NATAŠA (SPASOJA) JOVANOVIĆ

Srpska radikalna stranka

Rođena 14. 04. 1966. godine u Kragujevcu.

Po zanimanju je turistički vodič.

Od 1987. do 1989. godine je bila zaposlena u preduzeću “Zastava impeks”, a od 1991. do 1996. godine u turističkim agencijama “Holidej” i “Kontiki”.

U Srpskoj radikalnoj stranci je od 1992. godine, a 1996. godine je izabrana za poslanicu u Saveznoj skupštini, da bi 2000.godine bila izabrana za narodnu poslanicu u Skupštini Srbije. U junu 2008. godine je izabrana za potpredsednicu Skupštine Srbije, i članicu odbora za bezbednost, inostrane poslove, trgovinu i turizam.

Takođe, bila je poslanica Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope i članica delegacije u kojoj se raspravlja o rezoluciji po kojoj se zahteva međunarodna istraga o trgovini organima ljudi sa Kosova.

Bila je narodna poslanica u Skupštini Srbije sve do 2012.godine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Osnovne informacije

Statistika

  • 41
  • 0
  • 40
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja, 23.05.2017.

Nema puno vremena naša poslanička grupa. Morala sam da se javim zbog izlaganja gospođe ministar.

Dakle, sve i da je to trošak kredita, kao što ste vi rekli, a verovatno jeste, mada mi nemamo sporazum ispred sebe, vi ste na to pristali, da li iz ljubavi prema Angeli Merkel ja to ne znam, ali u pitanju je 470.000 evra. Gospođo ministar, postoje druge nemačke banke koje za troškove obrade kredita uzimaju nula evra, kao što u Srbiji svakoga dana svi vi vidite da postoje reklame na televiziji za građane koji hoće komercijalne ili keš kredite da je nula dinara obrada kredita. Vi ste svojevoljno pristali na ovaj odnos sa tom bankom, prema tome, to je predmet naše kritike jer je veliki novac u pitanju. Zašto niste izabrali neku drugu investicionu banku koja takođe za ove projekte daje ogromna sredstva i po mnogo, što kolega ne zna, ovaj prethodni koji je govorio i drugi u sali, pogodnijim uslovima i gde nema nikakvih skrivenih troškova. Ako je vama, gospodo iz SNS, tek onako tričavih 470.000 evra, za 470.000 evra, ne daj bože da je pomoć kao devojčici iz Kragujevca pre neki dan potrebna, možemo dvoje dece koja su teško bolesna da uputimo na lečenje.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja, 23.05.2017.

Ako mogu pravo na repliku predsednice.

Jednostavno, ja ne mogu da razumem da kolega Orlić, juče i danas ima potrebu da nešto ponavlja kao pokvarena ploča, jer svakome odgovara isto bez razumevanja onoga što poslanici sa konkretnim zamerkama. Ja mislim da me vrlo dobro gospođa Brnabić razumela.

Dakle, postoje, da znaju narodni poslanici, takve banke na svetskom tržištu koje ne uzimaju proviziju i koji daju, nećete verovati, još povoljniju kamatu. To je druga priča, „Elektroprivreda Srbije“ je još za vreme ovih žutih dosmanlija, ušlo u projekat nemačkom KfW i to je sada ukupno, mislim milijardu i sto miliona evra, ukupni kredit zaduženja za razne projekte i verovatno da će ih biti i sledeće godine i sve dotle dok Nemci ne budu uspeli u svojoj nameri, a po tome je pisao i njihov uticajni list, pre mesec dana „Dojče vele“, da se dočepaju „Elektroprivrede Srbije“.

Naravno, oni to neće otvoreno da kažu, ali mic po mic što bi, naš narod rekao kroz restrukturiranje to pretvaranje javnog preduzeća u akcionarsko društvo i pravo je pitanje možda i za vas gospođo Brnabić, ako smo već došli u situaciju da elektroprivreda sada, akcionarsko društvo, da li će te akcije sutra da završe na berzi ili će Vlada Srbije da odlučuje u jednom trenutku da ih proda poznatom kupcu, a mi tvrdimo da je to upravo država Nemačka.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja, 23.05.2017.

Gospodine ministre, briše se i član 5. to znači, da nikada ne stupi na snagu ovaj zakon. Ključno pitanje za vas. Vi kažete dolazim u ključne momente rasprave. Zašto „Elektroprivreda“ nije sama garantovala za sebe?

Naime, vi znate da do 1. jula treba da se izvrši popis kompletne imovine, „Elektroprivreda Srbije“ je li tako? Sa druge strane, sve da to nije, vratimo se nekoliko godina unazad, neću da osporavam vaše napore pošto ste vi započeli kao ministar 2015. godine ali nije sve počelo sa vama gospodine Antiću.

Što se tiče upotrebe pepela u korisne građevinske svrhe, ali ako u Srbiji po procenama stručnjaka 270, evo zabeležila sam precizno, 270 miliona tona da deponijama. Da li je tačan ovaj podatak? Koliko je moglo da se iskoristi, a da se uštedi na izgradnji auto-puta na drugim građevinskim radovima i samim tim mislim da je to mnogo više od 45 miliona evra, koje su sada predmet ovog zaduživanja? Da su se oni domaćinski ponašali, kao što nisu i da je situacija tako dobra, kao što vi pokušavate da predstavite u „Elektroprivredi Srbije“, uopšte ne bismo bili u situaciji da država ulazi u bilo kakav aranžman da garantuje za njih, već su iz sopstvenih sredstava, pre svega, jednim prvim modelom garantovanjem svoje imovine, a drugi je taj da su pravilno iskoristili sve ovo što dolazi.

Juče je jedna koleginica pričala - vi ste toga da se ekološki država zaštiti budućnost dece. Ne, mi nismo protiv toga ali smo za to da se iz nečega što je negativno izvuče korisno. To rade pametni i odgovorni ljudi koji ne žele da troše 470.000 dinara na proviziju ili kako vi kažete obradu, već da se ono što već postoji iskoristi pametno i da se unovči, materijalizuje i da ne dolazimo u situaciju da radi unapređenja tehnološkog procesa uzima ovakve kredite za koje će država da garantuje.

Nemamo ni precizne informacije o naplativosti potraživanja kao alternativnom izvoru finansiranja, umesto zaduživanja, dakle, o naplativosti potraživanja od ovih famoznih gigantskih dužnika iz javnog sektora. Povrh svega toga, nemamo ni sporazum ispred sebe, pa ne znamo precizno šta je tačno u tom sporazumu ugovoreno, u zamenu za ove objektivno povoljne uslove finansiranja. Dakle, sve je to poprilično netransparentno, mutna voda.

Taj projekat je dobar i potreban i to nije sporno. On uvodi nove tehnologije i štiti životnu sredinu, to smo već više puta u ovoj raspravi rekli. I da, nemački državni kredit je povoljniji od komercijalnog ili brzog keš kredita, i to smo takođe rekli.

Tačno je, država ima pravo regresa, da ukoliko EPS ne plati, država plati umesto njega, pa da se onda od EPS-a država regresira, ali to nije obaveza, to je pravo. Sve se bojim da će država od EPS-a iskoristiti pravo regresnog potraživanja i uostalom, kakva je to garancija državi? Ako EPS nije bio u stanju da vrati kredit i da plati kreditoru, zašto mislimo da će biti u stanju da plati državi? Toliko.

Imovinska karta

(Kragujevac, 19.10.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 08.03.2017, 10:21