoblja da bude dozvoljeno da se vrate na Kosovo, da bi obavljali funkciju u skladu sa Aneksom 2.

Zatim - demilitarizovanje Oslobodilačke vojske Kosova OVK i drugih naoružanih grupa kosovskih Albanaca, kako se zahteva u stavu 15, u daljem tekstu.

Zatim, takođe vrlo bitno - promovisanje uspostavljanja značajne autonomije i samouprave u Kosovu itd, itd.

Znači, u Rezoluciji 1244 Srbija kao naslednik SRJ i te kako ima mogućnost i pravo da se bori za svoju teritoriju i da kaže u samoj Rezoluciji povratak srpske vojske i policije.

Kada ste govorili o Briselskim sporazumima da je to bilo jedina mogućnost, ono što je iza vas ostalo, jer su štetočine koje jesu uradili, Borko Stefanović i svi negativni ugovori i sporazumi koji su potpisani. Sećam se gospodina Tomislava Nikolića iz 2012. godine kada je u Kosovskoj Mitrovici obećavao da će ukinuti te sporazume. U redu. Došli ste na vlast, nije se moglo, potpisani su Briselski sporazumi, ako se ne varam Ivica Dačić.

Ali sporan detalj ovog sporazuma je član 14. gde zaista treba da konačno neko objasni, a danas ste vi ovde, gde kaže – dogovoreno je da nijedna strana neće blokirati ili podsticati druge da blokiraju napredak druge strane na njenom putu ka EU.

Da li to znači, s obzirom na činjenicu da u EU ne idu mesne zajednice, ne idu regioni, idu države, šta je u tom aspektu rečeno, da jedni druge neće blokirati? Jer ste vi rekli, podsetiću vas juče, mogućnost između 2025. i 2030. godine da Srbija pristupi EU, u kom obliku, sa kojim granicama?

Takođe, gospodine Vučiću, želim da kažem da zaista možemo da se složimo oko velikog broja stvari kada ste govorili o histeriji šiptarskih terorista, zatim, kada ste govorili metaforično da bi vas oko mnogih drugih stvari obesili u Briselu, šta god da se pokuša, ali ste isto tako rekli da vam oni kažu da su srpski snovi o razgraničenju. Srpski snovi o razgraničenju, da su vaši i srpski snovi da izvršimo razgraničenje. Šta se tu postavlja pitanje?

Vi kao predsednik države, prvi ovde među nama, morate kada ste govorili o prvoj, drugo, trećoj Prizrenskoj ligi, ako drugi nisu bili sposobni, mi treba da napravimo, ne srpski san, nego taj srpski san da stavimo na papir, pa, upravo kad ojačamo ekonomiju, vojsku, za 50, 100, 200, 300 godina, baš kako su Šiptari čekali 100 i više godina da dođu do svojih snova i polako realizacije velike Albanije, mi to isto treba da uradimo i da kažemo da ćemo se sa Grčkom razgraničiti u pojasu Drača i da definišemo naše granice i da poštujemo ovakav Ustav kakav jeste. Ali, naravno da smo svi svega toga svesni da je potrebno i da budemo ekonomski jači, vojno jači i nikako ne možemo vojno neutralni, jer vam je to pogrešna politika još od 1945. godine.

Takođe, rekli ste - ne bude li kompromisa, očekujte napad od strane Šiptara. Naravno, da će oni non-stop provocirati, to je ono nešto što oni od prvog dana rade. Ali, dok mi ne definišemo našu poziciju i ne budemo rekli - ovo je crvena linija preko koje ne idemo, ovo će biti srpski san i srpski cilj, svakoga dana treba da govorimo i svakog meseca i svake godine i našoj deci da poručimo, i mi koji smo živeli na Kosovu i Metohiji, koji smo kršteni u Visokim Dečanima, Bogorodici Ljeviškoj, i drugim svetinjama, da šaljemo jasnu poruku i da ih učimo, dogodine u Prizrenu i dogodine u Kninu. Dok to ne ostvarimo, i narednih 300 godina, od toga nećemo odustati. Hvala vam.

Hvala.

Zakon o izgradnji i planiranju možemo videti da je na velika vrata, odnosno i tada izmene Zakona o izgradnji i planiranju, 2014. godine, najavljivan kao jedna vrsta revolucije u Srbiji. Tada je Zorana Mihajlović rekla da se očekuje da od sredine 2015. godine krene primena tog zakona i da će primenom tog zakona biti rešeni svi problemi u građevinskoj industriji i celoj privredi Srbije.

To me je podsetilo na one njene reči kada je, isto tako, glasno i gromoglasno najavljivala da će se svi nelegalizovani objekti u Srbiji legalizovati tim zakonom, koji je isto u to vreme prelagala, najkasnije do decembra 2015. godine.

Tada je rečeno da je prvi zadatak da se reši 700.000 nelegalizovanih objekata u Beogradu i da se tim zakonima koje njeno ministarstvo predlaže i donosi biti najkraći mogući rok i period koji je potreban da se taj istorijski proces reši, jer se proces legalizacije u Srbiji u Beogradu i posle 20 i više godina nije rešio.

I samo u Srbiji takav ministar ostaje i dalje ministar i na žalost napreduje u svojoj političkoj karijeri i postaje i potpredsednik Vlade.

Ali, da iver ne pada daleko od klade govori i činjenica da je te 2014. godine, kada je najavljivana izmena i dopuna ovog zakona, predsednik Upravnog odbora NALED bila Ana Brnabić. Tada je komentarišući ovaj zakon rekla da je to jedan od najznačajnijih propisa za privredu i uslov za prosperitet građevinske industrije i tada je gospođa Ana Brnabić rekla da i ostala ministarstva treba da se ugledaju na ministarstvo koje je vodila Zorana Mihajlović.

Podsetiću vas da je u medijskoj kampanji od momenta primene tog zakona, ovog zakona 2015. godine, negde u julu mesecu nenajavljeno Zorana Mihajlović obilazila gradove po Srbiji. Tada je, čini mi se, to je bilo negde oko 20-25. jula, obilazila Kraljevo, i obavestila građane Srbije da ovaj zakon živi, da se građevinske dozvole dobijaju u zakonskom roku i tada podsetila još jednom da će ostali zakoni iz njenog resora koji prate ove zakone koje je predlagala i te kako zaživeti i biti svi rešeni problemi.

Danas četiri-pet godina kasnije od Zakona o izgradnji i planiranju, od Zakona o legalizaciji ostalo je samo mrtvo slovo na papiru i ovaj zakon će doživeti fijasko i svaki zakon…(Isključen mikrofon)

Hvala.

Prvo pitanje postavljam ministru Nedimoviću. Naime, obilaskom zapadne, jugozapadne Srbije, velikog broja sela, naišli smo na velike probleme onih ljudi za koje svi ministri i ova Vlada kažu da treba da ostanu na svojim ognjištima, a država i samo ministarstvo apsolutno ništa nije uradilo po tom pitanju da oni svoja vekovna ognjišta ne napuštaju.

Tačnije, ako pogledamo potkablarska sela, Caganje, Rosce, Jančiće, Vrnčane i ostala sela koja se graniče sa gradom Čačkom i Gornjim Milanovcem, uočljivo je i možete dobiti informaciju da, verovali ili ne, u 21. veku ne postoji vodovodni sistem, odnosno to su meštani onih sela koji i dan danas nemaju vodu, pijaću vodu.

Želim da vam napomenem da je kao najmanji uslov da bi smo imali pravo da im kažemo da obrađuju svoju zemlju i da ostanu, jedan od razloga što ne postoji vodovodni sistem, a inače kubure i sa manjkom električne energije, malo veće nevreme oni uglavnom ostaju bez struje. Postoji osnovna škola u kojoj đaci iz tih pet sela ukupno ih ima samo 13 i ta sela se zbog nemarnosti države gase. Da ne govorim o putnoj infrastrukturi. Znači, osnovno i prvo pitanje je – da li Ministarstvo ima projekat, da li će se raditi vodovodni sistem, ukoliko znamo da je za ceo grad Čačak još 80-ih godina taj projekat urađen i od tada se ništa nije postupalo po tom istom projektu?

Drugo pitanje za gospodina Nedimovića je sledeće. Najavio je otvaranje više fabrika u Arilju i drugim mestima koje će se baviti, koja je zajednička investicija sa Mađarskom i u kojoj se u prvoj fazi planira da se proizvode voćni koncentrati, dok će se u Mađarskoj raditi dorada, a kažu u kasnijim fazama će se i kompletna proizvodnja raditi kod nas. Koja je to prva faza i koliko će trajati, koja je ta kasnija faza kada ćemo kao finalni produkt izvoziti, jer znamo da od izvoza i te kako prihoduje Srbija, budžet, a i na taj način su i srećniji seljaci, jer će otkupna cena biti veća.

Treće pitanje za gospodina Nedimovića jeste da je prošle godine bila najniža cena voćnih proizvoda, maline, kupine, jabuke, ali ukoliko uzmemo sadašnje parametre gde kaže da je prošlogodišnja otkupna cena iznosila 100 dinara, želim da nam gospodin Nedimović objasni da li će ove godine cena biti veća, jer sa ovakvom cenom, ukoliko jedan berač prosečan nabere 50 kilograma malina, to je ukupno 5.000 dinara i kada se plate dnevnice, porez, hrana, proizvođaču ostaje 2.000 dinara iliti on je tek na nuli, nema nikakvu zaradu sa tom cenom. A govorimo o raznim investicijama i o tome da postižemo razne sporazume i dogovore za izvoz istih tih malina. Ako se danas ne kaže u aprilu cena, kada su već povezane maline, kada će Ministarstvo izaći pred svoje građane, pred svoje proizvođače, pred svoje seljake i reći koja je otkupna cena za ovu godinu.

Za predsednika Vlade Anu Brnabić imam pitanje. U mestu Stragari, inače kod Kragujevca, postoji rudnik azbesta Stragari a.d. u kom, prema nekim našim informacijama koje su nam dali stanovnici tog mesta, imaju i govore da se planira izgradnja republičke deponije azbesta. Prema nekom od poglavlja o pridruživanju EU, kako se navodi, sav azbest se mora ukloniti sa svih objekata u Srbiji. Ukoliko se ispostavi da je ova informacija tačna i da postoji plan izgradnje deponije, stanovnici ovog mesta se s razlogom pribojavaju mogućnosti da se uz azbest na tu deponiju skladište i neke druge vrste otpada koje su još štetnije po zdravlje ljudi. Tako da postavljamo pitanje predsedniku Vlade – da li je ova informacija tačna i da li imaju u planu izgradnju ovakve vrste deponije? Hvala.

Ministar kao i u ovom zakonu, a i u prethodnim obraćanjima sve vreme govori o kvalitetnoj zaštiti i čak i u ovim, od ovih članova na tome potencira, pa bih ja ministre, kao neko ko je obišao čitavu Srbiju, a evo i prethodnih dana obišao zapadnu Srbiju, Moravički okrug, tačnije MZ Mrčajevci, gde ima 4.000 stanovnika, sa okolnim selima ukupno 10.000 stanovnika.

Verovatno znate da tamo postoji DZ, ambulanta i verovatno znate da je ta ambulanta do pre dve godine radila dovoljno kvalitetno i dobro, da su imali sanitetsko vozilo, jer su udaljeni 18 kilometra od Čačka, za slučajeve kada su hitne potrebe, da su imali ambulantu, da su imali laboratoriju, da su dolazili internisti, a da je u međuvremenu, po ne znamo čijem nalogu, oprema preneta u Čačak, laboratorijska, sanitetsko vozilo preneto u Čačak. Do pre dve godine radilo je četiri lekara, koliko je bilo potrebno na taj broj stanovnika kojim je zakonom bilo utvrđeno. Sada radi samo jedan lekar. Radno vreme je ispisano i stoji da je do 20.00, kada smo mi došli, oko 17.00 nije radilo. Niti ima dovoljan broj zdravstvenih radnika.

Pri tome, kada govorimo o tome da, vi dobro znate da u tim sredinama uglavnom živi starije stanovništvo, treba i proveriti, koliko sam se informisao, da su čak deo te opreme građani mesne zajednice Mrčajevci finansirali u dogovoru sa gradom i sad im je to bukvalno oduzeto. Sada oni imaju jednog lekara i ja mislim da je u pitanju jedna medicinska sestra. I, za najveću, slobodno mogu da kažem, glupost, za najmanju stvar, oni moraju da sedaju u svoje vozilo i da idu za Čačak, što je vrlo loš primer i pokazatelj da nije sve tako dobro u zdravstvu.

Samo bih napomenuo da, pored ostalog, radi se o mestu sa mnogo i drugim nekim problemima, ali su oni kao osnovno stavili ovaj problem i zaista bih voleo da se lično informišete. Jedan zdravstveni radnik, lekar po struci je otišao, napustio je Moravički okrug, jedan je prebačen u Čačak i samo je jedan ostao da radi tamo, od četiri, koliko je bilo potrebe za rad u dve smene, plus medicinsko osoblje. I ono što posebno kažem, upada u oči, jeste da je godinama u tom DZ postojala laboratorija. Sada je premeštena, više je nema.

Druga stvar, u osnovnoj školi koja, čini mi se, ako se ne varam, ima preko 200 đaka postoji stomatološka ordinacija. Godinama je radila u osnovnoj školi stomatološka ordinacija. Vi ste sami govorili da je potreba, je li tako, kada imaju mogućnosti, radi se o rekonstruisanoj školi, zaista izgleda impresivno. Često se govori da su građani ti zbog toga što ne idu redovno i deca na kontrole dolazi do toga da u 90% slučajeva imamo ne toliko dobro zdravu naciju kada su u pitanju zubi.

Pre dve godine u isto vreme kada se ovo dešava je stomatolog izmešten, rečno je, nema potrebe više da ti radiš u ovoj školi, i stomatolog i medicinsko ostalo osoblje. Sada svi oni i stariji i deca i mlađi, svi moraju da nađu neko vreme, da nađu sredstva i idu u Čačak, iako postoji infrastruktura. Hvala.

Poštovani poslanici, prvo pitanje upućujem ministru Branislavu Nedimoviću.

Naime, 365 učesnika u izgradnji vodosistema Trnovsko vrelo učestvovalo u izgradnji i samofinansiralo svu potrebnu dokumentaciju nadležnih institucija. Dobijena je i dozvola od vodoprivredne organizacije za sistem Trnovsko vrelo, a za izgradnju istog zaključen je ugovor tada između mesne zajednice Trnava i opštine Čačak. Ugovorom je precizirano i definisano da svaku odluku vezano za vodosistem isključivo donose korisnici vodosistema na zboru.

Napominjem da su tada to uradila 365 učesnika, a da danas imamo blizu hiljadu priključenih na ovaj sistem uz prosečnu naplatu od hiljadu evra po domaćinstvu. Nažalost, do sada se nikada nije utvrdilo uz podnošenje krivične prijave i od strane suda gde su te pare nestale, odnosno ono u šta se finansiralo.

Lokalni vlastodršci i danas, posle 20 godina, uspevaju da na nepravedan način, a bez saglasnosti korisnika vodosistema, oduzmu sistem Trnavsko vrelo i u isti puste gradsku vodu samovoljno, bez saglasnosti korisnika sistema Trnavsko vrelo, kako je ugovorom propisano.

Postavljam pitanje ministru Nedimoviću - kada će stati na put samovolji gradske uprave koji svesno krše zakone i kada će naložiti istoj da poštuje potpisan ugovor?

Naime, Trnavsko vrelo je pored ostalog i od istorijskog značaja za selo Trnavu i sa time se građani tamo ponose i uzdižu, što sam i lično mogao da primetim i čuvaće ga kao zenicu oka. Zavičajno društvo, koje je raseljeno, napisalo je i danas piše mnogobrojne knjige koje se čitaju u celoj Srbiji.

Naime, Trnavsko vrelo i vodosistem ostaje građanima onakav kakav je građanima i predat na upotrebu. Ovu građansku inicijativu svojim potpisima su garantovali i prihvatili da njihov stav, i ovlastili Milana Tanovića, lokalnog domaćina, da dostavi tada gradskom veću i dostavili su, kao što se ovde može videti, svi potpisnici tada iz cele Trnave, svi meštani koji su uplatili ono što je od njih traženo po zakonu.

Drugo pitanje postavljam ministru Zorani Mihajlović. Naime, u ulici Milana Rakića oko broja 100, radi se o teritoriji opštine Zvezdara. Postavljam pitanje ministru. Radi se o stambeno-poslovnom objektu, zgradi. Da li ministar građevine zna da je 23. avgusta iscureo zemni gas, tj. metan, koji je izuzetno vrlo zapaljiv i pukom srećom nije došlo do eksplozije o čemu su tada svi mediji pisali? Da li ministar zna, da je opštinska inspekcija tada zatvorili gradilište i ustanovila niz nepravilnosti, a da se nakon toga nastavilo da se gradi?

Ko je odgovoran za to što je mogla eksplozija da se desi, a u blizini se nalazi veliki broj stambenih objekata? Da li je potrebno da ministru dostavimo i snimak? Naši odbornici, odbornici SRS sa Zvezdare, su napravili snimak kako se, i pored zabrane od strane inspekcije za nastavak gradnje, nastavilo da se gradi i noću. S obzirom na činjenicu da se gradilo noću, kako ministar može da dozvoli da na taj način ugrozi radnike koji rade noću? Kako je moguće da rade mašine na taj način ometaju građane okolnih stambenih jedinica koji nisu mogli mirno da spavaju? Kako je moguće da neko iznad zakona, kome je zabranjena dalja gradnja, nastavlja da gradi i ne samo da gradi, već to radi enormno brzo i pri kraju je, odnosno pri završetku je taj objekat?

Postavljamo pitanje mi srpski radikali – ko to ima takvu privilegiju da je iznad i opštinske, gradske i republičke vlasti? Da li je to način i pokazatelj da ako imate podršku ministra možete da radite šta god hoćete?

Tražimo isto kao poslanička grupa od ministra da nam dostavi građevinsku dozvolu, jer sumnjamo da posle niza incidenata koji su se desila da taj objekat uopšte i poseduje građevinsku dozvolu. Hvala vam.

Hvala.

Zaista, jedna stvar koju možemo zajedno da konstatujemo jeste da prethodnih 19 godina svi ministri, pa i predstavnici Vlade, predsednici Vlade koji se nama ovde obraćaju imaju jedan uspešan karakter tog obraćanja i uspešan modus, a to je ono što je svima zajedničko, jedna vrsta demagogije, odnosno ne jedna vrsta, nego demagogija.

Malopre smo od mog poštovanog kolege diplomiranog pravnika Srete Perića mogli da čujemo izjave Milana Markovića, koji je nekada bio ministar. Inače, mnogo poznatiji javnosti nije bio kao ministar, već pod nadimkom „jahta“. To je isti onaj ministar koji je tada zaboravio, kako je naveo, da preda Agenciji za borbu protiv korupcije da mu je žena, baš kad je bio ministar, na poklon dobila jahtu, koji je tada bio ministar ispred DS, a danas je uvaženi član SNS i koji je kao ministar izjavljivao da je birački spisak urađen u skladu sa najvećim bezbednosnim standardima, a onda čak i prevazišao sebe u svojoj demagogiji i onda pred, hajde da kažem, izbore 2012. godine izjavio da je birački spisak u Srbiji jedan od najmodernijih u Evropi. Sad ne znam da li je to što je bio prepoznatljiv i po tome što nosi, poput gospodina Mrkonjića, samo on to nosi sa stilom, „lakosta“ majice, pa je po tome mislio da je taj birački spisak najmoderniji, ali evo sedam godina nakon toga čujemo da taj spisak nije bio dobar, što smo mi i tada govorili, i to svi građani Srbije znaju, i nakon ovoga neće biti dobar.

Zašto neće biti dobar? Ovde smo, kada je Ana Brnabić iznosila svoj ekspoze nakon toga čuli niz stvari koje su bile vezane samo za jednu, a to je digitalizacija. I onda kad ukucate, na primer, na internet pretraživaču Anu Brnabić, izaći će vam redom 18.7.2018. godine, digitalizacija prioritet Vlade, pa dalje, digitalizacija izvor rasta na tržištu, pa digitalizacija najveći prioritet, digitalizacija najveća šansa da postanemo konkurentni. Sve to dovodi do novog demagoškog procesa, prođu još četiri godine neke Vlade, onda ponovo budu izabrani novi ministri i ponovo nama ovde dođu i kažu – e, sada će ovo biti najbolje prečišćeno, urađeno po najboljim standardima, bezbednosnim standardima, najmodernije, a u međuvremenu, ako slučajno njihova stranka ne pređe cenzus, dovoljno je promeniti, kao što vidite u slučaju Milana Markovića, člansku kartu i nastavite putem kojim ste krenuli. Hvala.

Evo još jednom dokaz za moje tvrdnje da je demagogija najuspešniji projekat predstavnika vladajuće većine i ministara kada dođu ovde.

Na činjenice koje sam izneo slušali smo sedam minuta demagoške priče. Poslednje što smo čuli od ministra jeste da je digitalizacija dobra. Ja u svom govoru nijednog trenutka nisam rekao da digitalizacija nije dobra. Možemo da uzmemo stenogram i da proverimo ono o čemu sam ja govorio i govorio sam o načinu na koji se ovde digitalizacija predstavljala narodnim poslanicima i građanima Srbije od strane sadašnjeg predsednika Vlade Ane Brnabić i o tome da je sve vreme govorila o tom prioritetu i pogledajte vremenski period kada je ona postala predsednik Vlade, pre toga je bila ministar i isto to govorila, pa pogledajte koliko je godina prošlo i onda mi govorimo o tome da ste uradili nešto uspešno. Ne, niste. Sutra ukoliko se SPS vrati da bude u koaliciji sa DS, ako ponovo do toga dođe, onda ćete kritikovati ministre koji su bili, na primer, iz redova SNS i reći da to nije valjalo, kao što sada kritikujete sve ono što ste tada radili sa njima.

Drugo, kada sam govorio o prvom delu samog procesa razgovora o biračkim spiskovima, izneo sam, ako se ne varam, vi ste i tada podržavali tu Vladu kada je bio ministar Milan Marković, samo sam rekao kako je moguće da ako ste tada isto govorili da su to najbolji birački spiskovi, da je to najbolji ministar, kako je moguće da sedam godina, osam godina posle toga kažete – ne, ne, evo sada to rešavamo? U međuvremenu je koliko izbornih ciklusa bilo i koliko se, zbog istih tih, dešavalo nepravilnosti. Hvala.

Hvala.

Ovaj zakon je, kao i svi prethodni koje je branila ovde ministar Zorana Mihajlović, izuzetno loš. Uzmimo primer Zakona o stanovanju, evo prošlo je skoro godinu dana, nije zaživeo, niti može da zaživi, odnosno stvaraju se na terenu samo problemi.

Podsetiću vas jednu stvar, nije najveća greška i najveća stvar što je zakon loš, još lošije je to što je ministar Zorana Mihajlović ovde iznosila pre nekoliko dana brutalne neistine i replicirajući poslanicima SRS, citiram, rekla je – Da ste bili prisutni, vaš šef i ja smo argumentima diskutovali oko problema zakona.

Tu imamo delimičnu istinu, a to je da je prof. dr Vojislav Šešelj zaista iznosio argumente vezano za ovaj zakon …

(Predsedavajući: Nemojte da nam prepričavate tokom sednice, nego o amandmanu.)

Dok je ministar Zorana Mihajlović iznela neverovatne neistine, pokazala neznanje, elementarne nadležnosti državnog aparata čiji je i sam deo. Reč je bila o rušenju vikendica Tomislava Nikolića i zarad javnosti i upravu zarad zakona, treba da navedemo da je Sekretarijat za legalizaciju koji je pod upravom grada Beograda, gospođo Mihajlović, kojim upravlja vaša SNS, kaže da čim je neko predao zahtev za legalizaciju, zakonom je zaštićen od rušenja, dok vaš Sekretarijat za legalizaciju ne donese rešenje suprotno tome. Tako da je to pitanje za Gorana Vesića i gradsku upravu, a ne za opštinu Novi Beograd i to da mi nismo sa Šapićem hteli da rušimo nelegalno izgrađene vikendice, jer vi i vaš Sekretarijat branite vikendice Tomislava Nikolića, kao i mnoge druge.

Recite danas ovde javno, ako ne želite, da rušimo mi suprotno zakonu. Podsetiću vas da ste vi to uradili u Hercegovačkoj, a tamo gde su srpski radikali na vlasti sigurno neće dozvoliti da se na taj način ruši. Da biste rušili Tomine vikendice, morate prvo doneti zaključak, zatim do tada dok ne donesete zaključak u Sekretarijatu za legalizaciju nemojte se brukati ovakvim izjavama, jer time pokazujete kao što sam rekao elementarno neznanje i dezavuišete javnost u Srbiji. To vam nije prvi put, a upravo je predsednik SRS Vojislav Šešelj izneo sve argumente kako treba da funkcioniše jedna ozbiljna država i kako će na taj način pokazati i boriti se za borbu protiv korupcije i kriminala.