Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Milorad Mijatović

Milorad Mijatović

Socijaldemokratska partija Srbije

Govori

Hvala predsednice.

Poštovani ministre sa saradnicima, izražavam zadovoljstvo što danas raspravljamo o zaštiti čovekove sredine. Jedan sam od onih koji smatra da je to najvažnija tema. Za mene je to i najveća politika. A, zašto je to najveća politika? Zato što se govori o životu građana, o čistom vazduhu, zdravoj pijaćoj vodi, o zdravlju, o čistom vazduhu, a i o klimatskim promenama.

Očekujem od ministra zaštite čovekove sredine, da fundira ovaj proces, isto tako da stalno ne počinjemo iz početka. Imam utisak da životnu sredinu često smatramo kolokvijalno, stavljamo je u drugi plan, i onda jednostavno, sve su druge teme važnije i negde počnemo, stignemo do nekog nivoa, i onda stane se, i opet se kreće iz početka.

Budite uvereni da će Skupština Srbije, posebno Fokus grupa o kojoj ću kasnije pričati, veoma veliku pažnju posvećivati zaštiti životne sredine. Isto tako posvetiće značajnu pažnju da se sredstva za zaštitu životne sredine planiraju u budžetu, da ona budu značajna i da budu veoma važna. Nije samo zato što to od nas očekuje EU, znamo šta znači trgovačko Poglavlje 27, mi imamo i Agendu 2030 i Ciljeve održivog razvoja. To nije u suprotnosti. Naprotiv, 64% iz Agende 27 je inkorporirano u Ciljeve održivog razvoja. Kada sprovodimo i jedno i drugo, a ovo oko EU, jer Srbija želi da bude članica EU, zaista ćemo sprovoditi. Budite uvereni da ćete imati punu podršku. No, mene ministre uvek od vas iznenadi vi kažete – trebaće nam 15 milijardi eura. Znam da će trebati, to je za ovu Srbiju veoma velika suma.

Međutim, mnogo toga se može uraditi korak po korak i to bez nekih velikih sredstava. Ovde je bilo govora, jačanje svesti pojedinaca, svesti šta znači zdrava životna sredina, šta znači čist vazduh, šta znači pažnja oko smeća, šta znači prečišćavanje vode. E, tu možemo da učinimo mnogo. Znate, tu uvek volim da citiram, mi jačanje svesti moramo početi od obdaništa, od osnovne škole, srednje škole, od studenata i uvek citiram Čika Jovu Zmaja – gde nađeš zgodno mesto, tu drvo posadi, jer to drvo će kasnije da naraste, davaće nam vazduh, davaće nam plodove i uživaćemo. Mislim da upravo tu ideju moramo stalno da razvijamo, da svako dete ima svoje drvo u Srbiji i da bude ponosno zasađeno onda kada je to dete rođeno, a ono se polako razvijalo i raslo kako se i od malog deteta stvarao jedan čovek, ali sa svešću da mora da čuva okolino. To je zbog njega, zbog budućih generacija i da ne citiram već poznate stvari. Mi smo ovo nasledili, bolje i kvalitetnije moramo da damo budućim generacijama.

Socijaldemokratska partija će podržati vaše zakone. Ovo su male izmene, ali su vrlo značajne, radi se o poljoprivredi koja je kao što ste sami naglasili vrlo veliki zagađivač. Isto tako, mi moramo voditi računa o tome i budite uvereni da ćete i tu imati veoma veliku podršku, jer sve ovo moramo razvijati, razvijati svest da se hemija ne može koristiti bez ograničenja. Ono što je prednost Srbije bila i ostala, to je zdrava hrana, zdrava životna sredina, dajte da je sačuvamo. To vam je jedna prednost koju nam svi koji dođu našu zemlju govore i stalno naglašavaju, e, sačuvajmo je, to nam je bogom dano, sačuvajmo naše vode, šume, sačuvajmo naše ptice i sve ono što ide.

Počeću nešto drugo, govoriću o radu Fokus grupe koju je predsednica Narodne skupštine osnovala 2017. godine, gde imamo 15 članova, gde imamo dva potpredsednika najvažnijih odbora koji treba da realizuju stavove iz Agende 2030. Odmah da naglasim tu nema nikakvih političkih razlika, tu je i pozicija i opozicija. Budite uvereni uz punu podršku i predsednice Narodne skupštine, a isto tako i drugih nekih fondacija. Mi imamo rezultate koje hoću ovog puta da ovde naglasim.

Kao prvo, danas su svi poslanici na ulazu mogli da podignu ove knjižice. Znate, bilo je danas ovde malo priče, ne znam ni ja kakve o ovim knjižicama, da bismo imali prevod ove knjižice UN, to je Fokus grupa radila, našli smo sredstva i nemojte potcenjivati, trudili smo se da svakog poslanika, a i preko Narodne skupštine i javnost Srbije obavestimo šta znače Ciljevi održivog razvoja, šta znači Agenda 2030. nju treba svi da sprovodimo. Sprovodimo, da postavimo sistem, da radimo onako kao treba. Šta radi Narodna skupština? Bravo ministre, Narodna skupština vrši nadzor nad implementacijom Ciljeva održivog razvoja. Mi ćemo to raditi. Vlada Republike Srbije ima međuresornu Radnu grupu na čijem čelu je gospođa Slavica Dejanović, koja takođe radi svoje deo posla i između Fokus grupe i međuresorne Radne grupe postoji puna saradnja. Budite uvereni da će to biti i dalje. Interes svih nas je da se što više ovih ciljeva realizuje. Naravno, mi nismo bogata zemlja i ne možemo svih 17 ciljeva i 169 podciljeva realizovati.

Ono što je važno i što ćemo u Narodnoj skupštini Republike Srbije insistirati jeste da se odrede prioriteti, a među prioritetima sigurno će biti i zaštita čovekove sredine. To je ono što je ovog trenutka važno.

Isto tako, moram da naglasim da su ti ciljevi u tri grupe pitanja. To je društvo, to je ekonomija i to je životna sredina. Ti ciljevi su nastali 2015. godine, septembra meseca i Srbija je među prvim zemljama koja je potpisala ovu Agendu 2030.

Pažljivim čitanjem videćete da će Srbija, ukoliko bude što više realizovala ovih ciljeva, podciljeva, biti znatno bolja zemlja, bolje će se živeti i upravo bićemo deo svetske zajednice i evropske zajednice, što je naš osnovni cilj kao jedne moderne Srbije i što činimo i što radimo.

Takođe, mi smo među prvim zemljama koje su formirale ovu grupu, među prvih pet zemalja i to se već primetilo u UN i u godišnjem izveštaju UN za 2018. godinu Srbija je izabrana kao zemlja dobre prakse. O tome sam govorio i u NJujorku, a isto tako i u Ženevi i moram reći da je naišlo na dosta odobravanja među slušaocima koji su bili tamo sa mnoštvo pitanja kako to uspevamo i kako činimo.

No, da ne bih puno pričao o tome, smatram da smo na samom početku i naš osnovni cilj će biti i ostaje da fundiramo sistem, da sistem ide svojim putem, a da mi onda kroz indikatore održivog razvoja koje UN imaju jasno izražene, kroz indikatore koji će biti jasni i merljivi kažemo gde se nalazimo, šta je potrebno uraditi, šta treba učiniti.

Jedna od tih stvari je npr. da srednje obrazovanje u našoj zemlji bude besplatno i obavezno. To je za sada samo osnovno obrazovanje. To jeste veliki cilj, ali isto tako ako budemo insistirali, budemo tražili, budite uvereni da ćemo ga isposlovati, jer ova zemlja Srbija mora imati obrazovanije stanovništvo da bi mogla da ide u tu četvrtu industrijsku revoluciju. To je ono što ćemo govoriti.

Ovde je danas bilo puno govora o zaštiti čovekove okoline. Rekao sam na samom početku da je to za nas vrlo važno pitanje i jedno od najvažnijih pitanja.

Gospodine ministre, budite sigurni da ćemo uvek insistirati da vaše ministarstvo ima više sredstava, da se u budžetu upravo planira tako nešto, da ne stojimo.

Mogu vam odmah reći, mi smo, naravno, uz pomoć fondacija napravili analizu budžeta za 2018. godinu. Evo je ovde i tačno je naglašeno koja su to sredstva koja se izdvajaju za ostvarivanje ciljeva održivog razvoja.

Mi smo prošle godine u budžetu za 2018. godinu dali kao Fokus grupa amandmane. Nisu prošli. Mi ne odustajemo. Mi ćemo i ove godine, videvši gde se mogu naći sredstva, u budžetu za 2019. godinu insistirati da se za pojedine stavke, posle određivanja prioriteta, tačno odredi koja su to sredstva koja će ići i za ciljeve održivog razvoja, gde upravo prioritet dajemo zaštiti čovekove okoline. To je nešto što ćemo uvek insistirati, jer smatramo od ključnog pitanja za razvoj Srbije.

Znate, ovde nije bilo govora o zelenoj ekonomiji. Nije bilo govora koliko možemo otvoriti radnih mesta kroz reciklažu otpada. Sami ste rekli šta je i uveo bih svakom građaninu da nosi tekstilne ili papirne kese, od recikliranog papira iz prostog razloga što je to jedan komoditet koji smo mi navikli, a gde nam se posle u prirodi višestruko negativno vraća. Bilo gde da sam bio, a idem puno po inostranstvu, budite uvereni, vrlo malo nalazim plastičnih kesa.

Očekujem da ćete vi to uraditi, a isto tako ne znam zašto imamo mnogo plastičnih boca? Zašto ne uvedemo pravilo da se plastične boce vraćaju, da se za njih dobijaju nazad neka sredstva, da se stimuliše, jer upravo ta plastika će nam pomoći da jednostavnim koracima mnoge stvari rešavamo.

Ja ne smatram da se može sve odjednom uraditi, Korak po korak, „step by step“ stići ćemo do određenih ciljeva. Ja hoću da imam čistu vodu, čiste reke. Sticajem okolnosti letos sam bio u jednoj stranoj zemlji gde sam video volontere na reci koja je veoma čista, gde hodaju, traže smeće, gde inače ne bacaju smeće jer je takva kultura, jer da bi ste imali čiste reke, čiste vodotoke, morate voditi računa.

Naravno, to su sve bogate zemlje, kao što ste i sami rekli, čija je svest daleko iznad one koja je kod nas. Možda za 20 godina ćemo imati takve reke, takve potoke, a isto tako i šume koje ćemo imati.

Ono što moram da naglasim, a to je isto tako da ćemo kao Fokus grupa u ovom parlamentu, a ovde i poručujem građanima Srbije, zaista pratiti ostvarivanje implementacije Ciljeva održivog razvoja. Srbija ima za to mogućnosti. Učinili smo dobre početne korake i budite uvereni da ćemo ići i dalje, a dalje posmatram prenošenje stvari na lokalne sredine.

Ja sam već sa nekim poslanicima razgovarao. Obećao sam i da ćemo ići u Sokobanju, da ćemo ići u Svrljig, jer suština je da zaista u svakoj sredini jačamo svest, da javnost upoznamo šta znači zdravlja životna sredina, šta znače čiste reke, zdrava voda, jer građani Srbije moraju znati da samo 1% svetske vode može da se koristi za piće. Šta sutra ako ne budemo imali? Bogate zemlje zato imaju rešenje. U Abu Dabiju sam video kako prave pijaću vodu iz morske vode, ali moramo znati da ovu dragocenu našu pijaću vodu koju imamo moramo čuvati, jer sutra možemo da ostanemo i bez nje.

Ono što smo takođe učinili kao Fokus grupa, ne možemo sami da radimo ovaj posao od lokala. Mi moramo da gledamo naše susede. Mi moramo da gledamo regiju, da gledam o gde se ko nalazi i da razmenjujemo iskustva. To smo radili. U maju mesecu smo imali jedan veliki regionalni skup u našoj Skupštini. Bilo je 12 zemalja i budite uvereni da smo mogli sa ponosom da kažemo šta je urađeno.

Naravno, nikad se ne zadovoljavam sa onim što se uradi. Uvek se može mnogo više i mnogo bolje, ali budite uvereni da drugi često su i mnogo u težoj situaciji nego mi i njihova svest nije na ovom nivou gde smo mi, ali zato su druge zemlje daleko od nas. Nikad nismo gledali one ispod nas, već one koji su bolji od nas da ih stignemo sa ovim sredstvima koje imamo i kako imamo.

Mi smo još u 2017. godini izvršili samo evaluaciju šta je to ovaj parlament uradio u praćenju ciljeva održivog razvoja. To ćemo učiniti u 2018. godini, jer imamo sada temelj od kojeg počinjemo.

I, nešto što je veoma važno, zapostavljamo ne samo civilno društvo, nevladine organizacije, zapostavljamo i firme koje u Srbiji i te kako posvećuju pažnju zaštiti životne sredine. Ja ću nabrojati neke od njih. Evo „Hemofarm“ koji i te kako puno radi na tom polju, „Delta Agrar“ takođe i tu su iskustva i drugih preduzeća, ali ono što je najvažnije, mala i srednja preduzeća moramo angažovati oko tih pitanja. njih je mnogo više. Moramo ih učiti kako da konkurišu za sredstva EU, kako da poboljšaju svoju proizvodnju i kako da prečišćavaju vodu, kako da vode računa o otpadu, jer za to postoje i sredstva EU.

Dakle, naš zadatak, svih poslanika, ministarstava i javnosti je da napravimo jedan uvezan sistem, koji će voditi računa o svim tim pitanjima, o zaštiti čovekove sredine, jer to je ono što nama znači život, to nama znači nešto što je najvažnije. Zašto? Pa, to je preventiva.

Vi sami znate, oko poplava, jedan dinar utrošen u preventivu znači sedam dinara, kasnije se daje mnogo više kad se dese poplave. I to je jedan od podciljeva održivog razvoja.

Dakle, mnogo je pitanja na koje možemo dati odgovore ako budemo poštovali pravila i manje politizirali oko nečega što znači bolji život građana Srbije, nešto što možemo svi da uradimo. Nemojte samo da se kaže – političari su za to odgovorni. Svaki građanin Srbije je odgovoran za zdravu životnu sredinu i svaki građanin može da da svoj doprinos, vodeći računa o tome. Hvala.
Ja ću se osvrnuti na ovo pismo.

Kao stranka koja se zalaže za prava nacionalnih manjina, zaista osuđujemo ovakav način dešavanja u Srbiji, pisanja anonimnih pisama, napadanje pojedinaca zato što pripadaju određenoj nacionalnoj zajednici ili nacionalnoj manjini.

Ja smatram da je Srbija jedna uređena zemlja i svima onima koji misle da će biti drugačija poručujem odmah – ne, Srbija će biti uređena zemlja, koja ima jasne službe bezbednosti, koje znaju šta rade i kako rade. Upravo očekujem da će službe bezbednosti dati odgovor i na ovo pitanje na način kako dolikuje jednoj demokratskoj zemlji.

Moram da naglasim da se u Srbiji svako mora osećati dobro, da je to dom svih onih koji poštuju Ustav i zakone ove zemlje. Zato našem kolegi narodnom poslaniku poručujem da – živite u svojoj zemlji i osećajte se veoma dobro, imaćete dobru zaštitu. Hvala.
Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Pominjem član 106, da svi govornici mogu govoriti samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Ovde, u ovoj Skupštini, se zloupotrebljava jedan nesrećan događaj koji se desio i upravo zbog toga želim da naglasim da mi ne osporavamo taj događaj.

Drugo, dozvolite da ne može niko biti kriv dok se to ne dokaže.

Treće, dozvolite da nadležni organi nemačke države podnesu svoje izveštaje, svoje istrage i tek onda možemo razgovarati o činu koji se desio. Mi ovde unapred osuđujemo narodnog poslanika. Mi svi verujemo nemačkoj državi, to je ozbiljna država i ako je taj događaj zaista onakav kako ga ovde u našoj zemlji predstavljaju, tada će nemačka država zaista dati pravi odgovor.

Isto tako, Socijaldemokratska partija, kao ozbiljna partija, će takođe dati svoj odgovor na sva ova dešavanja.

Narodnim poslanicima iz SRS ja neću govoriti šta će oni da govore, oni znaju šta će govoriti. Građanima Srbije ne moram da objašnjavam kakve su politike SRS i Socijaldemokratske partije. Mi smo dva suprotna politička pola i imamo nepremostive razlike.

Ja insistiram da govorimo o politikama, a da ličnosti ostavimo po strani. Onda kada bude sve jasno, kada budu pravosnažne presude, onda da govorimo o pojedincima i njihovim delima. Ja neću spominjati šta znači pravosudna presuda, itd.

Zato vas molim, predsednice, da se zaista držimo tačaka dnevnog reda. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Vlade, Socijaldemokratska partija Srbije će podržati vaš predlog da Siniša Mali bude izabran za ministra finansija. NJegov dosadašnji angažman ga u potpunosti kvalifikuje za ovu izuzetno važnu funkciju i potpuno sam siguran da će je uspešno obavljati. Kada kažem da Socijaldemokratska partija Srbije podržava vaš predlog, želim da naglasim da mi podržavamo politiku ove Vlade, mi učestvujemo u ovoj Vladi kao koalicioni partner. Upravo ta činjenica govori da dajemo i svoj doprinos u realizaciji politike ove Vlade.

Želeo bih da naglasim nekoliko rezultata koji su postignuti. Od 2014. godine, kada se krenulo u reforme, postignuti su zaista impresivni rezultati u nekim oblastima. Pre svega govorim o finansijskoj konsolidaciji. Kao što vam je poznato, Srbija je te 2014. godine bila blizu bankrota. Trebalo je samo 75 dana da država proglasi bankrot. Pametnom politikom finansijske konsolidacije, koja nije bila ni laka ni jednostavna, mi smo uspeli da dođemo u situaciju da smo prošle godine imali suficit, a i u ovoj godini mi očekujemo suficit. Takođe, u ovoj godini mi smo opredelili 128 milijardi sredstava koje smo mi ostvarili za kapitalne investicije, što se veoma vidi, vidi se u činjenici da će ova Vlada završiti Koridor 10. To stalno naglašavam, da, ova Vlada će završiti Koridor 10, i to ne istočni krak, južni krak. Isto tako, ova Vlada će završiti deo Koridora 11 do Čačka. To su veliki rezultati, to treba napomenuti. To treba napomenuti zbog činjenice da su mnogi pokušavali to da urade, a nisu uradili. Ova Vlada će to uraditi. Da ništa više ne uradi ova Vlada, mislim da je to veoma veliki rezultat. To treba stalno naglašavati jer izgleda da zaboravljamo te činjenice, daleko se bavimo nekim drugim stvarima, a ono što ostaje za budućnost, za buduće generacije, to ne želimo da ističemo.

Kada ste bili izabrani za premijera, rekao sam dve stvari, prvo, da je ovo Vlada kontinuiteta, taj kontinuitet se oseća. Ova Vlada je Vlada stabilnosti. Srbija je stabilna zemlja u svakom pogledu. Raste nam BDP, to vidimo, to osećamo već drugu godinu, a to je ono što je najvažnije ovog puta. Znate, nemate zemlju i ne možete puno raditi ako vam BDP ne raste. Mislim da merama koje je Vlada postigla mi imamo rast BDP.

Moram da naglasim da budućem ministru finansija neće biti lako. Neće mu bilo lako jer dolazi na mesto jednog izuzetnog stručnjaka bivšeg ministra Dušana Vujovića, koji je kao član Vlade, deo jednog tima, uradio mnogo. Mi smo imali budžete koji su bili stabilni, budžete koji nisu ništa skrivali. Da napomenem, a dugo sam već poslanik, mnogo je bilo u budžetima nešto ispod linija, ispod crta, i stalno je kada smo dobijali budžet nešto iskakalo. Ne, sada imamo jasan, transparentan budžet, dobro skrojen i nadam se da će budući ministar taj posao nastaviti kao što je radio Dušan Vujović, to je vrlo bitno.

To je veoma bitno, građani Srbije moraju da znaju da se ovog puta troši samo ono što je stvoreno, ono što je zarađeno. To znači nema više zaduživanja, i upravo ćemo se tako vrlo odgovorno ponašati i ponašanje će biti i u buduće. Jer, upravo je to ono što Srbiju mora da vodi napred, da ne bismo imali iznenađenja.

Gospođo predsednice Vlade iskoristiću jednu činjenicu, da naglasim. Prvo pozdravljamo ukidanje Zakona o privremenom smanjenju penzija. To smo insistirali gospodin Momo Čolaković još pri usvajanju budžeta za 2018. godinu, vi ćete to učiniti i to je veoma dobro.

Takođe, pozdravljamo i činjenicu da se vodi računa o najmanjim penzijama. Zašto? Mi znamo da su penzije stečeno pravo, da su ljudi izdvajali iz svojih prihoda da bi mogli imati penzija i da bi živeli u starosti. Međutim, moramo da znamo da su budžetski fondovi, da su penzioni fondovi zaista devastirani bili. I postavili smo jedan veoma veliki cilj da sada iz budžeta za penzije ide 30 i nešto procenata, a išlo je 50 procenata, to je znak da jednoj strani da imamo više zaposlenih, ali to je znak da u PIO fondu se dobro radi i dobro ekonomiše.

Očekujem da ćemo u ovoj i sledećoj godini razgovarati i o reformi penzionih fondova. Zašto? Mi smo država koja stari, imamo mnogo starih ljudi i ove generacije neće moći same da izdržavaju, vi znate penzije se isplaćuju oni koji su zaposleni uplaćuju u PIO fond i iz tih sredstava se penzije isplaćuju.

Ono što je najvažnije, penzije su sigurne, penzije se redovno isplaćuju, a i plate i zato ćemo pozdraviti sve one odluke koje će značiti i povećanja plata i penzija, ali iz realnih sredstava. Ne zaduživanje, ne jeftina populistička politika da bi se nešto kupovalo, već kao ozbiljna država, kao država u kojoj znamo šta hoćemo, mi moramo imati situaciju sigurnosti i stabilnosti u našim finansijama.

Naravno, znam sigurno da je Vlada jedan tim, ministar finansija je deo tog tima, a koliko vidim iz školovanja, gospodin Siniša Mali je upravo i na finansijama i magistrirao i to je ono što trebam ovog puta da naglasim.

Na kraju, Socijaldemokratska partija Srbije će glasati za vaš predlog i dalje ćemo podržavati tu politiku koju vodi ova Vlada, učestvovaćemo u njoj i daćemo svoj doprinos. Hvala vam.
Hvala gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Socijaldemokratske partije Srbije moram da izjavim, sa zadovoljstvom da pozdravljam formiranje ove komisije i da ćemo glasati za sastav ove komisije.

Zašto to činim? Pa, zbog istine. Mi smo građanima Srbije dužni da kažemo istinu o posledicama NATO agresije. Dužni smo zbog njihovog zdravlja, dužni zbog naše zdrave okoline i dužni smo zbog toga što moramo jasno reći šta nas je to dočekalo posle NATO bombardovanja.

Neko kaže – kasno je. Ne, nikada nije kasno. Nikada nije kasno da saznamo sve činjenice, a iza činjenice mora da idu i mere. Sasvim je jasan mandat ove komisije. To piše u ovom zahtevu za formiranje komisije i zbog toga ja uopšte neću govoriti o bilo kojim političkim aspektima. Ovo nije komisija, ovo nije tema gde se trebaju dobijati politički poeni. Ovo je tema koja interesuje građane Srbije i zbog toga mi podržavamo ovu komisiju.

Ja ne očekujem da će komisija dati odgovore na sva pitanja. Zadatak komisije je da utvrdi činjenice, da inicira državu da traži rešenja za probleme koji će tu biti. Zašto ovo naglašavam? Ozbiljna je tema, veoma ozbiljna i tu da bismo dobili odgovore na sva pitanja treba uključiti i stručnu i naučnu javnost. Mi o Srbiji imamo i naučne institute i stručnjake koji mogu da daju na odgovore na pitanja do kojih će doći ova komisija u svojim nalazima.

Ovo naglašavam i zbog toga jer ovo je isključivo stručna i naučna tema. Svi smo mi doživeli tu 1999. godinu i znamo njene posledice. Svi ih nosimo u sebi, da li su to stresovi, da li su to neke posledice koje su nastale na psihičkom problemu, mi ih nosimo, ali moramo znati šta ova država mora da učini da se to prevaziđe i zbog nas koji još uvek smo živi, ali i zbog budućih generacija, jer moramo ostaviti zdravu životnu sredinu, očišćenu od svih tih negativnih posledica NATO bombardovanja.

Sam sam živeo u Novom Sadu koji je svaki drugi dan bio bombardovan, znam šta znači uništavanje rafinerije, znam šta znači uništavanje mostova, znam šta znači kad vi uništavate rafineriju koja je blizu Dunava gde su rendibunari, gde se vodom snabdevaju svi građani Novog Sada. Naravno, sticajem sretnih okolnosti u Novom Sadu imamo ljude kvalifikovane koji su na naučnoj osnovi znali odmah da daju određene mere i zaštite a i kasnije zaštite. Naravno posledice uvek ostaju. Toga moramo biti svesni i to moramo znati zbog naše budućnosti.

Ja naglašavam još nešto, oko ovo teme ja ne bih išao na politizaciju, ni unutrašnju, za unutrašnje potrebe a isto tako i za spoljne potrebe. Kao što vidite, i jedni i drugi i oni koji su iz inostranstva ovu temu zloupotrebljavaju da bi nam govorili nešto drugačije, nešto što zaista nije istina.

Zato ja verujem da će ova komisija inicirati naučnike, naučne institute, da će studiozno, imati taj studiozni pristup, i uz naučnu nepristrasnost uz statistike koje već postoje i koje će i postojati dugoročno rešavaju ovaj problem.

Ovo se ne rešava niti za jednu godinu, ni za 10 godina, niti za jednu generaciju. I tu moramo kao ozbiljna država dugoročno rešavati ovaj problem koji je nastao NATO bombardovanjem.

Znate, nisu oni prema nama bili milosrdni, sve što su mogli loše da urade, uradili su. Jeste da su se zvali „Milosrdni anđeli“, ali nisu bili milosrdni. To mi osećamo na svojoj koži i zbog toga mislim da zaista moramo znati šta hoćemo i gde hoćemo.

Ja se zalažem da se na ovo pitanje da jedan ozbiljan i temeljit odgovor. Zašto? Srbija ima mnogo otvorenih pitanja. Neka pitanja moramo zatvoriti. To znači jednog pitanja, da ne bismo nagađali, a da ne bismo kao što smo kao država, odnosno i kao narod malo skloni da pravimo mitove da ne bi kroz 50 godina ili 100 godina napravili neki mit – evo, da smo zbog toga i toga.

Zato podržavam ovaj naučni pristup i ovu komisiju koja će upravo na taj način dati odgovore na ova pitanja koje smo mi ovde danas govorili.

I odmah na kraju da naglasim, Socijaldemokratska partija Srbije će dati svog predstavnika, kvalitetnog, da učestvuje u radu te komisije, podržaćemo rad te komisije i glasaćemo za njen sastav. Hvala vam.
Hvala gospođo predsednice.

Meni je zadovoljstvo da mogu u ovakvom miru i tišini da govorim, to je način da kažem neke misli koje sam želeo, u jednoj smirenoj atmosferi i da se malo bolje razumemo i da možda oko nekih stvari i porazgovaramo.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, mi danas imamo čitav set zakona iz bezbednosnog sistema. To je veoma važno, ali ja želim da kažem nekoliko stvari.

Prvo, Srbija je bezbedna zemlja. To nije samo od sebe, Srbija je bezbedna zemlja, jer organi koji brinu o bezbednosti dobro rade svoj posao. Neću govoriti u kojim izazovima smo bili od migrantske krize, od našeg okruženja, od dešavanja malo šire, dalje u sredozemnom bazenu, ali zato smo u Srbiji veoma bezbedni. To moramo da naglasimo, jer je to zasluga i organa o kojima mi danas govorimo.

Drugo, želim da naglasim da poslanička grupa Socijaldemokratske partije i Socijaldemokratska partija se zalaže za neutralnost Srbije. Naglašavam, zalažemo se za neutralnost Srbije iz prostog razloga jer smo mala zemlja, mi nismo zemlja koja može da ratuje protiv velikih, niti treba da ratujemo, ali treba da imamo svoju vojsku, dobro opremljenu u skladu sa našim mogućnostima, vojsku koja je sposobna da nas odbrani od bilo kakvog napada koji eventualno može biti u budućnosti.

Zbog toga mi moramo ovde vrlo ozbiljno raspravljati o zakonima koji su danas na dnevnom redu, moramo ih dopuniti iz prostog razloga jer mi moramo imati ozbiljan pristup ka toj temi.

Ovde se na ovoj temi, koja je za mene isto tako državotvorna, se ne mogu i ne trebaju skupljati jeftini politički poeni. Mi govorimo o bezbednosnom sistemu, a za to je zainteresovan svaki građanin Srbije. Bezbednost države nije vezana niti za jedan režim, niti za bilo koju političku partiju, vezano je za državu Srbiju. Upravo zbog toga mi imamo ovaj ozbiljan pristup o kome danas treba da raspravljamo.

Počeću o Vojsci Srbije. Znate, ja volim da kažem – ovo je narodna vojska. Istorijski gledano, Vojska Srbije je nastala iz naroda i ona mora biti uz narod, uvek uz narod. Ovo naglašavam i zbog toga što je kod nas bilo elitističkog pristupa. Vojska treba da bude neka elitna organizacija gde će ići prosvećeni. Naše generale treba da kitimo nekim lentama itd. Ne. Oficiri, podoficiri, vojnici, generali moraju biti sa narodom i moraju biti iz naroda. Svaki oficir koji se školuje je svestan činjenice da on treba da brani svoju državu, da se za to školuje i da rizikuje svoj život, kao što i svi građani, ako to sutra bude u pitanju, moraju da čine.

Zalažem se za jedinstvenost bezbednosnog sistema. Tu ne može da bude pojedinačnih dešavanja, nikakvih grupa, nikakvih, ne znam ni ja, ne mogu da izgovorim tu reč jer sam protiv njih uvek bio, četnika, ne znam ni ja koga. Jedinstven sistem odbrane mora da postoji. Mora da postoji koordinacija, jer bez toga nema rezultata.

Sada ću govoriti o jednoj drugoj stvari, a pre toga da kažem odmah, SDPS će glasati za sve zakone. Dakle, sve zakone koji su ovde. Zašto ćemo to učiniti? Sistem bezbednosti je jedan ozbiljan sistem. On se mora stalno popravljati, stalno kontrolisati i stalno unapređivati. Niko neće da kaže da mi ovde popravljamo zakone koji postoje. Popunjavamo pravne praznine koje su se javile u izvršavanju nekih obaveza i to ovog trenutka činimo.

Činimo da taj sistem bude bolji, kvalitetniji, a samim tim i transparentniji. To znači da ne može niko unutar sistema bezbednosti da stvari tumači onako kako njemu odgovara, već kako stoji u zakonu. Ispod zakona postoje i podzakonska akta. Ta podzakonska akta se moraju poštovati. Tada postoji mali prostor za razne zloupotrebe.

Mi često mistifikujemo neke stvari. Mistifikujemo i službe bezbednosti. Molim vas, službe bezbednosti, tu mislim na BIA, VBA i VOA, one rade svoj posao. Ja vam moram reći, rade vrlo kvalitetno svoj posao.

Mi često te službe mistifikujemo smatrajući nekakve tajne akcije, itd. Molim vas, tu rade dobri kadrovi, znaju svoj posao. Tu imamo javnu kontrolu preko Odbora za kontrolu službi bezbednosti. Sam sam zamenik člana i mnogo puta sam bio u kontroli svih ovih agencija.

Primetio sam da te agencije zaista dobro rade, poštuju zakon, a postoje neke neodređenosti u zakonskim propisima, koje upravo sada popunjavamo. Popunjavamo da bi one bile bolje i da bi kvalitetnije radile.

Upravo to je javna kontrola tih službi. Ako im ne date prostora da zloupotrebljavaju neke stvari, već sve jasno i precizno definišete, ako imate dobre kadrove, tehničku opremljenost, javnu kontrolu odbora, tada ćete zaista biti u situaciji da te službe moraju raditi posao zbog kojih postoje,a iza toga stoji bezbednost građana Srbije, što je osnovni cilj svih nas ovde.

Podržavam i pozdravljam odluku da učestvujemo u multinacionalnim snagama, upotrebi vojske u multinacionalnim operacijama. To je dobro za Vojsku Srbije. Dobro, jer na taj način u svetu pokazujemo koliko smo spremni, koliko smo osposobljeni i koliko smo opremljeni da dajemo najbolje odgovore za bezbednosne izazove u tim zemljama.

Ići u Afriku nije jednostavno, rizično je, to svi znamo, ali vojni poziv je rizičan, to svi koji idu u vojsku veoma dobro znaju. Prema tome, podržavamo to, a isto tako mogu da kažem da puno pokazujemo, imamo pohvale, ali i učimo. Tu se često i druge snage koje su ponekad i bolje obučene nego naše snage, to je prilika da se poredimo i da iskustva koja tamo steknemo imamo unutar naše zemlje i obučavamo druge kadrove.

Zbog toga podržavam tu činjenicu, a isto tako i ovu izmenu koju ste u zakonu dali, da mi svake godine ne donosimo odluku za određenu misiju, već da kad jednom donesemo odluku ona važi, a da dalje operativni organ, kao što je Vlada, kao što je predsednik države, radiće svoj posao i odraditi ono što se od njih očekuje.

Za Vojsku Srbije za međunarodni ugled Srbije, to je veoma važno. To nam je važno i zbog toga, jer mi pokazujemo drugo lice Srbije. Ova Srbija više nije Srbija 90-ih godina i neće više nikad biti, ovo će biti moderna država, evropska država i zato smo veoma otvoreni.

Govorio sam o vojnoj neutralnosti. To je veoma važno iz prostog razloga što vojna neutralnost znači da je Srbija okrenuta i prema zapadu, prema NATO paktu, okrenuta je prema Rusiji, Kini, svima ostalima koji nam mogu pomoći da budemo bolji.

Dalje, ja bih želeo nešto da kažem o vojnom školstvu. Samo da zamolim kolege za tišinu...
Ja znam da je to uobičajeno u ovoj Skupštini, ali ja želim da ova Skupština bude upravo ovakva da mi možemo lepo raspravljati o argumentima i činjenicama. Kao profesor sam navikao na tišinu, pa mi ovo malo smeta, ali dobro.
Vojno obrazovanje kod nas je bilo uvek kvalitetno. Kvalitetno je u bivšoj državi SFRJ, u Srbiji, bilo je i pre Drugog svetskog rata i to je ono što želim da naglasim.
Dobro je što nastavljamo ovaj posao poboljšavanja vojnog obrazovanja, to znači vršimo harmonizaciju sa civilnim obrazovanjem, uslovno rečeno, ali dajemo specifičnosti one koje su potrebne za vojsku.
Sam sam u toku služenja vojnog roka predavao na Višoj vojnoj akademiji, to mi čini čast i tada sam se uverio da je kvalitet vojnog obrazovanja vrlo visok, da su standardi koji se traže od pitomaca vrlo visoki, vrlo strogi i to treba nastaviti. Nema dobrog oficira ni podoficira ako ne pokažeš znanje. Kao retko kad u sadašnjim modernim uslovima, znanje je to koje svaku vojsku dobro osposobljava da se može braniti i može raditi.
Želeo bih još nekoliko stvari da kažem. Zakon o vojsci, mnoge stvari su tamo dobro rešene. Nema brzog napredovanja, nema da se dešava da ko više ide u ambasade, sve više dobija vojnih činova. Morate da odradite svoj posao u određenom činu, da se dokažete i na bazi određenih kvaliteta da budete unapređeni. To je veoma važno.
Znate, naši generali i u Drugom svetskom ratu i u Prvom svetskom ratu su bili najtalentovaniji ljudi iz ove Srbije. Zašto? To ima i sada u Srbiji, a kvalitetom kriterijuma možemo postići da imamo i dobre generale koji će znati voditi stvari i znanje je to koje će da pokaže ono što treba.
Kad govorim o vojsci, ja bih želeo nešto da kažem i o standardu. Znate, nema dobrog i motivisanog oficira, podoficira ili profesionalnog vojnika ukoliko nije motivisan i materijalno.
Sama činjenica da nismo neka bogata zemlja, ali ljude koji rade u bezbednosti moramo dobro stimulisati, jer oni daju državi ono što je najvažnije - svoje živote. Spremni su da to učine, da to urade.
Pozdravljam odluku da se izvrši i pomoć svim onim porodicama kojima je neko poginuo u ovim ratovima, gde je vojno lice poginulo u vršenju vojne dužnosti, njihovoj deci moramo pomoći da završe fakultete i škole, a isto tako, moramo im pomoći da imaju rešeno stambeno pitanje kako im dolikuje. Oni nekada ne mogu birati gde će biti premešteni, a i gde će biti raspoređeni. Od njih se to traži i oni to moraju da ispune.
Rekao sam nekoliko reči i opet ću to ponoviti, oko zapošljavanja u bezbednosnim agencijama. Molim vas, da bi bezbednosne akcije bile kvalitetne i dobre, svaka bezbednosna agencija, bila to BIA, bila to VBA ili VOA, mora, pre svega, imati dobre kadrove. Ti dobri kadrovi se ne nalaze lako, njih treba školovati i samom tom činjenicom treba i dobro materijalno nagraditi.
Ja ne smatram uopšte da je problematično što tu nema konkursa. Molim vas, vi dobrog obaveštajca ne možete dobiti preko konkursa. Ili imate talenat za to i spremnost da radite, ili nemate.
Drugo, BIA i sve ostale obaveštajne agencije koje imamo dobro rade svoj posao, ali u skladu sa zakonima. Zakoni moraju biti jasni, precizni, moraju se znati postupci, procedure i to se mora poštovati. Sasvim je logično da na čelu svake agencije, u principu može da stoji političko lice, ali sve dalje unutar agencije su stručnjaci, posebno školovani, jer odgovornost, ako ne date odgovor na neki bezbednosni izazov je veoma velika.
Sa željom da naše bezbednosne strukture, o kojima sam rekao ove lepe reče, ali iza lepih reči stoje i rezultati, jer tu su rezultati veoma bitni, zato što je država Srbija bezbedna zemlja, ja želim da se ovi zakoni usvoje, jer ti zakoni znače popunjavanje pravnih praznina, popunjavanje onoga što se možda nije do sada uočilo.
Jedna možda bezazlena činjenica koju sam razgovarao sa kolegama iz bezbednosti. Kod nas u Srbiji svako može da kupi karticu za telefon i da s tog telefona radi što hoće, a da nemate evidenciju. Niko neće da razmišlja šta se u bezbednosti može desiti ako se ta kartica zloupotrebi, baci, a vi nemate evidenciju.
Dakle, ima još dosta stvari koje se moraju popravljati. I budite uvereni da će SDPS dati punu podršku usavršavanju ovih službi, njihovom boljem radu, kvalitetu rada, njihovoj materijalnoj situaciji. I, nije potrebno na kraju da naglasim da, glasaćemo za sve zakone koji su danas predloženi. Hvala.
Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče i predsedavajući.

Ja svoje pitanje upućujem Zorani Mihajlović, potpredsednici Vlade i ministarki građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a radi se o Partizanskom putu.

Kao što vam je poznato, negde 70-ih godina, preko Fruške gore, omladinskim radnim akcijama izgrađen je Partizanski put, koji je imao veoma veliki značaj u turističkom, ali i u saobraćajnom smislu. Taj put se u poslednje vreme naziva „Grebenski put“, ja ne znam zašto, kao da se stidimo svoje antifašističke prošlosti i uloge partizana u Drugom svetskom ratu. No, nije moje pitanje ka tome, iz prostog razloga jer mi već i menjamo imena ulica, pa i gradova, kao da se stidimo zaista svoje antifašističke prošlosti.

Taj Partizanski put je vrlo značajan, značajan zbog toga jer on povezuje južnu i severnu stranu Fruške gore, a isto tako značajan je i za građane opštine Šid i građane Republike Srpske. Zašto? Pa, to je najkraći put između tih opština Republike Srpske i Novog Sada i veoma je opterećen. Međutim, taj put se vrlo neredovno i veoma loše održava. Na tom putu postoje i klizišta koja se već 20 i nešto godina ne opravljaju.

Postavljam ministarki saobraćaja sledeća pitanja: prvo, ko je nadležan za održavanje Partizanskog puta? Drugo, da li se planira rehabilitacija ovog puta u ovoj godini? Da li se planira sanacija klizišta od Ležimirske petlje do naseljenih mesta Divoš i Vizić? Naime, taj deo je vrlo frekventan i upravo taj deo je najoštećeniji. Tu postoji jedno klizište koje već 25 godina niko ne opravlja.

Znajući značaj Fruške Gore u turističkom smislu, znajući činjenicu da se na Fruškoj Gori, jednoj veoma lepoj planini nalazi 17 manastira, naše kulturno nasleđe, postavljam pitanje – pošto puno ulažemo u turizam, želimo da turisti dolaze u našu lepu Srbiju, u Vojvodinu, kao i u Srem, da li će se u ovoj godini izvršiti rehabilitacija tih puteva i samim tim da li ćemo omogućiti da građani opštine Šid, naseljenih mesta, građani Republike Srbije najkraćim putem dođu do Novog Sada? Zahvaljujem.
Molim vas, Socijaldemokratska partija ne učestvuje u ovakvim raspravama i ne želi da učestvuje. Mi imamo jasnu politiku, jasne ciljeve i mi nikada ne napadamo ni jednu političku partiju, pa čak ni ovu partiju koja je malo pre…
Član 106.
Molim vas, mi nećemo u tome učestvovati, mi se ne služimo neistinama, poluistinama i lažima. Mi se borimo za konkretnu i jasnu politiku koju sprovodimo, a izgleda da to svima smeta.
Prema tome, apsolutno stojimo iza našeg potpredsednika koji vodi ovu našu sednicu.
Hvala, gospodine potpredsedniče.

Mislio sam da više neću nikad morati da odgovaram poslaničkoj grupi Dveri. Pre mesec dana sam rekao šta mislim o njima. To neću ponoviti više, ali ipak moram da se javim. Moram da se javim zbog građana Srbije.

Prosto je neverovatno kako se rezultati ove vladajuće pozicije nipodaštavaju. Neće niko da govori, a govorim ovde o budžetu, da imamo suficit, da smo za javne investicije izdvojili 128 milijardi. To još nikad ovde nije izdvojeno u ovoj zemlji, to što završavamo Koridor 10, što ćemo završiti Koridor 11, to što imamo autoputeve, što imamo suficit u platnom bilansu, što imamo rezultate. Izgleda rezultati su ti koji najviše smetaju. Uspeh smeta. U Srbiji uspeh smeta.

Znate SDPS je bila u vlasti u prethodnom periodu. Mi smo u vlasti i sada i bićemo uvek ukoliko se budemo zalagali za evropske integracije, za finansijsku konsolidaciju, za bolji život. Vi niste otvorili ni jedno poglavlje. Mi smo otvorili 12 poglavlja, a vi govorite da nismo za EU. Zašto to naše kolege poslanici, koji govore o mnogim stvarima, ne kažu – da, otvorili smo 12 poglavlja.

Socijaldemokratska partija je partija koja je evropski orijentisana, koja je orijentisana za bolji život građana, koja insistira i traži da se živi od onog što je zarađeno. Upravo to ovog trenutka pokazujemo. Zato vas molim, nemojte uzimati SDPS. Ona nikad ne govori o drugim partijama, ništa ružno neće ni govoriti, ali budite uvereni da ćemo poštovati sve ono što se radi. Hvala.
Fokus grupa u Skupštini Srbije je podnela čitav set amandmana. Naš cilj je bio, i mislim da smo ga ostvarili, naša je želja da informišemo građane Srbije šta su to ciljevi održivog razvoja, šta znači borba za zdravu životnu okolinu, šta znači za čistu vodu, za kanalizaciju. Isto tako, naš cilj je bio i da Vladu Republike Srbije podstičemo da se posveti u punoj nameri za ostvarivanje ciljeva održivog razvoja. To je veoma važno i veoma bitno.

Pošto govorimo o budžetu, a pošto imamo jedan vrlo dobar budžet, vrlo konzistentan budžet, sada je bilo teško da učestvujemo i da napravimo one pozicije koje bi bile jasno naznačene šta znače to ciljevi održivog razvoja i koja sredstva treba usmeriti ka ciljevima održivog razvoja. Međutim, naglašavamo da ćemo za budžet u 2019. godini veoma jasno tražiti od Vlade Republike Srbije da jasno naznači koja su to sredstva koja se namenjuju ciljevima održivog razvoja.

Cilj koji smo imali zaista smo ostvarili. Fokus grupa koja će biti vrlo aktivna i u narednoj godini će veoma insistirati na tome šta to znači ciljevi održivog razvoja, šta znači svih 17 ciljeva i svih 169 podciljeva.

Naravno, građani Srbije će to moći da prate. Ovo su vrlo važne stvari jer za građane Srbije to će značiti zdrav život, čista životna sredina, značiće voda, značiće putevi, značiće bolje zdravstvo i značiće bolje školstvo. To je ono zašta ćemo se zalagati i na čemu će Fokus grupa za ostvarivanje ciljeva održivog razvoja zaista insistirati u narednom periodu.

U borbi za socijalnu državu značiće još mnogo toga što ćemo insistirati u budžetu za 2019. godinu, a sa ovim budžetom, za koji ćemo sigurno glasati, zaista podržavamo sve ono što je dato i povećanje plata za 5% i 10%, povećanja penzija za 5%, to znači 2018. godina će biti godina gde će građani Srbije osetiti šta ih očekuje bolje posle ovog vremena finansijske konsolidacije. Hvala.
Hvala, predsednice.

Moram da kažem da je meni zadovoljstvo što se u našem parlamentu već treći ili četvrti put govori o ciljevima održivog razvoja. Kao što vam je poznato, UN 2015. godine su donele Agendu 2030, gde je Srbija među prvima koja je potpisala i imamo zadatak da tu Agendu provodimo u delo.

Ova Skupština je formirala jednu fokus grupu. Ta fokus grupa je sastavljena od dosta poslanika koji su zainteresovani da uredimo Srbiju, da bude uređenija, bolja, da se u njoj kvalitetnije živi i upravo očekujem da će svi narodni poslanici podržati ono što radimo u ovoj oblasti. To je za nas, za našu budućnost, za budućnost naše dece.

Ja podržavam ovaj amandman koji je podnela koleginica dr Vesna Rakonjac i nemam šta da dodam na ono što je ona rekla. Mislim da su to ciljevi za koje se bore svi narodni poslanici, jer to znači bolji, kvalitetniji život, to znači dostupnost pijaće vode svim pojedincima u Srbiji.

Želim da kanalizacija dođe do svakog mesta. Želeo bih da svako mesto, svako selo bude uređeno, a to možemo ukoliko budemo blagovremeno o tome vodili računa.

Kao fokus grupa nismo bili u situaciji da ove godine direktno učestvujemo u formiranju budžeta, iz prostog razloga jer je vreme takvo da nismo imali vremena, a budite uvereni da ćemo naredne godine zaista insistirati da u budžetu stoji šta je to što se realizuje za ciljeve održivog razvoja.

Dakle, dobićemo još jednu neformalnu grupu u parlamentu pored Ženske parlamentarne mreže i budite uvereni da ćemo sigurno postići rezultate kao i kolege koje su to radile. Zašto? Pa, tu su poslanici iz svih grupa iz prostog razloga, jer smatramo da je to ono što je bolje.

Još nešto, za divno čudo, eto, mi znamo i da pišemo amandmane. Kao što vidite, znamo i da čitamo. Isto tako, želim da kažem da znamo da pišemo i naučne radove i da ih objavljujemo, od Amerike, Poljske itd. Jedino ne znamo da se bogatimo, jedino ne znamo kako uzimati pare na način kako se to radilo. Ovo naglašavam zbog toga, i više se na to neću vraćati, jer ćemo se boriti da u svakom mestu, u svaki gradi svaki dinar koji se odvaja bude pošteno zarađen, a isto tako i pošteno potrošen. U tom smislu nadam se da ćete nam dati punu podršku i želim da naglasim još jednom – ciljevi održivog razvoja će biti dosledno provedeni u ovoj Srbiji do 2030. godine onoliko koliko nam budu davale materijalne mogućnosti, a materijalne mogućnosti će nam davati zato što trošimo samo ono što smo zaradili, ono što je stvoreno u ovoj zemlji. Hvala vam.
Hvala gospođo predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, u Srbiji ako hoćete da budete na stubu srama postignite rezultat, imajte rezultat, uspeh i onda je to u Srbiji najveći greh. Neće vam niko spomenuti rezultat, neće vam niko spomenuti uspeh, ali će zato govoriti o svemu drugom, a kao što sada ovde raspravljamo o budžetu, niko se ne vraća na budžet, na cifre, niko se ne vraća šta se ovde radi u našem budžetu.

Čekam da se malo poslanici umire. Mogu da sačekam. Ne žurim nigde. Hvala.Ono što želim da kažem to je da se ja danas osećam relaksirano. Zašto? Zato što imamo izvanredne rezultate u finansijskoj konsolidaciji. Recimo, samo da se vratimo u 2014. godinu. U 2014. godini mi smo imali deficit budžetski 256 milijardi. Sada imamo suficit krajem novembra od 80 milijardi samo za tri godine. Molim vas, za tri godine smo od 256 milijardi koji su bili deficit došli do suficita od 80 milijardi. To nije došlo samo od sebe. To je došlo upravo dugim mukotrpnim radom, znanjem naše Vlade, znanjem ministra finansija i zato odajem puno priznanje prethodnoj i ovoj Vladi, a posebno priznanje odajem ministru finansija, gospodinu Vujoviću. Te rezultate je malo zemalja u Evropi i šire postiglo, a mi o njima i ne govorimo.

Šta znači ovaj naš budžet? Ovaj naš budžet iz restrikcija prelazi u razvojni budžet, 128.000.000.000 realnih sredstava se upumpava u ovoj zemlji u investicije, u plate i u dalji razvoj. To niko neće ovde da kaže. Ovde mi ne vidimo rezultate, ali se zato stalno vraćamo u prošlost, jer u toj prošlosti nalazimo neke naše pluseve ili minuse, a niko neće da priča šta nas čeka sutra.

Mi možemo da govorimo i o tome šta znači Koridor 10. Molim Boga da se Koridor 10 završi. Četrdeset godina govorimo o njemu. Dajte, biću najsrećniji čovek kad budem mogao da idem i do Grčke i do Bugarske na auto-putu.

Koridor 11, govorimo o železničkim prugama.

Govorimo i o tome šta znači ulazak u EU, niko neće da kaže, svima su bila puna usta Evropske unije. Nijedno poglavlje nije bilo otvoreno. Mi danas imamo 10 otvorenih poglavlja i još ćemo 11. dobiti dva. Nisam zadovoljan, želim mnogo više poglavlja. Ali, pošto, kad imate rezultat onda idu u javnosti priče – ne, Srbija nije zainteresovana da uđe u EU.

Socijaldemokratska partija Srbije je uvek naglašavala – da, želimo da uđemo u EU. I sve ovo što radimo i finansijska konsolidacija, dalji razvoj, to je samo zato da u EU uđemo pripremljeni, da znamo šta hoćemo i da znamo gde hoćemo da idemo.

Rekao sam da smo mi 2014. godine imali deficit, pad društvenog proizvoda, veliku nezaposlenost, inflaciju. Sada to nemamo, sada imamo jedan održivi budžet, razvojni budžet. Ministar je juče izjavio da je to ambiciozan budžet. Ja smatram da to nije ambiciozan budžet. Ako malo bolje pogledamo stavke prihoda, stavke rashoda, videćemo da postoji još više mogućnosti da i ovaj deficit od 0,6 zaista nije, on neće biti na kraju godine, ukoliko bude sve onako kako je trebalo da ide, jer, jednostavno to je nešto što ovom budžetu daje održivost.

Niko ne želi da kaže i sledeći rezultat. Mi smo 2104. godine imali preko 70% BDP, imali smo dug, sada je on na 65%. Sledeće godine on će spasti na 63% BDP. Idemo ka masterskim uslovima na 60%. Pa, sačekajte, to je za nas nekad bio san, a on je danas java, pa recite brojke ne lažu, brojke govore istinu, samo ih treba blagonaklono gledati, treba ih gledati na način kako je istinito i realno, a ne samo tražiti ono što je negativno i ono što daje mogućnost da se napada.

Još nešto želim da kažem, rezultate koje smo postigli, udeo plata i penzija 2014. godine, penzije su bile na 13% DBP, a plate su bile na 11%. Mi smo stigli do onih ekonomskih parametara koji su poželjni, koji svi u EU priznaju za zemlje ovakvog nivoa razvoja. Stigli smo, što se tiče penzija na 11,2%. To znači dostigli smo onaj parametar kojem smo težili. Isto tako, što se tiče plata stigli smo negde na 8,3% BDP. Šta to znači? To znači da smo pravilnim radom došli do onih kvaliteta koji su se od nas očekivali i zato je za mene ovaj budžet i za Socijaldemokratsku partiju ovaj budžet održiv budžet, koji trasira put za budućnost, koji će značiti da će nam svake godine biti sve bolje i bolje.

Zašto ovo govorim? Govorim i zbog činjenice da mi sada povećamo plate i penzije. Procenti kojima to povećavamo jesu 10% za plate onih koji rade u obrazovanju, zdravstvu, bezbednosti, govorimo o 5% u državnim službama itd. i govorimo o penzijama koje se sve povećavaju za 5%.

Oko plata dobro je, povećavamo ih 10, odnosno 5%. One će biti veće. Neću ovog puta da kažem da se u Srbiji dobro još uvek živi, da se lako živi, ali Srbija ima put, održiv put koji će značiti u narednom periodu sve bolje i bolje. Još nešto, sve ovo što radimo, radimo iz sredstava koje smo zaradili, sredstava koje imamo. Dakle, ne trošimo budućnost generacija, već ono što smo stvorili. Suština i jeste u tome, da stvaranjem nove vrednosti sebi dajemo osnovu da možemo bolje i više živeti.

Znam još nešto, 2020. godina nije daleko. Jedna od faza koju očekujem da će biti u narednom periodu je faza da ćemo dalje brusiti ekonomske instrumente, ono što još ima minus u našem ekonomskom razvoju. Ne treba da naglašavam, imamo još uvek preduzeća koja nismo privatizovali, neću da spominjem „Resavicu“, MSK, Azotaru, „Petrohemiju“, RTB Bor, tu odlaze značajna sredstva, ali tu radi i značajan broj ljudi. Ako smo našli rešenje za jednu železaru u Smederevu, potpuno sam siguran da mogu naći rešenja za neka od tih preduzeća. Konačno, očekujem da smo našli rešenja i za „Galeniku“. Prema tome, naći ćemo rešenja i značajna sredstva koja država daje, moći ćemo da usmerimo u dalji razvoj.

Ovde se govorio i o zapošljavanju. Kaže da mi fingiramo statističke rezultate. Čitao sam neke podatke i odmah ću vam reći. U novembru je stopa nezaposlenih bila 11,6% i negde oko 622.000 ljudi je bilo bez posla. Znate li da u ovoj Srbiji postoje mesta gde nema dovoljno radnika. Idite u Rumu, Pećince, pa će vam ljudi odmah reći da nemaju dovoljno radnika da zaposle u novim pogonima. Neko će reći – neće neko da radi za manju platu. Ja ću vam reći da mnogi ljudi hoće da rade.

Standard se povećava i platom, ali se standard povećava i većom zaposlenošću u okviru porodice. Kada smo sada stvorili mogućnost da imamo viška radnih mesta u pojedinim sredinama, budite uvereni da ćemo na taj način i povećavati plate. Jer, vlasnici tih preduzeća će morati da plaćaju više, ako žele da stvaraju profit.

Da smo socijalno odgovorna država govori činjenica da smo minimalnu cenu rada sa 131 dinar povećali na 143 dinara. To veoma poštujem. To je dogovoreno između sindikata i poslodavaca socijalnim dijalogom. To je veoma dobro. Treba to činiti i dalje, jer povećanjem minimalne cene rada stvara se mogućnost da i ostale plate idu gore. Isto tako, prvi put je ova Vlada uspela u dogovoru sa poslodavcima da povećava neoporezovani deo na plate, što je vrlo značajno, ali to je bilo moguće učiniti onda kada se stvorio prostor da ono što je zarađeno može da se deli. To je ono što neće niko ovde da vidi, a govorimo o svim drugim stvarima. Ja uvek gledam u budućnost.

Mogu da kažem da ćemo dati punu podršku budžetu. Sa zadovoljstvom ćemo glasati za njega i daćemo punu podršku i daljim reformama. Zapamtite, reforme, strukturne reforme nisu završene. To je jedan maraton, mi smo na samom početku, treba još dalje ići i raditi, ali ako smo uspeli za tri godine da uradimo ono što smo uradili, a zašto sebi ne damo ciljeve da u naredne tri godine napravimo još veći iskorak dalje, gde će Srbija biti primamljiva zemlja sa putevima, železnicama, sa pristojnim platama. Sa platama od kojih se može dostojanstveno živeti.

Kada govorim o platama, uvek sam se kao socijaldemokrata zalagao da oni koji imaju najmanje imaju toliko da mogu da žive, da prežive, da žive dostojanstveno. Ali, budite uvereni, u Srbiji se već sada mnogo više radi, a ja sam siguran da će za tri godine to biti znatno bolje zato što smo trasirali put, jer ako smo ove godine izdvojili 128 milijardi, onda tih 128 milijardi za javne investicije su veoma velika cifra naša, iz naših sredstava. To je ono što će nam sigurno u narednom periodu dati rezultate.

Još nešto. Niko neće da govori da mi povećavamo javne investicije opšte države za 3,6%. U svim normalnim zemljama, ja se nadam da će Srbija bar u ekonomskom pogledu, u političkom jeste stabilna, u ekonomskom biti još stabilnija. Za investicije treba da ide 5% bruto društvenog proizvoda, mi smo stigli do 3,6%. Sići ćemo mi i do tih 5%, ja sam siguran, 2020. godine.

Bruto društveni proizvod koji mi sporo dižemo, on trenutno iznosi, kao što je ministar rekao, četiri hiljade 755 milijardi dinara, prihodi budžeta su hiljadu 178 milijardi, rashodi su hiljadu 207 milijardi, 28 milijardi je taj deficit 0,6%. Pre tri godine, neverne tome su rekle – nećemo nikad ovo postići, pa postigli smo. Recite – postigli ste, da, budžet je sada stabilan, na čvrstim osnovama, da, budžetski deficit je, ove godine će biti suficit, a sledeće godine ja sam siguran da će opet biti suficit. Znam prateći i razgovarajući o nekim stvarima sa ekonomistima, siguran sam da će ovo biti ispunjeno.

Isto tako, vi znate da smo zaduživanjima davali ogromne kamate. Prošle godine je to bilo 133 milijarde. Ako za sve plate u ovoj zemlji, u državnim službama dajemo 208 milijardi, pa vidite koliko smo zbog ranijih zaduživanja, morali drugom da plaćamo samo kamate. Ove godine za kamate, sledeće godine ćemo dati 117 milijardi i to je značajan rezultat. Neko će reći – taj rezultat je postignut povoljno odnosa prema dolaru, prema evru. Izvinite, bio je i pre, bio je i povoljan, bio je i nepovoljan. Ovo je dobra okolnost. To nam daje mogućnost da dišemo punim plućima, da ulažemo dalje.

Mi smo ovim budžetom, koji sam rekao da je razvojni budžet, dali prioritet, mene veoma raduje što je poljoprivreda dobila dve i po milijarde više, to će značiti mnogo. Isto tako, mnogo mi znači što se ulaže u turizam, o tome je bilo govora, IT sektor i tu se planiraju najveća ulaganja. Dugoročnim ulaganjima u taj sektor, ja se nadam sledeće godine, imali preokret ulaganja, mnogo veće ulaganja u školstvo, u zdravstvo i to će nam dati mogućnost da 2020. godine stajemo na čvršće noge nego sada.

Želim da govorim i o ciljevima održivog razvoja. Prvi put u Skupštini, i prošli put sam govorio, a želim i sada da govorim, kasno je bilo za ovaj budžet 2018. godine da dajemo nekakve korekcije, ali ja se nadam da će ministar finansija u narednoj godini jasno naznačiti šta znače ciljevi održivog razvoja i šta je to što se iz budžeta finansira da imamo bolji kvalitet života, da imamo zdraviju životnu sredinu, i zato ću uvek podržati više sredstava za životnu sredinu, za bolji kvalitet života, za vodu, za kanalizaciju, a već sam govorio o školstvu i zdravstvu.

Naravno, gledajući ministra sporta, ja isto volim sport i želim da sportisti imaju rezultate. Oni to čine iako ih previše i ne nagrađujemo, njihova satisfakcija je ono što su uradili za svoju zemlju.

Ovde nije bilo govora o MMF-u. Mi smo imali MMF, osma revizija je završena, MMF je završio svoj posao. Lično smatram, moja poslanička grupa smatra, da bi se saradnja sa MMF trebala nastaviti. Ne u onom smislu sredstava, jer nama sredstva ne trebaju, sami ih stvaramo, već nadzorna funkcija. Znam ja nas, mi kada dođemo do nekih rezultata, vrlo brzo smo u stanju da ih pokvarimo. Nadzorna funkcija Srbiji je još uvek neophodna i mislim da bi trebalo da razmisli. Predlažem Vladi da razmisli da nastavimo saradnju sa MMF i to u smislu nadgledanja svih naših javnih finansija kao i do sada.

Još nešto, rekao samo to na samom početku, poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije će sa zadovoljstvom glasati za ovaj budžet, za rezultate koji su postignuti u 2017. godini, odnosno koji se produžavaju u 2018. godini. Isto tako, ja očekujem da ćemo u 2018. godini voditi neke rasprave oko nekih rešenja u budžetu za 2019. godinu, pritom mi smo vodili raspravu oko penzija na Odboru za finansije, da vidimo da li se neke stvari mogu profiniti, da li su neka rešenja možda bila bolja za građane Srbije ili ne, da izbegnemo linearne stvari u odlučivanju, iz prostog razloga, profinjenje nekih odluka u ovoj fazi gde se nalazi Srbija je vrlo značajna.

Sa željom da ovaj budžet znači korak dalje ulaska u EU, da je on napravljen i prema merilima EU, ja zahvaljujem još jednom Vladi Republike Srbije i ministru finansija kome odajem priznanje, jer je izuzetan stručnjak. Ovakvi kakvi smo i kakve su nam bile do sada finansije, bilo je teško utegnuti i dovesti do ove situacije u kojoj se nalazimo. Hvala vam.
Hvala gospodine potpredsedniče.

Poštovani narodni poslanici ovoliko koliko vas ima, poštovana gospođo potpredsednice, veliko mi je zadovoljstvo da mogu da govorim o ova četiri sporazuma. Upravo se obraćam građanima Srbije. Ovi sporazumi su upravo namenjeni građanima Srbije da im bude bolje, da imaju bolju povezanost sa zemljama regiona da manje stoje na granicama, da manje čekaju na granicama, da imaju bolje vodosnabdevanje, da imaju bolju kanalizaciju, da, dakle ono što će im značiti bolje sutra. To i jeste zadatak Narodne skupštine da donosi zakone i sporazume da bi građanima bilo mnogo bolje. Građani nemaju ništa od političkih svađa, imaju i gledaju ono od čega žive. Upravo, poslanička grupa SDPS će sa posebnim zadovoljstvom glasati za ove sporazume.

Prvi sporazum, to je Transportna zajednica Jugoistočne Evrope. Zašto je ona nama dobra? Šta ona nama donosi? Ona nama donosi povezivanje sa regijom, sa našom regijom koja se zove Jugoistočna Evropa. Čitajući ovaj zakon nisam mogao da razumem dva termina. Jedan termin je Jugoistočna Evropa, drugi termin je zapadni Balkan. Molio bih da dobijem odgovor na to pitanje. Čitajući mnogo materijala, ja sam shvatio da ta dva termina ne znače uvek jedno te isto. Pa, bih molio da mi neko da objašnjenje. Ovde se radi o zemljama o kojima smo govorili. Prema tome, odmah da vam kažem, ja nemam dilemu Kosovo sa zvezdicom podrazumeva da je to u skladu sa Rezolucijom 1244 i to nigde ne stoji da smo mi bilo kojim elementom priznali Kosovo. Prema tome, ne bih tu priču širio. Ona ovog trenutka nije u prvom planu.

U prvom planu je da govorimo kako poboljšati saradnju sa našim susednim zemljama. Ne zaboravite da najviše izvozimo u te zemlje. Veoma je važno i bitno da naše robe ne stoje na granicama. Veoma važno je i bitno da imamo dobre puteve, da lako i brzo možemo stići i do Sarajeva, do Podgorice, do svih ovih mesta, do Skoplja i manjih mesta, jer mi tu izvozimo robu. Mi tu imamo najveći izvoz i naša roba upravo u našim susednim zemljama ima dobru cenu. Zbog toga, dragi građani Srbije, mi moramo i trebamo prihvatiti ovaj transportni sporazum iz prostog razloga što će to za nas značiti bolje i bolji život.

Još nešto, ovde kada činimo, mi činimo tu drugu stvar mi naše zakone upodobljavamo sa pravnim tekovinama Evrope. To znači sve što radimo, znači radimo da bismo sutra postali deo Evropske unije. U Narodnoj skupštini moram ponovo da naglasim, u javnosti često idu i druga pitanja, da strateški cilj države Srbije jeste pridruživanje EU i jeste da bude članica EU. To moram stalno naglašavati jer imam utisak da često u javnosti se proturaju te teze da mi to ne želimo.

Mi smo konačno i dobili prvi datum, odnosno jedan od datuma gde je taj put ka EU već vidljiv i vidljiv njegov kraj, to je 2025. godina, može da bude i ranije. Ja znam da je naša zemlja spremna da mi imamo takvu administraciju koja može potpuno tehnički i stručno da uradi sve poslove i da završimo proces pregovora i da prihvatimo obaveze da bismo bili članica EU.

Socijaldemokratska partija se uvek za to zalagala. Ostaće dosledna, insistiraćemo da što pre, što kvalitetnije uđemo u EU. Ne to zbog EU već zbog nas, jer ćemo uvesti standarde koji će nam značiti bolji život, bolje standarde koje imamo i to će značiti da ćemo biti deo jedne velike evropske zajednice naroda.

U vezi toga, kada postanemo i kada formiramo ovu Transportnu zajednicu, bićemo spremni da nudimo projekte, da dobijamo sredstva od Evropske zajednice, IPA fondovi će nam biti otvoreniji i konačno ćemo biti ono čemu težimo. Težimo ka zemlji koja će biti priključena EU, deo EU, koja će imati završene auto-puteve, koja će imati dobre železnice. Upravo to mi je i sledeći put, a to znači u potpunosti podržavamo potpisivanje Ugovora sa Kineskom bankom za tih 34 kilometra železničke pruge od Beograda do Stare Pazove. To će biti brza pruga.

Isto tako mi znamo da od Stare Pazove do Novog Sada mi imamo ruski kredit, da su tu radovi u toku i neko ko živi u Novom Sadu čeka taj dan. Uveren sam, a voleo bih da mi i ministarka saobraćaja da potvrdu, da ću u ovom mandatu, a smatram da će naš mandat biti do 2020. godine, ja voziti se brzom prugom i da ne moram više voziti automobil od Novog Sada do Beograda. Biću ponosan i biću jedan od prvih putnika na toj brzoj pruzi, odnosno to je deo pruge od Beograda do Budimpešte, a to znači dalje povezivanje i to znači ono što je za nas vrlo bitno i vrlo važno.

Treće pitanje koje je ovde isto važno, bitno je da će sedište stalnog Sekretarijata biti u Beogradu. To je veliko priznanje za Srbiju. Dakle, Srbiju koja je centralni deo zapadnog Balkana, za Srbiju gde će ta Transportna zajednica imati svoje sedište i naravno to će značiti da ćemo mi u njoj imati i daleko veći uticaj nego što smo imali do sada.

Kada govorim o železničkoj pruzi moram da kažem sledeću stvar. Vi znate kakve su nekad bile, a sedite sada u voz, videćete iako ide malo duže nego što ide autobus, uzmimo do Novog Sada, imate kulturnu mogućnost da sedite, da čitate i da se lepo vozite do Novog Sada. Šta je interes građana Srbije? Pa, da imaju dobar prevoz, da imaju evropske železnice. Zbog toga se i borimo i zbog sedimo kao narodni poslanici ovde u parlamentu da im omogućimo da bolje i kvalitetnije žive.

Ako ste pažljivije čitali, ovde u ovom sporazumu stoji da će se voditi računa o zaštiti životne sredine, borbi protiv klimatskih promena. Isto tako, ono što je naš osnovni zadata, a to je da se aktivno uključujemo u ostvarivanje ciljeva održivog razvoja. Ne treba da naglašavam da su UN 2015. godine donele ciljeve održivog razvoja, gde su ova pitanja upravo ubačena i inkorporirana. To je ono zašta se Srbija zalaže i ovaj parlament zajedno sa svojom fokus grupom će insistirati da svaki zakon koji se donosi upravo naglašeno stoji da se tu ostvaruju i ciljevi održivog razvoja. To je ono što Srbiju trenutno stavlja u privih deset zemalja koje pokazuju izuzetno interesovanje za ciljeve održivog razvoja.

Ovde postoje i zajmovi o kojima smo govorili, a to su zajmovi oko vodosnabdevanja, zatim prerade vode, fabrika za preradu vode, za kanalizaciju i tako dalje. Tu se radi o četiri opštine.

Građane Kikinde veoma zanima da li će piti i kvalitetnu dobru vodu. I to je jedan od ciljeva održivog razvoja. Kvalitetna voda.

E, tu se dobijaju zajmovi, i, uzmimo Kikinda dobija šest miliona od banke iz Frankfurta na Majni sa kamatom koja je 1,1% godišnje i pazite, od tih šest miliona 70% je zajam, a 30% je donacija. Zapamtite 30% je donacija. Dakle, od šest miliona 1,8 miliona evra je donacija.

To što se zadužujemo neće plaćati država Srbija. Ovih šest miliona plaćaće Kikinda, građani Kikinde koji će dobiti kvalitetniju i dobru vodu, jer će u budžet uplaćivati deo od sredstava.

To isto imaju i građani Vrbasa sa 4,7 miliona evra, Paraćin za 3,45 miliona evra i Knjaževac za 3,45 miliona evra. Dakle, uzimamo zajmove da bi napravili bolju i kvalitetniju vodu, bolju i kvalitetniju kanalizaciju, i da bismo uradili ono što nije urađeno u nekom ranijem vremenu.

Godine 2017. gde se mi sada nalazimo, sa ovim kreditima koji imaju značajan grejs period znači, bićemo u situaciji da ćemo stvoriti bolji, kvalitetniji život i upravo, to je ono što motiviše poslanički klub SDPS da glasa za sva ova četiri sporazuma i da se izvrši ratifikacija ova četiri sporazuma. To je sve zbog toga, jer to znači bolji, kvalitetniji život građana Srbije. Hvala vam.